INTERVJU: GORAN VESELINOVIĆ - ''KADA POČNU DA ŽIVE INSTITUCIJE LOKALNE ZAJEDNICE, ZAŽIVEĆE I GRAĐANSKO DRUŠTVO''

     Kandidat za odbornika LSV Novi Sad Goran Veselinović rođen je 1977. godine na Detelinari i čitav svoj život je proveo u ovom delu grada. Kako kaže, namerava da tu ostane i živi, pa kako je sada u životnoj dobi kada može da utiče na neke promene, smatra da svojom kandidaturom i, ukoliko bude izabran, može da radi za dobrobit zajednice u kojoj živi.



     Veselinović kao najveći problem svog dela grada vidi manjak kulture urbanog života, te da građanke i građani treba da imaju jasne i institucijalizovane zahteve za poboljšanje svog ličnog životnog prostora. Pokrenuo je kampanju "Otvorena vrata kandidata" za koju kaže da je odličan način da se kandidat predstavi biračima kojima se mora pokazati da oni zaista jesu učesnici u javnom životu.


     Inicirao si akciju Otvorena vrata kandidata. Otkud ideja o takvoj akciji i šta ona zapravo podrazumeva?
     - Ideja se rodila dok sam isčitavao materijale za političku kampanju, pošto se bavim političkim veštinama kao trener u Centru za edukaciju LSV. Trudim se da taj posao obavljam što savesnije, što pored aktivnog rada, podrazumeva kreativnost, praćenje trendova, samoinicijativu, ličnu edukaciju. Uočio sam da kampanje naših političkih oponenata i protivnika sliče jedna drugoj. Ustvari, svi radimo istu stvar i pitanje je samo ko će biti istrajniji u tome, a samim tim i uspešniji. Šta je drugo bilo činiti nego iznaći način i pokazati da smo mi Ligaši bolji i drugačiji i da zbog toga građani treba baš nama da ukažu poverenje. Poseban izazov mi je bio što zapravo i ne postoji puno prakse za taj vid kampanje, bar ne u Srbiji, a ja volim da učestvujem u stvaranju prakse i da od početka stvari postavljam onako kako treba.


     Šta je cilj ovakve kampanje?
     - Cilj kampanje je poslati poruku običnom građaninu koliko je on važan kao individua, kao birač, što je domen javnog prava i odlika demokratičnosti društva. Kolika je snaga građana, kada ih okupiš na jednom mestu i ukažeš im na to da su oni birači i da oni ustvari odlučuju ko obavlja javno pravo. Čovek se oseća drugačije kada je usamljen, a drugačije kada je u društvu istomišljenika. Tu se stvara osećaj pripadnosti zajednici, u ovom slučaju lokalnoj zajednici. Suština se svodi na to da ako neko glasa za tebe, hoće da te poznaje, da te vidi šta radiš i kako radiš i da sam oceni da li je njegov odlazak na biračko mesto bio gubljenje vremena ili pravi potez. Građani ne žele maglovitost i puno posrednika između njih i vršioca javnih funkcija, žele da te vide na ulici, u samoposluzi i da te pitaju šta žele. Na taj način se i kod građana stvara svest o njihovoj participaciji u javnom životu na najdirektniji i najčistiji način.


     Kako se kampanja sprovodi?
     - Sasvim jednostavno. Organizuješ okupljanje komšija kod sebe, u isto vreme na istom mestu, saopštiš im da si ti njihov kandidat za odbornika, poslužimo se nekim pićem ili kafom, pričamo o problemima u lokalnoj zajednici, o nekim drugim stvarima koje čine život. Sutradan se život nastavlja, jedina razlika je u tome što si ti sada njihov kandidat i očekuj da te sve pitaju. Kampanja je tek tada počela, kada te prihvate kao svog kandidata i žele da čuju tvoj stav.


     Na šta sve kandidati treba da budu spremni kada "otvore vrata"?
     - Kandidat mora biti spreman da govori istinu. Ne sme biti skrivenih motiva, svaka neiskrenost se oseti u razgovoru, gubi se srdačnost i tada zvučite demagoški. Šta vas onda razlikuje od drugih?  Pitanja birača nemaju matricu, očekujte sve i svašta. Moguća su ne samo pitanja nego i zahtevi, ali i konkretna pitanja u vezi sa lokalnom zajednicom, tipa ''šta ćeš učiniti za nas, hoćeš ukloniti ovaj radioaktivni gromobran'' i slično. Šta kandidat treba da uradi? Ono u šta je siguran može da tvrdi ili obeća, ali mora umeti da sasluša, razmeni mišljenje, stane na čelo neke zajedničke inicijative i na taj način pokaže da je baš on taj čovek iz lokalne zajednice koji je prvi među jednakima i zato zaslužuje glas, da bi reprezentovao svoju lokalnu zajednicu u predstavničkom telu za koje se kandiduje.


     Šta ti, kao kandidat, vidiš kao najveći problem svoje mesne zajednice?
     - MZ ''Radnički'' kao deo Detelinare, gde ja živim, po mom mišljenju, nema urbanističkih problema. Najveći deo izgrađenog je pravljen u vremenima pre 1990. godine kada se koliko toliko vodilo računa o nekom humanom životu u gradovima. Ima dosta zelenih površina, parkinga i životnog prostora. Po meni je primetan drugi problem - nema nikakvog sadržaja, ili ono, što mislim da je zaista problem, građani i građanke nemaju kulturu urbanog života. Postoje resursi, imamo stadion RFK ''Novi Sad'', imamo sadržaje u okviru sportskog društva ''Novi Sad'', imamo veliku administrativnu zgradu, gde je i sedište mesne zajednice sa toliko prostora i sala da bi mogli napraviti bioskop ili Kulturni centar. Imamo veliki, ali nesređen trg ispred Robne kuće. Ne postoji regres od strane građana da im se bilo šta napravi, kao što je na primer bioskop ili neki kulturni centar u toj zgradi, ili da gradska uprava sredi Trg na Detelinari, postavi klupe, ozeleni ga, instalira bežični internet na tom trgu. Jednostavno problem je što građani i građanke Detelinare nemaju identifikaciju sa životnim prostorom u tom smislu da žele da ga oplemenjuju urbanim sadržajima koji čine život lepšim i ugodnijim. Dakle, ne pričam o velikim investicijama, nego o ''finom podešavanju'' životnog prostora. Ispadne da deca i mladi na Detelinari ne vole skejt park, besplatni bežični internet, kulturne centre i sadržaje. Zašto im niko ne pruža šansu da uživaju u takvim sadržajima? Tu je suština problema i ključ problema. Kada počnu da žive institucije lokalne zajednice, zaživeće i građansko društvo.


     Šta je, po tebi, problem u gradu?
     - Problem u gradu je nekontrolisana izgradnja zadnjih 15 godina. Nije stvar u tome da li su zgrade ružne ili nekvalitetne, to je stvar ukusa, ipak, sve što naprave i proda se. Problem je što grad nije dovoljno normirao pravila, a nije ni obavljao nadzor nad izgradnjom, pa je grad u blažem infrastrukturalnom kolapsu. Onda se svi čude kad je slab pritisak vode, ili je loše grejanje, nema parkinga, kontejneri su pretrpani, gužva u saobraćaju… Treba odmah stati na put daljoj izgradnji višespratnica, pa se ozbiljno i dobro promišljeno razračunati sa nagomilanim problemima. Naravno, grad ima potrebu da se razvija, ali ne više u visinu nego u širinu. Čemu toliki Bulevar Evrope ako niko neće da gradi i živi na njemu? Hoćemo da budemo veliki grad, a ne umemo da se oslobodimo palanačkog mentaliteta. U Novom Sadu se sve odvija u trouglu Spens – Futoška pijaca – Centar, ostalo je sve periferija. Koliko je kriv sistem u kojem živimo toliko su krivi i građani u Novom Sadu. Dokle god građani nemaju jasne i institucijalizovane zahteve za poboljšanje svog ličnog životnog prostora, dotle ćemo živeti u spontanom i nekontrolisanom razvoju grada, pa dok traje. Tu se vraćam na početak priče, ako si kandidat za lokalnog odbornika, prvo objasni svom neposrednom komšiji (biraču) šta je lokalna samouprava, zašto se ti kandiduješ i šta želiš da promeniš za sebe i druge oko sebe u svom neposrednom okruženju i onda zatražiš da te podrže u tome na izborima. Zato sam ja ''otvorio svoja vrata'' i razgovarao sa komšijama.


     Kako ti vidiš predizbornu kampanju, na šta ćeš ti, kao kandidat, staviti akcenat?
     - Vrlo jednostavno staviti do znanja što većem broju sugrađana da sam kandidat za odbornika u Skupštini grada sa teritorije MZ gde žive. Ali ne tako što ću im ubaciti nešto u sanduče ili zalepiti na zid, nego u ličnom razgovoru, dakle ulične akcije i od vrata do vrata. Želim da me upoznaju i prepoznaju, da znaju za koga glasaju i zašto glasaju. i naravno da se ta praksa nastavi i posle izbora, da zajedno krenemo da stvaramo nove vrednosti u našoj lokalnoj zajednici.


     Šta je tebe motivisalo da se kandiduješ?
     - Motiv je sve što me okružuje u životu na mestu de živim. Ja sam na Detelinari prohodao, naučio da pišem i čitam, doživeo prvo pijanstvo, ljubav, drugarstvo i sve što nosi jedno odrastanje. Sada sam u nekom životnom dobu kada sam dovoljno zreo i odgovoran da mogu da preuzmem neke obaveze za svoje okruženje i na taj način se odužim svojoj lokalnoj zajednici koja participira, itekako, u mom biću. Sa druge strane ja i dalje planiram da živim ovde i želim da radim za dobrobit lokalne zajednice koju čine moji sugrađani, komšije i prijatelji sa kojima delim svakodnevnicu. Zar ima jačeg motiva od toga?

JAKIĆ MILORAD - PRINCIPI OBEZBEĐENJA LICA I OBJEKATA 16: PUTOVANJE I BORAVAK U HOTELU

     PUTOVANJE

• Planiranje – vaš telohranitelj je dužan da napravi detaljan plan puta, nabavi kartu i detaljan plan područja gde idete. Dužan je imati spisak svih važnih telefona za taj teren i izvršiti prethodnu pripremu terena za bezbedan dolazak.

• Organizacija puta – uvek će jedan otići radi izviđanja terena i pripreme, vreme njegovog polaska bi trebalo biti isto kada i vi planirate krenuti. Treba da se uspostave dobri odnosi sa mesnim organima i ljudima. Uspostaviti kontakt sa šefom obezbeđenja hotela. Videti kako se radi, uspostaviti kontakt sa recepcijom, konobarima, sobaricom, poslugom.

     BORAVAK U HOTELU

• Telohranitelj treba da se raspita o gostima u hotelu i sobama do vas, sastavu gostiju i ima li sumnjivih.

• Soba treba da je na drugom ili trećem spratu, da nije u prizemlju, zbog provale sa ulice i ne previsoko zbog spasavanja od požara.

• Mora dobro upoznati hotel, znati ceo prostor u njemu, sve ulaze i izlaze i prostor oko njega.

• Ako ste nešto poručili u sobu, vrata sobe otvara isključivo vas telohranitelj i samo najavljeni gosti mogu doći.

• Skrenuti recepciji pažnju da ne sme davati nikakve informacije o osobama u pratnji, sve telefonske pozive proslediti, ali ne sme se davati direktan broj sobe i telefona.

• Pre nego što uđete u sobu obezbeđenje je dužno pregledati sobu.

     PRIJEM

• Provera i spisak svih gostiju.

• Protokol prijema.

• Vaš telohranitelj nije vidovit tako da treba da mu objasnite njegove dužnosti na tom prijemu.

• Telohranitelj mora osmotriti i pregledati mesto gde će biti prijem. Raspored prilaza, ulaza, izlaza, unutrašnjost i okolinu mesta, razgovarati sa osobljem i obezbeđenjem, parking i prilaz objektu. Osmisliti plan evakuacije.

• Obezbeđenje jede pre posla, a ne na poslu.

• Automobil uvek mora biti u pripravnosti.

• Nastojte da vaš telohranitelj uvek pošalje zahvalnicu svima koji su mu izašli u susret ili pomogli.

UMETNIČKO BLAGO EVROPE U RALJAMA HITLERA 31: INSPEKTOR VISOKO CENI TALENAT

 MAKSA ERNSTA ZATVARALI I
NACISTI I AMERIKANCI

    Sve dublji prodori nemačkih agencija u neokupiranu zonu Francuske posle novembra 1942. bili su snažan udarac za sve koji su onamo izbegli i navikli na život u ilegali. Prvi šok bila je nemačka uredba koja Jevrejima zabranjuje povratak u Okupiranu zonu. Primena primirja je zahtevala predaju izbeglica nemačke nacionalnosti njihovim zemljacima. Svi putnici su podvrgavani neprestanim proverama dokumenata. Do kasno u jesen 1940. hrana, čak i u restoranima, mogla se dobiti samo uz bonove, za koje je bio neophodan dokaz o stalnom prebivalištu. Stanovnici bez prijave boravka morali su da se snalaze na crnom tržištu ili zavise od prijatelja.

     Srećom, mnoge lokalne vlasti su zanemarivale nezakonito prisustvo nekih, čak i ako su bili upadljivi poput Gertrude Stajn i Alis B. Toklas. Ove dame su, uprkos upozorenjima američkog konzula, odlučile da ostanu u svom letnjikovcu. Samo su išle u Pariz da spasu slike iz svog čuvenog stana. No, pakovanje im je bilo suviše teško, te su pozvale u pomoć Danijela Kanvajlera. On je gospođicu Toklas zatekao dok nogom odvaja Sezanov "Portret Hortenze" od rama. Na kraju su ponele samo tu sliku i čuveni Pikasov portret Gertrude. Neko vreme živele su skromno, gajeći koze i piliće. Do 1941. štitio ih je neutralni status SAD, ali to im od 1943. nije bilo od pomoći, kad ih je lokalni upravnik upozorio da smesta planinskim putevima pređu u Švajcarsku da ne bi bile uhapšene. One su to odbile, jedino su se preselile u zabačeniju kuću.

     Pegi Gugenhajm je u Grenoblu, u jezivo hladnom hotelu, provela zimu 1940/1941. I nju je konzul ubeđivao da ode. Uz pomoć dilera (tada ljubavnika), spakovala je slike i uspela da ih pošalje u SAD, a ona nastavila za Marselj. Grad je vrveo od očajnih nemačkih izbeglica koje su se skrivale od racija. Ipak, u ovoj bošovskoj atmosferi je bilo nekoliko ostrva nade. Jedno je operacija poznata kao Odbor za hitni spas, čiji je cilj bio da pomaže umetnicima, intelektualcima i političkim izbeglicama da pobegnu u SAD. Organizacioni odbor činilo je šest upravnika koledža i slavna imena poput Doroti Tompson i Elmera Rajsa. Pridobili su i Eleonoru Ruzvelt da se zalaže za liberalizaciju nemilosrdno strogih viznih mera. Varijan Fraj, bivši predsednik Društva za spoljnu politiku, koji je govorio francuski i nemački, poslat je u Lisabon sa 3.000 dolara i spiskom ljudi kojima treba pomoć.

     U Marselju je Fraj shvatio da je njegov zadatak gotovo nesavladiv. Kao neku vrstu maske, osnovao je Američku organizaciju za pomoć. Pomoć je došla od neočekivanih tajnih operativaca poput Andrea Žida, Anrija Matisa i ostarelog Aristida Majola, koji je svoj model poslao da bude vodič na Pirinejima. Ali samo Fraj je mogao pomoći u beskrajnom procesu dobijanja američke vize iz konzulata SAD, koje je često izbeglice smatralo levičarskim buntovnicima. Kroz mučni proces trijaže srećni primaoci morali su da budu izabrani među 80 prijava dnevno. Ipak, tokom oktobra uspeo je da u Njujork pošalje pisca Verfela i Almu Maler, kao i tri rođaka Tomasa Mana. Publicitet je doneo dosta novčanih prihoda, ali nije bio dobar. Kad je Himler posetio Madrid, od španske vlade je izvukao daleko strože granične kontrole. Francuzi i Portugalci su učinili isto.

     Posle je Fraj smatrao mudrim da se malo povuče i blizu Marselja iznajmio vilu, koja je brzo postala izvanredni umetnički centar. Prisustvo nadrealističkog pisca Andrea Bretona i njegove jednako nadrealističke žene Žaklin ("plavokosa, prelepa i divlja, sa ogrlicom od tigrovih zuba i komadićima ogledala u kosi") privukli su slikara Maksa Ernsta, koji je stigao preživevši niz kaznenih logora. Mnoštvo drugih u vili vreme je ubijalo praveći nadrealističke instalacije – Breton je sto za večeru dekorisao aranžmanom od živih bogomoljki – i održavajući izložbe. Glas o tome ubrzo je došao do Pegi Gugenhajm, koja je platila put preko okeana za Ernsta (za njega se kasnije udala), Andrea Masona, Bretona i sve njihove porodice i pomogla Odboru u finansiranju bekstva Šagala, Lipšica i drugih. Postojao je uslov: za 2.000 dolara, ne računajući putnu kartu, Pegi je tražila neke Ernstove slike. Išlo joj je dobro i skupila ih je prilično. Ipak, nije prestala da kupuje od umetnika kojima je bio potreban novac.

     Ernst je dobio američku vizu, ali su na granici tražili da otvori torbe. Slike su razbacane po celoj carini, a njega su temeljno ispitivali o umetničkim idejama i rekli da su mu francuski papiri nevažeći. Nikako, rekao mu je inspektor, ne sme pokušati da se ukrca na voz koji ide u Madrid, dodajući "Ipak, gospodine, ne dajte se zavarati. Ja visoko cenim talenat". Ernst je iz Madrida nastavio za Lisabon. Kako ga je prtljag opterećivao, uspešno je sa pošte kao običnu pošiljku poslao jednu od svojih najvećih slika, "Evropa posle kiše" Muzeju savremene umetnosti u Njujorku.

     Kad je Fraj konačno ubedio Šagala da krene, umirivši njegove brige poput one da u Americi ne postoje krave, uhapsila ga je višijevska policija i pustila zbog Frajeve pretnje da će obavestiti "Njujork tajms". No, od avgusta 1941. konzul SAD i Eleonora Ruzvelt znali su da je operacija gotova. Pegi je na voz za Španiju je sela tek kad ju je francuska policija ispitivala u hotelskoj sobi i uz izvinjenje pustila saznavši da ima američke papire. Zbog njenog imena su je na granici svukli i pretresli u potrazi za "ilegalnim devizama", ali pošto ih nije imala, nastavila je za Lisabon da se nađe sa Ernstom i svojom porodicom. U Njujorku su Ernsta su kao nemačkog građanina neko vreme držali na ostrvu Elis u pritvoru. (Piše: Lin H. Nikolas)

K R A J

NA DANAŠNJI DAN 30. SEPTEMBAR

DEBORA KER

1399. - Osnivač dinastije Lankaster Henri Bolingbrok, kao pobednik u borbi za vlast, postao je engleski kralj Henri IV, dan pošto je abdicirao njegov brat od strica Ričard II.

1846. - Američki zubar Vilijam Morton prvi je upotrebio anesteziju (etar) prilikom vađenja zuba.

1874. - Rođen je srpski arheolog Vladimir Petković, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije i upravnik Narodnog muzeja u Beogradu, stručnjak za srpsku srednjevekovnu umetnost. Bio je urednik specijalizovanog časopisa "Starinar" i prvi direktor Arheološkog instituta SANU. Rukovodio je otkopavanjima Stobija i Caričinog Grada. Dela: "Pregled crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskog naroda", "La peinture serbe en Moyen age" (Srpsko slikarstvo u srednjem veku), monografije o manastirima Žiča, Ravanica, Studenica, Kalenić i Dečani.

1876. - Rođen je srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata Milan Rakić, reformator stiha i veliki znalac jezika, član Srpske kraljevske akademije, predsednik Srpskog PEN kluba. Posle završenih studija prava u Parizu, radio je u Beogradu kao činovnik, a od 1904. bio je u diplomatskoj službi. Pojavio se 1903. zbirkom "Pesme" kao potpuno izgrađen pisac, misaon i osećajan, pesnik unutašnjih nemira i sukoba. Objavio je 1912. zbirku "Nove pesme" i 1936. "Pesme". Pedesetak pesama, koliko je ukupno napisao, odlikuju se elegancijom i savršenstvom forme i spadaju u vrh srpske lirike 20. veka, poput "Na Gazimestanu", "Jefimija", "Dolap", "Simonida", "Napuštena Crkva", "Orhideja", "Ljubavna pesma". Pozorišne kritike koje je pisao, po opštoj oceni, veoma su pouzdane i odraz su izuzetne lične kulture.

1882. - Rođen je nemački fizičar Hans Vilhelm Gajger. Bavio se izučavanjem radioaktivnosti i 1928. izumeo je napravu za registrovanje i brojanje naelektrisanih čestica i gama-zraka, odnosno za merenje radioaktivnosti, poznatu kao "Gajgerov brojač".

1891. - Samoubistvo je izvršio francuski general Žorž Ernest Bulanže, ministar vojske od 1886. do 1887., vođa uticajnog političkog pokreta koji umalo nije srušio Treću republiku. Stvorio je reakcionarni i antiparlamentarni pokret nazvan - bulanžizam. Okupio je oko sebe sve neprijatelje Republike sa namerom obnove monarhije u Francuskoj. Kada su ga republikanci optužili za pokušaj prevrata prebegao je u Belgiju, gde je sebi oduzeo život.

1912. - Srbija i Bugarska objavile su mobilizaciju za rat protiv Turske. Prvi balkanski rat vođen od oktobra 1912. do maja 1913. u kojem su se protiv Turske borile i Grčka i Crna Gora, završen je porazom Turske. Srbija je tada oslobodila Staru Srbiju (danas Kosovo i Metohija) i Južnu Srbiju (danas Makedonija).

1915. - Vatrom iz topa oboren je prvi neprijateljski - nemački avion iznad Kragujevca. Na Metinom brdu u Kragujevcu nalazi se spomen-obeležje Radoju Raki Ljutovcu, artiljercu-tobdžiji koji je 1915. godine, u Prvom svetskom ratu, oborio prvi neprijateljski avion u Srbiji. Taj dan obeležava se kao Dan roda Protivvazdušne odbrane Vojske Srbije.

1918. - Bugarska armija kapitulirala je u Prvom svetskom ratu, pošto je na granice Bugarske izbila srpska vojska koja je posle proboja Solunskog fronta presekla bugarske trupe na dva dela i slomila ih.

1921. - Rođena je britanska glumica Debora Ker, znamenita po jednom od najpoznatijih filmskih poljubaca, sa Bertom Lankesterom u filmu "Odavde do večnosti". Karijeru je počela u lokalnom pozorištu, u rodnoj Škotskoj, da bi prvu glavnu ulogu odigrala u filmu "Major Barbara" 1941. godine. Nominovana je za Oskara za glavnu ulogu čak šest puta, da bi konačno 1994. dobila Oskara za životno delo. Filmovi: "Kvo vadis", "Julije Cezar", "Odavde do večnosti", "Dobar dan tugo", "Kazino rojal".

1938. - Dan po potpisivanju sporazuma u Minhenu, kojim su zapadni saveznici dozvolili Adolfu Hitleru komadanje Čehoslovačke, što je otvorilo put ka izbijanju Drugog svetskog rata, britanski premijer Nevil Čemberlen izjavio je da je spasen mir.

1941. - Počela je prva nemačka ofanziva na Moskvu. Nemačka vojska je posle velikih gubitaka sovjetske armije zaustavljena, ali je polovinom novembra 1941. krenula u drugu ofanzivu, takođe neuspešno, što je početkom decembra omogućilo protivnapad i odbacivanje Nemačkih trupa 200 kilometara od Moskve. Na taj način pokopan je plan "Barbarosa" o munjevitom ratu protiv Sovjetske Rusije.

1941. - Završen je "Krvavi marš" u kojem su Nemci u Drugom svetskom ratu više hiljada stanovnika Šapca doterali na savski most, gde su neke ubili i bacili u reku a druge gonili do sremskog sela Jarak pri čemu su malaksali putem ubijani. Preživele su vratili u Šabac u novoformirani logor. Bila je to odmazda zbog ustanka koji je bio u toku u Srbiji, sa posebnim zamahom u tom kraju i zbog nemačkih žrtava tokom ustanka. U čitavoj akciji su sa nemačkim trupama zajedno učestvovale i hrvatske ustaše. Prema nemačkim dokumentima ukupno je tom prilikom uhapšeno 4.410 Srba.

1947. - U Beogradu je osnovana organizacija partizanskih ratnih veterana u Drugom svetskom ratu - Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata.

1949. - Okončan je berlinski "vazdušni most", uspostavljen posle sovjetske blokade Zapadnog Berlina krajem juna 1948, tokom kojeg su američki i britanski avioni obavili 277.264 leta.

1955. - U automobilskoj nesreći u 24. godini poginuo je Džejms Din, američki glumac koji je postao simbol pobunjene mladosti u godinama sveopšteg oslobađanja nakon okončanja Drugog svetskog rata. Tragičan kraj doprineo da njegov lik preraste u svojevrstan mit. Filmovi: "Istočno od raja", "Buntovnik bez razloga", "Div".

1962. - Beli rasisti izazvali su nerede u Oksfordu u američkoj državi Misisipi zato što je na osnovu odluke federalnog suda crnac Džejms Meredit upisan na Univerzitet Misisipija.

1965. - Otmicom i ubistvom šest generala u Indoneziji je otpočeo neuspešni državni udar, okončan masakrom članova i pristalica Komunističke partije Indonezije, koji su počinile snage predvođene štićenikom SAD generalom Suhartom.

1966. - Bivši britanski protektorat u Africi Bečuanalend stekao je nezavisnost pod nazivom Republika Bocvana. Prvi predsednik nove države postao je Serece Kama.

1966. - Nemački ratni zločinci Albert Šper i Baldur fon Širah izašli su iz zatvora Špandau nakon što su izdržali kazne od 20 godina robije.

1970. - Ričard Nikson je doputovao u Beograd, u prvu posetu Jugoslaviji jednog predsednika SAD.

1980. - Izrael je uveo valutu po imenu - šekel, koja je zamenila dotadašnju izraelsku funtu. Naziv novčane jedinice odabran je prema imenu koje je poznato u drevnim tekstovima kao sredstvo plaćanja u antičkoj jevrejskoj državi.

1985. - Umro je američki seizmolog Čarls Rihter, čijim je prezimenom nazvana skala za merenje jačine zemljotresa.

1988. - Penzionisano je pet visokih sovjetskih funkcionera, uključujući predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Andreja Gromika.

1989. - Prestala je da postoji Senegambija. Konfederacija Senegambija nastala je udruživanjem zapadnoafričkih država Senegal i Gambija 1. februara 1982.

1989. - Umro je srpski pisac Oskar Davičo, koji je između dva svetska rata pripadao grupi pisaca nadrealista izrazito leve orjentacije. U vreme nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu interniran je u Italiju, odakle je 1943. pobegao i priključio se partizanima. Dela: zbirke pesama "Višnja za zidom", "Nastanjene oči", Flora", "Tropi", "Kairos", "Trema smrti", romani "Pesma", "Beton i svici", "Radni naslov beskraja", "Chutanje", "Gladi", "Tajne", "Bekstva", "Zavičaji", "Gospodar zaborava".

1990. - Sovjetski Savez i Izrael sporazumeli su se da uspostave konzularne odnose. Moskva je prekinula diplomatske odnose zbog šestodnevnog Izraelsko-arapskog rata 1967. Istog dana 1990. su uspostavljeni i puni diplomatski odnosi između Sovjetskog Saveza i Južne Koreje.

1993. - U seriji jakih zemljotresa u jugozapadnoj Indiji poginulo je najmanje 22.000 ljudi.

1998. - U napadima terorista takozvane OVK na graničare Vojske Jugoslavije u području karaule "Košare" kod Đakovice poginuli su vojnici Miroslav Jocić, Miloš Pavlović, Vladimir Radoičić, Miladin Gobeljić i Ilija Pavlović, a u području karaule "Morina" zastavnik Milan Bundalo.

1999. - Policija je u Beogradu, drugo veče zaredom, silom suzbila demonstracije nekoliko desetina hiljada pristalica opozicione koalicije "Savez za promene", povredivši desetine građana. Opozicione stranke Srbije su ranije tog dana zaključile da su vanredni izbori, pod uslovima usklađenim sa međunarodnim standardima, najbrži i najracionalniji izlaz iz krize.

2004. - U samoubilačkom napadu na američki vojni konvoj u Bagdadu, koji su izveli pripadnici terorističke grupe jordanskog ekstremiste Abu Musaba el Zarkavija, poginula je 41 osoba, od toga 34 dece koja su pohrlila da uzmu slatkiše od američkih vojnika.

2006. - Skupština Srbije usvojila je Predlog novog ustava. Predlogom Ustava Srbija je definisana kao država srpskog naroda kao i svih građana. U preambuli Predloga novog ustava naglašena je neodvojivost Kosova i Metohije od Srbije.

2007. - Umro je Milan Jelić, Predsednik Republike Srpske. Ekonomski fakultet završio je u Subotici, gde je i doktorirao. Radio je u privredi, bio ministar privrede, energetike i razvoja. Za menadžera godine u RS proglašen je 2002. godine, a za menadzera godine u BiH 2003. godine. Dobitnik je Ordena Svetog Save prvog.

2009. - Umro je Pavel Popovič, legendarni ruski (sovjetski) kosmonaut iz prvog, "gagarinovskog" kruga. Od 1954. nalazio se kao pilot u sastavu Ratnog vazduhoplovstva Sovjetskog Saveza. Prvi put u kosmos, u trajanju dva dana, 22 sata i 57 minuta, leteo je kao komandir broda "Vostok-4" avgusta 1962. posle čega je pripreman za let na Mesec. Od 1980. do 1989. bio je zamenik načelnika Centra za pripremu kosmonauta "Gagarin". Dvostruki je heroj Sovjetskog Saveza.

ČANAK: SPREČILI SMO DOLAZAK NA VLAST KOŠTUNICE I NIKOLIĆA

     BEOGRAD – DA smo oborili Zakon o javnoj svojini, ugrozili bismo opstanak vlade i dobijanje statusa kandidata za EU, a otvorili bismo vrata za dolazak Nikolića i Koštunice na vlast. Nenad Čanak, lider LSV, tako objašnjava u intervjuu za ''Novosti'' zašto je njegova stranka podržala u parlamentu propis oko kojeg su se proteklih dana ''potukle'' pokrajinske stranke:
     - Glasanjem protiv, mogli bismo da poništimo sve što je urađeno u protekle tri i po godine. Nije bilo dovoljno razloga za jednu takvu avanturu, naročito ako je većina naših amandmana prihvaćena.

     * Koja to dostignuća stranaka vlasti niste mogli da žrtvujete zbog vojvođanske imovine za koju se borite?
     - Bilo bi potpuno netalentovano da smo zbog sitnog političkog ćara zaboravili na sve ispunjene dogovore koje smo imali sa vladajućim savezom: završetak saradnje sa Hagom, dobijanje ''belog šengena'', socijalno odgovorna rešenja prema poljoprivrednicima u Vojvodini ili izgradnja mosta kod Beške.

     * Zašto bar niste do kraja insistirali na zahtevu da Vojvodina dobije i železnicu?
     - Dug je spisak stvari koje je pokrajina dobila ovim zakonom, a što su bili i zahtevi LSV. Ali poštovanje štetnog Ustava ograničilo nas je. Dotakli smo ustavni plafon koji je nizak. Zbog toga nije postojala mogućnost da železnica pripadne Vojvodini. Potvrdilo se da Ustav mora da se menja.

     * U kojoj meri je vaša svađa sa SVM oko imovine u stvari bitka za pokrajinske birače?
     - Kod SVM se osećaju lični politički razlozi u parlamentarnom delovanju kako se približavaju izbori. Mislim da ih boli i to što više nisu na vlasti u Subotici, koja je bila njihovo neprikosnoveno uporište. Zbog toga im ''Liga'' i DS predstavljaju snage koje već sada treba prikazivati u lošem svetlu.

     * Koliko su osnovane vaše optužbe da SVM planira koaliciju sa SNS?
     - SVM je stranka nacionalne manjine i oni imaju filozofiju da moraju da se bore za prava svog naroda bez obzira na to ko je na vlasti. Zato ne čudi mogućnost da mogu u budućnosti da se okrenu i ka SNS ako ovi pobede na izborima.

     * Po toj logici, mogli su u vlast i sa radikalima, a to se nije desilo?
     - Sa radikalima nisu mogli dok se ovi nisu destilisali. Jer, ''šešeljevci'' su imali ideju da sve nesrbe potrpaju u vagone i deportuju. Od kako su Toma i Vučić, što bi rekao Vuk Drašković, ''presvukli ćurak naopako'', postali su prihvatljivi za SVM. Sad mu naprednjaci dođu - nacionalno osvešćene demokrate.

     * Jeste li odlučili da li ćete ponovo u predizborni savez sa DS?
     - Konkretnih dogovora još nije bilo, ali je velika verovatnoća da ćemo ponovo zajednički izaći na parlamentarne izbore.

     * Možete li da zamislite LSV u republičkoj vlasti sa SNS, ukoliko se posle izbora formira nekakva ''velika koalicija''?
     - Ne. Ne postoji opcija da LSV bude u koaliciji sa radikalima, niti sa bilo kojim njihovim destilatima. Nas u toj priči neće biti. Ne verujem ni u koaliciju DS-SNS.

     * Podržavate li državnu politiku prema Kosovu i Metohiji?
     - Politiku koja se zalaže za nenasilje, dijalog, zaštitu ljudskih prava uvek podržavamo. Naša ideja je i da se u prvi plan stave građani Kosova, a ne samo teritorija. Mnogi nesporazumi će nestati kad i Srbija i Kosovo postanu deo EU.

     * Kako da se rasplete konkretna kriza na severu Kosova kad se i evropske integracije dovode u pitanje?
     - Blokada na administrativnim prelazima teško se može rasplesti dok međunarodni činioci ne pomognu. Zbog čega EU, na primer, kojoj je toliko stalo do mira na Kosovu, nije ucenila vladu u Prištini evropskim integracijama, ako ne napravi carinsku uniju sa Srbijom?!

     * Raste li to evroskepticizam čak i kod vas?
     - U EU ili nema dovoljno vizionarstva ili nema dovoljno spremnosti da se reši problem na Kosovu. Sede u Briselu kao strogi profesori i ocenjuju da li smo dovoljno učinili u skladu sa njenim udžbenikom. Moram priznati da to kod mene razvija jednu dozu evroskepticizma. Taj skepticizam je još mali, ali postoji.

     * Spekuliše se i da bi Budimpešta mogla da nam blokira evrointegracije ako se ne vrati imovina potomcima Mađara koji su bili na strani okupatora...
     - Neki ''patrioti'' kažu - ako treba da biramo između Kosova i Evrope izabraćemo Kosovo. A LSV kaže: ako biramo između EU i rehabilitacije onih koji su naše sugrađane streljali i bacali pod led, onda ćemo se ozbiljno zamisliti. Razmislićemo kakva je to EU i želimo li u nju uopšte da uđemo. Mora da postoji crvena linija. Apsurdno je da nas EU kojoj je jedan od ugaonih kamena antifašizam, ucenjuje sa fašistima.

     PREMIJERI TAJNO ČAVRLJAJU

     * KAKO to da se bolje razumete sa Mirkom Cvetkovićem nego sa Bojanom Pajtićem?
     - Pokrajinske institucije decenijama se urušavaju i taj proces se ne zaustavlja. Tu je moj suštinski nesporazum i sa ljudima u pokrajinskoj vladi. Izbegava se parlamentarna debata, preskaču se procedure i sve se, vidimo, rešava čak i nekim neformalnim stranačkim razgovorima između Pajtića i Cvetkovića. Ne vidi se ni kad ni kako su se sreli, ili su možda pričali telefonom? Njihov susret podseća na prijateljsko čavrljanje. Kad ja odem kod premijera Srbije, bar se izda saopštenje i ispoštuje se elementarna protokolarna forma.

(BILSV, 29.09.2011.)

JAKIĆ MILORAD - PRINCIPI OBEZBEĐENJA LICA I OBJEKATA 15: RAD SA TELOHRANITELJEM

     Osnovno pravilo rada sa telohraniteljem jeste uvek slušati šta telohranitelj hoće da kaže. On je vaš lični konsultant po pitanju bezbednosti.


     Morate mu reći i konsultovati se sa njim o vašim namerama puta, prijem, smeštaj, sastanak… i razgovarati o bezbednosti sa njim.


     Ukoliko niste spremni na to šta će vam telohranitelj. Morate saslušati njegove savete.


- Ne možete biti sami – morate mu reći sve gde idete, ako imate ljubavnicu on to mora znati, u lokale ne možete sami jer vas vaš protivnik prati i može iskoristiti momenat i napasti vas.
- Analiza ugroženosti – dosta vremena ćete ostaviti analizirajući stepen ugroženosti sa vašim telohraniteljem, da bi našli najpogodniji način za vršenje zaštite. Za svaku adresu, objekat i člana porodice sve se posebno razmatra. Skupljaju se sve informacije ko je, kako i na koji način ugrožen.
- Planiranje rada – morate reći vaše planove i da li vam je nešto potrebno da bi on mogao sve na vreme da obezbedi i organizuje. Zapamtite niko ne može da čita vaše misli.
- Kako izbeći opasnosti – Osnovni zadatak telohranitelja je da vas zaštiti od opasnosti i dužan je da preduzme sve mere da do toga ne dođe. Ako dođe do opasnosti mora vas bezbedno izvući iz toga. U slučaju napada dužan je stati između vas i napadača i zaštititi vas. Nemojte se sramiti od spasavanja bekstvom, vaši protivnici imaju uvek prednost, a vama je najbezbednije da odmah napustite opasno mesto.
- Morate imati plan postupanja u kritičnim situacijama – najkraći put do bolnice, bitnog objekta...
- Proverite vašeg telohranitelja i njegove sposobnosti, mora konstantno da se informiše, obučava i prolazi specijalističke kurseve.
- Uvažavanje – zapamtite da vam on svaki dan čuva život, uvažavajte ga i cenite njegovo mišljenje.
- Praćenje – dužni su stalno vršiti izviđanje okoline oko vas, da li vas neko prati ili se interesuje za vas.
- Veza – moraju imati dobru i kvalitetnu vezu i stalno biti u kontaktu radi provera informacija i pružanja pomoći.
- Vožnja – telohranitelj mora biti obučen u posebnoj i agresivnoj vožnji. (Piše: Milorad Jakić)

UMETNIČKO BLAGO EVROPE U RALJAMA HITLERA 30: PLJAČKAŠI SUVOG ZLATA

PREMIJER LAVAL PREČESTO SKLON
DA NEMCIMA POKLANJA

    Hitler je 11. novembra 1942. naložio svojim armijama da preuzmu upravu nad neokupiranom Francuskom kao odgovor na savezničku invaziju na severnu Afriku. Maršal Peten i premijer Laval neko vreme su ostavljeni u kancelarijama. Hitler je radosno rekao Lavalu: ''Vi ste poslednja vlada Francuske. Posle dolazi gaulajter''. Gering je možda bio manje siguran u to i činilo mu se najboljim da sve što je želeo, što pre dovuče u Rajh. 



     Postarao se da se pročuje da bi rado primio poklon, dve tapiserije iz 15. veka, koje su u zabačenom zamku De Bor spazili trgovci umetninama. Ovi retki primerci, svaki dug više od devet metara, bili su zaista prekrasni. Njihov vlasnik, markiz De Sez, sumnjajući da su se dileri lažno predstavili, njihovu je posetu prijavio lokalnoj policiji. Kad su ih ispitali, ispostavilo se da nose velike količine novca i rade za Geringa. Zvaničnici Bozara su zamolili De Seza da klasifikuje tapiserije kao nacionalno blago. On je tapiserije poklonio Nacionalnom muzeju, što nije odgovaralo dr Funku, nemačkom ministru finansija, koji je planirao da ih kupi i daruje Geringu za njegov 50. rođendan. Na Lavala je vršen direktan pritisak da poklon odbije. Izdat je specijalni dekret kojim su tapiserije ''deklasifikovane'' i vraćene prvobitnom vlasniku. Kad je De Sez odbio da ih proda, policija ih je uzela iz njegovog zamka i poslala u Karinhal. Funk jeste platio, ali ne direktno nepokornom markizu, već je novac poslao u banku. Svi radovi koje je Gering želeo da uzme iz nacionalnih zbirki pripadali su nemačkoj školi. Bilo kakva pljačka francuske ostavštine u propagandne je svrhe morala da se označi kao ''kulturna razmena''. 


     Krajem novembra 1942. Gering je stupio u kontakt sa samim Lavalom. On je i dalje bio rad da ugodi Nemcima i složio se s idejom. U "projektu razmene'' dr Bunjes je neubedljivo naglašavao ''evropski'' kulturni aspekt. Na spisku željenih dela iz Luvra bili su triptih Majstora Svete porodice i drvena skulptura Marije Magdalene iz 15. veka, poznata kao Lepa Nemica. To je posebno odgovaralo Geringovom ukusu, ''jer je nemačko i jer je akt''. Od Remskog muzeja je traženo da za firera priloži tri Kranahova crteža koji prikazuju nemačko plemstvo. Tome je Gering dodao jednu od najređih francuskih dragocenosti, bareljef od suvog zlata iz 15. veka, deo bazelskog oltara na kojem je predstavljen vladar Svetog rimskog carstva Henrik II i njegova žena Luksemburžanka Kunigunda, koji se mole pred stopalima svetog Benedikta. Nemci su zauzvrat ponudili nekoliko radova iz javnih i privatnih zbirki iz Rajha. 


     Muzeji su odmah pružili otpor. Njihova znatna birokratska snaga je mobilisana da se odloži i opstruira svaka predaja. Gradonačelnik Remsa konstatuje da Muzej ne može da se odvoji od svojih crteža jer su legat grada iz 18. veka i da on nema punomoć da promeni postojeći zakon. Uprkos pritiscima iz Višija, ostao je pri tome i obećao dva druga Kranahova dela, koja doduše nisu vrhunac nemačke umetnosti.


     Gering je tokom martovske posete Parizu izrazio želju da vidi bazelski oltar, koji je stajao u Šamboru. Muzej je izjavio da je oltar nažalost vrlo krhak i u Pariz se može doneti jedino na Petenovo direktno naređenje. Geringov kustos Hofer bio je primoran na to da ode u Šambor, gde su Francuzi, umesto da prikažu nesumnjivo nemačkog Henrika, doveli njegovo germansko poreklo u pitanje, tvrdeći da je posredi ''benediktinski rad međunarodnog karaktera''. Spomenuli su i da da bi bilo kakva nepravedna razmena loše uticala na javno mnjenje Francuske. Gering je u međuvremenu pojačao pritisak na višijevsku vladu, koja je muzejima naredila da bazelski oltar donesu u Pariz. Stigao je u pratnji samog ministra Bonara koji je sve zaprepastio rekavši da oltar može da ode Nemcima samo kao lični poklon maršala Petena rajh maršalu Geringu, što je ovaj drugi želeo da izbegne. Kustosi su u holu čuli Geringa kako gnevno optužuje francusku muzejsku administraciju za opstrukciju, što je ona zaista i činila. Na sastanku muzejskog odbora kustosi su objavili da će se bazelskog oltara odreći samo pred oružanim snagama, dok bi druge predmete pristali da zamene za komade za koje se dogovore s Bunjesom. 


     Bonar je bio u nezavidnoj situaciji, no obuzdavale su ga najavljene ostavke celokupnog muzejskog osoblja. Žožaru, Uigu i Oberu dozvoljeno je da se nađu sa Bunjesom. Pre nego što su prešli na posao, Žožar je uspeo da uznemiri Nemce ljubazno upitavši šta se desilo sa bivšim kolegom čija je slika visila na zidu. Lukavi direktor je dobro znao da je taj zlosrećni nacista, koji nije godio Partiji, poslat na Istočni front, gde je poginuo. Usledila su dva sata rasprave tokom koje je postalo jasno da bi dodatni napori da se oltar uzme rezultovali ostavkom čitavog osoblja Luvra i da će to ''Englezi saznati''. Žožar i Uig, aktivni članovi Pokreta otpora, postarali bi se za to. Oltar je spasen, ali druga dva rada su ipak otišla u Karinhal. 


     Muzeji su čekali obećane predmete iz Nemačke, ali je Luvr dobio drugorazredne radove iz Geringove zbirke. Najciničniji potez bilo je uključivanje jedne od slika otetih u Parizu. Ovu razmenu Luvr nikad nije zvanično prihvatio. Možda da se uteši, Gering je naručio kopije u bronzi i gipsu najčuvenijih skulptura iz francuskih zbirki da bi mogao da s terase Karinhala gleda svoju "Krilatu Pobedu" i "Dijanu od Fontenbloa". (Piše: Lin H. Nikolas)