Bivša britanska premijerka Margaret Tačer preminula je u 87-oj godini života. Postoji izreka "o mrtvima sve najbolje", ali kada je reč o Tačerovoj to se teško može primeniti. Ostaće upamćena kao veliki neprijatelj radničke klase, kako u Britaniji, tako i u svetu. Nju danas, i ovih dana, mogu hvaliti samo ljubitelji surovog kapitalizma i radničke eksploatacije.
Za vreme njenog mandata socijalna davanja su ukinuta, napadnuti su stari i nemoćni i doslovno je vođen građanski rat protiv britanske (i irske) radničke klase. Mnogima u Britaniji životi su doslovno skraćeni zbog nezaposlenosti, bolesti bez mogućnosti lečenja i siromaštva - sve kao rezultat politike Tačerizma. Sa druge strane, elita ju je uvek obožavala, još za života rečeno je da će imati državni pogreb koji je rezervisan samo za pripadnike kraljevske porodice. Na kraju njene vlasti, 1990., 28% dece u Britaniji živelo je ispod granice siromaštva. Jedini razlog zašto se ova osoba ikada spominjala u pozitivnom kontekstu je činjenica da je njena politika dovela do savršenstva koncept "bogati su sve bogatiji, siromašni sve siromašniji".
O njenoj unutrašnjoj politici i dugotrajnom uticaju moglo bi se zaista mnogo pisati, ali treba spomenuti i spoljnu politiku. Za javnost je govorila da se protivi Aparthejdu u Južnoj Africi, ali je ustala protiv uvođenja sankcija tadašnjoj rasističkoj vlasti u JAR-u. Afrički Nacionalni Kongres (ANC), oslobodilačku snagu koja se borila protiv ovog odvratnog režima, Tačer je nazvala "tipičnom terorističkom organizacijom", dok je predsednik i premijer za vreme Aparthejda Bota, bio uvažen gost u Londonu.
Podržavala je genocidne Crvene Kmere u Kambodži i zalagala se da zadrže mesto u UN-u nakon što su srušeni sa vlasti za vreme rata između Kambodže i Vijetnama. U aprilu 1986. dala je Amerikancima na korišćenje vojne baze za vreme bombardovanja Libije. Žestoko se zauzela za napad protiv Iraka za vreme Prvog zalivskog rata. Tadašnji američki predsednik Džordž (stariji) Buš nije bio siguran da li želi taj konflikt na šta mu je Tačer u telefonskom razgovoru poručila "Ovo nije vreme da budeš klimav!".
Takođe je bila u dobrim odnosima sa zadnjim sovjetskim predsednikom, Mihailom Gorbačovom, naročito kada je krenuo u sprovođenje reformi koje su, prema nekim analitičarima i istoriičarima, dovele do kolapsa Sovjetskog Saveza.
"Društvo ne postoji", jedna je od poznatijih njenih rečenica kojom se krenulo na masovno rušenje svih uspeha radničke klase u Britaniji, ali i daleko van nje. Iz njene administracije proizašao je program liberalizacije i deregulacije kojeg su okrutno implementirali širom sveta MMF i Svetska Banka i to rade i danas. Drugim rečima, velika kolonijalna pljačka sada se nastavila u bivšim kolonijama samo na drugačiji način.
Na kraju, aktuelna kriza i sav jad kroz koji prolazimo već godinama direktno se može vezati uz "reforme" koje je uvela Margaret Tačer. Nažalost, njenom smrću ne nestaje i njena ostavština, ona je i dalje tu i radnička klasa mora napokon pokrenuti otpor protiv svega što je današnjem svetu donela Tačerova. Za očekivati je da će vladajuća buržoazija ovih dana putem svojih vlastitih medija oplakivati i uzdizati lik i delo sada već pokojne Tačer, i za očekivati je da će britanska Vlada sada iskoristiti priliku da pozove na "vrednosti Tačerizma". Radnička klasa nema šta žaliti zbog odlaska bivše britanske premijerke, to među njima mogu samo oni koji nikada nisu ni spoznali sav uništavalački opus "čelične Lady".
D. Marjanović
Нема коментара:
Постави коментар