уторак, 23. април 2013.

VOJVODINA JE NAJVAŽNIJE PITANJE SRBIJE


     NOVI SAD – Predsednik poslaničkog kluba Lige socijaldemokrata Vojvodine u pokrajinskom parlamentu Branislav Bogaroški izjavio je da se nakon okončanja briselskih pregovora o Kosovu u Srbiji mora otvoriti pitanje funkcionisanja vojvođanske autonomije, jer je to, ocenio je, u interesu demokratizacije društva. 
LSV
     U intervjuu za portal "Autonomija" Bogaroški je istakao da se polemika o Deklaraciji o zaštiti ustavnih i zakonskih prava APV mora vratiti u pokrajinski parlament, jer bi nastavak polemike na ulici mogao voditi eskalaciji krize.

     – Autonomija Vojvodine stalno se stavlja na neko šesnaesto mesto, jer se uvek nameće neko "važnije pitanje" koje se mora rešavati. Obično je to, do sada, bilo pitanje Kosova. Međutim, zapravo je postizanje konsenzusa o Vojvodini preduslov demokratizacije našeg društva i iskreno se nadam da će to biti tema koja će se otvoriti sada, po okončanju briselskih pregovora o Kosovu. Ne isključujem ni mogućnost da se opet prioritet da nekom drugom problemu, ali to nikako ne bi bio dobar alibi da se nastavi sa guranjem tog pitanja pod tepih. I, ako postoji trunka mudrosti u ovoj zemlji, onda bi naše društvo što pre moralo ozbiljno da se pozabavi vojvođanskom autonomijom i da se zapita zašto je zapravo ona nekima sporna – ukazao je Bogaroški. On je dodao da se "mitingašenjem, izmišljanjem separatizma i povratkom na retoriku 90-ih" prevazilaze demokratski okviri političkog delovanja i otvara prostor za jačanje tenzija koje bi mogle imati pogubne posledice.

     Kolika je stvarna opasnost da ova politička kriza u Vojvodini eskalira?
     – Ako pogledamo koji su to ključni "argumenti" stranaka koje traže prevremene izbore, onda vidimo da to nema nikakve veze sa tekstom vojvođanske Deklaracije, već imamo direktan povratak u 90-te godine. Te poruke o vojvođanskom separatizmu i urušavanju Srbije za nas su neprihvatljive i uvredljive. Ali, one su i veoma opasne, jer dobro pamtimo kako je pre 25 godina sve počelo jogurtom, a završilo se u krvi. A mnogo je opasnih poruka plasirano poslednjih dana. Znate, kad predsednik države nazove vojvođansku vladu "takozvanom", to je veoma opasna politička poruka, jako je opasno lepiti plakate kojima se poziva na fizičku likvidaciju bilo koga… Podsetio bih da smo pre deset godina imali situaciju da je ubijen premijer ove zemlje.

     Isključujete li mogućnost vanrednih pokrajinskih izbora zbog tih političkih pritisaka?
     – Poznati su razlozi zbog kojih se raspisuju izbori. Oni trenutno ne postoje jer imamo stabilnu većinu u Skupštini Vojvodine i verujem da možemo da se dogovorimo oko svih osnovnih načela oko kojih je ova koalicija i formirana. Imam utisak da je Deklaracija iskorišćena kao mađionačarski trik vladajućih stranaka u Republici, koje jednom rukom upiru u Deklaraciju i optužuju Vojvodinu za separatizam, a sa drugom rukom potpisuju sporazum sa Kosovom, a vođeni logikom da se jednom rukom što više maše, kako bi druga što lakše potpisala taj sporazum. Deklaracija je zloupotrebljena i dat joj je smisao koji nema, a sve zarad toga da se skrene pažnja sa pregovora između Beograda i Prištine. Ubeđen sam da je to ključni motiv za napade na vojvođansku vlast i Deklaraciju, a ne to da je njima nešto sporno u tekstu Deklaracije, posebno ne njeni zaključci, što je jasno i po tome što oni koji traže izbore njen sadržaj nisu ni komentarisali.

     Očekujete li da se o aktuelnim tenzijama u Vojvodini oglase zvaničnici EU?
     – Od trenutka kad smo se zvanično opredelili za evropske integracije, mi smo prihvatili i to da evropske institucije prate i političke odnose u našoj zemlji i usaglašavanje propisa, ali i njihovu primenu. I ne mora niko da traži da neko iz EU počne da primećuje naše unutrašnje probleme, jer oni to već prate.

     Koliko je ova kriza u drugi plan gurnula priču o ustavnim promenama, na kojim LSV inače insistira?
     – Ustavne promene više ne zavise od nečije volje, one su neminovnost. Ustav iz 2006. godine nije izdržao probu vremena. Imamo preambulu u kojoj se tvrdi da je Kosovo neodvojivi deo Srbije, dok je faktičko stanje potpuno drugačije. Život je taj Ustav u dobrom delu stavio van snage i zato on treba ili da se primeni ili da se promeni. Činjenica je, međutim, da dobrim delom očigledno ne može da se primeni, kad je reč o Kosovu, dok u jednom delu ne postoji politička volja da se on primeni, kad je reč o Vojvodini. To znači da je krajnje vreme da se otvori rasprava o donošenju novog ustava i stav LSV je u tom pogledu sasvim jasan, a vreme je samo potvrdilo da smo bili u pravu kada smo na to upozoravali onda kada je ovaj Ustav usvajan.

     Da li će i kako politički pritisci uticati na dalji tok rasprave o Deklaraciji?
     – LSV je uvek insistirala na tome da politika Vojvodine mora da se vodi u institucijama, odnosno u njenoj Skupštini. To je jedini put kojim moramo da idemo i verujem da će se to i desiti. To će, sa druge strane, dovesti do neophodne relaksacije situacije. Ova pitanja ne smeju da se rešavaju ni preko ulice, ni preko medija, već tamo gde to nalažu demokratske procedure, ako hoćemo da budemo demokratsko društvo.

     Da li su u vladajućoj koliciji u Banovini moguća i razmimoilaženja u pogledu rasprave o Deklaraciji, s obzirom da dosadašnji stavovi DS, LSV i SVM nisu bili harmonični?
     – Mi smo koalicioni partneri više od decenije i do sada smo uvek uspevali da nađemo minimum zajedničkih interesa. Ne vidim zašto tako ne bi bilo i ubuduće.
 (BILSV, 21.04.2013.)

Нема коментара:

Постави коментар