BEOGRAD - Hasan Nuhanović godinama nakon masakra u Srebrenici nadao se da će pronaći majku, oca i brata među živima.
Ono što se dogodilo jula 1995. godine, prilikom pomaganja u rekonstrukcijama masakra, objašnjavao je kao krajnju epizodu masovnog ubijanja. Njegova porodica bila je među poslednjima koje su ostale u zaštićenoj zoni UN.
- Prišli su mi i rekli da prevedem porodici: "Morate odmah krenuti!" Plakao sam. Brat, koji je imao 19 godina, sedeo je na stolici. Moji su roditelji znali šta će se desiti, pokušali su da me smire i razmišljali su da ako njihov stariji sin može da preživi, neka tako bude - seća se mračnih scena Nuhanović, koji je radio za UN kao prevodilac.
"Hasane, ostani, tvoj brat će biti sa nama", reči su koje su mu se zauvek urezale u sećanje. Ubeđivali su ga da će sve biti dobro.
- Išao sam za njima i vikao: "Idem sa vama". Brat se okrenuo i počeo da viče: "Ne ideš sa nama, ostaješ jer možeš". To je bio poslednji put da sam video svoju porodicu - prepričavao je Hasan Nuhanović.
Porodica Nuhanović sastala se 15 godina kasnije i to na 15. godišnjicu genocida, kada je održana komemoraciji i sahrana 775 žrtava čiji su posmrtni ostaci identifikovani tek 2010. godine. Među njima su bili njegovi majka Nasiha i brat Muhamed. Posmrtne ostatke oca Ibra, Hasan je pokopao na ceremoniji na Memorijalnom groblju Potočari 11. jula 2007. godine.
U godinama nakon zločina u Srebrenici Hasan je sarađivao i sa drugim preživelima i organizacijama, koje zastupaju porodice srebreničkih žrtava na projektovanju i izgradnji Memorijalnog centra i grobalja Srebrenica-Potočari gde danas radi.
Napisao je knjigu "Pod zastavom UN", tužio je UN i podneo tužbu holandskim civilnim sudovima protiv Holandije i tužio komandanta holandskog bataljona u Srebrenici Toma Karemansa i njegovog zamenika Roba Frankena holandskom vojnom sudu u kojoj se tvrdi da su saučesnici u ratnim zločinima i genocidu.
S. Š. (29. 05. 2011.)
Нема коментара:
Постави коментар