KARL MARKS JE NA CNN-U, A PROLETERSKA REVOLUCIJA IZA UGLA

     Na naslovnoj stranici medija, sa čijom se ideološkom propagandom u SAD-u može meriti još samo Fox News, našao se danas niko drugi do revolucionarni filozof Karl Marx – glavom i prepoznatljivom bradom. Veliku kolumnu za CNN značajnog imena "Who was Karl Marx?" (Ko je bio Karl Marks?) potpisuje autorka Mary Gabriel.

     Izgleda da nije idealno vreme za otvoreno demonizovanje Marksa, tako da je očito pao plan da se Marks prikaže u jednom sasvim drugom – potpuno pogrešnom – svetlu. Tekst će čitaocima predstaviti Karla Marksa kao simpatičnog predstavnika srednje klase koji je – uprkos svojim ponekad "čudnim" stavovima – zapravo bio ljubitelj parlamentarne demokratije. 


     Tekst toliko odiše tipičnim zapadnjačkim liberalizmom da je zapravo čudo kako autorka nije otišla još samo korak dalje i povukla tezu da su Marks i Engels zapravo bili homoseksualci. Marksa prikazuje kao nakaradnog pijanicu, ali i borca za slobodu govora, medija i prava na glas (doslovno 3 nominalna stuba zapadne demokratije). Tekst takođe napominje kako su Marksova dela u vreme njegove smrti bila relativno nepoznata – konstatacija koja ne može biti dalje od istine.


     CNN-ov plan za pro-demokratskog Marksa koga će svi voleti


     Umesto kritike spomenutog teksta, bilo bi zanimljivije da postavimo pitanje – kako se Marx uopšte našao na CNN-u? Ne pojavljuju se mrtvi ekonomisti/filozofi na udarnim stranicama CNN-a bez razloga, a dotični gospodin Karl već je 128 godina pod zemljom. Očito je kako se ovde nastojalo Marksa u ključnom trenutku predstaviti kao nevažnu figuru, ali baš time istakli su svu važnost koju Karl Marks danas poseduje.


     Mnogi teoretičari, političari pa i vojskovođe doprineli su "razvoju" marksizma kao učenja. Lenjin je uveo prvi model koji se domogao konkretne vlasti u zemlji, Josip Broz je među prvima spojio marksizam sa tržišnim elementima, Pol Pot ga je pretvorio u radikalnu ubilačku mašinu.


     Od smrti Karla Marksa bilo je stotine, ako ne i hiljade, pokušaja da se konkretne ideje marksizma prilagode specifičnim uslovima. Ali povratak marksizmu, zbog kojeg je i CNN odlučio na vreme "reagovati", nije povratak ni Lenjinu ni Mao Ce Tungu - povratak marksizmu je zaista povratak Marksu.


     Izazov pred CNN-om: kako spomenuti Marksa, ali izostaviti "proletarijat" i "buržoaziju"?


     Karl Marks nije zagovarao svrgavanje kapitalizma izlazom na izbore – njegove ideje bile su puno konkretnije i direktnije. Prema Marksu društvo u kapitalizmu podeljeno je na 2 klase ljudi – prva je ona koja čini manjinu i izrabljuje tuđi rad – Marks ovu grupu naziva buržoazijom.


     Druga grupa ili klasa, je velika većina u koju spadaju svi oni koji nisu izrabljivači, dakle radnici – ili prema marksističkoj terminologiji – proletarijat.


     Prema Marksu, pre ili kasnije mora doći do direktnog sukoba između ove dve klase. A kada dođe taj dan proletarijat na temelju svoje masovnosti mora pobediti. Postavlja se logično pitanje – ako je radnika toliko puno, a izrabljivača toliko malo – kako to da već davno ovi drugi nisu svrgnuti sa vlasti?


     Ovde na scenu dolazi drugi termin koji se sve češće spominje ovih dana – "klasna svest".


     Da bi radnici zbacili sa vlasti svoje izrabljivače moraju shvatiti kako su svi zajedno u istoj nezahvalnoj poziciji, drugim rečima - mora postojati "klasna svest" solidarnosti kolektivnog cilja.


     Ali vladajuća klasa neće mirno čekati taj dan - na putu do te spoznaje radnike će pokušati na sve moguće načine obmanuti.


     Kapitalizam je samodestruktivni sistem


     Jedan od najboljih primera je svakako i tzv. "američki san" – savršena propaganda koja ima samo jedan cilj – predstaviti malu grupu "uspešnih" pojedinaca i uveriti široke mase da i oni mogu biti takvi, samo je potrebno mukotrpno raditi i nadati se.


     "Američki san" je najveća prevara 20. veka – bez obzira koliko se trudili, mesta na vrhu uvek su popunjena, a klub ne prima nove članove. Gotovo religiozna ideja tera milione ljudi da rade do smrti nastojeći dostići nedostižno.


     Kapitalistički sistem je sistem izrabljivanja, ali i kao takav održao se dugi niz godina. Uprkos činjenici da većina ljudi u kapitalizmu živi loše, sistem bi se mogao održati još dugo. Ljudi su se već navikli na težak rad i spoznaju da nikada neće imati sve što im reklamna industrija nudi. Ali ono što je do juče za široke mase bilo "loše" danas se tranformiše u "neizdrživo". 


     Kapitalizam je samodestruktivni sistem, čak i bez revolucije bi propao, revolucija će stupiti na snagu samo zbog činjenice da ljudi više neće moći ni psihički ni fizički živeti pod takvim sistemom.


     Karl Marks je u svom monumentalnom delu "Das Kapital" tačno opisao razloge propasti ovog sistema. Kapitalizam postoji sve do trenutka kada može stvarati dodatni kapital, to je njegova srž i bez nje bi prestao postojati.


     Da bi današnji sistem uopće postojao, on se – na globalnom nivou – mora povećavati svake godine za 3%. To je minimalni imperativ. Kada padne ispod te brojke nastupa opšta kriza, depresija i na kraju apsolutni raspad čitavog sistema. To nužno povećanje od dodatnih 3% svake godine na globalnom nivou danas iznosi 1,6 triliona dolara – to znači da bi 2030. iznos bio 3 triliona dolara godišnje.


     Cela planeta je opustošena, nema više "osvajanja novih tržišta" - vreme je da kapitalizam bude srušen


     Ali kako se stvara taj dodatni kapital? Na tržištu vredi zakon ponude i potražnje. Potražnja se može argumentovati putem industrije oglašavanja, ali ne previše. Sa druge strane, prosečni građanin danas ne može povećati ličnu potrošnju čak ni kad bi hteo - jer i njemu hronično nedostaje kapitala.


     Kako kapitalizam pribavlja sav taj potreban novi kapital? Jednostavno – osvajaju se nova tržišta. Karl Marks je još pre 150 godina napisao kako kapital prosto "mora" ući u svaki kutak ove planete ako se želi održati. Upravo to se i dogodilo – kao primer možemo navesti bocu Coca Cole koju možemo pronaći i u najudaljenijim delovima naše planete.


     Na svaku dosadašnju krizu sistem je odgovarao osvajanjem novih tržišta. Odličan primer su 80-e godine prošlog veka. Tih godina kapitalizam je došao pred zid, tržišta su bila sasvim potrošena i prostora za ekspanziju više nije bilo. 


     Prigodno, došavši pred zid, srušio se "zid". Upravo tako, padom berlinskog zida tj. SSSR-a i kasnije raspadom Jugoslavije stvoreno je enormno novo tržište. Strane korporacije, već hronično gladne novog kapitala, okupirale su svaki pedalj novonastalih država i državica.


     Pad socijalističkog bloka i uvođenje tržišne ekonomije u Kinu nakratko su razbudile pacijenta koji je već dugo bio na aparatima. Prošlo je 20 godina, gradovi su popločani šoping centrima, strane banke su na svakom uglu. Svi kupujemo istu odeću, snabdevamo se u istim dućanima i zadužujemo kod istih lihvara. Bivši socijalistički blok je prožderan velikom brzinom i kapitalizam se ponovo našao u istom problemu pred kojim je bio i 80-ih godina – gde pronaći nova tržišta?


     Ali ovoga puta je stvarno gotovo. Otvaranje dva ili tri MekDonalds restorana u Tripoliju i Bengaziju neće spasiti stvar.


     Zadnja linija odbrane ugroženih korporacija


     Činjenica da je kapitalizam na izdahu, nažalost ne znači da će se predati bez borbe. Primera radi, mnogi spominju fašizam (i nacizam) kao nešto strašno okrutno, nehumano i genocidno – ali te modele je važno, danas možda više nego ikad, staviti u pravi kontekst.


     Fašizam nije ništa drugo nego zadnja linija odbrane kapitalizma. U fašizmu apsolutnu vlast drže upravo korporacije, zato se taj sistem često i naziva korporativizam. Harizmatične vođe nisu ništa drugo nego obični glasnogovornici tog sistema i njihovih pravih vladara.


     Fašizam se uvodi u trenutku kada radnici počnu otvoreno pretiti kapitalističkom sistemu. Pred-revolucionarno doba je vreme kada fašizam otvoreno stupa na scenu. Cilj fašizma je po svaku cenu slomiti svaki radnički pokret koji bi ugrozio apsolutnu vlast korporacija. U tom periodu više se ne biraju sredstva, pravo i pravda nestaju, a ulice preuzimaju naoružane grupe koje odlučuju o životu i smrti.


     Prevare i pobede


     Vladajuća elita nikada se neće odreći svoje vlasti mirnim putem. To je najveća utopija koja se neretko sliva na ulice upravo iz smera iste vladajuće klase. Nažalost, mirni demonstranti, aktivisti i brojni drugi osvešteni građani nikome ne smetaju. Ako se zaista okupe u izuzetnom broju, baciće im se pred noge nekakva sitna reforma ili možda čak i kakva ostavka nekog minornog člana spomenute elite.


     Na ulice mogu izaći milioni i tražiti smenu vlasti. Ako budu zaista uporni tu smenu će i dobiti, ali šta zapravo dobijaju izuzev kratke mentalne satisfakcije? Šta imaju današnji Egipćani od "revolucije" početkom ove godine? Samo smenu vlasti koja na kraju neće doneti nikakve konkretne rezultate po pitanju njihovih života.


     Sa druge strane sveta buja nemir među Amerikancima. Veliki korak napravili su u identifikaciji problema – svima je danas jasno ko su 1%, a ko 99%. Ali vladajuća elita i dalje mirno spava ne brinući previše za šatore po gradskim trgovima. Nekoliko korumpiranih bankara biće bačeno u tamnicu, možda i pokoji gradonačelnik bude prisiljen podneti ostavku, ali izuzev toga ništa značajno se neće desiti.


     Ako pokret zaista eskalira, a mogao bi, napraviće se i veći ustupci. Milione nezaposlenih će možda preuzeti država, dati im kojekakve poslove – izgradnju autoputeva, čišćenje šuma ili nešto treće za šta će primiti sitnu platu, tek toliko da ne umiru od gladi. Katastrofalna greška bi bila kada bi demonstranti takav čin proglasili "velikom pobedom", jer u suštini to bi bio samo poraz.


     Ali sistem više nije u snazi da narodu servira "lažne pobede" na duge staze. Naglo se približavamo vremenu kada će milioni ogorčenih građana širom sveta shvatiti kako sedenje na ulicama - ne vodi nikuda. Kako utopijske ideje raznoraznih Zeitgest i sličnih pokreta – ne vode nikuda. Kako kulturno ophođenje, direktna demokratija i plenumi – ne vode nikuda.


     Revolucionarni marksizam širi se ulicama


     Ljudska vrsta nije genetski programirana da favorizuje defetizam – nakon propalih pokušaja tražiće se nove, konkretnije ideje i načini izlaska iz ovog izrabljivačkog sistema.


     Miran san u kojem još uvek uživa vladajuća garnitura širom sveta tek tada bi se mogao pretvoriti u nesanicu. Ovde se vraćamo na prvobitno pitanje ove kolumne – šta dovraga Karl Marks radi na CNN-u? Razlozi su i više nego očiti – nastoji se minorizovati Marks zbog činjenice da je isti dao konkretne smernice po pitanju odlučne i konačne borbe protiv kapitalista.


     Trenutak je takođe bitan – negde sporije, a negde brže ime Karl Marksa danas se kao virus širi ulicama od Tel Aviva, Londona, Sidneja do Madrida, Njujorka i Oklenda. Marks je za života izdao nekoliko važnijih dela – ono najvažnije je svakako "Kapital", monumentalna analiza kapitalističkog sistema u 3 toma. U tom ogromnom gradivu jedva se snalaze i stručni izučavaoci marksizma. Ali "Kapital" nikada ni nije bio pisan za široke mase, možda baš zbog toga upravo to delo spominju svi mediji koji su se dotakli Marksa u proteklih godinu dana.


     Jedno drugo delo, u ovim vremenima daleko važnije, koje nije toliko popularno za citiranje je Komunistički manifest. Punim imenom "Manifest komunističke partije" kratki je proglas, na tek 50-ak stranica, koji se direktno obraća radnicima. Eksplicitno je opisan kapitalistički sistem, potreba revolucije kao i način uspostave post-revolucionarnog društva. Ta mala knjižica, jednostavnog stila pisanja, uteruje strah u kosti vladajućih elita već 150 godina.


     Put od nezadovoljstva do revolucije nije veliki. Bez preteranog dramatizovanja možemo konstatovati kako je samo pitanje dana kada će organizovane grupe građana početi propagirati potrebu "klasne svesti" i pozivati na "konačni obračun protiv kapitalizma." Revolucija nije evolucija i revolucija nije reforma.


     Nažalost, revolucija je neizbežna. "Nažalost" zbog činjenice kako revolucionarna vremena nisu ni lepa ni mirna. Kamo sreće da je Marks pogrešio i da kapitalizam isčezne poput jutarnje magle i da svi zajedno zakoračimo u jedan bezbrižniji sunčani dan. Ali, kako stvari stoje, a stoje opasno blizu onoga kako je Marks napisao da će stajati - istorija pred nama neće nam doneti instant bolju budućnost, već samo borbu i patnju.


     Marks je znao kako kapitalizam ima svoj kraj i tačno je definisao gde se taj kraj nalazi, samo što je on ipak imao tu sreću što je pisao – iz njegove perspektive – o dalekoj budućnosti. Mi nismo tako sretni, mi tu strašnu priču danas moramo proživeti, stranicu po stranicu.

NA DANAŠNJI DAN 31. DECEMBAR

MARIJA SKLODOVSKA KIRI

1494 - U Rim su ušle snage francuskog kralja Šarla VIII. U nameri da osvoji Italiju i pripremi krstaški rat protiv Turske, francuski kralj je prodro do Napulja, ali je bio prisiljen da se povuče pred vojnim savezom pape, Španije, Mletaka i milanskog vojvode.



1600 - Engleska kraljica Elizabeta I izdala je povelju o osnivanju Istočnoindijske kompanije za trgovinu, koja je krajem XVII veka imala znatna suverena prava kao što su pravo na vođenje rata i sklapanje mira, kovanje novca, da bi 1757. postala najjača vlast u Indiji. Velika Britanija je 1858. preuzela sve upravne funkcije kompanije. 


1617 - Rođen je španski slikar Bartolomeo Esteban Muriljo, koji je stvorio tip Madone po modelu crnokose španske žene (slike za crkve u Sevilji). Pored religioznih tema, slikao je i prizore sa ulice - "Mali prosjak", "Deca jedu dinju". 


1719 - Umro je engleski astronom Džon Flemstid, prvi kraljevski astronom, osnivač nacionalne opservatorije u Griniču (1675). 


1845 - Rođen je srpski državnik Nikola Pašić, jedan od najznačajnijih političara u istoriji Srbije i Jugoslavije, osnivač i vođa Narodne radikalne stranke (1881-1926). Prvi put je bio predsednik vlade Srbije 1891, a od 1903. sastavio je 22 vlade u vreme tri kralja: Aleksandra Obrenovića, Petra i Aleksandra Karađorđevića. Bio je šef jugoslovenske delegacije na Versajskoj mirovnoj konferenciji 1919-1920. 


1877 - U Švajcarskoj je umro francuski slikar Gistav Kurbe, osnivač realističke škole i jedan od prvih umetnika koji je radio u prirodi, učesnik Pariske komune 1871. Osuđivan i progonjen zbog svoje demokratske političke delatnosti emigrirao je u Švajcarsku 1873. 


1879 - Američki pronalazač Tomas Alva Edison prvi put je javno demonstrirao u Menlo Parku, Nju Džersi, električnu sijalicu. 


1880 - Rođen je američki general Džordž Maršal, načelnik Generalštaba kopnene vojske SAD (1939-1945). Kao državni sekretar SAD (1947-1949) sačinio je plan za obnovu posleratne Evrope (Maršalov plan) koji je prihvaćen na konferenciji 16 zemalja 1947. u Parizu. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1953. 


1911 - Marija Sklodovska Kiri dobila je drugu Nobelovu nagradu za hemiju za istraživanje radioaktivnih elemenata. Prvu je 1903. podelila je sa suprugom Pjerom i Bekerelom. 


1938 - U Indijanopolisu, SAD prvi put je zvanično uveden test na alkohol za vozače ("drunkometer"). 


1945 - U saobraćaj je pušten treći put obnovljen železnički most preko Save kod Beograda. 


1946 - Predsednik SAD Hari Truman formalno je proglasio kraj Drugog svetskog rata. 


1968 - Supersonični sovjetski putnički avion "TU-144" obavio je prvi let, nekoliko meseci pre britansko-francuske supersonične letelice "Konkord". 


1971 - Austrijski političar i diplomata Kurt Valdhajm preuzeo je dužnost generalnog sekretara UN, nakon što se sa tog mesta povukao burmanski političar U Tant. 


1981 - U vojnom udaru koji je predvodio poručnik vazduhoplovstva Džeri Rolings, u Gani je oborena civilna vlada Hile Limana. 


1983 - U vojnom udaru u Nigeriji svrgnut je predsednik Šehu Šagari, koji je na vlast došao na izborima 1979. na kojima je okončana 13-godišnja vojna vladavina. Novi predsednik postao je šef vojne hunte general Mohamed Buhari. 


1988 - Indijska i pakistanska vlada su sklopile sporazum kojim su se obavezale da neće napadati nuklearna postrojenja u Pakistanu, odnosno Indiji. 


1995 - Američki inženjerci su završili pontonski most preko Save, a potom su američki tenkovi i trupe iz sastava snaga UN za održanje mira ušli u Bosnu. 


1996 - Širom Srbije stotine hiljada građana, koji su gotovo dva meseca svakodnevno protestovali tražeći priznavanje rezultata lokalnih izbora na kojima je pobedila opozicija, okupili su se na centralnim gradskim trgovima da dočekaju Novu godinu. 


1998 - Ministri finansija Evropske unije saopštili su definitivne kurseve prema kojima će se nacionalne valute 11 zemalja EU menjati u evro kad jedinstvena evropska valuta 1. januara 1999. bude zvanično puštena u promet. 


1999 - Predsednik Rusije Boris Jeljcin podneo je ostavku i za vršioca dužnosti šefa države imenovao Vladimira Putina, dotadašnjeg premijera. 


1999 - Predsednik Paname Mireja Moskoso povratio je od SAD formalno kontrolu svoje zemlje nad Panamskih kanalom. 


2000 - Saudijska Arabija, Kuvajt, Bahrein, Katar, Oman i Ujedinjeni Arapski Emirati, članice Saveta za saradnju u Zalivu potpisale su pakt o zajedničkoj odbrani po kojem se napad na jednu od zemalja članica smatra napadom na svih šest zemalja. 


2001 - Pakistanske vlasti uhapsile su više od dvadeset članova jedne od dve muslimanske militantne grupe, Laškar-e-Taiba, koju je Indija optužila za napad na Parlament, kada je ubijeno 14 osoba. 


2004 - U Tajvanu je otvoren najviši oblakoder na svetu – poslovna zgrada "Tajpei 101", visoka 508 metara sa 101 spratom. 


2004 - U požaru tokom koncerta u jednom noćnom klubu u Buenos Airesu u Brazilu poginulo je 186 ljudi, više stotina je povređeno. 


2007 - U sukobima u Keniji, nastalim zbog reizbora predsednika Mvaija Kibakija, koji je tesnom pobedom osvojio drugi petogodišnji mandat, poginulo je oko 300 osoba, a oko 100.000 ljudi je raseljeno.

UKINUTA GODIŠNJA REGISTRACIJA TRAKTORA!

     BEOGRAD – Skupština Srbije usvojila je večeras izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojima se ukida stalna godišnja registracija traktora. 

     Umesto registracije biće obavezan samo tehnički pregled, a prema obrazloženju Vlade Srbije, taj zakon je izmenjen jer su osiromašena poljoprivredna domaćinstva bila opterećena registracijom traktora svake godine. Podsetimo, ukidanje obavezne godišnje registracije traktora, dogovoreno je 8. decembra na sastanku zamenika predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojana Kostreša sa ministrima poljoprivrede i policije Dušanom Petrovićem i Ivicom Dačićem. Sa dogovorom Kostreša, Petrovića i Dačića ujedno je krunisana osmomesečna kampanja LSV "Stop godišnjoj registraciji traktora", u kojoj je za tu inicijativu u 200 vojvođanskih mesta prikupljeno 30.000 potpisa.

(BILSV, 29.12.2011.)

REALIZACIJA DOGOVORA CVETKOVIĆ - ČANAK

     NOVI SAD – Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš sastao se danas u Beogradu sa predsednikom Vlade Republike Srbije Mirkom Cvetkovićem sa kojim je razgovarao na temu realizacije dogovora o vraćanju imovine Pokrajini Vojvodini, a u skladu sa članom 73. Zakona o javnoj svojini. 

     Kostreš je u izjavi za internet portal glasackakutija.com podsetio da je 23. septembra lider LSV Nenad Čanak postigao dogovor sa premijerom Cvetkovićem koji je pristao na amandmane Lige u vezi sa Zakonom o javnoj svojini, kojima su Vojvodini vraćena preduzeća Novosadski sajam, DP Gas Novi Sad, imovina Radio televizije Vojvodine, rudnik u Kovinu, Petrovaradinska tvrđava, imovina Vojvođanske akademije nauka i umetnosti i legati.


     – Na današnjem sastanku definisali smo modele o načinu na koji bi smo te aktivnosti priveli kraju i kako bi one bile sprovedene u najkraćem mogućem roku. Sledeći sastanak biće polovinom januara iduće godine, a očekujemo da će dobar deo akata biti pripremljen do kraja sledećeg meseca kako bi se našli na sednici Vlade najkasnije početkom februara – izjavio je Kostreš. 


     Podsetimo, premijer Cvetković na sastanku sa Nenadom Čankom u septembru saopštio je da nije prihvaćen amandman LSV o poljoprivrednom zemljištu. 


     – Načelno je postignut politički dogovor da se formiraju Republički i Pokrajinski fond, kojima će biti preneta određena količina zemlje koja se nalazi u Vojvodini. To je samo jedno od mogućih rešenja, ali ono se sada ne može sprovesti u delo, odnosno, fondovi se mogu formirati tek nakon završetka procesa restitucije – objasnio je Kostreš.

(BILSV, 29.12.2011.)

OTKUD MUP-U SLAVA U SEKULARNOJ DRŽAVI?

     Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak zatražio je u Narodnoj skupštini, tokom dela sednice na kojoj se postavljaju pitanja Vladi Srbije, odgovor na pitanje zašto Ministarstvo unutrašnjih poslova u sekularnoj državi obeležava krsnu slavu. 

     Kako je naveo, to pitanje je već postavio ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću pre nekoliko meseci, ali na njega nije dobio odgovor. Čanak isprva ni danas nije dobio odgovor na to pitanje, ali mu je zatim ministar prosvete i nauke Žarko Obradović u ime Dačića rekao da je reč o zatečenom stanju koje ne postoji samo u MUP-u, sa čim se Čanak složio.  


     – Krsna slava je porodični običaj u pravoslavnim porodicama, a nije državni niti praznik države. Zatečeno stanje koje je zatekao ministar Dačić i koje su zatekli ljudi u javnim preduzećima koja slave slavu, je zatečeno stanje propusta u prošlosti sa kojima se mora raskinuti. Ja verujem da ćete se vi kao socijalisti složiti sa mnom – istakao je Čanak. Zapitao je i kako je moguće da 
u sekularnoj državi penzijsko i invalidsko osiguranje država uplaćuje sveštenicima, i ako već uplaćuje, zašto onda samo sveštenicima Srpske pravoslavne crkve. Ostao je i bez tog odgovora.


     Uvozi li Srbija nuklearni otpad?


     Lider LSV je zatim upitao ministra životne sredine i prostornog planiranja Olivera Dulića da li Srbija uvozi nuklearni otpad i da li se on skladišti u Srbiji, ugrožavajući pri tom zdravlje građana? Takođe, Čanka je interesovao i od čega potiče četvrtina primanja preduzeća koje se bavi skladištenjem nuklearnog otpada, a koje potiče iz spoljno trgovinskih aranžmana.
     
     – Koji su tu aranžmani i o čemu se tu zaista radi – upitao je Čanak. Na direktno pitanje Dulić nije dao odgovor, rekavši samo da je zakonom zabranjen uvoz nuklearnog otpada u Srbiju. Na dalje insistiranje lidera LSV, ministar Obradović je obećao da će mu nakon nastupajućih praznika dostaviti podatke o tim prihodima, budući da ih ne zna napamet. Nenad Čanak je ministarku 
pravde Snežanu Malović pitao da li su nastupi inženjera Milutina Mrkonjića, u kojima traži oslobađanje pravosnažno osuđenih lica pritisak na nezavisno sudstvo. 


     – Tu se naravno radi o Radetu Markoviću, Mihalju Kertesu i Dragoljubu Milanoviću, pravosnažno osuđenih za zločin na Ibarskoj magistrali i ubistvo Ivana Stambolića. Dakle, da li je to napad na nezavisno sudstvo – upitao je Čanak, ali direktan odgovor nije dobio.


     Ko određuje visinu naknada?


     Lidera LSV je interesovalo zbog čega carina dokumente o uvozu IT opreme, koji su inače poslovna tajna svakog preduzeća, dostavlja agencijama poput SOKOJ-a, PI i OFPS i kako je moguće da komisija za intelektualnu svojinu tim organizacijama i agencijama dala pravo da direktno proglašava sve "što im pada na pamet" nečim što ima veze sa njihovom delatnošću. 


     – Tu mislim na fotokopire, skenere i ostalu IT produkciju koja nema nikakve veze sa agencijskim poslovima o kojima sam govorio. Ja nemam koga to da pitam, jer ovde ne vidim ministre koji bi mi na to odgovorili. Strašno bih voleo kada bi se ministri koji sad nisu prisutni, podsetili kako su postali ministri i ko je za njih glasao da bi bili ministri, kao i odgovornosti koju imaju prema 
građanima ove zemlje koju predstavljaju poslanici koji sede u ovoj skupštini – istakao je Čanak. Takođe, naveo je da bi bilo interesantno objaviti vlasničku strukturu tih agencija, jer bi time bile otklonjene sumnje da su u pitanju privatni interesi.

(BILSV, 29.12.2011.)

VOJVODINA U STEGAMA PARTIJSKIH CENTRALA U BEOGRADU

     Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je da je, i bez formalne funkcije u pokrajinskoj vlasti, u aktuelnom mandatu izborio više za građane Vojvodine od predstavnika vlasti APV. 

     U intervjuu za "Dnevnik" on je aktuelnoj pokrajinskoj vlasti zamerio na nedostatku političkih i zakonodavnih incijativa. A na pitanje zašto misli da bi, da je na mestu vojvođanskog premijera, s obzirom na to da je nagovestio da će se možda kandidovati za tu funkciju, bio uspešniji od Bojana Pajtića, ocenio je da je ključni problem čelnih ljudi vojvođanske vlade u partijskim stegama koje ih ograničavaju.


     – Ne čini funkcija čoveka nego čovek funkciju – kazao je Čanak. 


     – Ja sam i bez te formalne funkcije u razgovorima sa premijerom Mirkom Cvetkovićem uspeo da za Vojvodinu izborim niz stvari koje su, navodno, već bile zacementirane. To se desilo i prilikom donošenja Statuta i Zakona o nadležnostima i prilikom utvrđivanja Zakona o javnoj svojini, kada smo dogovorili da se Vojvodni vrati i imovina Novosadskog sajma, DP "Gas", RTV-a, rudnik u Kovinu, Petrovaradinska tvrđava, imovina VANU i legati. Zato što je uvek moguće, ako niste ucenjeni partijskim stegama, da izvučete još ponešto za građane. To sam radio, a radiću i dalje, bez obzira na to bio na nekoj funkciji ili ne.


     On je ocenio da očigledno nije moguće da se neko za nešto izbori kada ima centralu stranke u Beogradu.


     – Vojvodina mora imati svoje autentične političke snage, koje će raditi sa autentičnim političkim snagama iz Beograda i drugih delova Srbije sa ciljem da celoj Srbij bude bolje – smatra on.


     Tvrdite da je Vlada Srbije ispunila sve uslove za kandidaturu, ali da u postojećem okviru ne može da reši kosovski problem. Šta onda uopšte možemo očekivati da će Brisel odlučiti u martu i da li je zapravo doveden u pitanje proces evrointegracija Srbije?
     – Odluka Brisela o kandidaturi Srbije ne zavisi više samo od nas, zbog turbulencija unutar Unije. Međutim, napor Srbije u približavanju EU nikako nije uzaludan jer to znači i približavanje evropskim standardima, za šta se LSV svesrdno zalaže. Mi jesmo uradili mnogo u procesu integracija. Ne treba zaboraviti da je Vlada Mirka Cvetkovića izborila viznu liberalizaciju, završila saradnju sa Haškim tribunalom i, u saradnji sa parlamentom, oko 180 zakona uskladila sa evropskim zakonodavstvom. Međutim, fantastično je koliko se uspelo u tome da Kosovo i poslednjih 30 godina bude svakodnevna tema, kao politički džoker koji se potegne uvek kad nema drugog. Međutim, da neko zaista hoće da reši pitanje Kosova, videlo bi se da ono i nije tako nerešivo. Kako se niko nije setio da priču o carinskim prelazima Jarinje i Brnjak reši uspostavljanjem carinske unije Srbije i Kosova? No, u opštem igranju žmurke stalno se zaboravlja na to da je pitanje carinskih prelaza zapravo pitanje plaćanja PDV-a na severu Kosova jer sever Kosova nije u političkom sistemu ni Srbije ni samoproglašene Republike Kosovo, i samim tim nikom ne plaćaju PDV, što otvara neograničen prostor za šverc i zaradu. A kad hoćete tome da stanete na put, najednom se pojavljuju "viši interesi" i ne znam kakve mitomanske priče o kosovskom epu. Očigledno je da neko od problema na Kosovu profitira.


     Ko profitira, a kolika je opasnost da Srbija zbog toga ponovo uđe u samoizolaciju, s obzirom na to da i usporavanje evrointegracija utiče na raspoloženje građana? I kolika je u tom pogledu ipak odgovornost aktuelne vlasti?
     – Jedan od najvećih profitera kosovskih tenzija je Ruska Federacija, čiji glasnogovornik u Srbiji ambasador Aleksandar Konuzin jasno pokazuje zanimanje za to da njihove satelitske grupacije u Srbiji po svaku cenu zaustave Srbiju na evropskom putu, te naprave pseudopatriotsku atmosferu da bi dobili mogućnost za formiranja vlade koja bi bila marionetska i koja bi prodala EPS i Telekom ruskim državnim firmama, čime bi Srbija postala ruska provincija, a što bi bilo i ostvarenje želja Tomislava Nikolića. A pitanje "Rusija ili Evropa", zapravo je pitanje "Azija ili Evropa", ali ona Azija koja počiva na svevlasti, nikad nepreboljenom feudalizmu, centralizmu, krađama na izborima, političkim ubistvima... Srbija mora da raskine sa mitomanijama prošlosti i da stvari nazove svojim imenom. Petog oktobra promenjen je samo jedan broj eksponenata politike vođene devedesetih godina prošlog veka, ali sama ta politika nije promenjena. To se potvrđuje i time što je nakon odlaska Slobodana Miloševića i Crna Gora proglasila nezavisnost, i Kosovo proglasilo nezavisnost, a tenzije unutar Srbije nisu pale. Dakle, to govori da ta politika kreira tenzije i ona se neumitno mora menjati.


     Ne ide li u prilog toj alternativi koju vi nazivate ruskom gubernijom upravo neodlučnost aktuelne vlasti u sagledavanju realnosti i sprovođenju racionalne politike?
     – Danas je užasno teško pomeriti na bilo koju stranu taj proces van kolotečine koja je dugo i pažljivo utabavana. Baš zbog toga je približavanje EU daleko važnije za Srbiju samu – a tu ne mislim samo na kandidaturu već na približavanje koje podrazumeva prihvatanje seta pravila kojih se Unija drži. Zato sam i rekao da je 9. decembar, kad je odložena odluka o kandidaturi za mart, suštinska pobeda proevropskih snaga ukoliko se uzme u obzir ko je sve radio protiv i koliko je suštinskih vojnih operacija urađeno u tom pogledu. Jer, ono što se dešavalo na prelazima Jarinje i Brnjak su zapravo vojne akcije paravojski koje su formirane za tu svrhu. To ne može bez organizacije sa jasnim političkim ciljevima. Čiji su to ciljevi govori to ko je na vlasti u četiri opštine na severu Kosova. A popustiljivost vlasti u Beogradu prema svemu tome jeste posledica i nemoći da se nešto promeni preko noći u način razmišljanja većine građana Srbije. Tako da mi imamo stalno poverenje u one koji su već mnogo puta izneverili svoja obećanja, tu pre svega mislim na SRS i njegove derivate, te DSS. Kako onda krenuti u neke radikalne sistemske reforme u takvoj atmosferi?


     A kako onda u takvoj atmosferi može doći do ustavnih promena i redefinisanja statusa APV, koje očekujete u narednom mandatu?
     – LSV će svakako insistirati na tome da sve više ljudi shvati da pitanje samouprave nije samo pitanje elementarne kontrole nad resursima. Daleko se lakše kontroliše i korupcija kad je vidljiva, a vidljivija je što je na nižem nivou. Očigledno je da i građani traže promene u tom pogledu, zbog čega sve veći broj stranaka i iz Beograda sad počinje da priča o decentralizaciji i regionalizaciji. Međutim, opasnost je da se od inflacije takvih reči svima ne zgadi ta priča, posebno zbog toga što bi se pod tim procesima onda podmetalo sve i svašta. To je isto kao kad aktuelna Pokrajinska vlada priča o tome da je Vojvodina postigla velike uspehe na putu autonomnosti. U čemu je ta autonomnost ako Vojvodina nema pravo da ubire porez na svojoj teritoriji, niti da odlučuje o bilo čemu, ako nemamo pravo ni na to da imamo policijsku upravu za Vojvodinu koja bi vodila računa o bezbednosnim aspektima...?

     Za drugačiju Vojvodinu

     Najavili ste da će LSV na pokrajinskim izborima nastupiti samostalno. A mislite li da će se vašim biračima dopasti to što planirate da na republičkim izborima idete u koaliciji sa DS-om?
     – Mi smo sa DS-om već 15 godina na različitim nivoima vlasti. Ne vidim gde su tu nesporazumi. Ova pitanja položaja i prava Vojvodine su pitanja kojima treba da se bave pokrajinski organi vlasti i da iznose incijative. Jer, da je u Pokrajini bilo više angažmana na rešavanju tih pitanja, sad bismo imali nekoliko zakonodavnih inicijativa upućenih Skupštini Srbije. Pa nek ih ona i ne stavi na dnevni red, neka ih i odbije, ali imali bismo politički pritisak. Istovremeno, postoje priče od tome da se Liga ne zalaže dovoljno za prava Vojvodine u Beogradu. A kad više od 20 puta tražimo da se na dnevni red Pokrajinske skupštine stavi privatizacija NIS-a, onda to odbijaju isti ti koji nas optužuju da ne branimo dovoljno interese Vojvodine. Na pokrajinskom nivou, dakle, i zbog izbornog sistema i zbog neslaganja sa našim koalicionim partnerima, LSV mora izaći sa svojim izbornim programom i jasno reći zašto vidi Vojvodinu drugačije. A na republičkim izborima ćemo najverovatnije sa Demokratskom strankom zato što lista "Za evropsku Srbiju" promoviše evropske vrednosti i kao takva ima izgleda da osvoji najviše glasova. Uz to, ukoliko bismo se rastakali na sitnije grupacije, umanjili bismo šansu da demokratski orijentisan proevropski blok dobije još jedan mandat da sastavi vladu.

(BILSV, 29.12.2011.)

OPASNOST OD UGLJENIKA

     Naučnici su sve više zabrinuti zbog topljenja permafrosta, sloja trajno smrznutog tla na kojem leži četvrtina severne Zemljine polulopte, jer sadrži dvostruko više ugljenika nego cela atmosfera, piše "Njujork Tajms".

 

     Naučnici već duže vreme znaju da su severna područja skladište smrznutog ugljenika u obliku lišća, korenja i drugih organskih materija zarobljenih u zaleđenom tlu - mešavina, koja kada se otopi, može obilato da proizvodi metan i ugljen-dioksid, gasova odgovorne za "krađu" topline i zagrevanje planete. Zapanjeni su, međutim, količinom organskih otpadaka.


     Kejt Entoni, naučnica koja proučava metan, ističe da ispod jezera na Aljaski, na primer, leži debeli sloj raspadnutog lišća, biljaka koje su svetlo dana ugledale pre 30.000 godina. Glavna briga naučnika nije da će se permafrost brzo otopiti, jer za to će, kako procenjuju, trebati više od vekova, ali kada to bude krenulo, biće to nemoguće zaustaviti. "Čak i ako to bude samo 5 do 10 odsto današnje emisije gasova, biće to jako zabrinjavajuće. Trideset procenata je zastrašujuće", rekao je australijski naučnik Džozef Kanadel.


     Ozbiljnije topljenje od 2020.


     Preliminarne analize pokazuju da bi Arktik i subarktički predeli mogli da postanu godišnji izvor ugljenika jednak količini od 15 odsto današnje godišnje emisije tog gasa proizvedenog usled ljudske aktivnosti.


     Topljenje permafrosta najuočljivije je na južnim ivicama. Širom ogromnog područja, uključujući i veći deo centralne Aljaske, permafrost održava temperaturu neznatno ispod nule. Očekuje se da će ozbiljnije topljenje započeti oko 2020. U severnoj Aljaski i severnom Sibiru, gde je temperatura permafrosta najmanje minus 24 stepeni Celzija, trebaće više vremena za topljenje.

FINALE KUPA SE IGRA U NOVOM SADU

     Predsednik Skupštine grada Novog Sada Aleksandar Jovanović pozdravio je odluku Fudbalskog saveza Srbije da se finalna utakmica Kupa Srbije u fudbalu odigra u Novom Sadu, na stadionu "Karađorđe". 

     Ova odluka je doneta na sednici odbora za hitna pitanja FSS-a, a finalna utakmica najmasovnijeg domaćeg fudbalskog takmičenja, odigraće se 16. maja sledeće godine.


     - Smatram da je dobro za domaći fudbal i publiku da se finale Kupa igra i u drugim gradovima, a ne samo u Beogradu. Novi Sad je poslednjih godina uložio značajna sredstva u rekonstrukciju gradskog stadiona "Karađorđe", kako bi se infrastruktura podigla na nivo dostojan najvećih nacionalnih, evropskih i svetskih takmičenja ne samo u fudbalu nego i u drugim sportovima. S toga je odluka da se finale Kupa odigra na "Karađorđu" opravdana i potvrda je naših napora da se i druge sredine dokažu u organizaciji sportskih manifestacija, u ovom slučaju finalnom meču Kupa - kazao je Jovanović.


     Predsednik novosadskog parlamenta je inicijativu da se finale Kupa u fudbalu može igrati i van Beograda, uputio Fudbalskom savezu Srbije i predsedniku FSS-a Tomislavu Karadžiću tokom aprila ove godine, navodeći da ne postoje razlozi zbog kojih bi se finale Kupa Srbije održavalo isključivo u Beogradu, pošto su i "ostali gradovi u mogućnosti da, uz određena dodatna ulaganja koja se mogu realizovati i u okviru nacionalnih razvojih i drugih programa, preuzmu ovu obavezu na sebe i ispune je na najbolji mogući način".


     Nakon Jovanovićeve inicijative, Izvršni odbor FSS-a doneo je odluku da, pored Beograda, i drugi gradovi mogu da podnesu prijavu za igranje finalnog meča Kupa Srbije. Ovu mogućnost iskoristili su grad Novi Sad i FK Vojvodina, pa su i podneli zahtev za organizovanjem finalne utakmice Kupa Srbije u Novom Sadu. Polufinаlni susreti Kupa odigraće se 21. mаrtа i 11. аprilа 2012. godine, a sаstаju se Crvenа zvezdа i Pаrtizаn, odnosno Borаc i Vojvodinа.

(BILSV, 27.12.2011.)

JERKOV: SARADNJA LSV I ZAJEDNO ZA VOJVODINU

     U Registar političkih stranaka upisana je nova partija – 82. po redu, pod nazivom "Zajedno za Vojvodinu", njeno sedište je u Ruskom Krsturu, a u Registar je upisana kao politička stranka rusinske nacionalne zajednice, piše današnji Dnevnik. 

     Zastupnik nove stranke je Olena Papuga, poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine u parlamentu Srbije, a portparolka LSV-a Aleksandra Jerkov kaže za Dnevnik da Papuga, i pored toga što je upisana kao zastupnica manjinske stranke, ostaje članica i poslanica LSV-a.


     – Olena Papuga je tražila dozvolu od Statutarne komisije da bude u obe stranke. Mi smo u našoj praksi već imali takve slučajeve kada je reč o Istarskom demokratskom Saboru i Liberalnom savezu Crne Gore. Olena Papuga je već duže aktivna u rusinskoj nacionalnoj zajednici, novinar je "Ruskog slova" i logično je što je želela još više da se posveti problemima svojih sunarodnika kroz angažovanje i u novoformiranoj stranci. Stranka "Zajedno za Vojvodinu" biće partija bliska Ligi – ističe Aleksandra Jerkov. Ona je za Dnevnik najavila i promenu Statuta LSV-a kojom će biti i formalizovano dvojno članstvo. 

(BILSV, 27.12.2011.)

NA DANAŠNJI DAN 30. DECEMBAR

ENGLESKI FILMSKI REŽISER
KEROL RID

1691. - Umro je engleski hemičar i fizičar Robert Bojl, koji je otkrio zakon o odnosu pritiska i zapremine kod gasova i prvi utvrdio razliku između smeše i hemijskog jedinjenja.


1803. - U sastav SAD ušla je dotadašnja francuska kolonija Luizijana, koju je ranije iste godine - pritisnut finansijskom oskudicom - francuski car Napoleon I prodao Amerikancima za 15 miliona dolara. Današnja savezna država Luizijana ne poklapa se teritorijalno sa negdašnjom francuskom kolonijom - ona je bila neuporedivo veća i obuhvatala je više današnjih saveznih država SAD. 


1847. - Umro je srpski pisac Sima Milutinović Sarajlija, preteča srpskih romantičara. Nadimak je dobio po mestu rođenja. Školovao se u Beogradu, Zemunu, Segedinu, Sremskim Karlovcima. Borio se u ustancima Srbije za nezavisnost, a u Cetinju je od 1827. bio sekretar vladike Petra I Petrovića Njegoša i vaspitač i pesnički učitelj njegovog sinovca Petra II Petrovića Njegoša. Na poziv kneza Miloša Obrenovića vratio se 1831. u Srbiju i bio sekretar Ministarstva prosvete i istoriograf kneza Miloša. Dela: spevovi "Srbijanka", "Trojebratstvo", "Trojesestarstvo", tragedija
"Obilić", istorijski spisi "Istorija Srbije", "Istorija Crne Gore", zbirka narodnih pesama "Pjevanija crnogorska i hercegovačka". 


1864. - Rođen je srpski slikar Marko Murat, član Srpske kraljevske akademije, osnivač Umetničke zanatske škole u Beogradu. Počeo je kao realista, ali se potom približio impresionistima. Slikao je portrete, istorijske kompozicije, predele, snažno je uticao na stvaranje "Beogradske škole" i u srpsko slikarstvo je uneo nova umetnička shvatanja. Za veliku istorijsku kompoziciju "Ulazak cara Dušana u Dubrovnik" nagrađen je na svetskoj izložbi u Parizu 1900. Druga dela: "Proleće", "Cveti", "Konavoka", "Dum Ante", "Dubrovnik". 


1865. - Rođen je engleski pisac Radjard Kipling, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1907. majstor kratkih priča u kojima su sa puno efekata isprepleteni humor i užas. Njegova proza prikazivala je život u Indiji, u kojoj je i rođen, sa izuzetnim smislom za dečji svet. Česta tema su i životinje. Dela: "Knjiga o džungli", "Hrabri kapetan", "Kim", "U belom i crnom", "Priče za decu", "Izistinske priče". 


1886. - Nemačka i Portugal sporazumom su odredile granice portugalske Angole i nemačke Jugozapadne Afrike (Namibija). 


1903. - U požaru u čikaškom pozorištu "Irikvoi" poginulo je 588 ljudi. 


1906. - Rođen je engleski filmski režiser Kerol Rid, izvrstan poznavalac tehničkih aspekata režiserskog zanata sa izrazitim smislom za vizuelno pripovedanje. Filmovi: "Zvezde gledaju sa neba", "Noćni voz za Minhen", "Prava pobeda", "Begunac", "Pali idol", "Treći čovek", "Prognan na ostrva", "Jare za dve pare", "Trapez", "Ključ", "Naš čovek u Havani", "Agonija i ekstaza", "Oliver" (Oskar). 


1915. - Nemačka podmornica torpedovala je kod Krita u Prvom svetskom ratu britanski putnički brod "Persija", usmrtivši 330 od 501 putnika i člana posade. 


1918. - U Berlinu je počeo trodnevni osnivački kongres Komunističke partije Nemačke na kojem je usvojen program čiji je tvorac bila Roza Luksemburg. Kongres je izrazio podršku Sovjetskoj Rusiji. 


1922. - Zvanično je osnovan Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika, stvaranjem federalne zajednice od Rusije, Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije. Kasnije su se priključivale ili formirale druge sovjetske republike. 


1928. - Rođen je američki muzičar Bo Didli, gitarista, jedan od pionira rokenrola. Autor niza nezaboravnih pesama, među kojima su "Say Man", "Shave and a Haircut", Uncle John", "Who Do You Love?". Bio je pionir električne gitare i bitno je uticao na pojedine velike muzičare poput Badi Holija, Rolingstounsa, grupe "Who", Brusa Springstina ili Elvisa Kostela. Godine 1999. dobio je nagradu "Gremi" za životno delo. 


1933. - Rumunska ekstremistička politička organizacija "Gvozdena garda", ubila je predsednika vlade Jona Duku, kojeg je zamenio profašista George Tartaresku. Rumunija se potom ubrzo približila Silama osovine, kojima se kao članica Trojnog pakta priključila u ratu protiv Sovjetskog Saveza. 


1944. - Umro je francuski pisac Romen Rolan, jedan od najvećih mistika francuske literature u 20. veku, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1915. Bio je duboko zainteresovan i aktivno uključen u sva bitna socijalna, politička i duhovna zbivanja svoje epohe, uključujući "aferu Drajfus", fenomen komunizma i fašizma, nastojanja da se postigne svetski mir. Dela: romani "Žan Kristof", "Kola Brenjon", 12 drama pod zajedničkim nazivom "Pozorište revolucije", romansirane biografije Ludviga van Betovena, Mikelandjela Buonarotija, Lava Tolstoja, Georga Fridriha Hendla, Mahatme Gandija, antiratni spis "Iznad meteža". 


1947. - U Rumuniji je pod pritiskom komunista abdicirao kralj Mihail I. 


1947. - Umro je engleski filozof Alfred Nort Vajthed, jedan od najznačajnijih anglosaksonskih mislilaca 20. veka. Najpre se bavio matematičkom logikom i zajedno sa engleskim filozofom i matematičarom Bertrandom Raselom napisao je "Principia mathematica". Potom je razvio originalnu metafiziku, kosmološko gledište o "večnim objektima". Smatrao je da filozofija ima sudbonosan socijalno-istorijski značaj. Ostala dela: "Rasprava o univerzalnoj algebri", "Organizacija mišljenja", "Istraživanje principa prirodnog znanja", "Nauka i moderni svet", "Proces i realnost", "Smeli poduhvati ideja", "Religija u bitnim svojstvima". 


1968. - Umro je norveški državnik Trigve Li, prvi generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1946. do 1952. Pre Drugog svetskog rata bio je sekretar Socijalističke partije Norveške i ministar pravosuđa, a posle nemačke invazije na Norvešku 1940. šef diplomatije u izbegličkoj vladi u Londonu. 


1988. - Jugoslovenski šef vlade Branko Mikulić i pripadnici njegovog kabineta podneli su ostavku, zbog opšteg nezadovoljstva ekonomskim prilikama. Bila je to pretposlednja vlada Jugoslavije, tokom mandata njegovog naslednika Ante Markovića, Jugoslavija je razbijena. 


1989. - Poljska skupština (sejm) je uspostavila višepartijski politički sistem. 


1990. - Vlasti Albanije su prvi put dozvolile Jevrejima iseljavanje u Izrael. 


1991. - Na sastanku u glavnom gradu Belorusije Minsku lideri Zajednice Nezavisnih Država, nastale posle raspada Sovjetskog Saveza, nisu se dogovorili o jedinstvenoj vojsci i svim bivšim sovjetskim republikama je dopušteno da formiraju sopstvene oružane snage. 


1992. - Umro je Mihailo Lalić, pisac, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Njegova tipična tema su prilike u Crnoj Gori uoči i tokom Drugog svetskog rata. Bio je interniran u Grčkoj tokom rata, ali je uspeo da prebegne grčkim partizanima i postao je politički komesar Jugoslovenskog bataljona. Dela su mu izrazito slikovita, sa dubokim poniranjem u psihologiju i mentalitet ljudi. Dela: romani "Svadba", "Zlo proljeće", "Lelejska gora", "Hajka", "Raskid", "Pramen tame", "Zatočenici", "Ratna sreća", "Dokle gora zazeleni", "Gledajući dolje na drumove", pripovetke "Na
mjesečini", "Izvidnica", "Prvi snijeg", "Gosti", "Poslednje brdo". 


1993. - Izrael i Vatikan su potpisali sporazum o medjusobnom priznavanju i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa, okončavajući time dva milenijuma "bolnih odnosa između dve velike religije", judaizma i rimokatoličanstva. 


1997. - Kina i Južna Afrika su potpisale sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa od 1. januara 1998. 


2002. - Mvai Kibaki preuzeo je dužnost predsednika Kenije pošto su on i njegova koalicija "Nacionalna duga" izbornom pobedom okončali posle 24 godine vladavinu Danijela Arapa Moija i četiri decenije dugu vladavinu KANU partije. 


2004. - Umro je američki džez muzičar, "kralj svinga" Arti Šo. Važio je za vrhunskog klarinetistu. Jedan od Šoovih najvećih uspeha, koji je bio uvod u njegovu svetsku karijeru, bio je snimak Kol Porterovog "Begin the Beguine". Komponovao je koncerte za klarinet i niz poznatih melodija: "Nightmare", "Any old time", "Everything's Jumpin'". 


2006. - Bivši irački lider Sadam Husein obešen je u Bagdadu, pošto ga je lokalni sud osudio na smrt zbog ubistva oko 150 šiita 80-tih godina prošlog veka. Pogubljenje je izazvalo slavlje šiita širom Iraka. Vladao je Irakom, čvrstom rukom, punih 35 godina. Obešen je posle kontroverznog procesa, tokom kojeg su u velikoj meri zanemarivana prava optuženog i odbrane. Nove iračke vlasti, postavljene od strane SAD, tvrdile su da je Sadam Husein odgovoran za smrt više od 500.000 ljudi, mahom šiita u Kurda. 


2006. - Najmanje 75 Iračana je poginulo, dok je 125 ranjeno u seriji eksplozija u oblastima naseljenim šiitima širom Iraka, na dan kada je bivši predsednik Sadam Husein pogubljen.

VELIKE EKONOMSKE PROMENE U SVETU: BRAZIL ŠESTA EKONOMIJA PO VELIČINI

     Brazil je zamenio na šestom mestu privredu Britanije, kao šesti po veličini u svetu, prema Centru za ekonomiju i poslovna istraživanja. 

     Najnovija Svetska ekonomska liga u svojoj tabeli prikazuje Brazil na šestom mestu, kao deo rastućeg trenda svetske ekonomije.


     "Mislim da je to deo velike ekonomske promene, u kojoj ne samo da smo videli pomak od zapada prema istoku, nego takođe vidimo da se zemlje koje proizvode robu od vitalnog značaja - hranu i energente, postepeno penju na tabeli prema gore" rekao je CEBR-ov izvršni direktor Daglas MekVilijams.


     Prema trenutnom poretku na tabeli, Sjedinjene Američke Države i dalje su najveća svetska ekonomija u 2011., posle njih sledi Kina, Japan, Nemačka, Francuska, Brazil, Britanija, Italija, Rusija i Indija. Za Rusiju se predviđa da će se popeti na četvrto mesto do 2020. godine.

(RT)

 

AMERIKA KRIVA ZA ČAVESOV RAK?

     Predsednik Venecuele Ugo Čaves postavio je pitanje da li je Amerika razvila tajno oružje kojim je moguće izazvati rak.

     On se takođe pita i da li je ono upotrebljeno na levičarskim liderima u Južnoj Americi.


     "Da li bi bilo čudno da je Amerika razvila tehnologiju kojom može izazvati rak i da mi ništa o tome ne znamo?", pitao je Čaves u govoru održanom u vojnoj bazi, preneo je BBC.


     Predsednik Venecuele podvrgnut je medicinskom tretmanu početkom godine, kada mu je dijagnostikovan rak, a do njegovog "glasnog razmisljanja o problemu" došlo je dan nakon što je rak tiroidne žlezde konstatovan kod levičarske predsednice Argentine Kristine Kirhner. 


     "Mi ćemo živeti i pobedićemo rak", poručio je argentinskoj predsednici Čaves, prenose agencije. 


     Predsednica Argentine Kristina Fernandez de Kirhner (58) obolela je od raka tiroidne žlezde i biće podvrgnuta hirurškoj intervenciji 4. januara, a predsednička ovlašćenja preneće na svog zamenika na 20 dana. 


     Uz lidere Venecuele i Argentine, kancer je dijagnostifikovan i kod predsednika Paragvaja Fernanda Lugoa, predsednice Brazila Dilme Rusev kao i kod njenog prethodnika Lule da Silve, naveo je BBC. 


     Ugo Čaves je u više navrata optužio vladu u Beloj kući da planira njegovo ubistvo ili smenu sa vlasti. 


     Energična predsednica Argentine nakon što joj je dijagnostikovan rak, a pre hirurške intervencije, izjavila je da će tražiti da bude počasni predsednik udruženja osoba koje su preživele rak.

ALEKSANDRA JERKOV - PIRAMIDA, TV PRVA, 28.12.2011.

Gostovanje Aleksandre Jerkov u emisiji Piramida na Prvoj Srpskoj Televiziji.

TIMOŠENKOVA IZ PRITVORA U ZATVOR

     Julija Timošenko će biti premeštena iz pritvora u zatvor, gde će služiti kaznu pošto budu okončani svi krivični postupci, izjavio je ukrajinski ministar pravde.

     "Kada presuda bude pravosnažna i svi dokumenti dostavljeni, a ne bude drugih predmeta u sudovima, postojaće svi uslovi da se ova osoba prebaci u kazneno-popravnu ustanovu", rekao je ukrajinski ministar pravde Oleksandr Lavrinovič na konferenciji za novinare u Kijevu.


     Ministar je podsetio da su pokrenuti brojni krivični postupci protiv Timošenkove i da je nastavljena pretkrivična istraga. 

     Ukrajinska agencija navodi da je 11. oktobra kijevski Okružni sud osudio Juliju Timošenko za zloupotrebu službenog položaja prilikom potpisivanja Ugovora o gasu sa Rusijom u 2009. godine i izrekao zatvorsku kaznu od sedam godina i plaćanje odštete od 1,5 milijardi grivnji (oko 200 miliona dolara) "Naftogasu" Ukrajine. 

     Ukrajinski Apelacioni sud potvrdio je 23. decembra prvostepenu presudu kojom je bivšoj premijerki Ukrajine izrečena zatvorska kazna. Njeni advokati su tada najavili da će žalbu na presudu uložiti Evropskom sudu za ljudska prava.

NA DANAŠNJI DAN 29. DECEMBAR

MIROSLAV KRLEŽA

1170 - Nadbiskup Tomas Beket ubijen je po nalogu engleskog kralja Henrija (Henry) II pred oltarom Kenterberijske katedrale. Ranije blizak kraljev prijatelj i kancelar do izbora za nadbiskupa 1162, usprotivio se nameri Henrija II da ograniči crkvenu vlast i odbio da položi zakletvu na kraljeva "Klarendonska pravila" o odnosima crkve i države. Papa Aleksandar III proglasio ga je 1173. svecem. 



1721 - Francuzi su okupirali ostrvo Mauricijus u Indijskom okeanu. Ostrvo je 1810. potpalo pod britansku vlast, a nezavisnost je steklo 1968. 


1800 - Rođen je američki pronalazač Čarls Guđer, koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka. Njegov izum dorineo je brzom razvoju industrije gume, posebno prozvodnji automobilskih guma. 


1809 - Rođen je Vilijam Juart Gledston, četiri puta premijer Velike Britanije između 1868. i 1894. Poznat po političkim i socijalnim reformama, smatra se jednim od najvećih britanskih državnika. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu. 


1825 - Umro je francuski slikar Žak Luj David, osnivač i glavni predstavnik klasicizma, član Konventa i dvorski slikar Napoleona I ("Zakletva Horacija", "Napoleonovo krunisanje", "Porodica Žerar", "Ubijeni Mara", "Gospođa Rekamje"). 


1835 - Umro je Filip Višnjić, slepi pesnik-guslar, Srbin iz Bosne, koji je opevao sve značajnije događaje iz Prvog srpskog ustanka. Vuk Karadžić je 1815. zapisao mnoge njegove pesme, među kojima su najpoznatije "Početak bune na dahije" i "Boj na Mišaru". 


1876 - Rođen je katalonski violončelista i dirigent Pablo Kazals, koji je otvorio novu epohu u sviranju violončela. Napustio je Španiju kada je Franko došao na vlast i do smrti 1973. živeo je u Francuskoj i Portoriku. 


1890 - Američki vojnici su kod "Ranjenog kolena" u Južnoj Dakoti masakrirali više od 200 Indijanaca iz plemena Sijuks, među kojima je bio veliki broj žena i dece. 


1911 - Revolucionarna privremena skupština je za prvog predsednika Kine izabrala Sun Jat Sena, čime je posle više od tri milenujuma ukinuta monarhija. 


1914 - Počela je bitka kod Sarikamisa u Prvom svetskom ratu u kojoj je, mnogo slabija ruska vojska, nanela težak poraz turskoj armiji. Turci su izgubili 77.000 od 95.000 vojnika. 


1921 - Rođen je srpski pisac Dobrosav (Dobrica) Ćosić. Smatra se jednim od najvećih srpskih pisaca druge polovine 20. veka ("Deobe", "Koreni, "Vreme smrti", "Otpadnik, "Vernik", "Stvarno i moguće". Bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije od juna 1992. Smenjen je u junu 1993., na inicijativu Srpske radikalne stranke. Bio je istaknuti član Saveza komunista Srbije do maja 1968., kada je došao u sukob sa politkom SKJ po nacionalnom pitanju, smatrajući da su Srbi ugroženi u jugoslovenskoj federaciji. 


1940 - Nemačko vazduhoplovstvo izvelo je najteže bombardovanje Londona u Drugom svetskom ratu, koje je britanskoj prestonici nanelo najveća razaranja od "velikog požara" 1666. kada su uništene četiri petine grada. 


1944 - Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u Budimpeštu. 


1973 - Filipinski diktator Ferdinand Markos, nastavio je da vlada po okončanju drugog predsedničkog mandata, iako po ustavu nije mogao ponovo da bude biran. Na osnovu vanrednog stanja koje je zaveo 1972. vladao je dekretima dok u pobuni 1986. nije zbačen sa vlasti. 


1981 - Umro je hrvatski književnik Miroslav Krleža, jedna od najznačajnijih ličnosti u kulturno-književnim zbivanjima 20. veka na jugoslovenskom prostoru. Od 1950. bio je na čelu Jugoslovenskog leksikografskog zavoda i glavni i odgovorni urednik Enciklopedije Jugoslavije. Njegov obimni književni opus obuhvata poeziju, romane, pripovetke, drame i eseje ("Hrvatski bog Mars", "Povratak Filipa Latinovića", Gospoda Glembajevi", "U agoniji"). 


1989 - Parlament Čehoslovačke izabrao je za šefa države češkog pisca Vaclava Havela, dugogodišnjeg disidenta pod komunističkim režimom, koji je kao "državni neprijatelj" proveo pet godina u zatvoru. Havel je nasledio Gustava Husaka koji je prethodno pod pritiskom javnosti podneo ostavku. 


1992 - Savezna skupština izglasala je nepoverenje prvoj vladi SR Jugoslavije i smenila sa mesta premijera srpskog biznismena iz SAD Milana Panića. Za vršioca dužnosti premijera imenovan je potpredsednik vlade Radoje Kontić. Smenjivanje Panića usledilo je nakon njegovih sukoba s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem oko sprovođenja mirovne politike prema bivšim jugoslovenskim republikama. 


1996 - Vlada Gvatemale i vođe gerilskog pokreta su potpisali sporazum kojim je posle 36 godina zvanično okončan poslednji i najduži građanski rat u Centralnoj Americi. 


1999 - U nevremenu koje je zahvatilo više evropskih zemalja život je izgubilo oko 130 ljudi. 


2000 - Ruski ministar odbrane Igor Sergejev potpisao je dokument kojim se dozvoljava obuka iranskih oficira u Rusiji. 


2001 - U Kabulu su po prvi put patrolirale avganistanske i britanske trupe, što je bila proba za mirovne operacije. 


2001 - Oko 300 ljudi je poginulo, a najmanje 120 je povređeno u požaru koji je izbio od varnica vatrometa u trgovinskom centru u Limi, glavnom gradu Perua. 


2004 - Umro je Džeri Orbah američki glumac koji se proslavio ulogama na Brodveju, u filmovima kao i u poznatoj TV seriji "Red i zakon".

BRAĆA LIMIJER - OČEVI FILMA

     19. oktobra 1862. godine rodio se se francuski hemičar i industrijalac Ogist Limijer, koji je sa bratom Lujem napravio prvu filmsku kameru.



     Braća Ogist i Luj Limijer otkrili su postupak snimanja u prirodnim bojama, a u pariskoj kafani "Grand kafe" 28. decembra 1895. godine priredili su prvu filmsku premijeru u svetu – "Ulazak voza u stanicu", "Hranjenje bebe", "Poliveni polivač" i "Radnici izlaze iz fabrike". Prva publika brojala je 35 znatiželjnih građana koji su premijeru pratili po ceni od jednog franka.


     Inače, ovaj datum se smatra rođendanom filma kao i početkom filmske industrije. Braća Limijer, očevi filma, zakoračili su u jedan oblik stvarnosti, pa se zato kaže da su njihovi snimci preteča dokumentarnom filmu.

"Izlazak radnika iz fabrike"

"Dolazak voza u stanicu"

"Poliveni polivač"

      Njihov prvi film "Radnici izlaze iz fabrike", skoro da bismo mogli nazvati reklamnim filmom. Radnice sa širokim suknjama i šeširima ukrašenim perjem, radnici koji guraju svoje bicikle i danas toj jednostavnoj sceni daju draž naivnosti. Ti filmovi predstavljaju na neki način i socijalni dokument o načinu života iz tog vremena.

"Hranjenje bebe"

      Film pod nazivom "Dolazak voza u stanicu" gde je autor iskoristio sve mogućnosti objektiva da bi postigao veliku oštrinu u dubini. Najpre se vidi u opštem planu cela stanica, a zatim se pojavljuje na horizontu crna tačka koja ubrzo postaje sve veća i veća dok na kraju ne ispuni ceo ekran jurnuvši pravo na gledaoce. Sa montažnog stanovišta upotrebljeni su svi planovi kojima se i danas služimo u filmu.

     Njihov sledeći film "Hranjenje bebe" prikazuje dobroćudnog oca Ougusta i njegovu suprugu kako uživaju u posmatranju i hranjenju njihovog deteta kašicom. Scena je prikazana u srednje krupnom planu pa gledaoci mogu dobro uočiti izraze njihovih lica.


     "Poliveni polivač" je prvi Limijerov film koji je snimljen sa scenarijem u kom se nazire primesa umetničkog. Limijeri su postali veoma značajni snimatelji kada su zabeležili 1895. godine iskrcavanje učesnika kongresa o fotografiji iz broda projektujući taj snimak javnosti samo 24 sata posle snimanja pomenutog događaja.


     Zapažen uspeh podstakao je Limijere na obuku većeg broja snimatelja koji su obilazili okolne države i donosili snimke sa svojih putovanja po inostranstvu prvenstveno carskih ličnosti i ministara, obezbedivši svojoj publici učestvovanje u sjaju njihovih života na do tada nepoznatom direktnom načinu. Zahvaljujući tome prvi snimci su zabeleženi i na našim prostorima među kojima i "Krunisanje Kralja Nikole II" kao i neki snimci manastira Žiče. Kamera je postala kuriozitet i svakim danom je privlačila sve veći broj ljubitelja pokretnih slika. Sadržaj je bio snimljen bez pomeranja kamere pa je prednost bila data mizanscenu sve do otkrivanja prve panorame snimljene iz čamca u Veneciji, kada je "pokretna kamera" reprodukovala ne pokretne objekte…