MINISTARSTVO ZA NIP NEĆE DECENTRALIZACIJU

     BEOGRAD – Državni sekretar u Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Duško Radaković ocenio je za Slobodnu Vojvodinu da postoji ogromna nesrazmera između postupaka i izjava ministara što se decentralizacije tiče kada nastupaju sa pozicije vlasti odnosno svojih partija. To je, kako navodi, potvrdio i dopis o mogućnostima decentralizacije koji je tadašnje Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu poslalo svim ostalim ministarstvima i lokalnim samoupravama u Srbiji. Radaković ističe da je jedino Ministarstvo trgovine navelo da bi tržišne inspekcije delimično mogle da se spuste na lokalni nivo, dok su ostala ministarstva odgovorila da ne postoje mogućnosti ni potrebe da se neke od njihovih ingerencija spuste na niži nivo.

     – Zanimljivo je da je Ministarstvo za NIP, koje se, po mom mišljenju, nije ni trebalo osnivati jer su to sve stvari koje mogu da rade lokalne samouprave, reklo da ne postoje uslovi za decentralizaciju posla – naveo je Radaković. 


     Pre podne protiv, a po podne za decentralizaciju


     Podsetimo, na čelu Ministarstva za NIP, pre nego što je ukinuto rekonstrukcijom Vlade Srbije, nalazila se Verica Kalanović, visoka funkcionerka G17 plus i Ujedinjenih regiona Srbije, koji već mesecima govore isključivo o decentralizaciji Srbije. Radaković ističe da je zanimljivo kako ministri na svom poslu razmišljaju na jedan način, a po podne, kada se bave svojom političkom partijom, na potpuno drugačiji. 


     – Kada ste član političke partije i kada se bavite predizbornom kampanjom, onda su vam puna usta decentralizacije i regionalizacije, a kada ste ministar i treba nešto konkretno da uradite, onda naravno da ne želite da ispustite ni deo ingerencija – upozorio je Radaković. O niskom stepenu svesti o decentralizaciji najbolje, prema njegovim rečima, svedoči i činjenica da je samo 20 lokalnih samouprava u Srbiji odgovorilo na navedeni dopis, a da je među njima bio velik broj odgovora na koji je "samo uludo potrošeno vreme".


     Samo četiri institucije van Beograda


     U prilog Radakovićevoj tvrdnji ide i činjenica da je 5. oktobra 2010. u Zaječaru otvoreno sedište Agencije za regionalni razvoj, što je bila prva državna institucija izmeštena u unutrašnjost države, čime je, kako je tada najavljeno, započela dekoncentracija vlasti u Srbiji. Zatim je Narodna skupština 23. novembra usvojila izmene tri zakona kojima je predviđeno preseljenje još tri institucije van Beograda – izmenama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti sedište Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) iz Beograda se premešta u Kragujevac, izmenama Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza iz Srbije izmešteno je sedište te agencije u Užice, dok se izmenama Zakona o Fondu za razvoj sedište tog fonda prebacuje u Niš. U Nišu je sedište tog fonda otvoreno 17. decembra 2010. godine, sedište Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza iz Srbije u Užicu otvoreno je 5. aprila 2011, dok je u Kragujevcu direkcija NSZ otvorena 20. juna ove godine. Radaković ocenjuje da tu nije reč o decentralizaciji, budući da se odluke o radu tih institucija i dalje donose u Beogradu, u nadležnim ministarstvima. 


     – Bitno je istaći da velika većina zaposlenih u tim institucijama i dalje živi u Beogradu i svakodnevno putuje i vraća se u Beograd. Mislim da bi trebalo izvršiti jednu ozbiljnu analizu kojom bi se utvrdilo koliko je stvarno ljudi iz tih lokalnih sredina zaposleno u tim institucijama – naveo je Radaković dodajući kako misli da je to veoma mali broj.  


     Još bez strategije decentralizacije


     Zamenica direktorke kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju Marinika Čobanu upozorila je prošle nedelje u izjavi za "Danas" da nacionalna strategija za decentralizaciju još nije doneta jer je vlada usvojila više od 100 nacionalnih strategija različite strukture, sadržaja i namene, od kojih je jedna trećina zastarela, druga nije usklađena sa ostalim resornim aktima, a treća se uopšte i ne primenjuje. Dodala je da donošenje strategije ima smisla samo ukoliko je moguća i njena realizacija. Na pitanje šta misli o izjavama nekih stručnjaka da decentralizaciju ne žele političari zbog mogućnosti podele moći, Marinika Čobanu odgovara da ne postoji ozbiljna stranka koja se već nije izjasnila o decentralizaciji. 


     – Sa druge strane, budući da decentralizacija znači, najgrublje rečeno, raspodelu moći, razumljivo je da onaj ko je ima ne želi da je se odrekne, a to su političke partije. No, nije na meni da sudim koja je partija iskrena u toj nameri ili nije – istakla je Marinika Čobanu.


     U Zrenjaninu predstavljen "Pojmovnik decentralizacije"


     "Pojmovnik decentralizacije", publikacija koju je nedavno objavila kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije, predstavljen je u Zrenjaninu 30. novembra. Reč je o publikaciji nastaloj iz potrebe da se otklone nejasnoće i nedoumice i da se govori istim jezikom kad je reč o decentralizaciji. Zbog toga su u njemu sabrani svi najbitniji pravni, politikološki, ekonomski i sociološki termini koji se odnose na proces decentralizacije. U izradi "Pojmovnika" učestvovali su članovi stručne radne grupe kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije.