BEOGRAD – Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), za treći kvartal ove godine među prvih deset opština po visini neto zarada samo tri nisu iz Beograda, ali među njima nema nijedne vojvođanske opštine.
U Beogradu je, prema ovogodišnjem popisu, povećan broj stanovnika za nešto više od 60.000. Bruto društveni proizvod u Beogradu, opet prema podacima RZS, iznosi 690.000 dinara po glavi stanovnika, što je za gotovo 80 odsto više od republičkog proseka, dok je ostatak zemlje ispod tog proseka. Takođe, u Beogradu se nalaze sve Vladine institucije i većina investicija.
Vojvođani najskloniji decentralizaciji
Ipak, poslednje istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), koje je nedavno objavio list "Danas", ukazalo je na to da postoje značajne razlike što se podrške decentralizaciji u Beogradu i ostatku zemlje tiče. Najskloniji procesu decentralizacije i regionalizacije jesu stanovnici Vojvodine (26 odsto), zatim Centralne Srbije (12 odsto), dok svega osam odsto Beograđana podržava te procese. U istraživanju se takođe navodi da je ovaj podatak iznenađujući, jer je u pitanju sredina koja ima najjače obrazovne, kulturne, ekonomske, političke i razvojne potencijale, zbog čega bi trebalo da Beograd bude lider u ovim procesima i da se sam decentralizuje.
Marinika Čobanu, zamenica direktorke Kancelarije nacionalnog saveta za decentralizaciju, istakla je za Slobodnu Vojvodinu da, nažalost, nije samo CeSID-ovo istraživanje pokazalo taj trend, već da se slična stvar mogla čuti i na više konferencija i okruglih stolova na temu decentralizacije. Ona navodi da podrška decentralizaciji u Srbiji drastično raste kad se građanima detaljnije objasni kakve benefite ona donosi njihovoj lokalnoj samoupravu.
Niko ne voli da mu se zavlači ruka u džep…
Sa Beograđanima je, kaže, potpuno obrnut slučaj jer oni u velikom procentu podržavaju decentralizaciju kada im se objasni da će se tako i druge lokalne samouprave razvijati, da neće dolaziti do velikih ekonomskih migracija u Beograd, jer one izazivaju preopterećenje za infrastrukturu, komunalnu delatnost i saobraćaj, a samim tim i na standard Beograđana.
– Međutim, kada im objasnite da to podrazumeva i drugačiju raspodelu novca, odnosno drugačiju distribuciju budžeta, onda imate taj paradoks da su Beograđani u najmanjem broju ti koji podržavaju decentralizaciju – ističe ona. Marinika Čobanu kaže da je to donekle razumljivo, jer niko ne voli da mu zavlače ruku u džep.
– Pogotovo ako ga ima, a nije ga zaradio, nego ga drugi zarađuju za njega, a on dobija veći procenat nego što je zaslužio – ukazuje ona ističući da to najbolje svedoči o neravnomernoj, neracionalnoj i "gotovo bezobraznoj" raspodeli sredstava u našoj zemlji.
Нема коментара:
Постави коментар