LSV MO Petrovaradin deliće Slobodnu Vojvodinu br. 84
u subotu, 30.06.2012. godine,
ispred Petrovaradinske pijace, od 8 do 10 časova.
LINKOVI (ČITAJ ILI PREUZMI):
SLOBODNA VOJVODINA BROJ 84 [PDF format]
петак, 29. јун 2012.
U POKRAJINSKOJ VLASTI ILI LSV ILI SPS
NOVI SAD - Liga socijaldemokrata Vojvodine neće učestvovati u pokrajinskoj vlasti ukoliko se u njoj nađe Socijalistička partija Srbije, izjavila je danas portparolka LSV Aleksandra Jerkov, a prenosi Tanjug.
Jerkova, koja je i kandidatkinja LSV za gradonačelnicu Novog Sada, uoči početka konstitutivne sednice gradskog parlamenta, rekla je da je što se tiče formiranja gradske vlasti začuđena ponašanjem Demokratske stranke budući da su se u poslednja dva dana u medijima pojavile informacije da DS o formiranju nove gradske većine pregovara sa DSS, SPS, Dverima i SRS.
– Kao što je Đilas u Beogradu pitao socijaliste tako i ja u Novom Sadu pitam demokrate u čemu je problem i gde je zapelo i zbog čega su sada DSS, Dveri i SRS prihvatljiviji od LSV – rekla je Jerkova i dodala da veruje da će ipak novu vlast činiti koalicija u kojoj će biti i LSV i DS.
Ona smatra da priče o koaliciji demokrata sa DSS, Dverima i SRS predstavljaju "pojedinačan ispad pojedinih članova DS". Naglasila je i da LSV aktivno o novoj gradskoj vlasti pregovara sa demokratama i socijalistima u Novom Sadu.
(BILSV, 29.06.2012.)
DEMOKRATE DA ODLUČE DA LI SMO IM BLIŽI MI ILI DVERI
NOVI SAD - Još uvek nismo dobili zvaničnu potvrdu od Demokratske stranke da će u Novom Sadu formirati vlast uz pomoć SPS-a, DSS-a, Radikala i Dveri, premda smo čuli informacije o takvoj mogućnosti, rekao je za Novine novosadske Robert Kolar, predsednik Izvršnog odbora Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Novi Sad.
- U tim pregovorima, do sada nismo uspeli da se usaglasimo oko preuzimanja odgovornosti, iako su naši zahtevi bili poprilično realni i pristojni. DS i SPS, kao jedna strana u pregovorima, nisu želeli da nam omoguće da preuzmemo resore u kojima su građani prepoznali naš dobar rad i na izborima nam ukazali poverenje da nastavimo započete poslove. Prilikom pregovora nismo isticali činjenicu da je DS sa 32 mandata od pre četiri godine pao na 16, dok smo se mi sa 9 odborničkih mesta narasli na 15, pa su naši zahtevi bili čak i ispod nivoa te proporcije. Smatrali smo da nije novosadski to isticati – kaže Kolar.
Kolar napominje da će se konačan epilog videti tek na sutrašnjoj konstitutivnoj sednici Skupštine grada, ali i da veruje da će preovladati zdrav razum, odnosno da će DS zaključiti da joj je LSV "makar malo prirodniji partner nego što su to Dveri i radikali".
(BILSV, 28.06.2012.)
KOSTREŠ: NADAM SE DOGOVORU U NOVOM SADU
NOVI SAD – U ovom momentu dosta je teško reći šta bi moglo da se desi u pregovorima o budućoj većini u Novom Sadu, ali Liga socijaldemokrata Vojvodine očekuje da je moguć dogovor sa Demokratskom strankom oko nastavka upravljanja gradom, ocenio je danas zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš.
U opoziciju sa zadovoljstvom
– Ono što Liga socijaldemokrata Vojvodine veruje je da ćemo uspeti da se dogovorimo. Verujemo, da je saradnja sa radikalima, Demokratskom strankom Srbije i Dverima samo opcija pojedinaca u Demokratskoj stranci, a da to nije stav cele stranke. Ali, ukoliko se takva odluka donese, Liga socijaldemokrata Vojvodine će sa velikim zadovoljstvom otići u opoziciju – naveo je Kostreš.
Komentarišući razvoj situacije po pitanju formiranja Vlade Srbije, koju će po svemu sudeći formirati Socijalistička partija Srbije i Srpska napredna stranka, Kostreš je rekao da je Liga u tom slučaju protiv učešća SPS u pokrajinskoj vladi.
Naveo je da se mora napraviti jasna vododelnica između toga ko je na jednoj strani političkog spektra, a ko na drugoj.
– Taj tip političkog svingeraja Liga socijaldemokrata Vojvodine neće podržati. Mi nismo spremni da budemo u vlasti svi sa svima i ako je vlast sama po sebi povod bavljenja politikom, LSV će otići u opoziciju. Dakle, ako svi mogu sa svima, Liga ne može sa svima – zaključio je Kostreš.
Ne odustajemo od interesa Vojvodine
Zamenik predsednika LSV je rekao i da nema razloga da Liga socijaldemokrata Vojvodine odustane od onoga što po Ustavu pripada Vojvodini, dodajući da će se videti kako će se nova skupštinska većina odnositi prema autonomiji Vojvodine.
– Nadam se da sada skupštinska većina u AP Vojvodini neće morati zbog svojih gazda u Beogradu da se sakriva iza raznih manipulacija, da spušta glavu i da ne vodi računa o interesima Vojvodine – istakao je Kostreš.
(BILSV, 28.06.2012.)
OBELEŽEN DAN DUNAVA
NOVI SAD - Gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine Novi Sad organizovao je akciju povodom obeležavanja 29. juna, Dana Dunava, postavivši izložbu fotografija ove reke na Keju žrtava racije. Ligašice i ligaši želeli su da na simboličan način podsete na važnost Dunava, s obzirom na to da od 2.850 kilometara koliko je njena dužina, čak 588 kilometara prolazi kroz Srbiju.
Podsetila je da u svom programu u oblasti zaštite životne sredine, Liga poseban značaj daje vodama, njihovom kvalitetu, ali i čovečijem ponašanju prema njima.
(BILSV, 29.06.2012.)
KOSTREŠ: VOJVODINA JE IZIGRANA
NOVI SAD – Komentarišući činjenicu da je Zakon o javnoj svojini usvojen još 26. septembra prošle godine, a da još nije počelo vraćanje imovine Pokrajini, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš ocenio je danas za RTV da je Vojvodina, po svemu sudeći, izigrana.
– Ja sam u principu veliki optimista po prirodi, pa neću isključiti mogućnost da će možda neka nova vlada ispuniti obećanje stare. Ali mislim da smo u ovoj situaciji došli u priliku da imovina koja je morala biti vraćena Vojvodini tim dogovorom neće biti vraćena i da smo ovoga puta izigrani – istakao je on. Kostreš, koji je predsedavao radnom grupom za izradu Zakona o javnoj svojini, kaže da je Vojvodina naučila lekciju i da ubuduće stvari sa Beogradom neće rešavati dogovorom, već samo jasnim zakonskim rešenjima. Podsetimo, imovina koja je tim dogovorom trebalo da bude vraćena Pokrajini jeste Novosadski sajam, DP "Novi Sad-Gas", zatim imovina RTV Vojvodine, rudik u Kovinu, Petrovaradinska tvrđava, kao i imovina VANU i legati.
(BILSV, 27.06.2012.)
POLICIJSKO-CRKVENO SLAVLJE NOVOG MANDATARA
Predsednik DS Boris Tadić izjavio je da lider socijalista Ivica Dačić od DS-a ne bi dobio mesto premijera, kao i da demokrate na to ne bi pristale.
Dačić "ne bi dobio mesto premijera i da je tražio, jer DS ne bi pristao da SPS-u da premijera, jer ne postoji uverenje da bi ta stranka dovoljno dobro upravljala državnim sistemom i vladom u ovom trenutku", rekao je Tadić, koji je bio na slavi Srpskog pokreta obnove.
"Izgubili smo određeno vreme, i nema nikakve dileme da Demokratska stranka nema nikakvu odgovornost za to što vlada nije formirana svih prethodnih dana. Sada je više nego očito šta je bio problem" dodao je on.
Tadić je istakao da SPS ima potpuno legitimno pravo da traži premijersko mesto, ali je napomenuo da je trebalo na početku da kaže šta je problem, i da ne vidi razlog zbog koga to nisu rekli.
"Ono što je trebalo od početka reći, da je to problem, i ja uopšte ne vidim razlog da SPS nije izašao sa tim i obratio se građanima Srbije. Ta stranka ima puni legitimitet da traži premijersko mesto", naveo je Tadić i istakao da SPS više nije strateški partner Demokratske stranke.
Tadić je izrazio nadu da buduća vlada neće ići ispod standarda koji su postignuti prethodnih godina.
On je naveo i da je DS u razgovorima sa potencijalnim partnerima izašla sa jasnim programom, makroekonomskom i fiskalnom politikom, i principima koji podrazumevaju socijalnu solidarnost, kao i da demokrate nisu prihvatale nikakve ucene malih stranaka.
Na pitanje da li će biti raskinuta koalicija DS i SPS u Beogradu, Tadić je rekao da će se politička situacija analizirati "korak po korak", i da demokrate "neće srljati u odlukama".
"Nijednu koaliciju nećemo raskidati zato što imamo loša osećanja. Nas u politici vodi racionalnost, a da su nas vodila osećanja, nikada ne bismo formirali prethodne koalicije", rekao je predsednik DS.
Osim Tadića, novinarima je govorio i lider SPO-a Vuk Drašković koji je ocenio da je Srbija sa formiranjem vlade Socijalisticke partije Srbije i Srpske napredne stranke zakoračila unazad i da i danas oseća strah jer su na vlast došle stranke tokom čije su se prethodne vladavine dogodila dva atentata na njega.
Prema njegovim rečima, politika ne može da se vodi ako ne postoji većina, a koalicije se ne mogu formirati samo na prijateljskim osnovama.
"SPS je u koaliciji sa SNS i danas je prestala da bude strateški partner DS-a. To je slučaj i sa URS-om.", poručio je Tadić.
On je naglasio da mu u pregovorima sa SPS-om niko nije rekao laž ili neistinu, jer nije ni bilo reči o tome da SPS zatraži premijersko mesto. Tadić je rekao da je uveren da bi vlada predvođjena DS-om imala veći potencijal za dalje reforme i evropske integracija, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, reformu zdravstva i obrazovanja.
Boris Tadić je odbio da odgovori na pitanje novinara o tome da li će podneti ostavku na mesto predsednika DS.
"U tom smislu, da li je DS platila cenu? Da, ogromnu!", naglasio je lider demokrata.
Upitan da li ima simbolike u tome što je Dačić mesto mandatara dobio danas, na Vidovdan, Tadić je odgovorio da ne želi da se bavi simbolikom, i da je sklon da stvari gleda sa praktične strane.
"Okolnosti su naravno teške, a svaka odluka je legitimna. Stranke koje su dobile poverenje da formiraju vladu i spremnost pojedinih političkih lidera da budu predsednici vlade je takođe legitimna ako je usaglašena sa interesima građana", rekao je Tadić.
On smatra i da je pitanje da li ljudi koji danas upravljaju zemljom imaju dovoljno znanja i iskustva za to, ali i da zaslužuju šansu, nakon koje će se videti rezultat i posledice.
SETI SE BORISE "KNEŽEVE VEČERE"
Vuk Drašković je na vest o vladi SPS - SNS lidera DS-a podsetio na stihove "seti se toga, moj Borise, nevjera ti sedi uz koljeno, i kod skuta pije hladno vino".
Lider SPO-a je rekao da je formiranjem vlade SPS - SNS Srbija zakoračila unazad. On kaže da i danas oseća strah jer su na vlast došle stranke tokom čije su se prethodne vladavine dogodila dva atentata na njega.
Predsednik SPO je istakao da je Vidovdan dan kada se najbolje vidi i to, kako je rekao, "ko je vjera, a ko nevjera" obraćajući se lideru DS Borisu Tadiću koji je prisustvao slavi SPO.
"Koraknuti unazad je moguće, ali koračati unazad nije moguće. Nadam se da je vreme eskadrona smrti iza nas i mislim da će toga pitanja morati da bude svesna i nova vlada tim pre što u njoj glavnu reč imaju partije za čije je vreme Srbija bila zemlja državnog terorizma", rekao je Drašković na obeležavanju slave SPO Vidovdana.
"Dobro je što smo ih izgubili, ali nije dobro što smo ih ikada i našli", rekao je Drašković.
On je rekao da se u toj stranci obeležava srpski Vidovdan, "a negde drugde možda ruski" aludirajući na spekulacije medija da je Rusija imala uticaj na formiranje vlade SPS i SNS.
LDP smatra da je davanje mandata predsedniku SPS Ivici Dačiću za sastav nove vlade logičan epilog posle više od 50 dana pregovora u kojima je SPS, prema oceni LDP-a, bio neiskren.
"Mi smo bili strpljivi, neki će reći i predugo. Insistirali smo na ključnim tačkama za koje smo dobili podršku birača. Nismo nervozno reagovali ni na jednu provokaciju kojih je bilo tokom prethodnih nedelja", rekao je član Predsedništva LDP Bojan Ðurić.
On je ocenio kao zabrinjavajuće to što se "sve svodi na ime premijera, a nije jasna politika za budućnost zemlje" i kazao da za LDP nije prihvatljivo da Dačić bude premijer.
"Mi ćemo biti oštra opozicija ovoj vladi za sve poteze koje povlači suprotno vitalnim državnim i nacionalnim interesima", rekao je on.
Lider URS-a Mlađan Dinkić ističe dotle da Evropu ne interesuje ko će činiti buduću vladu u Srbiji, već kako ona radi. Dinkić je naglasio da je njegova stranka ušla u pregovore o vladi svesna teške situacije u zemlji.
"To nije bila laka odluka", naglasio je Dinkić, naglašavajući da je stanje dramatično i da Srbiji odmah trebaju tri milijarde dolara da pokrije budžetski deficit i spoljni dug.
Predsednik Saveza vojvodanskih Mađara Ištvan Pastor izjavio je danas da je potpuno siguran da je dodeljivanje mandata za sastav nove vlade lideru socijalista Ivici Dačiću bolji rasplet, nego da se čeka još neko vreme za formiranje vlade i ponavljanje izbora.
"Jedino iz tog razloga ova vest je povoljna", rekao je Pastor i dodao da je sastav nove vlade matematički u redu, a da nije njegovo da komentariše politički sastav vlade.
NA DANAŠNJI DAN, 29. JUN
 |
| LANA TARNER |
1613. Londonsko pozorište "Glob" izgorelo je u požaru tokom prve predstave Šekspirovog (Shakespeare) komada "Henri VIII".
1798. Rođen je italijanski pisac Đakomo Leopardi, najveći lirski pesnik italijanskog romantizma i jedan od najznačajnijih u evropskoj poeziji 19. veka ("Silviji", Ljubav i smrt", "Zibaldon", dnevnik "Misli").
1855. U Londonu je izašao prvi broj lista "Dejli telegraf".
1864. Samjuel Krauter postao je biskup u Nigeriji, prvi crnac biskup Engleske crkve.
1869. Proglašen je Namesnički ustav koji je kneževinu Srbiju uveo u doba ustavnosti. Prvi put u istoriji Srbije skupština je postala zakonodavni organ, mada, sa ograničenim pravima.
1873. U Stričićima, u Bosanskoj krajini, rođen je pisac Petar Kočić, autor satira "Jazavac pred sudom" i "Sudanija".
1880. Francuska je anektirala pacifičko ostrvo Otaheite, koje je od 1842. bilo francuski protektorat.
1882. U Beogradu je pušten u rad prvi savremeni vodovod koji je napravljen prema projektu nemačkog inženjera Oskara Smrekara. Iz pet dubokih bunara grad je dobijao oko 65 litara vode u sekundi.
1886. Rođen je francuski državnik Rober Šuman, premijer (1947-1948). Na njegov predlog ("Šumanov plan") osnovana je 1952. Evropska zajednica za ugalj i čelik, iz koje je kasnije nastala Evropska unija.
1900. Rođen je francuski pisac Antoan Mari Rože de Sent Egziperi, autor bestselera "Mali princ", jednog od najlepših dečjih romana u svetskoj književnosti. Nestao je u julu 1944. nad Mediteranom kao pilot savezničkog aviona u Drugom svetskom ratu.
1914. Rođen je češki kompozitor Rafael Kubelik, dirigent Češke filharmonije. Emigrirao je 1948. i karijeru nastavio u SAD kao dirigent simfonijskog orkestra u Čikagu (1950), potom u Londonu kao direktor Kovent Gardena.
1922. Rođen je srpski pisac Vasko Popa, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najvećih pesnika srpske književnosti u drugoj polovini 20. veka. ("Kora", "Nepočin-polje", "Sporedno nebo", "Uspravna zemlja", "Vučja so", "Živo meso", "Kuća nasred druma").
1939. Sletanjem aviona "Diksi kliper" na aerodrom u Lisabonu obavljen je prvi komercijalni let iz SAD u Evropu.
1941. U Švajcarskoj je umro poljski državnik, pijanista i kompozitor, Ignac Jan Paderevski, učesnik u akcijama za nezavisnost Poljske tokom Prvog svetskog rata, premijer i šef diplomatije (1919-1921).
1949. Južna Afrika je politiku aparthejda proglasila državnom doktrinom.
1974. Izabela Peron je zamenila obolelog muža Huana Perona na mestu predsednika Argentine.
1980. Vigdis Finbogadotir izabrana je za predsednika Islanda. To je bilo prvi put da je za šefa države u Evropi izabrana žena na neposrednim izborima.
1992. Snage bosanskih Srba napustile su sarajevski aerodrom "Butmir" nakon dvomesečne opsade i predale ga pod kontrolu mirovnih trupa UN (UNPROFOR). Time je omogućeno dostavljanje humanitarne pomoći stanovništvu Sarajeva.
1995. Više od 500 ljudi poginulo je u Seulu (Južna Koreja) kada se srušila petospratna robna kuća.
1995. Umrla je američka filmska glumica Lana Tarner, holivudska zvezda pedesetih godina 20. veka ("Monsunske kiše", "Ljubav je snašla Endija Hardija", "Imitacija života").
1998. Bivši gradonačelnik Vukovara Slavko Dokmanović, osumnjičen za ratne zločine u Hrvatskoj 1992, izvršio je samoubistvo u zatvoru u Ševeningenu, blizu Haga.
1999. Mitingom u Čačku, na kojem se okupilo oko 10.000 ljudi, opozicioni blok Savez za promene počeo je proteste protiv režima predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića. Protesti su se narednih meseci svakodnevno održavali u velikom broju mesta u Srbiji, uključujući i Beograd.
1999. Turska je osudila na smrt vođu kurdskih pobunjenika Abdulaha Odžalana.
VITORIO GASMAN
2000. Umro je Vitorio Gasman, jedan od najvećih italijanskih filmskih i pozorišnih glumaca. Na filmu je radio sa najpoznatijim rediteljima kao što su Dino Rizi, Etore Skola i Mario Moničeli ("Sram", "Gorki pirinač", "Miris žene", "Život je roman").
2001. U Briselu je održana prva donatorska konferenacija za SRJ na kojoj je Jugoslaviji obećana pomoć od jedne milijarde i 280 miliona dolara.
2001. U Beču su ministri inostranih poslova SRJ i četiri bivše jugoslovenske republike potpisali sporazum o sukcesiji, čime je okončan dugogodišnji spor oko nasleđa bivše SFRJ.
2001. Premijer SRJ Zoran Žižić podneo je ostavku dan nakon izručenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu.
2001. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan (63), ponovo je izabran na novi petogodišnji mandat u svetskoj organizaciji.
2002. Leka I, sin kralja Zoga, koji je vladao Albanijom od 1928. do 1939, vratio se u zemlju posle 63 godine progonstva.
2003. Polaganjem zakletve, Beatris Merino, ugledni advokat bez političkog iskustva, postala je prva žena premijer u istoriji Perua.
2003. U 96. godini umrla je čuvena holivudska glumica Ketrin Hepbern, koja je igrala u preko 50 filmova i osvojila četiri Oskara za uloge u filmovima: "Jutarnja slava", "Pogodi ko dolazi na večeru", "Zima jednog lava" i "Na zlatnom jezeru".
2004. Haški tribunal osudio je bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Babića na 13 godina zatvora, za zločine protiv čovečnosti nad hrvatskim civilima u bivšoj Republici Srpskoj Krajini (RSK) 1991-1992. godine. Babić je 5. marta 2006. izvršio samoubistvo u pritvorskoj ćeliji u Ševeningenu.
2004. Na samitu u Briselu za šefa evropske diplomatije izabran je Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Havijer Solana, koji će postati prvi šef diplomatije EU kada na snagu stupi budući evropski ustav, nakon što ga ratifikuje svih 25 zemalja članica Unije.
NA DANAŠNJI DAN, 28. JUN
1098. Krstaši su u Prvom krstaškom ratu pobedili Turke u bici kod Antiohije.
 |
| AMERIČKI GLUMAC DŽEK LEMON |
1491. Rođen je engleski kralj Henri VIII, koji je tokom vladavine (od 1509) proširio vlast na Vels, Škotsku i Irsku. Sukobio se sa papom koji nije hteo da poništi njegov brak sa jednom od šest žena i proglasio se za poglavara novoosnovane Anglikanske crkve (1534).
1577. Rođen je flamanski slikar Peter Paul Rubens. Njegove velike kompozicije smatraju se najvećim dometom flamanskog baroknog slikarstva i autentičnim izrazom baroknog duha ("Poslednji sud", "Venera", "Parisov sud", "Otmica Leukipovih kćerki").
1629. Mirom u Aleu okončana je pobuna hugenota (protestanata) u Francuskoj, ali time nisu okončani njihovi progoni, koji su imali vrhunac u "Vartolomejskoj noći" 1572. kada je po naređenju Katarine Mediči ubijeno preko 20.000 njihovih pristalica. Punu ravnopravnost sa katolicima oni su stekli tek nakon Francuske revolucije.
1712. U Ženevi je rođen francuski filozof Žan-Žak Ruso, čije je delo uticalo na Francusku revoluciju i na evropsku književnost i filozofiju XVIII i XIX veka ("Emil – ili o vaspitanju", "Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među
ljudima", "Pismo Dalamberu", "Ispovesti").
1867. Rođen je italijanski pisac Luiđi Pirandelo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1934., jedan od najzačajnijih dramskih pisaca 20. veka ("Šest lica traže pisca", "Đakomino", "Henrik IV").
1873. Rođen je francuski hirurg i biolog Aleksis Karel, čije je delo imalo značajnu ulogu u razvoju metoda transplantacije tkiva. Dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu 1912.
1874. Umro je srpski političar Ilija Garašanin, jedan od vođa ustavobranitelja, ministar unutrašnjih poslova i predsednik vlade kneževine Srbije (1861-1867). Njegovo delo "Načertanije" (1844) prvi je nacionalni program Srbije nakon oslobođenja od turske vlasti i bilo je temelj srpske spoljne politike sve do Prvog svetskog rata.
1902. SAD su kupile od Francuske za 40 miliona dolara koncesiju za gradnju Panamskog kanala.
1914 - Pripadnik organizacije "Mlada Bosna" Gavrilo Princip ubio je u Sarajevu austrougarskog nadvojvodu, prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu ženu Sofiju. To je bila varnica za početak Prvog svetskog rata.
1919. Potpisan je Versajski mirovni ugovor između Nemačke i saveznika kojim je i formalno završen Prvi svetski rat.
1921. Donet je Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (Vidovdanski ustav) kojim je novonastala država proglašena ustavnom, parlamentarnom i naslednom monarhijom sa dinastijom Karađorđević.
1948. Na sastanku u Bukureštu Komunistička partija Jugoslavije isključena je iz Informacionog biroa komunističkih partija (Informbiro). To je značilo i formalni raskid odnosa sa zemljama komunističkog bloka. Blokada Jugoslavije i kampanja protiv jugoslovenskog rukovodstva, koje su usledile, trajale su do 1955.
1950. Amerikanci su pobedili Engleze sa 1:0 na Svetskom fudbalskom kupu u Brazilu.
1950. Pušten je u saobraćaj put Beograd-Zagreb, dug 400 kilometara, nazvan "Auto put bratstvo-jedinstvo", u čijoj su izgradnji učestvovale dobrovoljne omladinske radne brigade iz svih krajeva Jugoslavije.
1956. U poljskom gradu Poznanj ugušena je pobuna radnika uz veliki broj žrtava. To je bio jedan od prvih izraza krize u istočnoevropskim zemljama posle Staljinove smrti.
1960. Osnovan je Univerzitet u Novom Sadu.
1976. Sejšelska ostrva u Indijskom okeanu su posle 160 godina stekla nezavisnost od Velike Britanije.
1977. Umro je srpski slikar Ivan Tabaković, profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najznačajnijih predstavnika srpskog modernog slikarstva ("Metamorfoze", "Autoportret").
1981. U eksploziji bombe u sedištu Islamske republikanske partije poginule su 74 osobe, među kojima i lider partije i predsednik Vrhovnog suda Irana ajatolah Mohamed Hosein Behešti.
1989. Na Gazimestanu, na Kosovu obeležena je 600-godišnjica Kosovske bitke. Centralni događaj na skupu, kojem je prisustvovalo oko milion ljudi, bio je govor tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića kojim je počeo meteorski uspon tog srpskog političara i početak raspada SFRJ.
1992. U organizaciji opozicionog Demokratskog pokreta Srbije (DEPOS) u Beogradu je, ispred zgrade Skupštine SRJ, počeo Vidovdanski sabor. Učesnici dotada najvećeg opozicionog skupa u Srbiji, koji je trajao neprekidno osam dana, zahtevali su ostavku predsednika Srbije Slobodana Miloševića, raspuštanje Narodne skupštine i formiranje vlade nacionalnog spasa.
1997. Kubanski i argentinski forenzičari pronašli su šest kostura u blizini bolivijskog grada Valgranda. Kasnije je utvrđeno da su među njima i ostaci legendarnog vođe gerile Ernesta Če Gevare.
2001. Bivši predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošvić izručen je Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu, kao prvi šef države koji je predat međunarodnom sudu. Milošević je 27. maja 1999. optužen za zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1991-1992. i BiH 1992-1995. i na Kosovu 1999.
2001. Umro je američki filmski i pozorišni glumac Džek Lemon, jedan od najpopularnijih američkih komičara, dobitnik dva Oskara i nagrade za životno delo (1988) Američkog instituta za film ("Apartman", "Spasite tigra", "Neki to vole vruće").
2003. Meksiko je izručio Španiji bivšeg argentinskog pomorskog oficira Rikarda Miguela Kavalja, optuženog za genocid i terorizam tokom "prljavog rata" koji je vođen u vreme vladavine vojne hunte u periodu 1976-1983. godine protiv oponenata, a u kome je oko 30.000 ljudi ubijeno ili nestalo.
2004. SAD su predale vlast Iračanima, dva dana pre roka i sedam meseci pre izbora, nakon čega su lideri privremenih iračkih vlasti položili zakletvu.
2006. Crna Gora je postala 192. država članica Ujedinjenih nacija.
среда, 27. јун 2012.
NA DANAŠNJI DAN, 27. JUN
| KRSTARICA POTEMKIN |
1693 - Džon Danton (John Dunton) izdao je u Londonu prvi ženski časopis, "Lejdis Merkuri".
1743 - U "ratu za austrijsko nasleđe" britanski kralj Džordž II (George) porazio je Francuze kod Detingena, kao poslednji vladar Velike Britanije koji je lično predvodio trupe u bici.
1801 - Britanske i turske trupe porazile su Francuze i zauzele Kairo.
1829 - Umro je engleski hemičar Džejms Smitson (James Smithson). Njegovim zaveštanjem osnovan je "Smitsonov institut" (1846), jedna od najvećih institucija u svetu koja se bavi popularizacijom nauke i kulture.
1838 - Rođen je indijski pisac Bankim Čandra Čaterdži (Chandra Chatterjee), prvi značajniji autor koji je pisao na bengalskom jeziku ("Kapalkundala", "Mrinalini", "Rađani").
1844 - Džozef Smit (Joseph Smith), američki verski reformator i osnivač Mormonske crkve, linčovan je u zatvoru u državi Ilionis.
1846 - Rođen je irski političar Čarls Stjuart Parnel (Charles Stewart Parnell), lider nacionalnog pokreta i jedan od osnivača irske Lige za zemlju.
1905 - Pobunjeni ruski mornari preuzeli su krstaricu "Potemkin" u Crnom moru. To je bio prvi masovni izliv nezadovoljstva u ruskoj carskoj armiji tokom revolucije 1905-1907.
1908 - U Crnoj Gori je završeno suđenje zaverenicima protiv knjaza Nikole I Petrovića ("bombaška afera"). Od 52 optužena, četvorica su osuđena na smrt, a ostali na tri do 20 godina zatvora.
1932 - U Sijamu (Tajland) je, nakon državnog udara, proglašen ustav i uspostavljena ustavna monarhija.
1943 - Američki avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali grčku prestonicu Atinu koja je bila pod nemačkom okupacijom.
1944 - Savezničke snage su u Drugom svetskom ratu zauzele francuski grad Šerbur, važnu luku na Lamanšu.
1946 - Ministri spoljnih poslova SSSR-a, SAD, Velike Britanije i Francuske odlučili su da Grčkoj pripadnu Dodekaneska ostrva, uključujući Rodos, koja su bila pod italijanskom upravom do kapitulacije Italije 1943, a potom pod nemačkom okupacijom do 1945. Odluka je potvrđena mirovnim ugovorom u Parizu 10. februara 1947.
1950 - U FNR Jugoslaviji donet je Zakon o radničkom upravljanju privredom, koji se smatra početkom "samoupravnog modela", po kojem se jugoslovenski socijalizam razlikovao od sovjetskog.
1954 - U Obninsku, blizu Moskve, puštena je u rad prva nuklearna elektrana u svetu.
1976 - Palestinski teroristi su u Grčkoj oteli avion "Er Fransa" sa 246 putnika i 12 članova posade i prinudili posadu da ga odveze u Entebe (Uganda). Taoci su oslobođeni akcijom izraelskih komandosa 4. jula.
1976 - General Antonio Ramaljo Janeš (Ramalho Eanes) izabran je za predsednika Portugala na prvim predsedničkim izborima posle poluvekovne fašističke diktature Antonija de Oliveire Salazara (Antonio).
1986 - Međunarodni sud u Hagu presudio je da su SAD prekršile međunarodno pravo pomažući pobunjenike u Nikaragvi.
1989 - Umro je Džuls Alfred Ejer (Jules, Ayer), jedan od najpoznatijih i najuticajnijih engleskih filozofa novijeg doba ("Jezik, istina i logika", "Problem saznanja", "Pojam osobe").
1990 - Građanski rat u Nikaragvi okončan je ceremonijalnom predajom oružja kontrarevolucionarnog pokreta Kontras predsednici Violeti Barios de Čamoro (Violeta Barrios, Chamorro).
1991 - Dva dana pošto je Slovenija proglasila nezavisnost, Jugoslovenska narodna armija zaposela je granične prelaze prema Italiji, Mađarskoj i Austriji, nakon čega je došlo do šestodnevnog rata sa jedinicama slovenačke teritorijalne odbrane. Prema podacima Crvenog krsta Jugoslavije, poginulo je 49 ljudi, među kojima najviše regruta JNA.
1993 - SAD su sa 23 krstareće rakete "tomahavk" bombardovale sedište iračke obaveštajne službe u Bagdadu.
1997 - Predsednik Tadžikistana Imomali Rahmonov i vođa islamista Said Abdulo Nuri potpisali su mirovni ugovor o okončanju četvorogodišnjeg građanskog rata u toj bivšoj sovjetskoj republici.
1997 - Na konferenciji u Briselu predstavnici 95 zemalja saglasili su se da se zabrani upotreba nagaznih mina.
1999 - U cilju okončanja sedmogodišnjeg nasilja tokom kojeg je ubijeno oko 100.000 ljudi, alžirska vlada je, na inicijativu predsednika Abdelaziza Buteflika, odobrila nacrt zakona o amnestiji muslimanskih ekstremista.
1999 - U 80. godini umro je bivši lider grčke vojne hunte Georgos Papadopulos. Tokom vladavine hunte 1967-1974. hiljade Grka su bile uhapšene i mučene.
2000 - Na sastanku u glavnom gradu Poljske predstavnici 106 zemalja usvojili su Varšavsku deklaraciju o perspektivama razvoja demokratskog poretka u svetu. Konferencija je održana na inicijativu Poljske i SAD, a poziv nije upućen Kini, Burmi, Iraku, SRJ i nekim drugim zemljama, u kojima se, prema oceni organizatora, ne poštuju ljudska prava. SRJ je pristupila Varšavskoj deklaraciju 2001. posle pada režima Slobodana Miloševića.
2000 - Ujedinjene nacije su objavile da je sida usmrtila 19 miliona ljudi u svetu, i procenile da će od te bolesti umreti polovina tinejdžera najsiromašnijih afričkih zemalja.
2001 - Više od milion ljudi okupilo se da čuje govor pape Jovana Pavla II na kraju njegove petodnevne posete Ukrajini.
2002 - Umro je basista legendarne britanske rok grupe "The Who "Džon Entvistl (John Entwistle).
2004 - Za predsednika Srbije izabran je lider Demokratske stranke (DS) Boris Tadić.
NA DANAŠNJI DAN, 26. JUN
 |
| AMERIČKA KNJIŽEVNICA PERL BAK |
1541. U borbi za vlast španskih konkvistadora, u Limi je ubijen osvajač Perua i osnivač grada Lima (1535) Fransisko Pisaro.
1690. U Beogradu, na Kalemegdanu, održan je veliki srpski narodno-crkveni sabor na kojem je odlučeno da se prihvati poziv austrijskog cara Leopolda na zajedničku borbu protiv Turaka, ali sa teritorije Ugarske.
1810. Umro je francuski pronalazač Žozef Mišel Mongolfje, koji je sa bratom Žakom Etjenom 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom.
1836. Umro je francuski oficir Klod Žozef Ruže de Lil koji je 1792. napisao reči i komponovao francusku himnu "Marseljeza".
1843. Hongkong je proglašen britanskom kraljevskom kolonijom, sa Henrijem Potindžerom kao prvim guvernerom.
1856. Umro je nemački filozof Maks Štirner, pobornik i teoretičar anarhizma. Njegovo glavno delo, "Jedini i njegova svojina" (1845), izazvalo je oštre polemike i jedno vreme je bilo zabranjeno ("Istorija reakcije", "Manji spisi").
1858. Potpisivanjem mirovnog ugovora u Tjencinu završen je britansko-kineski rat. Kina se ugovorom obavezala da otvori nove luke za evropsku trgovinu i da legalizuje uvoz opijuma.
1869. Rođen je srpski geolog i paleontolog ruskog porekla Vladimir Dimitrijevič Laskarev, jedan od najboljih poznavalaca tercijara i kvartara. Bavio se istraživanjem neogena i kvartara i fosilne faune u Srbiji.
1867. Sa Beogradske tvrđave je skinuta turska zastava, koja se četiri veka vijorila nad gradom. Tri meseca ranije Turci su predali ključeve Beograda knezu Mihailu Obrenoviću, ali je na Beogradskoj tvrđavi pored srpske ostala turska zastava.
1877. U oslobodilačkom ratu Srbije i Crne Gore protiv Turske (1876-1878) Crnogorci su kod Spuža potukli tursku vojsku koju je predvodio zapovednik Skadra Sulejman paša.
1881. Srpski knez Milan Obrenović zaključio je sa Austro-Ugarskom "Tajnu konvenciju" kojom se Srbija obavezala da će prestati sa agitacijom u Bosni i Hercegovini i da neće zaključiti nijedan međunarodni sporazum suprotan interesima Beča. Za uzvrat je dobio podršku u proglašenju kraljevine i nezavisnost Srpske pravoslavne crkve od Carigradske patrijaršije.
1892. Rođena je američka književnica Perl Bak koja je u svojim romanima opisala život u Kini gde je odrasla kao kćerka misionara ("Paviljon žena", "Dobra zemlja", "Istok-Zapad"). Nobelovu nagradu za književnost dobila je 1938. godine.
1898. Rođen je nemački konstruktor aviona i industrijalac Vilhelm Meseršmit (Wilhelm Mešersćmitt) koji je napravio prvi avion na svetu sa brzinom leta od 1.000 kilometara na sat (1941).
1905. Umro je srpski pisac Janko Veselinović, autor romana "Hajduk Stanko" sa tematikom iz Prvog srpskog ustanka i pripovedaka i romana o seoskom životu ("Slike iz seoskog života", "Seljanka").
1906. U francuskom gradu Le Man održana je prva automobilska Gran pri trka.
1917. Na Solunskom polju su streljani generalštabni pukovnik srpske vojske Dragutin Dimitrijević Apis i majori Ljubo Vulović i Rade Malobabić, koji su pred vojnim sudom osuđeni na kaznu smrti zbog navodnog planiranja atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića.
1941. Finska se pridružila Nemačkoj u Drugom svetskom ratu i objavila rat SSSR-u u kojem je učestvovala tri godine.
1945. U San Francisku su predstavnici 50 zemalja, uključujući Jugoslaviju, potpisali Povelju o osnivanju UN, koja je stupila na snagu 24. oktobra.
1960. Bivša francuska kolonija Madagaskar stekla je nezavisnost kao Malgaška Republika; britanski protektorat Somalilend postao je nezavisna država, a 1. jula se ujedinio sa Italijanskom Somalijom pod nazivom Somalija.
1977. Afrička država Džibuti stekla je nezavisnost posle 117 godina francuske vladavine.
1977. Američki pevač Elvis Prisli održao je svoj poslednji koncert u Indijanapolisu. Umro je dva meseca kasnije.
1992. Tokom rata u Bosni generalni sekretar UN Butros Butros-Gali pozvao je bosanske Srbe da u roku od 48 sati zaustave ofanzivu na Sarajevo, a bosanske Muslimane da deblokiraju sarajevski aerodrom.
2000. Naučnici iz 18 zemalja dekodirali su 85 odsto ljudskog genoma, čime je otvorena nova era u ljudskoj medicini. U naučnim krugovima u svetu ocenjeno je da dešifrovanje ljudskog genoma predstavlja najveće otkriće u istoriji čovečanstva.
2001. Predstavnici sedam zemalja Balkana (SRJ, BiH, Albanije Bugarske, Hrvatske, Makedonije i Rumunije) potpisali su, u okviru Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, Memorandum o razumevanju o slobodnoj trgovini. BiH, SRJ i Hrvatska potpisale su sporazum kojim se obavezuju da reše problem 1,2 miliona izbeglih i raseljenih lica tokom ratova u bivšoj SFRJ (1991-1995).
2004. Posle 14 godina prekida, u hrvatski grad Split stigao je prvi voz iz Beograda.
NA DANAŠNJI DAN, 25. JUN
 |
| AMERIČKA GLUMICA FARA FOSIT |
1822. Umro je nemački pisac Ernst Teodor Amadeus Hofman, čija su dela, puna grotesknog humora, fantazije, hipnoze, telepatije, otuđenosti i strave, znatno uticala na evropsku književnost. Sadržaj tih priča kompozitor Žak Ofenbah koristio je kada je stvarao svoja operska dela. Dela: "Fantastične slike u Kaloovom maniru", "Đavolji eliksiri", "Serpionova braća", "Životni nazori mačka Mura".
1847. Liberija je proglašena nezavisnom republikom, ali sa ograničenim suverenitetom (ostala je pod finansijskom kontrolom SAD). Tu afričku državu su - sa statusom kolonije - osnovali 1822. oslobođeni crni robovi, preseljeni iz SAD na prostor uz Atlantski okean između Sijera Leonea, Gvineje i Obale Slonovače. Nezavisnost Liberije SAD su priznale 25. juna 1862.
1867. Amerikanac Lisjen Smit patentirao je bodljikavu žicu.
1872. Rimokatolički jezuitski red izbačen je iz Nemačke.
1876. U bici kod Litl Big Horna indijansko pleme Sijuks pod komandom poglavice "Ludog Konja" uništilo je deo Sedme konjičke divizije Džordža Armstronga Kastera. U bici su poginula sva 264 vojnika te jedinice, uključujući Kastera. Mada nije učestvovao u bici, pobedu je sjajnom strategijom pripremio poglavica "Bik koji sedi", vođa Sijuksa i saveza plemena "Dakota".
1903. Rođen je engleski pisac Erik Artur Bler, poznat kao Džordž Orvel. Najpoznatiji je po delima koje su vizija mogućne totalitarne budućnosti sveta, ali i satira modernih totalitarizama. Otatak njegovog književnog stvaralaštva je nepravedno zapostavljen. Dela: romani "1984", "Životinjska farma", "Burmanski dani", "Niko i ništa u Parizu i Londonu", eseji "U kitu", "Kritički eseji", "Lov na slona", "Engleska, vaša Engleska", knjiga o Španskom građanskom ratu "Kataloniji s ljubavlju".
1920. U Vukovaru je posle pet dana rada završen Drugi kongres Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunisti), koji je usvojio novi program i statut i izmenio naziv partije u Komunistička partija Jugoslavije. Za predsednike Centralnog partijskog veća su izabrani Pavle Pavlović i Jakov Lastrić, a za sekretare Sima Marković i Filip Filipović.
1925. U Užice je uz veliko slavlje stigao prvi voz, popularno nazvan "ćira". Izgradnju pruge između Vardišta i Užica počela je Austro-Ugarska odmah po okupaciji Srbije 1915. Projektovali su je austrougarski inženjeri, a u surovim uslovima gradili ratni zarobljenici Italijani i Rusi. "Ćira" je prestao da saobraća 1974, kada su u Jugoslaviji ukinute i mnoge druge pruge uskog koloseka.
1938. Na dužnost je stupio prvi predsednik Irske Daglas Hajd.
1940. U Drugom svetskom ratu stupio je na snagu sporazum o primirju Francuske sa Nemačkom i Italijom. Nemačke trupe su, na osnovu sporazuma, okupirale zapadnu i severnu Francusku, pokrajine Alzas i Lorena pripojene su Nemačkoj, a Italiji delovi Francuske u Alpima i na Mediteranu (Savoja i Nica). Na čelo Francuske došla je vlada maršala Anrija Filipa Petena sa središtem u Višiju.
1942. Britansko ratno vazduhoplovstvo napalo je sa 1.000 bombardera nemački grad Bremen.
1950. Napadom severnokorejskih snaga počeo je Korejski rat, a svet se našao na ivici izbijanja Trećeg svetskog rata. Posle kapitulacije Japana, Sovjetski Savez je zaposeo severni, a SAD južni deo Koreje, sa granicom na 38. paraleli. SAD su u Koreji intervenisale pod zastavom UN, što je bio prvi slučaj oružane intervencije svetske organizacije. Posle maratonskih pregovora, rat koji je vođen sa promenljivom srećom okončan je 27. jula 1953., a Korejsko poluostrvo podeljeno je duž 38. paralele na Severnu i Južnu Koreju.
1959. Sovjetski Savez je predložio uspostavljanje zone bez nuklearnog oružja na Balkanskom poluostrvu i u Jadranskom moru.
1963. Šef takozvane vlade južne kongoanske provincije Katange Moiz Čombe primoran je da podnese ostavku. On je ubrzo posle uspostavljanja nezavisnosti Belgijskog Konga 30. juna 1960. uz pomoć inostranih plaćenika i kapitala kojem je bila neophodna marionetska vlast radi nastavljanja eksploatacije ogromnog rudnog bogatstva, proglasio "nezavisnost" Katange, najbogatije kongoanske provincije.
1966. Jugoslavija i Vatikan obnovili su diplomatske odnose.
1975. Afrička država Mozambik (do tada Portugalska Istočna Afika) je posle 477 godina kolonijalne zavisnosti od Portugalije stekla nezavisnost. Vlast je preuzeo Frelimo (Front za oslobođenje Mozambika), čiji je vođa Samora Mašel postao prvi predsednik Mozambika.
1988. U Luksemburgu je potpisana Deklaracija o uspostavljanju zvaničnih odnosa Evropske zajednice i SEV (Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć), čime je okončano 30-godišnje uzajamno nepriznavanje i otvoren put saradnje dveju ekonomskih grupacija.
1991. Slovenija i Hrvatska su, suprotno ustavu SFRJ, jednostrano proglasile nezavisnost od jugoslovenske federacije. Pokazalo se da je to značilo uvod u građanski rat, za šta ogromnu odgovornost - zbog povlađivanja secesionističkim težnjama - snose i vodeće zapadne zemlje, u prvom redu SAD i Nemačka, i antikomunistički lobi čiji je zadatak bio destabilizacija zemlje iznutra i spolja. Prva država koja je priznala secesiju bio je Vatikan.
1991. Poslednje sovjetske jedinice stacionirane u Čehoslovačkoj napustile su tu zemlju, 23 godine posle vojne intervencije Varšavskog pakta kojom je oborena vlast reformističkog rukovodstva pod vođstvom Aleksandra Dubčeka.
1996. U eksploziji kamiona-bombe koju su islamski teroristi podmetnuli u stambeno naselje američke vojske kod grada Dahran u Saudijskoj Arabiji, poginulo je 19 Amerikanaca, a ranjeno oko 400.
1997. Umro je francuski okeanograf Žak Iv Kusto, član Francuske akademije, veliki borac za zaštitu čovekove okoline. Za podvodna snimanja zainteresovao se u Indokini tridesetih godina 20. veka kao mornarički oficir, posle završene Pomorske akademije u Brestu. Prvi dokumentarni film "Deset hiljada metara pod morem" snimio je 1943. i od tada je napravio mnoštvo dokumentarnih filmova i televizijskih serija o životu u morima i okeanima, krstareći svetom svojim brodom-laboratorijom "Kalipso". Za film "Svet tišine", koji je snimio sa francuskim režiserom Lujom Malom, 1956. je na festivalu u Kanu dobio "Zlatnu palmu". Dobitnik je tri Oskara. Napisao je više knjiga, uključujući "Putovanje 'Kalipsa'" i "Kroz 18 metara vode". Ostali filmovi: "Svet bez sunca", "Zlatna riba".
1999. Ime predsednika SAD Bila Klintona prvi put je u široj američkoj javnosti povezano sa ratnim zločinima tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ). Na konferenciji za novinare u Beloj kući bio je vidno zbunjen pitanjem: "Šta ćete reći ako se jednog dana vaše ime dovede u vezu sa operacijom NATO kao ratni zločin prema Jugoslaviji i budete optuženi za razaranje jedne zemlje"?
2001. Indonežanski predsednik Abdurahman Vahid započeo je posetu Australiji, označivši novu eru u odnosima dveju zemalja.
2007. Britanski vojnici su se posle 37 godina, povukli iz područja Južnog Armaa, na jugu Severne Irske na granici sa Republikom Irskom, koje je decenijama važilo kao ključna baza Irske republikanske armije (IRA). Tokom 37 godina pojačanog prisustva britanske vojske u Severnoj Irskoj poginula su 763 vojnika i oko 3.500 građana.
2009. Umrla je američka glumica Fara Fosit, jedan od simbola američke kulture sedamdesetih. Seks simbol sedamdesetih, Fositova je najpre studirala umetnost i bavila se manekenstvom. Nagli uspon u karijeri usledio je posle uloge glamurozne Džil Marou u serijalu o tri privatne detektivke - "Čarlijevi anđeli".
2009. Umro je američki muzičar afroameričkog porekla Majkl Džozef Džekson. Rođen je u porodici muzičara i debitovao je na profesionalnoj sceni sa svega jedanaest godina kao član grupe "Džekson 5". Samostalnu karijeru započeo je 1971. Pet njegovih albuma spadaju među najprodavanije u istoriji muzike: "Off the Wall" (1979.), "Thriller" (1982.), "Bad" (1987.), "Dangerous" (1991.) i "History" (1995.). Ukupno, njegovi albumi prodati su u više od 750 miliona primeraka. Spada među retke koji su u "Rokenrol hol slavnih" uvršteni u dva navrata. Vlasnik je i Ginisovog rekorda za "Najuspešnijeg zabavljača svih vremena" kao i 13 "Gremi" nagrada. Džekson, neretko nazivan "Kraljem popa", bio je, između ostalog, poznat i po izuzetno ekstravagantnom životu.
недеља, 24. јун 2012.
ČAVEZOVE EKONOMSKE LEKCIJE ZA EVROPU: SOCIJALIZAM 21. VEKA MOŽE ZAMENITI NEOLIBERALIZAM
Kada u Europi govorimo o socijalizmu, neminovno se nameću određene stereotipne konotacije i maglovite slike staljinističke nomenklature koja reč "proletarijat" spominje još samo u okvirima formalne propagande.
Stoga odmah u startu te ideje moramo diferencirati od nečega što kolektivno možemo nazvati "socijalizam 21. veka" - onaj ko ne pristaje na diferencijaciju je:
a) nedovoljno upućen u konkretne razlike
ili
b) smisleno odbija diferencijaciju zbog svojih političkih (nužno kontradiktornih) stavova.
Dani "crvene pošasti" davno su iza nas, socijalistički modeli koji nam se nude na razmatranje više nisu bauk, već možda i jedina, konkretna, uspešna, alternativa kolapsirajućem neoliberalizmu.
Neoliberalni kapitalizam živi i preživljava još samo zahvaljujući glorifikaciji pojedinih (najvećih) medija i oportunih državnih vlasti kojima zapravo ni nije bitno kako se sistem zove, sve dok radi za njihove interese.
Tu neoliberalni kapitalizam još uvek caruje, ali, on je mrtav u očima miliona radnika i stanovnika koji su pokradeni, obespravljeni i izrabljivani pod dominacijom istog.
Stoga, valjalo bi itekako posvetiti veliku pažnju trendovima i konkretnim primerima "socijalizma 21. veka".
Kako vreme bude prolazilo, postajaće sve jasnije kako je priča oko saniranja evropske krize samo naivna bajka. U ovim trenucima, koji bivaju sve teži iz dana u dan, dobro je znati da se upravo odvijaju neki procesi koji direktno prkose aktuelnom ekonomskom modelu koji je još uvek na snazi u Evropi.
Kako i ističe kolumnista Ričard Got u svom tekstu za britanski The Guardian, Ugo Čavez zaista ima lekcije za današnju Europu. Štaviše, imao ih je i juče, ali, tada još niko nije bio spreman da ih sluša.
Ipak, danas, kada proživljavamo jednu od najtežih ekonomskih kriza u novijoj istoriji starog kontinenta, možda je vreme da sa malo većom pažnjom poslušamo šta nam Latinska Amerika poručuje.
Ričard Got: "Čavezove ekonomske lekcije za Evropu"
"Pre nekoliko godina putovao sam u predsedničkom avionu Uga Čaveza zajedno sa prijateljem iz lista Le Monde Diplomatique, upitani smo šta mislimo da se sada događa u Evropi. Da li ima šanse da skrene u levo? Odgovorili smo mu u depresivnom i pesimističnom tonu kakav je i vladao za vreme prvih godina 21. veka. Ni u Britaniji ni u Francuskoj, ni nigde unutar EU-a nismo videli nikakve naznake takvog novog političkog kretanja.
"Ali možda vam mi možemo pomoći oko toga", rekao je Čavez namignuvši nam. Počeo je pričati o vremenima iz 1830. kada je revolucionarni narod izašao na ulice Pariza noseći slike Simóna Bolívara, južnoameričkog osloboditelja iz Venecuele koji je umro kasnije te iste godine. Borba za slobodu, u stilu Latinske Amerike, smatralo se tada kako je baš to put kojim treba da krene i Evropa.
U to vreme bio sam potaknut, ali ne i uveren, Čavezovim optimizmom. Ali, danas smatram da je bio u pravu - ovde je dobar trenutak da se prisetimo kako je Aleksis Cipras, vođa grčke radikalne levice, SYRIZA-e, posetio Karakas 2007. i raspitivao se o budućoj mogućnosti kupovine jeftine venecuelanske nafte, baš kao što to rade Kuba i druge države Kariba i Latinske Amerike.
U jednom trenutku su Ken Livingston i Čavez razmatrali sličan naftni plan između Karakasa i Londona, ali ga je kasnije odbio Boris Džonson.
Ali, ono što je daleko važnije od jeftine nafte je moć primera. Čavez je od početka veka, još i ranije, usredotočen na projekat koji odbacuje neoliberalnu ekonomiju koja upravo pogađa Evropu i većinu zapadnog sveta. On se usprotivio receptima Svetske Banke i MMF-a i borio se snažno protiv politike privatizacije koja je uzrokovala veliku štetu socijalnom i ekonomskom polju Latinske Amerike, baš kao što i sada EU preti da će uništiti ekonomiju Grčke. Čavez je ponovo nacionalizovao mnoge industrije, uključujući naftu i gas, koje su bile privatizovane za vreme 90-ih.
Reči i inspiracije Čaveza imale su efekat i daleko izvan Venecuele. Podstakle su Argentinu da prihvati bankrot, re-organizuje vlastitu ekonomiju i nacionalizuje industriju. Čavez je takođe pomogao Evo Moralesu iz Bolivije da pokrene naftnu i gasnu industriju za dobrobit svoje zemlje, a ne za strane deoničare. Takođe mu je pomogao da stane na kraj i pljački profita od strane Španije po pitanju proizvodnje energije.
Iznad svega, pokazao je zemljama Latinske Amerike da postoji alternativa jednoumnim porukama neoliberalizma koje su se emitovale neprestano decenijama, od strane raznih vlada i medija. Pokazao je da se radi o zastareloj ideologiji.
A sada je vreme da se ova poruka o alternativnom putu čuje i dalje, da je slušaju i glasači u Evropi. U Latinskoj Americi, vlade koje su krenule ovim putem stalno bivaju ponovno izabrane, to nam pokazuje da su uspešne i popularne. Sa druge strane, vlade u Evropi koje prate neoliberalni put redovno gube vlast, što pokazuje da narod nije zadovoljan.
Čavez i njegovi saveznici u novoj "Bolivarijanskoj Revoluciji" pozvali su na dolazak "socijalizma 21. veka" - ne na povratak u sovjetsku ekonomiju ili u bledu implementaciju socijal-demokratske adaptacije kapitalizma, već - kako je opisao ekvadorski predsednik Rafael Korea: "ponovo uspostavljanje nacionalnog planiranja od strane države za razvoj narodne većine".
a) nedovoljno upućen u konkretne razlike
ili
b) smisleno odbija diferencijaciju zbog svojih političkih (nužno kontradiktornih) stavova.
Dani "crvene pošasti" davno su iza nas, socijalistički modeli koji nam se nude na razmatranje više nisu bauk, već možda i jedina, konkretna, uspešna, alternativa kolapsirajućem neoliberalizmu.
Neoliberalni kapitalizam živi i preživljava još samo zahvaljujući glorifikaciji pojedinih (najvećih) medija i oportunih državnih vlasti kojima zapravo ni nije bitno kako se sistem zove, sve dok radi za njihove interese.
Tu neoliberalni kapitalizam još uvek caruje, ali, on je mrtav u očima miliona radnika i stanovnika koji su pokradeni, obespravljeni i izrabljivani pod dominacijom istog.
Stoga, valjalo bi itekako posvetiti veliku pažnju trendovima i konkretnim primerima "socijalizma 21. veka".
Kako vreme bude prolazilo, postajaće sve jasnije kako je priča oko saniranja evropske krize samo naivna bajka. U ovim trenucima, koji bivaju sve teži iz dana u dan, dobro je znati da se upravo odvijaju neki procesi koji direktno prkose aktuelnom ekonomskom modelu koji je još uvek na snazi u Evropi.
Kako i ističe kolumnista Ričard Got u svom tekstu za britanski The Guardian, Ugo Čavez zaista ima lekcije za današnju Europu. Štaviše, imao ih je i juče, ali, tada još niko nije bio spreman da ih sluša.
Ipak, danas, kada proživljavamo jednu od najtežih ekonomskih kriza u novijoj istoriji starog kontinenta, možda je vreme da sa malo većom pažnjom poslušamo šta nam Latinska Amerika poručuje.
Ričard Got: "Čavezove ekonomske lekcije za Evropu"
"Pre nekoliko godina putovao sam u predsedničkom avionu Uga Čaveza zajedno sa prijateljem iz lista Le Monde Diplomatique, upitani smo šta mislimo da se sada događa u Evropi. Da li ima šanse da skrene u levo? Odgovorili smo mu u depresivnom i pesimističnom tonu kakav je i vladao za vreme prvih godina 21. veka. Ni u Britaniji ni u Francuskoj, ni nigde unutar EU-a nismo videli nikakve naznake takvog novog političkog kretanja.
"Ali možda vam mi možemo pomoći oko toga", rekao je Čavez namignuvši nam. Počeo je pričati o vremenima iz 1830. kada je revolucionarni narod izašao na ulice Pariza noseći slike Simóna Bolívara, južnoameričkog osloboditelja iz Venecuele koji je umro kasnije te iste godine. Borba za slobodu, u stilu Latinske Amerike, smatralo se tada kako je baš to put kojim treba da krene i Evropa.
U to vreme bio sam potaknut, ali ne i uveren, Čavezovim optimizmom. Ali, danas smatram da je bio u pravu - ovde je dobar trenutak da se prisetimo kako je Aleksis Cipras, vođa grčke radikalne levice, SYRIZA-e, posetio Karakas 2007. i raspitivao se o budućoj mogućnosti kupovine jeftine venecuelanske nafte, baš kao što to rade Kuba i druge države Kariba i Latinske Amerike.
U jednom trenutku su Ken Livingston i Čavez razmatrali sličan naftni plan između Karakasa i Londona, ali ga je kasnije odbio Boris Džonson.
Ali, ono što je daleko važnije od jeftine nafte je moć primera. Čavez je od početka veka, još i ranije, usredotočen na projekat koji odbacuje neoliberalnu ekonomiju koja upravo pogađa Evropu i većinu zapadnog sveta. On se usprotivio receptima Svetske Banke i MMF-a i borio se snažno protiv politike privatizacije koja je uzrokovala veliku štetu socijalnom i ekonomskom polju Latinske Amerike, baš kao što i sada EU preti da će uništiti ekonomiju Grčke. Čavez je ponovo nacionalizovao mnoge industrije, uključujući naftu i gas, koje su bile privatizovane za vreme 90-ih.
Reči i inspiracije Čaveza imale su efekat i daleko izvan Venecuele. Podstakle su Argentinu da prihvati bankrot, re-organizuje vlastitu ekonomiju i nacionalizuje industriju. Čavez je takođe pomogao Evo Moralesu iz Bolivije da pokrene naftnu i gasnu industriju za dobrobit svoje zemlje, a ne za strane deoničare. Takođe mu je pomogao da stane na kraj i pljački profita od strane Španije po pitanju proizvodnje energije.
Iznad svega, pokazao je zemljama Latinske Amerike da postoji alternativa jednoumnim porukama neoliberalizma koje su se emitovale neprestano decenijama, od strane raznih vlada i medija. Pokazao je da se radi o zastareloj ideologiji.
A sada je vreme da se ova poruka o alternativnom putu čuje i dalje, da je slušaju i glasači u Evropi. U Latinskoj Americi, vlade koje su krenule ovim putem stalno bivaju ponovno izabrane, to nam pokazuje da su uspešne i popularne. Sa druge strane, vlade u Evropi koje prate neoliberalni put redovno gube vlast, što pokazuje da narod nije zadovoljan.
Čavez i njegovi saveznici u novoj "Bolivarijanskoj Revoluciji" pozvali su na dolazak "socijalizma 21. veka" - ne na povratak u sovjetsku ekonomiju ili u bledu implementaciju socijal-demokratske adaptacije kapitalizma, već - kako je opisao ekvadorski predsednik Rafael Korea: "ponovo uspostavljanje nacionalnog planiranja od strane države za razvoj narodne većine".
Prevod: Marko K. (advance.hr)
Predgovor prevodu teksta: D. Marjanović (advance.hr)
Autor(i): Richard Gott
Naslov originala: Chávez's economics lesson for Europe
Direktan link na original: http://www.guardian.co.uk/commentisfree/2012/may/16/hugo-chavez-lessons-europe-greece
NA DANAŠNJI DAN, 24. JUN
| FRANCUSKI FILMSKI REŽISER KLOD ŠABROL |
79. Umro je rimski car Tit Flavije Vespazijan, osnivač dinastije Flavija. Za njegove vladavine izgrađen je amfiteatar Koloseum u Rimu, najveća građevina te vrste u Rimskom carstvu.
1497. Engleski moreplovac Džon Kebot otkrio je Kanadu i proglasio Severnu Ameriku posedom Velike Britanije.
1509. Henri VIII, drugi monarh iz dinastije Tjudor, krunisan je za kralja Engleske. Tokom vladavine raskinuo je sa Vatikanom i 1534. osnovao Anglikansku crkvu.
1519. Umrla je Lukrecija Bordžija, vojvotkinja od Ferare, ćerka pape Aleksandra VI, mecena umetnika i naučnika u vreme italijanske renesanse.
1529. Sklapanjem mira u Kapelu završen je rat između protestanata i katolika u Švajcarskoj.
1793. U Francuskoj je usvojen prvi republikanski ustav kojim je izvršna vlast podređena skupštini.
1798. Turci su u Beogradskoj tvrđavi pogubili grčkog pisca i patriotu Fereosa Konstantinosa Rigasa, poznatog kao Riga od Fere, i još sedam njegovih sledbenika. Rigas je bio osnivač i vođa tajnog društva koje se borilo za oslobođenje Grčke od turske vlasti.
1812. Trupe Napoleona Bonaparte (611.000 vojnika) prešle su reku Njemen i ušle na teritoriju Rusije.
1821. Simon Bolivar je sa 8.000 južnoameričkih rodoljuba pobedio 4.000 španskih rojalista u bici kod Karaboboa i oslobodio Venecuelu od španske vlasti.
1822. Formirano je prvo beogradsko obščestvo (opština). Obščestvo je biralo varoškog kneza, a knez Miloš Obrenović je imenovao policajce i kmetove.
1859. Napoleon III je potukao Austrijance u bici kod Solferina u Lombardiji. Švajcarac Žan-Anri Dinan, koji je tada organizovao pomoć za hiljade ranjenika, osnovao je 1864. Crveni krst.
1886. Umro je ruski pisac Aleksandar Nikolajevič Ostrovski. Njegovo delo (oko 50 pozorišnih komada) predstavlja celu epohu u razvoju ruskog pozorišta i čini osnovu klasičnog ruskog dramskog repertoara ("Šuma", "Bura", "Talenti i obožavaoci", "Unosno mesto", "Bez krivice krivi", "Devojka bez miraza", "Siromaštvo nije porok").
1894. Italijanski anarhista Santo Kaserio ubio je u Lionu predsednika Francuske Mari-Fransoa Sadi Karnoa.
1901. U Parizu je otvorena prva izložba 19-godišnjeg španskog slikara Pabla Pikasa, koja je oduševila likovne kritičare.
1908. Umro je američki državnik Stiven Grover Klivlend, predsednik SAD dva puta (1885-89. i 1893-97). Njegovim izborom 1885. Demokratska stranka je prvi put došla na vlast nakon građanskog rata.
1911. Rođen je argentinski automobilski as Huan Fanđo, petostruki svetski šampion u "Formuli 1".
1912. Na Olimpijske igre u Stokholmu otputovala je prva srpska olimpijska ekipa - atletičari Dušan Milošević i Dragutin Tomašević. Time je ozvaničeno članstvo Srbije u Međunarodnom olimpijskom komitetu, čiji je član postao Svetomir Đukić.
1916. Počela je bitka na reci Somi u Prvom svetskom ratu. Nakon pet meseci, koliko su trajale borbe, snage Antante osvojile su oko 200 kvadratnih kilometara teritorije, uz gubitke preko milion ljudi na obe strane.
1930. Rođen je francuski filmski režiser Klod Šabrol, predstavnik "novog talasa" francuskog filma ("Naivne devojke", "Dvostruki obrtaj", "Raskid").
1947. Jedan američki pilot izjavio je da je na nebu video neobičan predmet koji je opisao kao "tanjir koji leti kroz vodu". Posle ovog događaja počeo je da se koristi termin "leteći tanjir".
1948. U pokušaju da spreče obnavljanje nemačke države na prostoru koji su držali zapadni saveznici, sovjetske trupe su počele blokadu Zapadnog Berlina zaustavljanjem drumskog i železničkog saobraćaja prema tom gradu. Tokom 300 dana, koliko je blokada trajala, grad je snabdevan preko vazdušnog mosta.
1960. Jugoslavija, Grčka i Turska su raspustile Balkanski savez, zasnovan na Ugovoru o savezu, političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći zaključenom na Bledu 8. avgusta 1954.
1973. Najstariji svetski državnik Emon de Valera dao je, u 90. godini, ostavku na funkciju predsednika Irske, na kojoj je bio od 1959.
1975. U blizini njujorškog aerodroma "Kenedi" srušio se avion "Boing 727" američke kompanije "Istern erlajnz". Poginulo je 113 osoba od 124 osobe, koliko ih je bilo u letelici.
1986. Umro je srpski pisac Miroslav Antić, autor "Plavog čuperka", jedne od najpopularnijih zbirki dečjih pesama u novijoj srpskoj književnosti.
1989. Smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang, jer se protivio upotrebi sile protiv studenata na trgu Tjenanmen 4. juna. Na njegovo mesto izabran je Džijang Cemin.
2001. Jugoslovenska vaterpolo reprezentacija postala je šampion Evrope.
2001. U operacijama ruskih snaga bezbednosti u Čečeniji ubijen je vođa čečenskih pobunjenika Arbi Barajev.
2001. Slobodan Milošević osudio je Uredbu Vlade SRJ koja omogućava njegovo izručenje Haškom tribunalu i nazvao je "pravnim divljaštvom bez presedana".
2002. Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica smenio je načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije generala Nebojšu Pavkovića, koji je na toj dužnosti zadržan skoro dve godine posle pada režima u Srbiji u oktobru 2000.
2002. U železničkoj nesreći u Tanzaniji na liniji Dar es Salam - Kigoma poginula je 281 osoba.
2003. Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u London u četvorodnevnu posetu Velikoj Britaniji, gde je bio zvanični gost Bakingemske palate. Putin je prvi ruski lider koji je došao u posetu Kraljevstvu posle 1874, kada je na dvoru bio ruski car Aleksandar Drugi. Britanski dvor je držao zamrznute odnose sa Moskvom u znak protesta što su boljševici 1918. ubili ruskog cara Nikolaja Drugog.
2004. U napadima pobunjenika na lokalne bezbednosne snage u pet gradova u Iraku poginulo je više od 100, a povređeno preko 320 osoba.
Пријавите се на:
Постови (Atom)