KLARA CETKIN, 1857-1933

     1910. u Kopenhagenu, na Drugoj internacionalnoj konferenciji žena dogovoreno je da se jedan dan u martu proglasi Danom borbe žena za njihova prava. 


Tako je za prvi međunarodni Dan žena  prvo  proglašen 19., a ne 8. mart. Naime, tada su žene Nemačke, Danske, Austrije, Švajcarske i Amerike zatražile pravo glasa. 



     U Nemačkoj je tako, Klara Cetkin izvela milion ljudi na ulice. 1912. su i žene u Francuskoj zatražile da dobiju pravo glasa, u koje spada i pravo da budu izabrane, a potom i žene u Holandiji, Švedskoj i godinu dana kasnije, 1913. i u carskoj Rusiji. 


     1918. je u Nemačkoj po prvi put uvedeno pravo žena da glasaju, ali i da budu izabrane. To je bio prvi veliki uspeh pokreta žena u ovoj zemlji. Prvi ženski poslanik u nemačkoj Nacionalnoj Skupštini u Vajmaru bila je članica socijaldemokratske partije Marie Juchacz: 


     "Moje dame i gospodo, žena je od sada punopravna građanka ove zemlje. Razmislite dobro šta to znači. To znači da je puno više žena u starosnom izbornom dobu, nego muškaraca. Žena je sada, s obzirom da ima pravo glasa, u stanju da utiče na politički život u zemlji. Svakog prijatelja socijaldemokratije to bi trebalo prisliliti da se založi za pravo žena na glas." 

     Dve godine ranije, 8, marta u Petersburgu, žene, Ruskinje zaposlene u tekstilnoj industriji stupile su, po ugledu na Amerikanke u štrajk. Ovaj štrajk doveo je kasnije do izbijanja februarske revolucije u Rusiji. Na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena u Moskvi, 1921. odlučeno je da se 8. mart, u celom svetu proglasi Međunarodnim Danom žena. Ovaj dan podseća na njihovu dugogodišnju borbu, u kojoj su najveći uspesi bili uvođenje 8-časovnog radnog vremena, ujednačavanje plata za muškarce i žene, ali i zaštita majki, i uvođenje porodiljskog odmora. 


     U vreme  ekonomske  krize između dva svetska rata, povećao se broj abortusa u Nemačkoj. Samo je 1931. u ovoj zemlji od posledica ilegalno urađenog abortusa umrlo 44.000 žena. Kada su Hitlerovi nacisti došli na vlast zabranili su Dan žena i uveli Dan majki. Žena je od tada u Nemačkoj bila svedena na suprugu i majku. Posle Drugog svetskog rata, Dan žena 8. mart ponovo je uveden u delu Nemačke pod sovjetskom okupacijom. Emancipacija žena u socijalističkim zemljama politički je forsirana. Tek kasnih 60-tih godina žene u tada Zapadnoj Nemačkoj, ponovo su otkrile 8. Mart, međunarodni Dan žena.


     Klara Cetkin, devojačko prezime Ajzner (nem. Clara Zetkin, Eißner; 5. jul 1857 — 20. jun 1933), bila je uticajni nemački socijalistički političar i borac za ženska prava. Do 1917. je bila aktivna u Socijaldemokratskoj partiji Nemačke, a zatim je stupila u Nezavisnu socijal-demokratsku partiju Nemačke (USPD) i njegovom ekstremnom levičarskom krilu, Spartakističkoj ligi - koja je kasnije postala Komunistička partija Nemačke (KPD), koju je ona predstavljala u Rajhstagu tokom Vajmarske Republike od 1920. do 1933.


     Školujući se za nastavnicu, Klara Cetkin se povezala sa ženskim i radničkim pokretom u Nemačkoj od 1874. 1878, postala je član Socijalističke radničke partije (Sozialistische Arbeiterpartei, SAP). Ova partija je osnovana 1875. spajanjem dveju prethodnih partija: Opšte nemačke radničke asocijacije (ADAV), koju je osnovao Ferdinand Lasal i Socijaldemokratske radničke partije (SDAP) Augusta Bebela i Vilhelma Libknehta. Godine 1890. njeno ime je promenjeno u današnje - Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD).


     Zbog zabrane socijalističkih aktivnosti koju je u Nemačkoj uveo Bizmark, 1878, Klara Cetkin je prešla u Cirih, 1882. a zatim je otišla u egzil u Pariz. Tokom boravka u Parizu igrala je važnu ulogu u osnivanju Socijalističke internacionale. Takođe je uzela prezime svog partnera, ruskog revolucionara Osipa Cetkina sa kojim je imala dva sina. Kasnije je bila udata za umetnika, Georga Fridriha Cundela od 1899. do 1928.

     Klara Cetkin je u SPD-u sa Rozom Luksemburg, bliskom prijateljicom i poverenicom bila jedna od glavnih ličnosti levog revolucionarnog krila partije. U debati o revizionizmu na početku dvadesetog veka sa Rozom Luksemburg napada reformističke teze Eduarda Bernštajna.


     Cetkinovu je veoma interesovala ženska politika, uključujući borbu za ravnopravnost i pravo glasa za žene. Razvila je socijaldemokratski ženski pokret u Nemačkoj; od 1891. do 1917. pisala je za SPD-ove ženske novine Die Gleichheit (Jednakost). 


     Na II Internacionali održanoj u Parizu 1889. godine, u čijoj je organizaciji pomagala i Clara, održala je referat o pravima žena koji je doprinio tome da se žene još više angažuju u socijaldemokratskom pokretu. Knjiga "Pitanje prava žena i radica današnjice" koja se pojavila iste godine postavila je osnove za socijalističku teoriju emancipacije žene. Ona je u toj knjizi zastupala tezu da su socijalizam i feminizam veoma usko povezani. Zetkinova je veoma oštro branila pravo žene na rad, čak i pred nekim svojim kolegama koji su smatrali da se rad žena mora ukinuti, jer umanjuje plate muškarcima. Dosadašnje teorije socialista o pravima žena Zetkinova je proširila i zahtjevom da se žene moraju osloboditi nadmoći muškaraca.


     "Oni koji su se svojom čašću pred licem čovečanstva obavezali na oslobođenje, ne smeju dopustiti da cela jedna polovina ljudskog roda zbog ekonomske i socijalne zavisti bude osuđena na ropstvo. Onaj ko želi da dopusti tlačenje radnika od strane kapitalista, dopustiće i tlačenje žene od muškaraca; a ona će ostati potlačena sve dok ekonomski ne bude nezavisna. Jedan od nezaobilaznih uslova za ovo oslobođenje i nezavisnost je rad. Ukoliko je cilj da žena postane slobodno ljudsko biće, onda ženama ne treba oduzimati rad, niti skraćivati njihovo radno vreme, a ni ograničavati oblasti u kojima žene mogu raditi, osim u nekim sasvim retkim slučajevima."

     1890. godine ukinuti su zakoni o zabrani socijalista. Cetkinova se vratila nazad u Nemačku. 1892. godine u Nemačkoj je dobila ponudu na mesto urednika socijaldemokratskog časopisa "Jednakost", koji je vodila sledećih 25 godina. Istovremeno je počela uređivati i dodatak za žene u časopisu "Leipciške narodne novine". Time je ona bila društveni centar i megafon rastućeg proleterskog pokreta žena. Zalagala se za politiziranje radnica u smislu socijalizma.


     Klara Cetkin borila se za ekonomsku nezavisnost radnica i svih žena uopšte. S tim u vezi bilo je i pravo na jednake plate za isti posao, pravo na organizovanje u sindikate i interesne saveze, kao i pravo na ustanove za brigu o deci. Istovremeno ženama je trebalo biti dodeljeno jednako političko pravo kao muškarcima. Kasnije se sa jednakom žustrinom zalagala za osvajanje prava glasa, tako da je ovaj zahtev preuzet u program socijademokratske partije. Internacionalni dan žena koji je po prvi put uveden 1911. godine povezuje se sa Cetkinovom.


     Istovremeno, Zetkinova se zalagala za poboljšanje uloge i položaja žena u porodici. Do tada je "život žene stajao pod znakom potiskivanja od strane porodice". S tim u vezi brak dveju osoba trebalo bi postaviti na temelje međusobnog dopunjavanja i potpomaganja. Oba roditelja bila su odgovorna za odgajanje dece, a odgajanje je trebalo biti oslobođeno od stereotipa uloga polova.


     "Kako muškarac i žena pripadaju jedno sa drugim pri stvaranju deteta, tako i pripadaju jedno sa drugim pri odgajanju deteta, jer odgajanje je drugo stvaranje deteta i u mnogo slučajeva i važniji deo stvaranja deteta, a kasnije čoveka. [...] S tim u vezi, htela bih sasvim jasno da naglasim dužnost roditelja, da svoje devojčice i dečake ne odgajaju sa predrasudama, koje kažu da postoje poslovi koji su nedostojni muškarca, ali odgovaraju ženama. Devojčice i dečaci treba da obavljaju sve poslove koje za njih donosi domaćinstvo sa jednakom spretnošću i zadovoljstvom."


     Cetkinova je odobravala razvod braka, "slobodnu ljubav" i prekid trudnoće, kao privatne i lične odluke, te se zalagala protiv dvostrukog morala. Ona sama 1900. godine udala se za 18 godina mlađeg pesnika i slikara Friedriha Cundela i živela je zajedno sa njim i svoja dva sina u Štutgartu.


     Godine 1907. postaje vođa novoformirane "Ženske kancelarije" u SPD-u. Organizovala je proslavu prvog "Međunarodnog dana žena", 8. marta 1911.


     Tokom Prvog svetskog rata, Klara Cetkin je sa Karlom Libknehtom, Rozom Luksemburg i drugim uticajnim političarima iz SPD-a odbacila partijsku politiku Burgfrieden (primirje sa vladom, obećanje o uzdržavanju od svih štrajkova tokom rata). Uz druge antiratne aktivnosti, Cetkinova je organizovala međunarodnu žensku antiratnu konferenciju u Berlinu 1915. godine. Zbog antiratnih stavova bila je hapšena nekoliko puta tokom rata.


     1916, Klara Cetkin je bila jedan od saosnivača Spartakističke lige i Nezavisne socijaldemokratske partije Nemačke (USPD) koja se 1917. otcepila od svoje matične partije, SPD-a, zbog neslaganja sa njenim proratnim stavovima. Januara 1919, nakon Nemačke revolucije novembra prethodne godine, osnovana je KPD (Komunistička partija Nemačke) kojoj Klara Cetkin pristupa i predstavlja je od 1920. do 1933. u nemačkom parlamentu. Intervjuisala je Lenjina o "ženskom pitanju", 1920. i transkript intervjua se može naći na (na engleskom). 


     U jesen 1920. Klara Cetkin je otišla u Kremlj. Prvi put Lenjin je odvojio dovoljno vremena da sa njom popriča o ženskom pitanju jer, kako je Klara Cetkin zapisala o ovom razgovoru, to je tema o kojoj "pravi" komunisti ne diskutuju jer smatraju da se socijalna ravnopravnost žena podrazumeva. Ova tema uključivala je i pitanja o ravnopravnosti žena u seksu (pravo na izbor partnera, pravo na slobodnu ljubav i brak). Lenjin je otvoreno priznao da je neprijatno iznenađen velikim interesovanjem među ženama i mladima, naročito u vezi sa pomenutim razgovorima...


     Do 1924, Klara Cetkin je bila član centralne kancelarije KPD-a; od 1927. do 1929. bila je član partijskog centralnog komiteta. Takođe je bila član izvršnog komiteta Komunističke internacionale (Kominterna) od 1921. do 1933. Godine 1925. izabrana je za predsednika nemačke levičarske humanitarne organizacije Rote Hilfe (Crvena pomoć). Avgusta 1932, kao predsedavajuća Rajhstaga po starešinstvu, pozvala je narod da se bori protiv nacionalsocijalizma.


     U jednom od svojih govora još 1932. godine ona je upozoravala na opasnost od fašizma i zahtevala sjedinjenje svih demokratskih snaga: "Zahtev ovog časa je zajednički i jedinstven front svih radnika kako bi se pobedio fašizam, kako bi na taj način zarobljeni i iskorišteni dobili moć i snagu njihovih organizacija, i pravo na psihički život. Pred ovom obavezujućom istorijskom potrebom moraju ustuknuti sva politički, sindikalno, religiozno razdvojena stanovišta. Svi koji su ugroženi, svi koji pate, svi koji traže svoje oslobođenje pripadaju u jedinstveni front za borbu protiv fašizma i njegovih pristalica u vladi!"


     Kada su Adolf Hitler i njegova Nacional-socijalistička nemačka radnička partija preuzeli vlast, Komunistička partija Nemačke je izbačena iz Rajhstaga, nakon požara u Rajhstagu, 1933. Klara Cetkin poslednji put odlazi u egzil, ovoga puta u Sovjetski Savez. Čak i u poodmaklim godinama, skrhana od bolesti, ostala je aktivna u politici. Tamo je umrla u dvorcu Arhangelskoje u okolini Moskve, 20. juna 1933, sa skoro 76 godina. Sahranjena je kod zidina Kremlja u Moskvi. Pogrebna povorka bila je duga nekoliko kilometara. 600.000 ljudi pojavilo se na poslednjem ispraćaju Klare Cetkin.