 |
| ENGLESKI MOREPLOVAC I GUSAR SIR FRENSIS DREJK |
1397. Danska kraljica Margreta I objedinila je pod dansku krunu Dansku, Švedsku i Norvešku.
1579. Engleski moreplovac i gusar Frensis Drejk proglasio je suverenitet Engleske nad Nju Albionom (Kalifornija).
1665. Portugalci i Britanci potukli su Špance kod Montes Klarosa, što je omogućilo Portugalcima da još jednom pobedom nad Špancima kod Vilje Visiose ponovno uspostave nezavisnost Portugalije.
1682. Rođen je švedski kralj Karlo XII. Njegova vladavina (1697-1718), tokom koje je uglavnom ratovao, označila je kraj Švedske kao evropske velesile. Poginuo je u invaziji na Norvešku 1718.
1696. Umro je poljski kralj Jan III Sobjeski, proslavljeni vojskovođa protiv Šveđana, Turaka, Tatara i Kozaka.
1703. Rođen je engleski sveštenik i reformator Džon Vesli, osnivač pokreta metodista.
1719. Umro je engleski pisac i političar Džozef Adison. Sa Ričardom Stilom osnovao je 1711. list "Spektator" u kojem je objavljivao i svoje čuvene eseje, koji predstavljaju začetak novog književnog žanra, novinskog podlistka.
1789. Poslanici Trećeg staleža u francuskom parlamentu proglasili su Narodnu skupštinu i ukinuli kralju pravo veta.
1818. Rođen je francuski kompozitor Šarl Guno, autor popularnih opera "Faust" i "Romeo i Julija".
1843. Počela je pobuna domorodaca Maora protiv Britanaca na Novom Zelandu. Maori su poraženi 1871. posle čega su se povukli u unutrašnjost ostrva.
1848. Austrijske trupe pod komandom generala Alfreda Vindišgreca ugušile su ustanak Čeha u Pragu.
1867. Engleski hirurg Džozef Lister upotrebio je prvi put u istoriji medicine antiseptik, kada je operisao svoju sestru Izabelu.
1882. Rođen je ruski kompozitor Igor Fjodorovič Stravinski, jedan od vodećih muzičkih stvaralaca 20. veka ("Žar ptica", "Petruška", "Posvećenje proleća").
1925. Potpisan je Ženevski protokol, kojim je zabranjena upotreba bojnih otrova u ratu. Protokol je potpisalo 29 zemalja.
1929. Rođen je jermenski velemajstor Tigran Vartanovič Petrosjan, šahovski prvak sveta od 1963. do 1969.
1940. Sovjetska Crvena armija okupirala je Letoniju i Estoniju i uspostavila prosovjetsku administraciju.
1944. Island je postao nezavisna republika nakon što su njegovi stanovnici na referendumu odlučili da se odvoje od Danske.
1947. Ustavotvorna skupština Burme donela je odluku da proglasi nezavisnu Republiku Burmu.
1950. Dr. Ričard Loler izveo je u Čikagu prvu operaciju presađivanja bubrega.
1953. Sovjetske trupe ugušile su pobunu u Istočnoj Nemačkoj.
1967. Kina je izvela probu prve hidrogenske bombe.
1971. SAD i Japan su potpisali sporazum o vraćanju ostrva Okinave pod suverenitet Japana u 1972. godini.
1982. Predsednik Argentine general Leopoldo Galtijeri podneo je ostavku posle poraza argentinske armije u ratu sa Velikom Britanijom za Foklandska ostrva.
1988. Oko pet hiljada radnika zemunske fabrike "Zmaj" demonstriralo je ispred zgrade Skupštine SFR Jugoslavije, nezadovoljno svojim socijalnim položajem. To je bio početak masovnih mitinga koji su nazvani "antibirokratska revolucija", a poslužili su za učvršćivanje vlasti lidera srpskih komunista Slobodana Miloševića.
1990. Demonstranti protiv rumunske vlade vratili su se na ulice Bukurešta, nekoliko dana posle sukoba sa policijom i rudarima lojalnim vladi, u kojima je poginulo petoro ljudi, a nekoliko desetina ranjeno.
1991. Parlament Južne Afrike ukinuo je poslednji zakon na kojem je od 1950. bila zasnovana politika aparthejda.
1992. Nemci Tomas Kemtner i Hajnrih Stribig, dvojica poslednjih zapadnih talaca u rukama islamskih terorista u Libanu, vratili su se u Nemačku posle tri godine u zatočeništvu.
1993. U glavnom gradu Somalije Mogadišu poginulo je šest, a ranjena su 43 pripadnika mirovnih snaga UN kada su pokušali da uhvate lidera somalijskih gerilaca Mohameda Faraha Aidida.
1997. Ministarstvo za telekomunikacije SR Jugoslavije izdalo je rešenja o zabrani većem broju privatnih i nezavisnih radio stanica. To je bila prva velika akcija vlasti protiv prava na slobodu informisanja u Jugoslaviji.
1999. Međunarodna organizacija rada usvojila je sporazum o zabrani najgorih formi prisilnog rada dece, uključujući ropstvo i nasilnu regrutaciju.
2001. Na parlamentarnim izborima u Bugarskoj pobedio je Nacionalni pokret bivšeg bugarskog cara Simeona II, čime je po prvi put bivša monarhija postala politički aktivna u jednoj od zemalja istočne Evrope. Simeon Saks Koburg je 24. jula izabran za premijera Bugarske.
2002. U Batajnici, kod Beograda, otpočela je ekshumacija i obdukcija leševa za koje se veruje da su Albanci čija su tela tu dovezena nakon NATO intervencije na Kosovu 1999.
2002. Egipatski vrhunski arheolozi su saopštili da su u blizini piramida u Gizi pronašli najstariji nedirnut sarkofag, star oko 4,500 godina.
2004. U bombaškom napadu ispred centra za regrutaciju iračke vojske u Bagdadu poginula je najmanje 41 osoba, a oko 142 je povređeno. Napad se dogodio nakon izjave zamenika ministra odbrane SAD Pola Volfovica da iračke snage bezbednosti nisu još spremne da obavljaju svoje dužnosti bez američke vojne podrške.
2004. Umro je Jacek Kuron, koji je svoj život posvetio borbi protiv komunizma i siromaštva, što ga je učinilo jednim od najvećih Poljaka 20. veka.
2007. U Crnoj Gori je uhapšen penzionisani general MUP-a Srbije Vlastimir Đordjević i izručen Haškom sudu, pred kojim je optužen za ratne zločine nad kosovskim Albancima 1999. godine.
Нема коментара:
Постави коментар