 |
| AVA GARDNER I FRENK SINATRA |
1316. Rođen je Karlo IV Luksemburški, kralj Češke od 1346, rimsko-nemački car od 1355. U Pragu je osnovao prvi univerzitet u srednjoj Evropi (1348).
1610. Verski fanatik ubio je u Parizu francuskog kralja Anrija IV, prvog monarha iz dinastije Burbona.
1643. Na francuski presto došao je četvorogodišnji Luj XIV nakon smrti oca Luja XIII. Regentkinja je bila njegova majka Ana Austrijska, ali je stvarnu vlast imao kardinal Mazaren.
1796. Engleski lekar Edvard Džener uspešno je vakcinisao protiv velikih boginja jednog osmogodišnjeg dečaka i označio početak moderne imunologije.
1811. Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije.
1900. U Parizu su otvorene druge moderne Olimpijske igre, na kojima su prvi put učestvovale žene.
1912. Umro je švedski pisac Avgust Strindberg, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih dramskih pisaca 20. veka ("Gospođica Julija", "Otac").
1932. U Londonu je umro srpski političar, istoričar i ekonomist Čedomilj Mijatović, član Srpske kraljevske akademije. Kao šef srpske diplomatije potpisao je 1881. tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom. Prvi je u Srbiji počeo da izučava privrednu istoriju.
1940. Tokom pregovora o predaji holandske vojske u Drugom svetskom ratu, nemački bombarderi razorili su dve trećine Roterdama. Poginulo je oko hiljadu ljudi, a 80.000 je ostalo bez kuća.
1948. Proglašena je država Izrael, osam časova pre okončanja britanskog mandata u Palestini. Prvi predsednik nove države postao je Haim Vajcman, a premijer David Ben Gurion.
1955. U Varšavi je potpisan ugovor o osnivanju Varšavskog pakta. Ugovor su potpisale Albanija, Bugarska, Mađarska, Nemačka Demokratska Republika, Poljska, Rumunija, SSSR i Čehoslovačka.
1968. Komunistička vlada u Čehoslovačkoj na čelu sa Aleksandrom Dubčekom objavila je početak širokih društvenih reformi, poznatih kao "Praško proleće". Reforme su prekinute već u avgustu, ulaskom sovjetskih trupa u Prag.
1973. Lansirana je prva američka vasionska laboratorija "Skajlab I".
1989. Vođa peronista Karlos Menem postao je predsednik Argentine, pobedivši na izborima kandidata vladajuće Radikalne partije Eduarda Angelosa.
1991. Samoubistvo je izvršila Đang Čing, udovica kineskog lidera Mao Cedunga, jedan od vođa "Kulturne revolucije" (1966-1976).
1992. Glavnoj ulici u Beogradu, ulici Maršala Tita, posle 47 godina promenjen je naziv u Ulicu srpskih vladara. Naziv je kasnije promenjen u kralja Milana.
1998. Umro je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova kao što su "Stranci u noći" i "Njujork, Njujork". Dobitnik je Oskara za ulogu u filmu "Odavde do večnosti".
1999. U vazdušnim udarima NATO na SR Jugoslaviju pogođena je kolona izbeglica kod sela Koriša na Kosovu. Poginulo je 87 osoba, među kojima je najveći broj dece.
2001. Savet NATO odobrio je povratak jugoslovenske vojske i policije u sektor B Zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici između Kosova i Srbije, počev od 24. maja.
2001. Lider koalicije desnog centra Silvio Berluskoni pobedio je na parlamentarnim izborima u Italiji i potom formirao 59. italijansku vladu od 1945.
2002. Na donatorskoj konferenciji u Njujorku, koju su pokrenule UN za prikupljanje pomoći za obnovu Srebrenice, koja je tokom rata u BiH bila enklava pod zaštitom UN, obećano 5,2 miliona dolara za obnovu tog grada.
2003. Pred Tribunalom u Hagu počelo je suđenje grupi bivših oficira snaga bosanskih Srba (Vidoje Blagojević, Dragan Obrenović, Dragan Jokić) optuženih za zločine u Srebrenici u julu 1995. Četvrti optuženi Momir Nikolić je nakon priznanja krivice i nagodbi sa Tužilaštvom, izuzet iz postupka.
2003. Irački zvaničnici su saopštili da je iz masovnih grobnica u toj zemlji otkopano preko 2.200 tela, žrtava režima Sadama Huseina.
2003. Alžirska vojska je oslobodila 17 evropskih turista, koje su oteli islamski militanti i držali ih dva meseca u Sahari.
2003. Posle blizu četrdeset godina planiranja i debata, otpočeli su podzemni radovi na zaštiti Venecije od tonjenja.
Нема коментара:
Постави коментар