NA DANAŠNJI DAN, 9. MAJ

NEMAČKI PESNIK
FRIDRIH ŠILER

1502 - Španski moreplovac Kristofer Kolumbo isplovio je iz španske luke Kadiz na četvrto i poslednje putovanje u Novi svet. Kolumbo je umro 1506. u Španiji uveren da je na svojim putovanjima stigao u Aziju. 



1788 - Britanski parlament je ukinuo trgovinu robljem. 


1800 - Rođen je Džon Braun, borac za ukidanje ropstva u SAD. Izvršio je čuveni napad na arsenal u Harpers Feriju 1859, zbog čega je optužen za izdaju i pobunu robova i osuđen na smrt vešanjem. Njegovo pogubljenje 2. decembra 1859. dovelo je do zaoštravanja borbe između abolicionista i robovlasnika. 


1805 - Umro je jedan od najvećih nemačkih i svetskih pesnika Fridrih Šiler. Veliku slavu stekao je dramama "Razbojnici", "Don Karlos" i "Vilhelm Tel", koje su i danas na repertoarima svetskih pozorišta. 


1850 - Umro je francuski hemičar Žozef Gejlisak, koji je utvrdio da se pritisak gasa povećava u zavisnosti od temperature. 


1860 - Rođen je škotski pisac Džejms Metju Beri, autor knjige o Petru Panu. 


1877 - Rumunija je proglasila nezavisnost, mesec dana nakonšto je sklopila savez sa Rusijom protiv Otomanskog carstva. 


1901 - U Melburnu je otvoren prvi parlament Australije. 


1911 - Grupa oficira, učesnika u dvorskom prevratu i ubistvu kralja Aleksandra Obrenovića 1903, osnovala je u Beogradu tajnu organizaciju "Ujedinjenje ili smrt" ("Crna ruka"). 


1926 - Amerikanci Ričard Berd i Flojd Benet prvi su preleteli avionom Severni pol. 


1927 - Kanbera je postala glavni grad Australije umesto Melburna. 


1931 - Umro je američki fizičar Albert Majkelson koji je pomoću rotirajućeg ogledala odredio tačnu brzinu svetlosti. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1907. 


1936 - Italija je zvanično okupirala Abisiniju (Etiopija)i italijanskog kralja Vitorija Emanuela III proglasila abisinskim carem. 


1945 - Nemački feldmaršal Vilhelm Kajtel potpisao je u Berlinu završni dokument o okončanju Drugog svetskog rata. U ime saveznika dokument su potpisali sovjetski maršal Georgij Žukov i britanski general Artur Teder. Dokument o bezuslovnoj predaji Nemačke potpisan je 7. maja u Remsu. 


1946 - Kralj Vitorio Emanuele III je abdicirao, a Italija je postala republika. 


1948 - Komunistička partija Jugoslavije odbacila je optužbe sovjetskih komunista protiv politike jugoslovenskog rukovodstva. Usledila je Rezolucija Informbiroa i višegodišnji politički i ekonomski pritisak tadašnjeg sovjetskog bloka na Jugoslaviju. 


1950 - Ministar inostranih poslova Francuske Rober Šuman uputio je poziv za pomirenje Francuske i Nemačke i predložio stvaranje Zajednice za ugalj i čelik, prethodnice Evropske unije. Šumanov plan je 1951. godine potpisalo šest zemalja. Ovaj datum obeležava se kao Dan evropskih integracija. 


1952 - Širom Jugoslavije održani su masovni protesti zbog Londonskog sporazuma kojim je Zona "A" Slobodne teritorije Trst pripala Italiji. 


1960 - SAD su postale prva zemlja u kojoj su legalizovane pilule za sprečavanje začeća. 


1976 - Ulrike Majnhof, vođa zapadnonemačke terorističke grupe "Bader-Majnhof", obesila se u zatvorskoj ćeliji. 


1978 - U parkiranom automobilu u centru Rima pronađeno je telobivšeg italijanskog premijera Alda Mora, kojeg su teroristi "Crvenih brigada" oteli 54 dana ranije. 


1986 - Umro je nepalski planinar Tenzing Norgaj koji je sa Novozelanđaninom Edmundom Hilarijem u maju 1953. prvi osvojio "krov sveta" Maunt Everest. 


1993 - Počeli su sukobi Hrvata i Muslimana u Mostaru koji su doveli do podele grada na muslimanski i hrvatski deo. Muslimani i Hrvati su do tada bili saveznici u borbama protiv Srba u bosanskom ratu (1992-95). 


1995 - Na kraju trodnevne proslave 50-godišnjice završetka Drugog svetskog rata u Evropi i Dana pobede, svetski lideri pozvali su na globalno pomirenje. Centralne proslave održane su u Parizu i Moskvi. 


1996 - Joveri Museveni pobedio je na prvim predsedničkim izborima organizovanim u Ugandi posle 16 godina. 


2001 - Predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Koštunici u Njujorku je uručena nagrada Instituta Istok-Zapad za svetskog državnika godine. 


2001 - U haosu koji je na stadionu u Akri (Gana) nastao kada je policija bacila suzavac na razjarene navijače, 126 ljudi izgubilo je život. 


2002 - U eksploziji nagazne mine tokom proslave Dana pobede, u južnoj ruskoj republici Dagestanu u gradu Kaspijsk, poginulo je 42, a povređeno je 150 osoba. 


2004 - Čečenski predsednik Ahmad Kadirov i još 24 osobe poginuli su u eksploziji bombe na stadionu u Groznom, glavnom gradu Čečenije, tokom proslave Dana pobede.