SNS OBEĆAVA UVOĐENJE VOJNE OBUKE: NAPREDNJACI DUVAJU U RATNE TRUBE

     Pažljivo je proučen model vlasnika biračkog prava koji će zaokružiti povratak patriotske čizmaške retorike, borbe za očuvanje teritorije, petomesečnu mentalnu torturu po kasarnama i vukojebinama predivne otadžbine, svakog njenog kamena. U životima naprednjačkih zaokruživača pet meseci je ionako ništa, za njih je vreme odavno stalo, a bolje je da muško ima odsluženo, da ne počnu neke priče, te ima falinku, te "od oni'", te poludeo kod ovi novoverci, u sektu...

SPREMTE SE, SPREMTE VOJNICI

     Milozvučni tonovi truba srpskih odjekivaće ponovo u ono malo nerazmenjenih srbijanskih kasarni, razlegaće se nezaboravne komande srpskih oficira, razleteće se pozivari, muzikanti će trljati ruke - sve ovo ako na vlast dođe Srpska napredna stranka, a zasad dobro stoje. Ovo je, valjda, jedino obećanje iz naprednjačke bele knjige, programskog dokumenta plotovske budućnosti, u čiju iskrenost ne treba sumnjati, s obzirom na to da je ovo političko, civilno krilo više državnih, od milošte paravojnih, formacija ovenčanih vojničkom tradicijom i zločinima nad decom, ženama, civilima, zarobljenicima. Posebnu dramatičnost trenutka i uverljivost ove militarizujuće nakane daje jedan od aduta SNS u predstojećim izborima Borislav Pelević, oficir zlikovačke Srpske dobrovoljačke garde, profesor borilačkih sportova i kum ratnog zločinca i kućne robijašice Željka Ražnatovića Arkana i Svetlane Ražnatović.

OBEĆANJE KUMU ARKANU DA SE VRATI GVOZDENA VOJNA OBUKA

     "Utisak je da malobrojna profesionalizovana vojska, kakvu Srbija danas ima, nije u stanju da adekvatno odgovori na gore pomenute zadatke i obaveze, a posebno imajući u vidu vojnu neutralnost kao proklamovano načelo državne politike. Tehnološki zaostala i malobrojna vojska, u etnički heterogenoj državi, bez pouzdanih saveznika, teško da može da odgovori i manje složenim izazovima. Srpska napredna stranka smatra da bi država Srbija, kako bi sebe učinila koliko toliko respektivnijom oružanom silom, morala da pored sadašnje profesionalne vojske omogući ostatku vojno sposobnog stanovništva intenzivnu pešadijsku obuku i na taj način pripremi državu i stanovništvo da u iznuđenoj situaciji adekvatno reaguju", deo je programa SNS.


     U ovoj dajdžest analizi ima neoborivih činjenica, recimo o tehnološki zaostaloj i malobrojnoj vojsci, državi bez saveznika, pogotovu o etničkoj heterogenosti Srbije koja je ovde pomenuta, valjda kao jedan od ključnih momenata koji slabi odbrambenu moć. U takvoj ugroženosti, a bila je Srbija u novijoj istoriji pred sličnim iskušenjima, valja se uzdati u iskustvo: "To bi bila mirnodopska vojska, sposobna za odbranu zemlje, što ova koju danas imamo svakako nije. Vojni rok bi se služio najmanje tri, a najviše pet meseci, što je dovoljno za obuku pešadije. Danas imamo 11.000 pripadnika Vojske Srbije, od čega su samo 5.000 profesionalni vojnici, odnosno specijalci. Ostatak čine razne prateće službe unutar VS i zaposleni u Ministarstvu odbrane. Vraćanjem redovnog služenja vojske bio bi obezbeđen dovoljan broj temeljito obučenih vojnika, neophodnih za odbranu zemlje. Imali bismo 25 - 30.000 vojnika, od čega bi 10.000 bili plaćeni profesionalci, a ostatak oni iz redovnog vojnog sastava", čeznutljivo se za ovu priliku podseća Borislav Pelević erdutskih dana i arkanovske gvozdene obuke.

PRIPADNIK LOVAČKOG DRUŠTVA
NA PUŠ PAUZI PRED MARŠ 

     Dakle, ministar vojni ima razloga za zabrinutost, njegov jedini razumni potez, ili, čak, jedini razumni potez vlade Mirka Cvetkovića, ukidanje obaveznog služenja vojnog roka, nejavni vernici Vojislava Šešelja anuliraće čim vide leđa aktuelnoj vlasti. Realno. To skupštinska većina progura krajem prošle godine tek onako, ne vodeći računa o koljačkoj i srodnim tradicijama, uzgajivačima prasadi i jagnjadi, bocama šljivovice zakopanim i zapečaćenim u vreme pada Vukovara, da se otvore kad dedin mali doraste za kamu. 


     "Danas, kada su u Evropi gotovo tri četvrtine zamalja uvele profesionalnu vojsku, dok ostatak evropskih država razmatra ili je u procesu ukidanja obaveznog služenja vojnog roka, a svi susedi naše zemlje već imaju profesionalne oružane snage, naprednjaci žele da i na ovom polju vrate Srbiju u prošlost. Ne iznenađuje činjenica da ovu ideju u ime SNS-a promoviše upravo Borislav Pelević, bivši visoki oficir SDG-a Željka Ražnatovića Arkana, koji u svojim komentarima direktno obmanjuje javnost iznoseći tvrdnje da Vojska Srbije broji samo 11.000 pripadnika, iako je javni podatak da je ta brojka gotovo tri puta veća. Sprovođenje ove inicijative svakako bi veoma štetno uticalo na dalje evro-atlantske integracije i naše učešće u kolektivnom sistemu bezbednosti, i to danas, kada naše hrabre pripadnice i pripadnici Vojske Srbije učestvuju u održavanju mira širom sveta. Postavlja se pitanje da li iza ove nazadne inicijative naprednjaka zapravo stoji njihova ideja da kosovski problem rešavaju oružanim putem, a ne za pregovaračkim stolom", zaključuje u svom saopštenju Socijaldemokratska unija.


     Protivljenje ovakvom predizbornom šuštanju poziva iznosi i Liberalno demokratska partija, konstatujući da je reč o "tihoj militarizaciji" i "plitkoj transformaciji naprednjaka". "Nije dovoljno što su mladim ljudima u ovoj zemlji oduzeli 20 godina života, pa sada idu korak dalje da bi ih naterali da ponovo trunu u kasarnama po nekoliko meseci, uvek pripravni za novi rat", rekao je Bojan Đurić iz ove stranke.


     Nema dilemu ni vlast, Nada Kolundžija, šefica Poslaničkog kluba Demokratske stranke, koja podseća da je profesionalna vojska uslov za modernu državu. "Ako hoćete vojsku koja nije ideološka, nije politizovana, onda je to profesionalna vojska i to je najbolji odgovor na to što neko predlaže vraćanje služenja redovnog vojnog roka".


     Narodni poslanik PUPS, trećepozivni general Konstantin Arsenović, uveren je da redovnu vojsku nije ni trebalo ukidati. "Sigurno je da Srbija ne može imati profesionalnu vojsku sa dovoljnim brojem vojnika, pa otuda, iako bez posebne analize, podržavam predlog SNS o ponovnom uvođenju redovne vojske", ima general poverenja u naprednjake.


     Iz srca Šumadije stiže rezigniranost, ali i optimizam, Velimir Ilić lider Nove Srbije, brine o mogućoj agresiji: "Ako nemamo novca za redovnu vojsku i nemamo dovoljan broj profesionalnih vojnika, onda moramo vratiti regularnu vojsku. Nažalost, sada je najjača srpska oružana formacija lovačko udruženje", informisan je Ilić.


     Naprednjački beli predlog igra je na dobitnu kartu, ma koliko to delovalo nenormalno. Pažljivo je proučen model vlasnika biračkog prava koji će zaokružiti povratak patriotske čizmaške retorike, borbe za očuvanje teritorije, petomesečnu mentalnu torturu po kasarnama i vukojebinama predivne otadžbine, svakog njenog kamena. U životima naprednjačkih zaokruživača pet meseci je ionako ništa, za njih je vreme odavno stalo, a bolje je da muško ima odsluženo, da ne počnu neke priče, te ima falinku, te "od oni'", te poludeo kao novoverci, u sektu...


     Mlađi, pak, naprednjaci nemaju ništa protiv, deluje zanimljivo, avanturistički, videće grad, drugari iz celog srbijanskog korpusa, naučiće da baca bombu, pucaće, lakše će do dozvole za oružje kad izađe, možda ga nauče i da popuni opštu uplatnicu (ipak ne, o tome se brinulo u bivšoj JNA), glupo je da čeka na posao besposlen.


     Zaduvaše trube naprednjačke, krv se ledi u žilama osvajača, neka puknu svi naši dušmani, najavljeni oficirski balovi. Svi na izbore, nemoj moju kapiju da prođeš...

(Bojan Tončić)