Fudbaler Adem Ljajić isključen je iz Fudbalske reprezentacije Srbije zbog toga što nije pevao državnu himnu u prijateljskom meču protiv Španije. Fudbalski savez Srbije je podržao tu odluku, saopštivši da je pevanje nacionalne himne Srbije uoči utakmica jedna od tačaka Sporazuma selektora Siniše Mihajlovića sa igračima, a Ljajić je svojim potpisom tu obavezu prihvatio.
RSE podseća na nacionalističku prošlost selektora državne reprezentacije koji trenira patriotsku strogoću i istražuje zašto deo građana Srbije ne može da se identifikuje sa novim državnim simbolima Srbije.
Odmah je reagovala Bošnjačka kulturna zajednica. Predsednik Jahja Fehratović kaže da mnogi bošnjački fudbaleri traže zbog toga formiranje ni manje ni više nego sandžačke reprezentacije. Ideja, inače, koju su pominjali neki bošnjački krugovi mnogo pre Ljajićevog slučaja i koja sa sportom teško da ima ikakve veze.
"Ako se nastavi ovakav odnos naše države, države u kojoj živimo i koju prihvaćamo kao svoju, prema našim sportistima, taj ishod ne može biti isključen. Pogotovo što su Bošnjaci dokazali i dokazuju iz dana u dan da vole ovu državu, a ona im ne vraća onako kako bi trebalo. Ona sve više postaje država jednog naroda. To sve postaje problematično i zbog Ustava, ali i zbog himne u kojoj se čak i po religijskim osnovama može dovesti u pitanje pjevanje jednog Bošnjaka kao pripadnika islamske religije", kazao je Ferhatović.
Da je cela priča odmah prešla na politički teren govori ne samo prethodna izjava, već i neka stranačka saopštenja.
Oglasio se i otac mladog fudbalera rekavši da njegov sin nije pevao himnu jer nije znao reči jer mu do sada ni jedan od selektora nije tražio da peva himnu, izvinio se svima koga je taj čin povredio rekavši da ne želi da se preko njegovih leđa prepucavaju političke teme. Moj sin ima samo 20 godina i samo mu je želja da igra fudbal, izjavio je Sahmir Ljajić.
U pokušaju da se odmaknemo od političkog terena na kojem se zaigrala igra oko mladog fudbalera, pitali smo sociologa sporta, novosadskog profesora Dragana Kokovića da li je uobičajeno pravilo u svetu sporta propisivanje obaveze da se peva državna himna, kao što je to učinio selektor Siniša MIhajlović.
"Verovatno u mnogim reprezentacijama ne. Postoje kodeksi ponašanja, ali nema posebno istaknute obaveze da se peva himna. Zemljama koje tragaju za identitetom to nije ni potrebno, oni svi redom pevaju. A neko ko sve vreme razara svoj identitet neće pevati himnu", kaže Koković.
Profesor Koković podržava selektora Sinišu Mihajlovića i podseća da je Ljajić prekršio sporazum koji je dobrovoljno potpisao.
"Niko ne dovodi u pitanje njegov personalni identitet. Ali je ovde problem da on igra za državu, kao što neko iz Afrike igra za Holandiju i peva holandsku himnu, ne mora da peva, a peva je, ili neki iz zemalja koji su nekada bili francuska kolonija, sada igraju u državnom timu i pevaju francusku himnu. A u Srbiji kad hoćete da istaknete neki jači nacionalni interes, odmah se pojavi neka afera, sportski novinari pišu da nije zadatak Siniše Mihajlovića da uči igrače da pevaju, nego igraju itd. Prosto rečeno, mi i dalje orgijamo u razlikama. Mi treba da vidimo šta nas to zbližava, a ne šta nas razdvaja. Opet neko razdvajanje”, kaže Koković.
Vraćanje simbolima
20-ogodišnji fudabler Ljajić je rekao da mu je žao i da "poštuje sve", ali da mora "prvo da poštuje sebe". Zašto se fudbaler Adem Ljajić nije prepoznao u himni države u kojoj živi? Etnolog Miroslava Malešević iz Etnografskog instituta pri Akademiji nauka, tražeći odgovor na to pitanje, kaže da su državni simboli Srbije preuzeti iz 19. veka, kada je Srbija bila sasvim drugačija država.
"Nacionalna država koja se stvarala u 19. veku birala je svoje simbole saglasno duhu toga vremena i sledeći postojeće obrasce građenja nacionalnih identiteta. I himna Bože pravde je u saglasju sa epohom u kojoj je nastala. Tu su i bog i kralj i etnos i religija... Koji je smisao za posezanjem za istim obrascima gotovo vek i po kasnije, kao da se u međuvremenu nije događalo ništa i kao da se društvo od tada nije menjalo. Vraćanje tim simbolima danas nije samo stvar nastojanja da se Srbija definiše kao etnička država. Himna sa tako jakom nacionalističkom i teološkom simbolikom, ne može da korespondira i ne korespondira sa multietničkom i sekularnom državom, kakva je ona danas. U njoj ne mogu da se prepoznaju oni njeni građani koji nisu etnički Srbi, ali i svi oni drugi koji ideal moderne države u jedinstvu sablje, krune i oltara. Gest fudbalera Ljajića se mora razumeti", kaže Miroslava Malešević.
Uz sve uvažavanje apela oca fudbalera Ljajića da se ne zaoštravaju političke igre preko leđa njegovog mladog sina, mi sada, kada se već zakotrljala opasna igra nakon prvog preciznog šuta selektora reprezentacije, moramo da podsetimo da je Siniša Mihajlović koji je uveo nova pravila ponašanja trenirajući patriotsku strogoću, bivši fudbaler poznat po nacionalističkim ispadima u predvečerje ratova 90-ih koji su započinjali na stadionima. Njegovo shvatanje patriotizma će se bolje razumeti iz sledećeg citata:
"Milošević je ostavio super utisak na mene, bar u ona tri kontakta koliko smo imali. On je bio predsednik moje države i zbog toga sam ga branio, kao što bih i svakog drugog predsednika. Mislim da je Milošević imao jedino moj dres, od svih fudbalera. Vidim da se u Hagu dobro drži, da ih zajebava."
Njegov lik će se još bolje razumeti iz objašnjenja odnosa sa nekadašnjim vođom navijača Crvene zvezde, Arkanom, poznatim kriminalcem i komandantom dobrovoljaca koji su činili zločine po Hrvatskoj i Bosni.
"Arkana sam dobro poznavao, družili smo se, bio je moj sportski prijatelj. Ne ulazim u to šta je bilo u ratu, pre i posle. On mi je pomogao, pošto je moja majka Viktorija Hrvatica. Spasao je i jednog mog strica. Kad je ubijen, dao sam mu veliki pomen. O njemu mogu da kažem sve najbolje", kazao je Mihajlović.
Za sve njih je Siniša Mihajlović imao razumevanje, pa kako bi za jednog Adema Ljajića?
VIDEO: Članovi reprezentacije SR Jugoslavije, uključujući i Sinišu Mihajlovića, ne pevaju himnu "Hej Sloveni" na Svetskom prvenstvu 1998.
Нема коментара:
Постави коментар