Mala nezavisna novinarska ekipa iz kompanije Journeyman Pictures, koju je osnovao iskusni ratni reporter Mark Stuk, snimila je novi dokumentarni film u libijskom gradu Sirt - rodnom gradu pokojnog libijskog vođe pukovnika Moamera Gadafija i gradu koji je bio zadnja linija odbrane "Zelene Revolucije" u libijskom ratu prošle godine.
Bitka za Sirt trajala je preko mesec dana, od 15. septembra. Samo je jedan način bio da se osvoji Sirt - bombardovati ga nazad u kameno doba - i upravo to su ovom gradu i učinili. Grad je doslovno razrušen do temelja.
Prošlo je preko pola godine od tih događaja. Nakon pada Gadafija, Libija je potonula u haos. Naoružane grupe bore se za prevlast nad teritorijom, plaćene ubice napadaju zgrade NTC-a ("Nacionalno Tranziciono Veće") i traže svoje "plate". Širom zemlje operišu ilegalni zatvori u kojima se vrše mučenja i ubijanja. Međunarodne organizacije kao što su Médecins Sans Frontières ("Lekari bez granica") beže iz Libije jer te scene jednostavno više ne mogu podneti. Posebno je stradalo crno stanovništvo iz susednih južnih država koji su decenijama živeli i radili u Libiji. Nad nekima od njih se vrše takva mučenja da indukuju pitanje - gde je zapravo razlika između čoveka i zveri?
U isto vreme, novi američki ambasador u Libiji poziva sve američke kompanije da se što brže uključe u unosne ugovore koje sada nudi nova libijska vlada i pritom ističe - "naše kompanije moraju imati prednost u rekonstrukciji, Libija nam to duguje".
Ali, postavlja se pitanje - gde su u toj priči stanovnici Libije? Gde su oni ljudi kojima je ideal Džamahirije uništen savezničkim bombardovanjem? Upravo na to pitanje novi dokumentarni film, koji je objavljen sredinom ovog meseca, nastoji ponuditi odgovore - film nas vodi u nekada raskošan mediteranski grad Sirt, koji danas - preko pola godine od kraja NATO angažmana - i dalje leži u ruševinama. Kao što i sam film navodi, za brojne stanovnike grada Sirt rat nikada nije završen. Mnogi od njih nikada neće prihvatiti novu trobojnicu kao adekvatnu zamenu za "Zelenu" zastavu. Neki gaje lažne nade, kao i svugde, veruju da će im NTC ipak pomoći i da će Libija postati "moderna i demokratska" zemlja - ali, ako je suditi prema vestima koje dolaze iz te zemlje, njihove nade uskoro bi se mogle pretvoriti u neostvarene iluzije. Mnogi nemaju iluzija i sasvim im je jasno šta im je učinjeno, njima, njihovom gradu, državi i idealu suvereniteta i slobode.
Film kao centralni fokus ističe one koje često zaboravljamo u ovim brutalnim sukobima - decu. Mladi školarci, koji pohađaju nastavu u još uvek srušenim školama u Sirtu, prisiljeni su da pevaju "novu" himnu i sistematski se nad njima vrši anti-Gadafi propaganda. Deca, kao direktna kopija svojih roditelja, podeljena su i žestoko se sukobljavaju međusobno oko političkih pitanja o kojima verojatno znaju malo i s obzirom na godine, trebali bi znati malo - ali, njihovo detinjstvo biće obeleženo ovim događanjima zauvek.
Najnoviji film, unikatno novinarsko delo kakvo nikada neće stići do nas od strane tzv. "mainstream" medija - tj. saučesnika u razaranju Libije - komentarisala je i poznata novinarka Lizi Felan koja je lično svedočila agresiji na Libiju tokom prošle godine.
Evo što je ona zapisala o filmu:
Lizzie Phelan - komentar na dokumentarni film o gradu Sirt
Lizzie Phelan, nezavisna novinarka koja se nalazila u Libiji kada je počeo NATO napad.
Snimljen u Sirtu, gradu koji je razoren u poslednjim nedeljama NATO-ove kampanje bombardovanja, ličnosti koje su pristale sudelovati u razgovoru za ovaj film pokazale su svu svoju hrabrost i potpunu iskrenost po pitanju patnje koju su prošli za vreme agresije, kao i njihova deca.
Film pokazuje da je rezultat ovog rata, baš kao i svakog rata i intervencije od strane zapada, podela među ljudima koji su pre intervencije živeli zajedno kao braća i sestre, u miru i jedinstvu. Ukoliko se isti NATO napad dogodi i u Siriji, istorija će pokazati da će rezultat opet biti isti.
Kao reporter svedočila sam o transformaciji Libije iz prosperitetne, razvijene zemlje koja je nudila kvalitetan život svojim građanima - na tu činjenicu aludiraju i sama deca u ovom filmu kada govore da bi hteli da se sve vrati na staro kako je bilo pre rata - u zemlju koja je uništena van svake prepoznatljivosti.
Trenutno se nalazim u Nikaragvi i zanimljivo je primetiti da je njihovo iskustvo bilo poprilično slično. U Nikaragvi, tokom 80-ih, brojni obični ljudi, pripadnici radničke klase, borili su se na strani pro-američke pobunjeničke organizacije "Contras" protiv tadašnje vlasti FSLN-a (Frente Sandinista de Liberación Nacional). Ali, sada, ti isti ljudi ponovno podupiru FSLN i izabrali su ih na izborima 2007. Primarni razlog ovakvog ishoda je činjenica da posle 16 godina života pod neoliberalnim vlastima koje je podupirao SAD, narod nije dobio nikakve beneficije, samo izdaju.
Tragično je videti da se isto danas događa u Libiji, ali, istorija Nikaragve mogla bi imati dobre lekcije za pomirenje naroda i odbacivanje aktuelnih vlasti.
Ovaj film pokazuje kako deca, bez previše razumevanja libijske politike i istorije, instinktivno podržavaju stavove svojih roditelja. Nužno je da ta deca nauče svoju istoriju, istoriju imperijalizma i političke razloge koji su doveli do toga da su im zapadne sile uzrokovale takvu devastaciju pod kojom sada moraju živeti. Samo kroz obrazovanje i kritičko razmišljanje će jednog dana shvatiti zašto im NTC nije obnovio grad i živote, kao što otvoreno priznaje i jedan član NTC-a.
Stvarnost, koja je dokumentovana u ovom filmu, je ta da pobuna nikada nije uspela u gradu Sirt. Gadafijeve snage mogle su biti poražene samo bezobzirnim bombardovanjem, od strane najvećeg vojnog saveza u ljudskoj istoriji, koje je trajalo gotovo 2 meseca.
Hrabrost učesnika koji otvoreno govore na ovom filmu - u vreme kada je još uvek jedini zakon, zakon oružja - ne sme se podceniti. Stotine hiljada ljudi moralo je napustiti svoje domove, a mnogi se danas nalaze u improviziranim zatvoreničkim centrima gde je tortura rutinska, samo zato jer su se otkrile njihove političke pozicije."
(Preuzeto sa originala: http://lizzie-phelan.blogspot.com/2012/05/comment-on-documentary-playground-war.html
Autor: Lizzie Phelan, 15.5. 2012)
(D. Marjanović, advance.hr)
Dokumentarni film iz Sirta, "Igralište rata - Libija"
Datum objave: 14.5.2012
Proizvodnja: Journeyman Pictures
Trajanje: 17:14
Originalni naslov: "Playground War - Libya"
Ceo film:
Нема коментара:
Постави коментар