TRIBINA O POLITIČKOJ ZLOUPOTREBI PROŠLOSTI: ČETNIČKA KOLABORACIJA SA ZLOM

     Postoje samo dve strane, fašistička i antifašistička, a ne dva antifašistička pokreta, kako to iz svojih razloga predstavlja vlast, upozorenje je upućeno sa tribine Alternativne kulturne organizacije "Politička zloupotreba prošlosti: Rahabilitacija, relativizacija, fašizacija", održane u četvrtak u Kulturnom centru Novog Sada.

     Neodrživi su pokušaji da se ideološkim razlikama negira izdajnička i kolaborantska priroda četničkog pokreta, a neshvatljivi pokušaji vlasti da Srbiju izmeste iz redova zemalja pobednica nad fašizmom. Pogrešna je i opasna teza da je Srbija imala dva antifašistička pokreta, srpski nacionalizam nije mogao biti osnova za antifašizam, a sudski proces protiv Draže Mihailovića napada se jedino zbog toga što su ga realizovale komunističke vlasti, iako su i druge evropske države odmah po završetku rata osudile i streljale predvodnike kolaboracionističkih pokreta.

     Ovo su neki od stavova i zaključaka sa tribine Alternativne kulturne organizacije "Politička zloupotreba prošlosti: Rahabilitacija, relativizacija, fašizacija", održane u četvrtak u Kulturnom centru Novog Sada. Učestvovali su istoričaka dr Olivera Milosavljević, Predrag Koraksić – Koraks, karikaturista, dr Ranko Končar, istoričar, i režiser Želimir Žilnik. Autentična dokumenta iz Drugog svetskog rata koja svedoče o zločinima četnika, kao i deo presude Draži Mihailoviću, čitala je glumica Milica Janketić.


     "Za istorijsku nauku kolaboracija iz 1941-45. će uvek biti samo kolaboracija. Kolaboracija sa fašizmom u vreme kada je antifašizam bio jedina moralna opcija, za sva vremena ostaje samo kolaboracija sa zlom. U kontekstu 1941-45. postojale su samo dve strane. Strana fašizma i kolaboracije i strana antifašizma. Društvo i država koji rehabilituju kolaboraciju sa fašizmom nemaju pravo da se pozivaju na antifašizam. Oni su izabrali svoju stranu", rekla je Olivera Milosavljević.


     Želimir Žilnik je naglasio da je primetna "namera političke elite da se diskvalifikuje perod, taj, proces, ideja socijalizma".


     "To nije pitanje samo ideološkog opredeljenja, to je pitanje nečeg mnogo dubljeg. A to dublje je vezano upravo za ono što sada preživljavamo. Diskvalifikujući tu ideju jednostavno prestajemo da upoređujemo sve one emancipatorske domete koji su se desili, bez obzira na razne devijacije (dogmatizam), na razne nedemokratske metode, kao što je jednopartijski sistem, ali emancipatorske domete koji su se desili u 40 godina državnog socijalizma. Kada o njima govorim, mislim na opšte poznate stvari, od neverovatne industrijalizacije, urbanizacije, napretka u obrazovanju, školovanju, jednostavno u standardu života. I enormnog napretka u ljudskom dostojanstvu i priznatosti u svetu. Dakle, to treba diskvalifikovati u odnosu na ovo, povlačenje po blatu, u čemu danas živimo", istakao je Žilnik.


     Ranko Končar podsetio je na to da je "Draža Mihailović na suđenju i sam priznao da su njegovi komandanti sarađivali sa okupatorom, Nemcima i Italijanima i sa najortodoksnijim kvislingom Nedićem".


     "Ovde je reč o reviziji političke prirode koja počiva na srpskom nacionalnom pristupu jugoslovenskoj prošlosti u 20. veku. Reč je ne samo o ideologizaciji, nego I o nacionalnom pristupu koji pokušava da se nametne kao arbitar celoj prošlosti. Iza toga stoji politika koja ima nekih svojih razloga i motiva – da rehabilituje nešto što inače ne radi nijedna druga zemlja u Evropi, iako i tamo postoje tendencije za revizijom istorijskih ocena. Nigde se ne rehabilituju ocene o fašizmu", konstatovao je Končar.


     Predrag Koraksić preneo je svoja sećanja na rano detinjstvo, kada su mu kao osmogodišnjaku četnici, kao i mnoge ranjenike i bolesnike, ubili oca koji je, bio u partizanskoj bolnici, prethodno mu odsekavši prste.


     "Gestapo je došao u Zemun i uhapsio moju majku na osnovu poternice koju su za njom izdali četnici. To je jedan od dokaza da su četnici, od početka, čim su prekinuli sa partizanima, počeli saradnju sa Nemcima", rekao je Koraksić. 

(Dušan Komarčević i Bojan Tončić, e-novine)