ISIDORA DANKAN - ŽENE KOJIMA SE DIVIMO

     "Treba zasuti telo vazduhom i svetlošću. Razviti u telu sve njegove vitalne snage, to je dužnost učitelja gimnastike u baletskim ansamblima." Isidora Dankan

     Žene kojima se divimo – Andžela Isidora Dankan rođena je u Kaliforniji (San Francisko) kao najmlađe od četvoro dece bankara Džozefa Čarlsa Dankana i Meri Dor Grey, najmlađe ćerke kalifornijskog senatora Tomasa Greja.

     Rođena je davne 1878. godine, a briljirala je kao ikona 19-og i 20-og veka koja se i danas pamti. Za one koji ne znaju, Isidora Dankan je poznata kao začetnica slobodnog plesa poznatijeg kao moderni ples. Neku je zovu i majkom modernog plesa jer upravo je Isadora imala tu čast da pokrene revoluciju u savremenom stvaranju modernog  plesa. Na početku svoje karijere bila je popularna na području Evrope, a u SAD-u njena popularnost raste tek u kasnijoj fazi života. Njujork je bio njeno omiljeno američko središte gde je često boravila kao specijalna gošća. Svi su je poštovali i voleli.

     Kako je izvađeno iz jednog isečka u "New York Times-u": "Isidora Dankan je divota prirode i jedna od najlepših žena današnjice koju će zasigurno pamtiti sve generacije". Tako je i sada. Njene radove, uspomene i dela, pamte svi umetnici širom sveta, a njena ljepota zauvek je obeležila savremeni ples.

     Druga nesrećna ljubav


     Nakon prvog braka Isidora Dankan je okušala sreću sa poznatim ruskim pesnikom Sergejem Jesenjinom. Stvorio je pesništvo posvećeno selu i prirodi sa mnogo metafora koje je crpio iz seoskih verovanja i života. Isadora slovi kao majka modernog plesa, odlazi u Rusiju još zahvaćenu ratom u želji da približi svoj nesputani, prirodni  ples mlađim naraštajima. Umetnost scenskog pokreta bila je njen život koji je uveliko obeležen i ljubavlju prema 18 godina mlađim čovekom, mladim ruskim piscem Sergeja Jesenjina koji je za sebe je govorio da je poslednji ruski pesnik sela, pravi boem poznat po razuzdanom životu.

     Obuzeti jakim ljubavnim talasom sklapaju brak 1922. i stalno putuju Evropom, ali bilo je jasno od samog početka da je ta ljubav neodrživa jer se nisu razumeli, između njih postavljene su različite kulture, jezici, životni stilovi, različita životna iskustva s obzirom na razliku u godinama. Jedina spona koja ih je čvrsto povezivala bila je umjetnost, ali na kraju i ona se pokazala preslabom u odnosu na dve jake ličnosti.

     Nakon bezbrojnih svađa, rastaju se, Sergej se vraća u Moskvu gde doživljava teži živčani slom. Ona ostaje sama i nesrećna, utehu pronalazi u brojnim vezama.

     Ubrzo posle rastave, 24. decembra 1925. godine ujutro odseda u hotelu, hotelskoj sobi 5 u Petrogradu u koju je nekada dolazio sa Isidorom. Tri dana posle napisao je pesmu vlastitom krvlju, iz rasečenih vena. To su bili stihovi "Doviđenja prijatelju". Počinio je trostruko samoubistvo; presecanjem vena, vešanjem i izgaranjem uz cev parnog grejanja. 

     Završen je život najveće lirske slovenske duše. Njegov stil pisanja prate mnogi i danas. Imao je samo 30 godina. Osećao se neshvaćen od ljudi koji su ga ili obožavali ili mrzili.


     Kobna nesreća


     Dve godine kasnije, svet napušta i Isidora.

     Prelepa Isidora Dankan nije ni mogla sanjati da će nakon ostvarenja svih snova, njena sudbina završiti tragično. 1927 godina obeležena je u svetu kao godina tuge jer je upravo tada 49-godišnja Isidora preminula na vrlo, neobičan način. Svet je bio u tuzi jer napustila ih je jedna divna, žena koja je puno ostvarila za ženski rod, ali i svojim radom doprinela stvaranju istorije plesa. Tragično je preminula 1927. godine, tokom vožnje u automobilskoj nesreći kada je ugušio šal koji je nosila oko vrata i koji se zapleo o točak automobila.

     14. septembra u Nici. Isidora pod uticajem dragog joj prijatelja alkohola uz već jedan beli, svileni šal omotan oko vrata, odlazeći na vožnju automobilom sa prijateljem, poželi još jedan i otrči kući po njega. Omotavši taj drugi crveni preko belog, seda u "Bugatija" i prijateljima okupljenima uokolo govori "Doviđenja moji prijatelji, ja sam iznad slave", prema nekim izvorima kazala je "Ja sam iznad ljubavi"...  Nakon svega par minuta, kraj dugačkog, crvenog svilenog šala koji je naznačavao njenu veliku ljubav spram Rusije i kojim je u plesu isticala pokrete koristeći ga poput grčkih tunika, zahvatio je točak automobila, zapetljao se i naglim trzajem ugušio Isidoru. Bio je to njen kraj.

     Za njom izuzev njene scenske umetnosti ostaje pregršt skulptura, slika, fotografija, tekstova, pesama drugih autora... Bila je muza mnogim umetnicima. Postoje tvrdnje da je Isidora sa namerom omotala taj drugi crveni, predugački šal...

     Plesačica je velike svetske slave, bila je proruski orijentisana, neuobičajenog životnog stila, pomalo američki razuzdana za ta vremena. Život joj je obeležen velikom tragedijom kojom joj je potpuno slomljeno ionako već rastrgano srce. Život je oboje odveo na svoju stranu, ali krajnja sudbina - tragičan završetak njihovih života, ponovo ih spaja...

"Voli se samo jednom, jer je ljudsko srce raketa koja samo jednom prsne u sjaju prema nebu."
"U ljubavi su privlačni samo počeci. Zašto se onda čudimo ljudima koji nalaze zadovoljstvo da češće počinju iznova?"
"Ono što neko nije iskusio, neće razumeti ako je napisano."