NA DANAŠNJI DAN, 19. MAJ

1635. Francuska je u Tridesetogodišnjem ratu (1618-1648) objavila rat Španiji. 

AMERIČKI BORAC
ZA GRAĐANSKA PRAVA
MALKOLM LITL

1649. Prvi put je upotrebljen naziv Komonvelt, kojim je Oliver Kromvel označio englesku republiku. 


1762. Rođen je nemački filozof Johan Gotlib Fihte, istaknuti predstavnik nemačke klasične idealističke filozofije, profesor univerziteta u Jeni i Erlangenu, rektor Berlinskog univerziteta. 


1802. Napoleon Bonaparta ustanovio je Orden legije časti za civilne i vojne zasluge. 


1861. Rođena je australijska operska pevačica Neli Melba, jedan od najvećih operskih soprana krajem 19. i početkom 20. veka. 


1890. Rođen je vijetnamski državnik Ngujen Tat Tan, poznat kao Ho Ši Min, osnivač Komunističke partije Vijetnama (1930) i predsednik Demokratske Republike Vijetnam (Severni Vijetnam) od njenog proglašenja 1945. do smrti 1969. 


1890. Rođen je jugoslovenski slikar i karikaturista Petar Pjer Križanić, jedan od osnivača "Ošišanog ježa". 


1898. Umro je engleski državnik Vilijam Juert Gledston, koji je između 1868. i 1894. četiri puta bio premijer Velike Britanije. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu. 


1906. Italijanski kralj i švajcarski predsednik zvanično su otvorili tunel kroz Alpe Simplon kojim su povezane Italija i Švajcarska. 


1925. Rođen je američki borac za građanska prava Malkolm Litl, poznat kao Malkolm X. Ubijen je u Njujorku u februaru 1965. dok je govorio okupljenim pristalicama. 


1928. Rođen je kambodžanski diktator Salot Sar, poznat kao Pol Pot. Tokom njegove vladavine (1975-78) pobijeno je više od milion ljudi. 


1930. Bele žene u Južnoj Africi su dobile pravo glasa. 


1935. U saobraćajnom udesu poginuo je engleski pukovnik Tomas Edvard Lorens, arheolog i pisac, poznat kao Lorens od Arabije. Proslavio se kao ratnik u arapskim zemljama u Prvom svetskom ratu, a svoje doživljaje opisao je u knjizi "Sedam stubova mudrosti". 


1945. Više od 40 američkih bombardera napalo je Tokio u Drugom svetskom ratu. 


1974. Tesnom većinom Valeri Žiskar d' Esten pobedio je Fransoa Miterana na predsedničkim izborima u Francuskoj. 


1989. Tokom studentskih demonstracija u Pekingu smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang, jer se usprotivio vanrednim merama i primeni sile protiv studenata. Tada je stavljen u kućni pritvor u kome je bio do smrti 17. januara 2005. 


1994. Umrla je Žaklina Kenedi Onazis, supruga predsednika SAD Džona Kenedija, ubijenog 1963. u atentatu, i grčkog brodovlasnika, milijardera Aristotela Onazisa. 


1997. U Bangladešu je u snažnom ciklonu izgubilo život najmanje 350 ljudi, a više od milion ih je ostalo bez kuća. 


2000. Kina i Evropska unija postigle su sporazum o trgovini kojim je otvoren put Kini u Svetsku trgovinsku organizaciju. Kina je naredne godine primljena u STO. 


2003. Indonežanska vojska započela je ofanzivna dejstva na baze separatističke pobunjeničke grupe Pokret za slobodni Aceh. Napadi su označili prekid primirja koji su potpisale obe strane u decembru 2002. godine i predstavljaju najveću vojnu operaciju od aneksije Istočnog Timora 1975. godine.