ISTRAŽIVANJE: 7.800 OSOBA U BRITANIJI SMRZLO SE OVE ZIME U SVOJIM KUĆAMA JER NISU MOGLI PLATITI GREJANJE

     Prema pisanju britanskog lista The Independent, nova istraživanja pokazuju da je broj osoba koje godišnje umiru zbog nemogućnosti da ugreju svoj dom i do 4 puta veći od brojki sa kojima je u javnost izašla britanska vlada. "Oko 7,800 ljudi tokom zime umre jer nisu u mogućnosti da adekvatno ugreju svoj dom", navodi profesorica Kristin Lidel sa univerziteta Ulster.

     Fenomen "siromaštva grijanja" (eng. "fuel poverty ") definira se onda kada bi osoba trebala potrošiti dodatnih 10% na grijanje vlastitog doma.
Nove brojke od oko 7,800 mrtvih potvrdili su iz organizacije WHO (World Health Organisation), navodi se kako je to čak 4 puta više od smrtno stradalih u prometnim nesrećama.


     Podsetimo, brojka od 7,800 odnosi se samo na osobe koje su umrle unutar svojih domova jer nisu imali dovoljno novca za adekvatno grejanje. Ukupan broj mrtvih od posledica zime u Engleskoj i Velsu bio je oko 25,700 (podaci za zimu 2010), ali u tu brojku se ubrajaju svi slučajevi.
Smrt 7,800 osoba u njihovim domovima isključivo je vezana uz nemogućnost plaćanja adekvatnog grijanja.


     Ed Metju iz organizacije Transform UK, koja predlaže reforme po pitanju energetike, smatra da su brojke "zastrašujuće" i smatra da je država mogla spasiti te ljude. "Ove brojke su zastrašujuće, ne možete sebe nazivati razvijenom zemljom i imati toliki broj ljudi koji umire u hladnim domovima. Vlada je mogla vrlo lako asistirati na način da su se iskoristila postojeća sredstva, trebalo je reciklirati dobit od gorenja fosilnih goriva kako bi se domovi učinili 'super-energetski' efikasnim, ovo što se događa je skandalozno. Ove smrti su se mogle sprečiti, ali ovo je izazov koji će pokazati da li naša Vlada ima i trunku samilosti i moralne odgovornosti", zaključio je Ed Metju.


     Plan koji Ed Maetju predlaže je da vlada preusmeri 4 milijarde funti godišnje, koje dobija porezom na potrošnju goriva, i tim novcem pomogne ugroženim porodicama. Ipak, implementaciju je teško očekivati, činjenica je da stvari u Britaniji ekonomski izgledaju sve gore (Britanski ministar finansija Džordž Ozborn: "Britanija više nema novca, sve smo potrošili").


     Podsetimo, britanska vlada je najavila da će rešiti problem građana koji svake godine umiru u svojim kućama jer nemaju za grejanje do 2016 - ali, prema najnovijim istraživanjima koja su objavljena ovog ponedeljka, do 2016. u Britaniji će biti čak 9,1 miliona domaćinstava koje neće imati adekvatna sredstva za grejanje tokom zime.


     Najnovije podatke komentarisao je i vođa britanske "zelene stranke", Karolin Lukas: "Jednostavno je nečuveno da 6 velikih energetskih kompanija dobijaju tolike profite da vam suze dolaze na oči, dok stanovnici širom zemlje moraju birati hoće li ugrejati stan ili nahraniti porodicu".

(The Independent)

MERAV MIHAELI: ZA IZRAELSKU VLADU, MI SMO NEBITNA STVORENJA

     Popularna novinarka i kolumnistkinja dnevnog izraelskog lista Haaretz, Merav Michaeli, još jednom kroz svoj direktan i iskren tekst podseća ceo svet da izraelska vlada, njena unutrašnja i spoljna politika, nisu - i nikad neće biti - predstavnik celog naroda države Izrael.

     U svom najnovijem tekstu opisuje one sentimente i osećaje koje danas dele mnogi stanovnici tzv. "zapadnih demokratija" - velika nominalna sloboda govora, okupljanja, protestovanja i ostale aktivnosti koje su nam zagarantovane aktuelnim sistemom gotovo da nemaju nikakvog uticaja kada je reč o borbi protiv nepravde, pohlepe, a najviše protiv izrabljivačkih tendencija modernog kapitalističkog sistema.

     Naravno, pogled iz Tel Aviva još je daleko sumorniji nego onaj o kojem smo i sami svedoci danas u Evropi. Izraelska ekonomija, naročito građevinski sektor, direktno zavise od okupacije tuđih teritorija. U Izraelu, baš kao i svugde na svetu, mnogi ljudi su sasvim indiferentni prema ovakvoj nepravdi. Neki će sa lakoćom okrenuti glavu, sve dok su u stanju da komotno žive pod aktuelnim sistemom.


     U neljudskom sistemu koji priznaje samo surovu borbu za opstanak, pojedini segmenti populacije propadaju duboko u licemerni konformizam. Taj fenomen nije specifičan samo za državu Izrael, možemo ga pronaći svugde - pa čak i pred vlastitim vratima. Gde je otvorena i snažna kritika stanovništva? Gde je osuda ovog licemerja?

     Izrael je ipak specifičan slučaj, nepravda je često udaljena svega nekoliko kilometara. U svakom narodu postoji osvešćeni segment populacije koji ima potrebu da podigne glas protiv nepravde, Izrael svakako nije izuzetak. Veliki protesti protiv aktuelne vlade mobilizovali su stotine hiljada građana koji se još uvek nisu odali sirovom konformizmu, veliki broj njih nikada se neće pomiriti sa činjenicom da njihova vlada, doslovno u njihovo ime, okupira tuđu zemlju i brutalno postupa sa stanovništvom u okupaciji.


     Ali, sistem moderne demokratije - koji je u Izraelu gotovo preslikan od zapadne Evrope - jednostavno je imun na svaki otpor. Najviši "rezultat" koji su protesti mogli postići je da dovedu do smene vlasti, čime u principu nisu napravili ništa da bi se nepravda zaustavila - monolitne smernice po pitanju spoljne i unutrašnje politike više nisu kontradiktorne od stranke do stranke, izuzev kozmetičkih i demagoških floskula, političke strukture operišu kao kolektiv jednoumlja.

     Izraelci ni izborima ni protestima nisu u stanju da zaustave okupaciju tuđih teritorija, isto kao ni Grci kada je reč o odbijanju finansijskog paketa "spasa" od strane Nemačke i drugih kreditora.
U Grčkoj smo imali takođe stotine hiljada ljudi na ulicama, spaljene zgrade širomm Atine, žestoke i krvave sukobe sa policijom - taj silni otpor "odozdo" opet je bio na kraju nemoćan pred monolitnim odlukama po pitanju njihove budućnosti.


     Narodi širom sveta, Izraelci, Grci, Hrvati, Srbi, Amerikanci ili Indijci - svi oni znaju da prepoznaju šta je "dobro", pravično, pravedno i pošteno - ka toj pravdi streme milioni u očajnoj borbi koja ih na kraju ostavlja praznih ruku - protest od 100 ili 1,000,000 ljudi, svejedno je, gotovo uvek iza ostaje gorak okus neuspeha, poraza i nemoći. Da li to znači da bi narodi trebali jednostavno odustati? Pokleknuti pred malim strukturama moći koje jedva da čine i 1% populacije?


     Ni slučajno, dosadašnji "neuspesi" samo pokazuju kako borba mora biti većih magnituda i kako u borbi za pravdu neće biti dovoljno igrati prema "njihovim pravilima". Protestovanje prema "zakonima o protestovanju", gde sistem nalaže gde protest sme biti, do koliko sati, uz koliko decibela itd. zapravo i nije protest, samo orkestrirana imitacija i potencijalni izduvni ventil.
Demonstranti su dugo vremena pokazivali svoju "kulturu" i volju da se usklade sa pravilnicima, ali kada jednog dana shvate da time samo gube vreme, i sam karakter "protesta" mogao bi postati znatno radikalniji.


     "Proces" apatije i osećaja nemogućnosti očito je nužna stepenica ka pravim i temeljitim pobunama protiv svake nepravde i zla koje se nanosi stanovništvu. Upravo taj osećaj bespomoći danas je aktuelan među brojnim stanovnicima Izraela, a kolumna novinarke Merav Mihaeli opisuje ga savršeno. Sledi slobodan prevod sa engleskog jezika.


     "Za izraelsku vladu, mi smo nebitna stvorenja"


     "Ove subote sam pročitala članak Davida Grosmana, koji je objavljen u vikend ediciji lista Haaretz, povodom izveštaja o ozleđenom Palestincu koji je na putu iskrvario do smrti nakon što ga je tamo bacila policija usred noći.


     Zašto nisam ništa napisala o tome - upitala sam samu sebe. Možda zato što su takve priče o zarobljenim Palestincima i tretmanu naše policije i vojske postale toliko učestale.


     Kada sam čitala taj tekst potpuno podsvesno sam ga jednostavno ignorisala, blokirala u glavi i pogledala na drugu stranu, jer ko više ima snage da se nosi sa svim tim vestima?


     Vidite naslov "pušten da umre sa strane puta" i znate da je to užasno i da apsolutno ništa ne možete uraditi po tom pitanju, osećaj nemoći dovodi vas ravno do ludila, a vaša duša jednostavno prolazi kroz to, gura loše vesti na stranu i nastavlja dalje.


     Jer stvarno, koja je uopšte svrha? Juče sam sudelovala na skupu u Ženevi pod nazivom "Gde je nestao mir?" - ali mira ovde nikada nije ni bilo. Pa šta ako ceo jedan narod trpi pod našom okupacijom? Pa ša ako javnost protestuje, u sve većem broju, protiv te okupacije i za mirovno rešenje? Pa što ako su mnogi ljudi, dobri i iskreni, pisali o tome već punih 40 godina i upozoravali na strateške, moralne i egzistencijalne opasnosti takve okupacije?


     Benjamin Netanjahu danas spominje mirovni proces. Ali istina je kako niko do sada, osim Jicak Rabina, ni jedan premijer nije stvarno želeo pregovore sa Palestincima - sve se svelo na stav "uzmi ili ostavi". Ako prođe - dobro, ako ne prođe - opet dobro. Taj osećaj da je mirovni sporazum neka vrsta luksuza, toliko je dominantan da po prvi put od 1967. ni jedna politička stranka danas ne zagovara mir. Čak ni radnička stranka, koja bi trebala biti perjanica mirovne ideje, barem u teoriji.


     Onda jedno jutro ustanete iz kreveta i otkrijete koliko je zapravo loša najava premijera Netanjahua da se uvedu promene u zakone o građevinskom sektoru - nove promene su loše koliko se i očekivalo da će biti. Prema novom zakonu ljudi više uopšte neće moći da traže kompenzaciju za građevinske projekte koji im štete i otimaju zemlju (zemlja koja pripada Židovima, unutar Zelene Linije - da, da, linija se širi). Za bogate građevinare ovo je odlična vest, a nekretnine će biti još skuplje za ostalih 99%.


     Ovo se događa samo 6 meseci nakon što je gotovo cela zemlja, ili se barem tako činilo, izašla na ulice kako bi protestovala upravo protiv ovih zakona. Ako čitate detaljno novi zakon o građevini, videćete kako nam premijer doslovno poručuje "sjašite mi sa vrata". A ako vas i dalje zabrinjava izraelsko-palestinski konflikt, odgovor premijera je: "ostavite me na miru".


     Svaki put kada čitamo ili saznamo za nedemokratske režime, sa frustracijom i manjkom shvaćanja se pitamo: kako je narod dopustio da dođe do toga? Zašto nisu ustali i borili se? Kako to da nisu pisali, pobunili, oglasili sve alarme?


     I onda evo nas, koji navodno živimo u demokratiji, ustajemo protiv svega toga, pišemo, protestujemo - vlada me neće baciti u zatvor, a tajni agenti mi ne prete smrću, ali učinka nema nikakvog.


     Nacionalistički-kapitalistički sistem u Izraelu ima mnogo sofisticiranije načine da nas ućutka. Pretvara nas, 99% populacije ove zemlje, u nevidljiva i nevažna stvorenja.


     Uštinemo se toliko snažno da nas boli, budni smo, postojimo, protestovali smo celo leto i ništa se nije promenilo. Mi smo srebrna tacna na kojoj se gradi sledeća židovska država, država u kojoj židovska moralnost nema nikakvog problema sa tim da okupira i kontroliše jedan drugi narod. Postajemo država za koju će drugi reći: zašto narod to nije zaustavio? Kako su mogli dozvoliti da se to desi?"

(28.2.2012., Merav Michaeli, izvor: list Haaretz)

direktan link na original: http://www.haaretz.com/print-edition/opinion/for-israel-s-government-we-are-insignificant-beings-1.415271

Prijevod plus predgovor za advance.hr: Marko K.

NA DANAŠNJI DAN, 29. FEBRUAR

FRANCUSKA GLUMICA
MIŠEL MORGAN

1720. Švedska kraljica Ulrika abdicirala je u korist supruga, princa Frederika I. 



1792. Rođen je italijanski kompozitor Đoakino Antonio Rosini, koji je muzički obogatio tradicionalnu italijansku komičnu operu i značajno uticao na nekoliko generacija kompozitora, među kojima su Belini i Verdi. Napisao je 39 opera od kojih su najčuvenije "Seviljski berberin", "Viljem Tel" i "Otelo". 


1808. Napoleon je, u pohodu na Španiju koju je osvojio za mesec dana, ušao u Barselonu. 


1824. U Budvi je rođen crnogorski pisac i političar Stefan Mitrov Ljubiša, predsednik Dalmatinskog sabora od 1870, delegat u bečkom parlamentu. Kao političar borio se protiv italijanskog uticaja u Dalmaciji. Književnim radom počeo se baviti 1845, kada je objavio etnografski spis o Paštrovićima, a nakon objavljivanja prve pripovetke 1868. postao je jedan od najistaknutijih i najcenjenijih pripovedača ("Kanjoš Macedonović", "Pričanje Vuka Dojčevića"). 


1892. SAD i Velika Britanija su potpisale ugovor o lovu na foke u Beringovom moru, kojim su ustanovljene kvote ulova potpisnica ugovora. 


1916. Stupila je na snagu naredba nemačke vrhovne komande u Prvom svetskom ratu o potapanju svih naoružanih trgovačkih brodova zemalja sa kojima je Nemačka bila u ratu. 


1920. Nova socijaldemokratska vlada Čehoslovačke donela je novi ustav i time zamenila privremeni ustav usvojen 13. novembra 1918. kojim je konstituisana čehoslovačka država nastala raspadom Austro-Ugarske posle prvog svetskog rata. 


1920. Rođena je francuska glumica Simon Rusel, poznata kao Mišel Morgan, koja se proslavila ulogama u filmovima "Obala u magli", "Pastoralna simfonija", "Veliki manevri". 


1944. Američke trupe su u Drugom svetskom ratu izvršile invaziju na Admiralska ostrva u Tihom okeanu severoistočno od Nove Gvineje, koja su bila pod japanskom okupacijom. Zauzimanje tih ostrva bilo je strateški značajno za savezničke snage u nadiranju ka Filipinima. 


1956. Pakistan je proglašen islamskom republikom. 


1960. U snažnom zemljotresu koji je pogodio marokanski grad Agadir poginulo je oko 12.000 ljudi, a grad je gotovo potpuno srušen. 


1984. Iran je saopštio da je bombardovao drugi po veličini irački grad Basru, a Irak da je uništio 50 iranskih brodova u ratu dveju susednih zemalja. 


1992. U Bosni i Hercegovini je održan referendum na kojem se većina stanovništva izjasnila za nezavisnu državu, što je značilo odvajanje od tadašnje SFR Jugoslavije. Bosanski Srbi su bojkotovali ovaj referendum, a napetost u kojoj je održan kulminirala je kada je ispred crkve u centru Sarajeva ubijen Srbin Nikola Gardović na svadbi svoga sina. U roku od nekoliko sati grad je blokiran barikadama koje su čuvali naoružani civili Srbi i Muslimani. 


1996. U najtežoj nesreći u istoriji peruanskog civilnog vazduhoplovstva poginulo je svih 117 putnika i šest članova posade aviona "boing 737" na letu iz Lime ka gradu Arekipa, koji se srušio u Andima, oko 900 kilometara južno od Lime. 

SKUPŠTINA VOJVODINE I 29. PUT ODBILA RASPRAVU O NIS-u

     Više medija u Srbiji prenelo je govor potpredsednice Skupštine AP Vojvodine Maje Sedlarević koja je na jučerašnjoj sednici pokrajinskog parlamenta po 29. put zatražila da se najviše predstavničko telo građanki i građana Vojvodine izjasni o gasnom aranžmanu sa Rusijom i privatizaciji Naftne industrije Srbije. 

     Kako je preneo Dnevnik, Skupština Vojvodine ni na poslednjoj sednici nije prihvatila da se u dnevni red uvrsti inicijativa Lige socijaldemokrata Vojvodine, već je odbacila po 29. put. 

Akcija NISmo na prodaju! - http://www.flickr.com

     Inače, Maja Sedlarević, koja je i potpredsednica Izvršnog odbora Glavnog odbora LSV je, obrazlažući tu inicijativu, istakla da Liga još od konstitutivne sednice aktuelnog skupštinskog saziva podnosi ovu inicijativu, a da je podrška koalicionih partnera uvek izostajala.


     – U septembru 2008, tačnije 23. septembra, ukoliko neko želi da proveri moj navod, premijer Pajtić je dao obećanje da će stručne službe i nadležni sekretarijati uraditi svoj posao i da će Vlada Vojvodine izaći sa svojim mišljenjem o našoj inicijativi. Tri i po godine i dalje čekamo na ispunjenje ovog Pajtićevog obećanja – istakla je Maja Sedlarević. Kako je dodala, Naftna industrija Srbije je bila jedan od najbitnijih resursa, kako Autonomne Pokrajine Vojvodine, tako i države Srbije. Devedeset odsto kapitala NIS-a je na teritoriji Vojvodine, odnosno čini ga vojvođanski Naftagas, 80 odsto zaposlenih u Naftnoj industriji Srbije jesu iz Vojvodine. 


     – Naftne rezerve bile su između 7,5 i 9 milijardi dolara u momentu kada je Naftna industrija Srbije prodata za tričavih 400.000.000 evra, što je na nivou jednogodišnje eksploatacije nafte i gasa na teritoriji Vojvodine – istakla je ona. Sedlarevićeva se osvrnula i na komentare da Skupština AP Vojvodine ne bi trebalo da raspravlja o energetskom sporazumu sa Rusijom i sramnom poklanjanju NIS-a Rusima, podsetivši da je još 2005. godine pokrajinski parlament ukazao na štetnost Ugovora o izgradnji auto-puta Horgoš-Požega. 

     – Svi smo 2008. bili svedoci upravo činjenici da je ovaj Ugovor i raskinut. Samo od nas zavisi koliki je politički uticaj Skupštine i Vlade APV na donošenje odluka na republičkom nivou. Naš prioritetni zadatak jeste da zaštitimo interese Vojvodine i svih njenih građanki i građana – navela je ona. Sedlarevićeva je istakla i da će pokrajinska administracija kad - tad morati da se izjasni zbog sramne privatizacije NIS-a i tražiti obeštećenje pokrajine. 


     – Mene neće biti sramota jer je Liga socijaldemokrata Vojvodine jedina koja nije ćutala o ovome svo ovo vreme – zaključila je u svom govoru Maja Sedlarević. Poslanici su zatim glasali, i ponovo nisu dali podršku inicijativi LSV.

(BILSV, 28.02.2012.)

PODRŠKA PROTESTIMA PROTIV USVAJANJA ACTA SPORAZUMA

     Omladina Lige socijaldemokrata Vojvodine se aktivno uključuje i pridružuje protestima protiv cenzure interneta i pokušaja gušenja slobodnog govora i razmeni informacija. 

     Smatramo da internet treba da ostane slobodan medij koji spaja i povezuje ljude celog sveta bez obzira na njihove rasne, etničke, verske ili bilo kakve druge razlike.

     Internet nije privatno vlasništvo pojedinca, kompanije ili bilo koje organizacije. Upravo iz tog razloga, Omladina Lige socijaldemokrata Vojvodine je aktivno učestvovala u minulim protestima, šireći ideju o slobodnom protoku informacija i borbi protiv cenzure.

     Smatramo da je dužnost i obaveza svih političkih struktura koje se bore za slobodu govora da se najoštrije usprotive eventualnom usvajanju ACTA sporazuma, te ćemo iz tog razloga, ukoliko dođe do glasanja o potpisivanju ovog međunarodnog sporazuma, pozvati svoje predstavnike i predstavnice u Narodnoj skupštini da za isti ne glasaju.

Omladina 

Lige socijaldemokrata Vojvodine

LSV SUBOTICA: ISTAKNITE ZASTAVU VOJVODINE

     SUBOTICA – Liga socijaldemokrata Vojvodine se 22 godine bori za jedno te isto: da se Vojvodini vrati zakonodavna, izvršna i delimično sudska vlast. 

     Svo to vreme LSV traži da prihodi koji se ubiraju u Vojvodini tu i ostanu. I 22 godine slušamo istu priču: te nemoj sad, te gde baš sad, te biće, ćuti, čekaj, kriza je. A radi se zapravo o tome da 22 godine ne postoji volja da se Vojvodini vrati dignitet koji je nekada imala. Neisticanje zastave kao zvaničnog simbola Autonomne Pokrajine Vojvodine samo to potvrđuje – istakla je Mirana Dmitrović, članica Izvršnog odbora Gradskog odbora LSV, na današnjoj konferenciji za medije održanoj povodom osmogodišnjice od donošenja Odluke o zastavi APV, 27. februara 2004. Ona je podsetila da je Gradski odbor LSV-a prošle godine u isto ovo vreme postavio pitanje: zašto na Gradskoj kući nije istaknuta zastava APV? Zvaničan odgovor od nadležnih još uvek nije stigao. 


     Trenutno se na zgradi lokalne samouprave, vijori samo zastava Republike Srbije, čak ne ni Grada Subotice, iako Član 9. gradskog Statuta nalaže drugačije: "Na teritoriji Grada Subotice se osim zastave Republike Srbije, koristi zastava Autonomne Pokrajine Vojvodine, u skladu sa Odlukom o zastavi Autonomne Pokrajine Vojvodine ("Službeni list APV", broj 2/2004), kao i simboli i znamenja nacionalnih zajednica čiji su jezici u službenoj upotrebi, a u skladu sa Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina ("Službeni list SRJ", broj 11/2002)."


     - Gradski odbor LSV-a Subotica ovom prilikom još jednom poziva nadležne u lokalnoj samoupravi da, poštujući Ustav RS, Statut APV, Pokrajinsku skupštinsku odluku o zastavi APV, Zakon o lokalnoj samoupravi, konačno, i Statut Grada Subotice, istaknu vojvođansku zastavu na Gradskoj kući, paralelno sa zastavom Repuplike Srbije i zastavom Grada Subotice – rekao je potpredsednik subotičkog LSV Tibor Murenji.

(BILSV, 27.02.2012.)

OSAM GODINA ZASTAVE VOJVODINE

     Pre osam godina, na predlog Lige socijaldemokrata Vojvodine, Skupština AP Vojvodine na čelu sa Nenadom Čankom usvojila je odluku o zastavi Vojvodine. 

     Uprkos toj odluci, zakonima i uprkos Ustavu, do prošle godine 22 opštine u Vojvodini su odbijale da istaknu zastavu Vojvodine. Nakon akcije, u kojoj su ligašice i ligaši uručivali zastave Vojvodine čelnicima tih gradova i opština, taj broj je smanjen na devet. Tim povodom, predsednik Skupštine grada Novog Sada Aleksandar Jovanović prisustvovao je danas postavljanju zastave AP Vojvodine na Osnovnoj školi "Branko Radičević" u Novom Sadu.


     - Svaka regija, svaki grad, svaka država ima svoje simbole. Tako je i Skupština AP Vojvodina, na današnji dan, pre tačno osam godina, izglasala da dobije svoje simbole - rekao je Jovanović. Povodom godišnjice, oglasio se i Opštinska organizacija LSV Bačka Topola koja je u saopštenju naglasila da je "Vojvodina bila, jeste i biće evropska regija koja ima i svoju zastavu, na koju Vojvođani mogu da budu ponosni". 

(BILSV, 27.02.2012.)

NE MOŽE SE ŠEST MESECI PRED IZBORE POSTATI DECENTRALIZATOR

     NOVI SAD - Današnji Kurir piše da je predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak juče na televiziji Pink izjavio, a kasnije na svom Tviter profilu napisao: "Daj čoveku pištolj, i može da opljačka banku. Daj čoveku banku, i može da opljačka ceo svet. Daj čoveku Narodnu banku, i može da napravi URS." Zamenik predsednika LSV Bojan Kostreš, komentarišući ovu izjavu, za Kurir kaže da Čanak "ponekad na grub način kaže ono što misli, ali to nikad nije bila neistina".

     - Njegova poruka je da se ne može u svakom izbornom ciklusu promeniti naziv stranke i misliti da će se time izazvati amnezija kod građana. Prvo bili bankari, zatim ekonomski stručnjaci, pa su sad decentralizatori. Kad je Dinkić bio guverner NBS, propale su sve srpske banke, pa je onda kao ekonomski stručnjak obećao građanima po 1.000 evra, ali kao građanin taj novac nisam dobio. Sad priča o regionalizaciji i uči nas šta bi trebalo da se uradi, a LSV se za decentralizaciju zalaže još od perioda kad G17 nije ni postojao. Ne može neko šest meseci pred izbore da bude decentralizator, a pre toga se 10 godina zalagao za centralizaciju - ističe Kostreš.

(BILSV, 28.02.2012.)

SIRIJSKI NAROD ODLUČIO NA REFERENDUMU O NOVOM USTAVU: ŽELIMO REFORME

     Posle gotovo 11 meseci krize i neizvesnosti u Siriji, danas je potvrđen stav sirijskog naroda na velikom istorijskom referendumu - većina stanovnika podržala je reforme koje je predložio predsednik Bašar al-Asad i glasali su "ZA" uvođenje novog državnog Ustava.

     Sirijsko ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je danas podatak da je 89% glasača koji su izašli na jučerašnji referendum glasalo "ZA" novi Ustav i sprovođenje reformi u zemlji. Prema rečima ministarstva 14,580,000 stanovnika Sirije imalo je pravo glasa. Na referendum se odazvalo 8,376,000 stanovnika - oko 57%. Ministar unutrašnjih poslova, Ibrahim al-Šar, navodi kako su oružane grupe pokušale opstruirati referendum u gradovima Homs i Idlib gde su na nekoliko lokacija sprečili stanovnike da daju svoj glas.


     Referendum se održao širom zemlje na 14,185 glasačkih mesta, uključujući i "mobilne" glasačke centre za beduine koji se nalaze u pustinji. Milioni ljudi odazvali su se referendumu za koji mnogi već tvrde kako ima istorijsku ulogu, ne samo po pitanju budućnosti Sirije kao nezavisne i suverene zemlje, već i celog Bliskog istoka.


     Nakon višemesečne kampanje koja se često sprovodila putem opskurnih izvora današnjim referendumom predsednik Asad potvrdio je svoj legitimitet na jedini mogući način - demokratijom.
Uvođenjem novog Ustava Sirija se pridružuje zemljama koje praktikuju političko višestranačje i ograničen broj mandata predsednika. Podsetimo, stranka Baath bila je na vlasti u Siriji još od 50-ih godina.


     Ovim potezom predsednik Asad ostao je dosledan svojim izjavama kako planira da izađe u susret legitimnoj opoziciji i aspiracijama sirijskih građana koji su svojim protestima zatražili uvođenje nužnih reformi u zemlji. Ipak, legitiman pritisak stanovnika na aktuelnu vlast iskorišćen je od strane mnogih zapadnih sila koje su demonstracije iskoristile za destabilizaciju cele zemlje. Mnogi izvori, pa čak i u uticajnim zapadnim medijima, do danas su potvrdili da u Siriju ulazi velik broj naoružanih grupa sa raznih strana, većinom iz smera Turske.


     U mnogim medijima pokušala se stvoriti lažna slika da su pobunjenici sastavljeni od dezertera koji masovno napuštaju sirijsku vojsku, ali pošto konflikt na terenu traje već gotovo godinu dana, postaje jasno da je vojska i dalje odana predsedniku - u suprotnom, uzevši relativno dug vremenski period od početka sukoba, već bi došlo do raspada kompletne strukture.


     Pojedini zapadni predstavnici anti-Asad koalicije već su proglasili referendum nevažećim, čak i pre objave samih rezultata. Celog dana su pristizale informacije o velikom broju ubijenih civila, mnogi su čak pisali i o "krvavom" referendumu. Ipak, pažljivijom analizom ispostavlja se kako su svi ti navodi kao izvor citirali spornu organizaciju SOHR čiji je legitimitet i kredibilitet narušen u svetlu novih istraživanja i saznanja.


     Što se tiče novog Ustava, mnogi mediji kritikovali su sporni članak 3. u kojem je ostao detalj da predsednik Sirije mora biti islamske veroispovesti. Sirijski zakonodavci dali su svoje obrazloženje povodom istog, prema njima - uzevši konkretnu krizu koja je i dalje aktivna na terenu - "pametnije da se ljuti 10% populacije nego 90% populacije". Ipak, u članak je dodana stavka koje u prethodnom Ustavu nije bilo - "Država će poštovati sve religije i omogućiti slobodu da se sprovode svi rituali koji ne vređaju javnost, lični verski status stanovnika će biti zaštićen i poštovan".


     Ovim referendumom predsednik Asad je potvrdio kako iza sebe nema samo pristalice već i veliki broj stanovnika koji veruje da će upravo on sprovesti reforme u zemlji. Podsetimo, na političkoj sceni Sirije već sada deluje više opozicionih političkih organizacija koje se zalažu za reformu, ali u isto vreme se žestoko protive svakom obliku političke ili vojne intervencije u njihovoj zemlji. Nekoliko takvih organizacija bojkotovalo je samit u Tunisu "Prijatelji Sirije" koji su organizovale zapadne sile sa namerom da zaobiđu UN po pitanju Sirije.


     Imajući u rukama novostečeni legitimitet, predsednik Bašar al-Asad takođe još uvek uživa političku podršku Moskve.


     Sa druge strane retorika zapadnih sila, koje ne skrivaju svoju želju za padom Asadovog režima, ostala je ista. Predsednik SAD-a, Barak Obama, rekao je kako se u Siriji vrši "pokolj nevinih civila" i kako će se Amerika angažovati "na sve moguće načine" da se isti završi. Državna sekretarka SAD-a, Hilari Klinton, za vreme današnjeg referenduma pozvala je sve stanovnike Sirije, a pogotovo pripadnike vojske, da "ustanu protiv zločinačkog režima koji ubija njihove sestre i braću".


     I pored tih prijetnji, za koje pojedini analitičari tvrde da su samo velike izjave bez pokrića, zapadne sile sigurno neće odustati od rigorozne anti-Asad kampanje. Ipak, nakon današnjeg istorijskog dana, i zapad ima sve manje mogućnosti za uplitanja u suverenitet i unutrašnje pitanje Sirije.


     Sledeći korak je održavanje parlamentarnih izbora koji su najavljeni za početak leta. Prvi put narod Sirije imaće priliku da bira političku opciju za koju želi da ih predstavlja u zemlji i svetu.
Ko će doći na vlast demokratskim putem u Siriji sasvim je nevažno, u ovom trenutku najvažnija je činjenica da se stvaraju uslovi koji neće dopustiti da Sirija postane žrtva strane vojne invazije i ratnog pakla koji je opustošio Libiju prošle godine.

(SANA | RT)

BOGAROŠKI: SVM SKRENUO UDESNO

     NOVI SAD – Komentarišući nedavnu izjavu predsednika SVM Ištvana Pastora da je njegova stranka ostala usamljena u borbi za autonomiju Vojvodine, potpredsednik Izvršnog odbora Glavnog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Branislav Bogaroški istakao je za današnju Politiku da je reč o već viđenoj retorici. 

     Dodao je da pretpostavlja da je sledeći korak da izađu sa konstatacijom kako "ako Srbi neće autonomiju, onda je Mađari hoće". 


     – SVM time aktuelizuje priču kako je potrebna autonomija severne Bačke i Banata koja bi za posledicu imala zatvaranje stanovnika u geto, jer 50 odsto Mađara koji žive van te teritorije bi ostalo obespravljeno. Sve to što govori lider SVM je posledica skretanja udesno, a dokaz je to što je njima već duže vreme prihvatljiva koalicija sa Srpskom naprednom strankom – istakao je on. Bogaroški je rekao i da je, kada je u pitanju doprinos autonomiji Vojvodine, dovoljno uporediti rezultate rada predsednika Skupštine AP Vojvodine u mandatima koje su imali članovi LSV-a, i poslednje četiri godine kada je na tom mestu član SVM-a. 


     – Poznat je takođe i naš doprinos usvajanju novog Statuta Vojvodine i zakona o nadležnostima – dodao je Branislav Bogaroški.

(BILSV, 27.02.2012.)

ČANAK: NA IZBORE U DVE KOLONE

     To je bio samo početak razgovora, a narednih dana biće precizirani tipovi i modaliteti naše saradnje – rekao je lider LSV Nenad Čanak za današnje Večernje novosti, upitan da komentariše sastanak sa predsednikom DS Borisom Tadićem održan u petak.

     Čanak je za "Novosti" naglasio da Liga ima sa demokratama dugogodišnju saradnju tokom koje su uvek nalazili rešenja za sva pitanja "bez uslovljavanja, bilo da se oko nečega slažemo ili ne". Čanak je ocenio i da će se na ovim izborima nekako sve stranke prirodno podeliti na dve strane. 


     - One koji bi da Srbija ostane nezavisna i da ima evropsku budućnost, i one koji državu vide kao rusku provinciju – rekao je lider LSV. Nenad Čanak takođe otkriva da sa Tadićem nije razgovarao o mestu budućeg predsednika Vlade Vojvodine.


     – Nisam ja ni najavio da ću se kandidovati za predsednika Vlade APV. Ja sam samo rekao da sam spreman da prihvatim svaki tip angažmana koji može poboljšati funkcionisanje pokrajinske administracije, pa u tom smislu i da preuzmem funkciju predsednika vojvođanske vlade, naravno, u dogovoru sa koalicionim partnerima – rekao je Čanak. On je podsetio da je danas, 27. februara, osam godina od usvajanja vojvođanske zastave koju ima kao i sve ostale evropske regije.


     – Napravili smo i pomak u tome da krene proces vraćanja vojvođanske imovine. Punu autonomiju, kakva joj pripada, Vojvodina će ponovo imati kada bude imala svoju zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast, izvorne prihode i imovinu, i sve to garantovano Ustavom – rekao je Čanak.

(BILSV, 27.02.2012.)

POKRET OTPORA PROTIV KORPORATIVNE DOMINACIJE PREHRAMBENE INDUSTRIJE

     "Okupacija izvora hrane!"

     Occupy pokret u SAD-u možda još uvek nije uspeo srušiti bankarski lobi i principe neo-liberalnog kapitalizma, ali borba protiv korporativne dominacije jača iz dana u dan. Iz te perspektive, fenomen Occupy predstavlja jedan od najznačajnijih pokreta do sada. Esencija ovog pokreta je da se ljudi sastaju i intenzivno raspravljaju o svetu u kome živimo. Otvoreno se kritikuje moć korporacija, sadašnjost koja je u svakom pogledu podređena isključivo uticaju krupnog kapitala. Ono što je započelo kao ulični protest protiv vladavine "1%" do sada, u relativno kratkom vremenu, evoluiralo je u mnoge druge važne sfere. Od izuzetne je važnosti da takav otpor buja i raste upravo u SAD-u, razlog je jednostavan - većina dominantnih transnacionalnih korporacija dolazi upravo iz Amerike. Jedna "grana" Occupy otpora fokusirala se na prehrambenu industriju - možda i najvažniju industriju od koje svi zavisimo.


     Vandana Šiva autorka je preko 20 knjiga i oko 500 stručnih radova u nekim od najznačajnijih naučnih i tehnoloških časopisa. Danas (27.2.2012.) pokreće se akcija koju su aktivisti nazvali "Okupirajmo naše izvore hrane!" (eng. "Occupy our food supply"). U znak podrške pokretu Dr. Vandana Šiva, istaknuta zastupnica protiv korporativne dominacije hrane, objavila je tekst na portalu grist.org.


     Indijka Vandana Šiva (r.5.11.1952.) autorka je preko 20 knjiga i oko 500 stručnih radova u nekim od najznačajnijih naučnih i tehnoloških časopisa. Doktorirala je 1978. na univerzitetu University of Western Ontario u Kanadi sa radom "Skrivene varijable u kvantnoj teoriji", danas živi i radi u Delhiju.


     Donosimo vam slobodni prevod njene kolumne sa engleskog jezika:

     "Dr. Vandana Šiva: Okupirajmo naše izvore prehrane!"


     "Najveće korporativno preuzimanje naše planete je preotimanje prehrambenog sektora, taj čin ima nemerljive posledice za planetu Zemlju i sve njene stanovnike. Od semena do farme, od dućana do stola, korporacije žele apsolutnu kontrolu nad celim biodiverzitetom, zemljom i vodom. Oni žele nadzor nad načinima putem kojih se hrana uzgaja, procesuira i dostavlja. A u nastojanju da zadobiju tu kontrolu, uništavaju ekološke procese na planeti, naše farme, naše zdravlje i našu slobodu.


     Sve počinje sa semenom. Monsanto i nekolicina drugih giganata žele da imaju vlasništvo nad svim semenom u svetu putem svojih patenata i genetskog inženjeringa. Kompanija Monsanto sastavila je zakon Svetske trgovinske organizacije (WTO) o intelektualnom vlasništvu kojim se od zemalja traži da moraju koristiti njihovo patentirano seme. Baš kao što je i jedan predstavnik kompanije Monsanto jednom rekao: "u sklapanju ovih ugovora mi smo bili pacijent, dijagnostičar i lekar - sve u jednom".


     Oni su identifikovali problem - za ove korporativne profitere problem je bio u tome što su poljoprivrednici čuvali svoje seme, stoga su pronašli i rešenje. Njihovo "rešenje" bilo je to da se nad semenom uvede intelektualno vlasništvo, tako da je doslovno čuvanje semena postalo krađa, a deljenje semena kriminalni čin.


     Ja lično verujem kako je čuvanje semena i biodiverziteta naša ekološka i etička dužnost. Zato sam i organizovala udruženje Navdanya još pre 25 godina.


     Navdanya je pokret kojim želimo "okupirati seme". Do danas smo osnovali 66 javnih banki semena, sačuvali smo preko 3,000 vrsta pirinča, zaustavili smo zakone koji su nam želeli nametnuti odredbe putem kojih ne bi smeli sačuvati seme i aktivno smo se borili protiv "biopiratstva".


     Korporacije kao što je Monsanto stvorile su uzbunu po pitanju čuvanja semena. Stoga smo i počeli globalnu kampanju za suverenitet semena. Do sada je 84 organizacija uputilo tužbu protiv kompanije Monsanto i njihovog programa patentiranja, verujemo da je to značajan korak u čuvanju semena.


     Sledeći korak putem koga korporacije žele da zavladaju prehrambenim sektorom je kontrola naših poljoprivrednih imanja. Pored izjava koje dolaze iz korporativnih krugova, genetski inženjering ne proizvodi više hrane. Brojna istraživanja pokazala su kako su te izjave neutemeljene. Bioraznolika i organska poljoprivreda stvara više hrane, ali i čuva prirodu. Mi imamo rešenje za glad u svetu - ali to rešenje nije profitabilno kompanijama kao što su Monsanto i Cargill.


     Kargil, najveći proizvođač žita na svetu, sastavio je poljoprivredni zakon pri organizaciji WTO - taj dokument uništio je malu proizvodnju širom celog sveta, male poljoprivrednike, devastirao amazonske šume i od hrane stvorio spekulativnu robu kojom se trguje na svetskim berzama. Ako milijarda ljudi danas gladuje onda je to zbog pohlepne, kapitalističke i neodržive korporativno-industrijske poljoprivrede. Dok u isto vreme stvaraju globalnu glad, veliki agrobiznisi uzimaju naš novac od poreza za državne podrške putem kojih se navodno bore protiv te iste gladi koju su sami i stvorili.


     Naš sistem je upravo izdvojio nove 2 milijarde USD za borbu protiv bolesti povezanih uz prehranu kao što su gojaznost i dijabetes. Zamenili su zdravu, lokalnu hranu sa "junk food-om" i procesuiranom hranom putem zakona o "sigurnosti hrane" koje ja nazivam pseudo-higijenskim zakonima. Te zakone na globalnom nivou sprovodi WTO, a na nacionalnoj korporacije.


     Poslednja karika u lancu korporativnog preuzimanja prehrambenog sektora su veliki šoping centri kao što je Walmart u SAD-u. U Indiji smo se snažno borili protiv dolaska Walmarta koji ima cilj da uništi sve male prodavnice lokalne hrane koje prehranjuju milione.


     Stoga moramo okupirati izvore naše hrane jer korporacije će uništiti i tlo i seme, našu vodu i našu zemlju, klimu i ceo biodiverzitet. 40% stakleničkih gasova dolazi od strane industrijske poljoprivrede, 70% vode se troši za industrijsku poljoprivredu. 75% biodiverziteta već je uništeno zbog industrijskih monokultura.


     Postoji alternativa kojom možemo spasiti našu planetu, naše farme i naše zdravlje. Okupirati prehrambeni proces znači odupreti se korporativnoj kontroli i početi sa izgradnjom održivih alternativa - od semena do stola. Seme po seme, farma po farma, jelo po jelo - moramo slomiti koporativnu diktaturu i stvoriti živu i snažnu demokratiju prehrane."

(Izvor: http://grist.org/sustainable-food/dr-vandana-shiva-occupy-our-food-supply/

Autor: Dr. Vandana Shiva)

(Datum objave: 27.2.2012., Prevod sa engleskog: Marko K.)

ZBOG IRANSKE KRIZE CENA NAFTE NAGLO RASTE ŠIROM EVROPE

     Prema pisanju agencije Reuters, najveći problem sa kojim se trenutno suočava duboko zadužena Evropa je nagli rast cene nafte. Zbog špekulacija o prekidu isporuke iranske nafte, cene tog derivata su od novembra do danas porasle za čak 20%. Ekonomisti su složni - nafta je dostigla cenu koja predstavlja veliku opasnost za neophodan rast evropskih ekonomija. Trenutna cena je 123 USD po barelu, što je ipak niže od rekordnih 147 USD iz 2008. kada je izbila ekonomska kriza.

     "Ovaj problem dolazi u vreme kada se evro ekonomije još uvek nalaze u teškom stanju, na snazi je i dalje relativna recesija uprkos nekoliko pozitivnih naznaka", rekao je Džulian Kalou, ekonomista instituta Barclays Capital u Londonu.


     "Kada bi nam se dogodila rapidna, nagla eskalacija cene nafte, taj faktor bi svakako doveo do revizije naših projekcija za rast u evrozoni, a blaga recesija koja je na snazi sada mogla bi se pretvoriti u nešto mnogo ozbiljnije", navodi Kalou.


     Podsetimo, prema najnovijim informacijama iranskih novinskih agencija Iran je odlučio da prekine isporuku nafte Grčkoj, ali vest je uskoro demantovana od strane pojedinih iranskih funkcionera. Ipak, sama takva vest je dovoljna da stvori veliku paniku na EU i globalnim tržištima.

(Reuters)

MILIONI RADNIKA NA ULICAMA - 24-SATNI "ISTORIJSKI" GENERALNI ŠTRAJK U CELOJ INDIJI

     Veliki generalni štrajk počeo je u Indiji. Na štrajk su pozvali svi najveći sindikati u zemlji, povod za organiziranje generalnog štrajka, koji je paralizovao zemlju, je izuzetno visoka inflacija i drugi brojni ekonomski problemi. Sindikati i brojne radničke organizacije javljaju da su duboko ogorčeni novim zakonima za koje kažu da su "anti-radnički". Državni mediji prenose kako je štrajk poremetio saobraćaj u većim gradovima, brojne institucije ne rade, uključujući i banke. 

     Radnici u štrajku zahtevaju bolje radne uslove, univerzalnu socijalnu sigurnost za sve radnike, uključujući i one koji nisu organizovani u sindikalna udruženja. Takođe se insistira da aktuelna vlada prestane sa privatizacijom kompanija koje su u državnom vlasništvu. Indijska televizija NDTV prenosi kako je štrajk najsnažniji u južnoj pokrajini Kerala gdje su ljevičari dominantni. Sve prodavnice su danas zatvorene, putni transport je zaustavljen, banke i druge institucije ne rade, prenosi NDTV.

 

     Donekle je drugačija situacija u provinciji Zapadni Bengal, tamošnja ministarka Mamata Banerdži strogo je upozorila sve državne službenike da ne stupaju u štrajk, jedan deo je i poslušao tako da, na primer, putni transport funkcioniše normalno.

     Novinske agencije prenose stanje u najvećem indijskom gradu i finansijskom centru zemlje, Mumbaiju - državni službenici u železničkom i drugom prometu nisu stupili u štrajk, verovatno zbog pokušaja zastrašivanja ostavkama. Ali, zato su radnici u bankama, osiguravajućim kućama i drugim finansijskim institucijama svi izašli na ulice. U jednom od retko viđenih primera, radnici su doveli do potpune obustave bankarskog sektora. Osim radnika u privatnim i stranim bankama, u štrajk su stupili i radnici indijske Narodne banke, prenosi indijska novinska agencija PTI.

     Veliki generalni štrajk organizovan je od strane svih 11 najvećih sindikata. "Ovo je istorijski trenutak - po prvi put svi najveći sindikati, bez obzira na političku orijentaciju, zajedno stupaju u štrajk protiv anti-radničkih zakona koje nam uvodi vlada", rekao je za AFP generalni sekretar sve-indijskog sindikalnog kongresa, Gurudas Dasgupta.


     Reuters prenosi kako je u štrajk, osim 11 najvećih sindikata, uključeno i preko 5,000 drugih radničkih organizacija. U izveštaju stoji kako nezadovoljni radnici protestuju protiv naglog rasta cena, korupcije, povrede radničkih prava, politike slobodnog tržišta i masovnog otpuštanja.

NA DANAŠNJI DAN 28. FEBRUAR

FRANCUSKA GLUMICA
ANI ŽIRARDO

1525 - Španski osvajač Ernan Kortes pogubio je poslednjeg astečkog cara Kuautemoka. 



1825 - Rusija i Velika Britanija potpisale su ugovor kojim je određena granica između Aljaske i Kanade, teritorija koje su tada bile u posedu Rusa, odnosno Britanaca. 


1832 - U Beogradu je osnovana Narodna biblioteka Srbije kao sastavni deo Državne štamparije. Biblioteka je potom bila pod Ministarstvom prosvete, a od 1871. je samostalna ustanova. Odluku o osnivanju doneo je knez Miloš Obrenović. 


1844 - Tokom prikazivanja nove fregate "Prinston", koje je na reci Potomak priredila američka mornarica, na brodu je eksplodirao jedan od topova, usmrtivši državnog sekretara, ministra mornarice i još nekoliko funkcionera vlade SAD. 


1862 - U Srbiji je donet prvi zakon o advokaturi. 


1869 - Umro je francuski pisac i diplomata Alfons de Lamartin, jedan od najvećih liričara romantizma. Slavu mu je donela već prva knjiga "Pesničke meditacije" (1820), a potom i njegova najznačajnija zbirka "Pesničke i religiozne harmonije" sa čuvenom "Himnom noći" koju je preveo Njegoš. U proznom delu "Put na istok" sa simpatijama je opisao Srbiju i njenu borbu za slobodu. 


1916 - Završeno je prebacivanje glavnine srpske vojske od oko 140.000 vojnika iz okupirane Srbije u Prvom svetskom ratu, na ostrvo Krf. Oporavljena u narednim mesecima, reorganizovana i naoružana srpska vojska se u leto iste godine vratila u borbu na Solunskom frontu. Tokom povlačenja preko Albanije od decembra 1915. više od 200.000 vojnika i civila umrlo je od gladi, iscrpljenosti i zime. 


1922 - Velika Britanija je formalno proglasila nezavisnost Egipta, ali je zadržala kontrolu nad Sueckim kanalom i poslovima odbrane zemlje. 


1931 - Član Donjeg doma britanskog parlamenta Osvlad Mozli osnovao je "Novu partiju", koja je godinu dana kasnije postala Britanska unija fašista. 


1933 - Hitler je, dan nakon paljenja Rajhstaga, ubedio predsednika Nemačke Paula fon Hindenburga da potpiše Zakon o odbrani naroda i države kojim su ukinute lične slobode, sloboda govora i štampe i pravo na okupljanje. U nekoliko narednih dana uhapšeno je više od četiri hiljade komunista. 


1941 - U egzilu je umro bivši španski kralj Alfonso XIII. Odbivši da abdicira 1931, kada su na izborima u Španiji pobedili republikanci, kralj je bio prisiljen da napusti zemlju. 


1948 - Poslednje britanske vojne jedinice napustile su Indiju. Laburistička vlada ukinula je 1947. britansku vladavinu nad Indijom. 


1953 - U Ankari su Jugoslavija, Grčka i Turska potpisale sporazum o političkoj, privrednoj i vojnoj saradnji, poznat kao Balkanski savez. 


1974 - SAD i Egipat su posle sedam godina prekida obnovili diplomatske odnose. 


1975 - U najtežoj podzemnoj železničkoj nesreći u Velikoj Britaniji, 42 putnika su poginula kad je voz u punoj brzini udario u ogradu u stanici "Murgejt" londonskog metroa. 


1986 - U centru Stokholma ubijen je švedski premijer i lider Socijaldemokratske stranke Ulof Palme. Jedan od najpopularnijih evropskih političara u to vreme, ubijen je na ulici dok se sa suprugom vraćao kući iz bioskopa. 


1991 - Završen je Zalivski rat, koji su 42 dana vodile SAD i saveznici protiv Iraka. Iračke snage prisiljene su da napuste Kuvajt koji su okupirale 1. avgusta 1990. 


1991 - Srpsko nacionalno veće i Izvršno veće SAO Krajine donelo je odluku da se SAO Krajina razdružuje od Republike Hrvatske i ostaje u Jugoslaviji. 


1993 - Američki vojni transporteri izbacili su iznad istočne Bosne prve tovare humanitarne pomoći u hrani i lekovima, čime je počela "Operacija padobran" u ratom zahvaćenoj Bosni i Hercegovini. 


1994 - U zoni "zabranjenog leta" iznad Bosne i Hercegovine zapadno od Banjaluke dva američka aviona F-16 srušili su četiri srpska aviona tipa "Galeb". 


1997 - U Iranu je zemljotres razorio više od 20 sela, a poginulo je oko 1.000 ljudi. 


1998 - Nakon ubistva četiri srpska policajca kod Glogovca i Srbice, na području Drenice na Kosovu počeli su sukobi srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca, pripadnika nelegalne Oslobodilačke vojske Kosova. 


2003 - Na zajedničkoj sednici oba veća Skupštine SR Jugoslavije proglašena je Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama. 


2004 - Afrički lideri su se na samitu dogovorili da oforme Afričke multinacionalne snage, koje bi bile sposobne da intervenišu širom Afrike, u cilju okončanja građanskih ratova i sprečavanju genocida. 


2011 - Umrla je francuska glumica Ani Žirardo koja se proslavila ulogama u filmovima slavnih reditelja poput Lukina Viskontija (Roko i njegova braća), Kloda Leluša, Marka Fererija i Andrea Kajata. Dobitnica je nekoliko francuskih filmskih priznanja među kojima su i tri Cezara.

KLINTON: ASAD ĆE PLATITI VISOKU CENU

     Rabat - Režim sirijskog predsednika Bašara al-Asada će pasti kada ga napuste vojnici, poslovni ljudi i pripadnici nacionalnih manjina, kaže Hilari Klinton.

     "Režim će pasti. Nisam prorok i ne mogu da vam kažem kada će se to dogoditi. Ali sirijska vojska, koja je u velikoj meri vojska sastavljena od regruta, neće hteti da više sprovodi brutalne napade na sirijski narod", rekla je državna sekretarka SAD u intervjuu za marokansku televiziju 2M tokom posete zvaničnom Rabatu.


     Ona je dodala da će istovremeno redovi dezertera biti brojniji i da će "konačno imati dovoljan zamajac protiv režima", ne samo u redova bezbednosnih snaga, već i među poslovnim ljudima i pripadnicima manjina koji su zabrinuti zbog onoga što se dešava u zemlji. 


     "To će se desiti. To je samo pitanje kada. Nadam se da će se to dogoditi ranije umesto kasnije, da bi se zaustavilo ubijanje", navela je Klinton i dodala da će Asad platiti "visoku cenu" što je prkosio svetu, prenela je agencija AFP. 


     Klinton je dala intervju marokanskoj televiziji na kraju trodnevne turneje po zemljama severne Afrike, tokom koje je posetila Tunis, Alžir i Maroko.

NAORUŽAVAJU POBUNJENIKE U SIRIJI I EKSPLICITNO INSISTIRAJU NA NATO VOJNOJ INTERVENCIJI

     Kralj Saudijske Arabije Abdulah bin Abdul-Aziz Al Saud rekao je juče u telefonskom razgovoru ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu kako njih dvojica više nemaju o čemu pričati po pitanju Sirije, nakon što je Rusija uložila veto na UN-ovu rezoluciju, prenosi saudijska novinska agencija (SPA). 

POSMATRAČKA MISIJA ARAPSKE LIGE NA PRO-ASAD SKUPU

     "Saudijska Arabija ima veliku religioznu i moralnu odgovornost po pitanju događanja u Siriji. Naši ruski prijatelji trebali su se koordinirati sa Arapima pre donošenja odluke o ulaganju veta pred UN Savetom bezbednosti. Svaki naš dijalog nakon toga je nepotreban." - rekao je kralj Abdulah u razgovoru sa ruskim predsednikom, prenosi SPA.

DMITRIJ MEDVEDEV I SAUDIJSKI KRALJ ABDULAH

     Telefonski razgovor između saudijskog kralja i ruskog predsednika dolazi samo dan nakon što su sirijski pobunjenici (SNC) poručili kako su došli do zaključka - strana vojna intervencija je neophodna. Saudijski kralj Abdulah i njegova zemlja deo su pro-zapadnih saveznika na prostoru Persijskog zaliva koji žestoko urgiraju za smenu vlasti u Siriji. Abdulah je 10.2.2012, posle ruskog veta, izjavio kako je "poljuljano globalno poverenje u UN" zbog ruskog i kineskog veta koji je onemogućio sprovođenje UN-ove rezolucije.


     Situaciju i poziv saudijskog kralja prokomentarisao je Teodor Karasik, analitičar istraživačkog centra za Bliski istok u Dubaiu. Karasik objašnjava koliko je zapravo Rusiju "koštalo" ustrajavanje do kraja i ulaganje veta na UN-ovu rezoluciju: "Svi napretci i investicije koje je Rusija ostvarila u proteklih 10 godina na prostoru GCC-a (op.a. Gulf Cooperation Council - saradnja Zalivskih zemalja) u građevinskom, turističkom i energetskom sektoru sada su potpuno bačene u vetar posle ovog veta. U Saudijskoj Arabiji vlada velika ogorčenost zbog tog poteza, među državnim i verskim vođstvom".

POSMATRAČKA MISIJA ARAPSKE LIGE

     Podsetimo, rezoluciju je sastavila Arapska Liga sa ciljem "političke tranzicije u Siriji". Rusija i Kina uložile su veto jer, kako navode njihovi predstavnici, dokument ostavlja prostor za angažman strane vojne intervencije u Siriji.


     Arapska Liga planirala je kreiranje UN rezolucijew na osnovu argumenata da se u Siriji vrši krvoproliće u orkestraciji vlade predsednika Bašar al-Asada. Kako bi te indicije i dokazali, na teren je poslata velika istraživačka misija. Nakon što je misija utvrdila da se na prostoru Sirije ne događa "ništa strašno" i kako su zapadni mediji naduvali celu priču izvan svake proporcije, misija je naglo okončana i povučena iz zemlje, a retorika se vratila prethodnim potezima - indicijama i špekulacijama. Ceo izveštaj posmatračke misije: 


     Izveštaj posmatrača Arapske Lige od sada dostupan i na internetu - velike kontradikcije sa zapadnim medijima

     Baš kao i u ratu protiv Libije, SAD i NATO saveznici u Evropi pozivali su na intervenciju protiv Sirije na osnovu zahteva Arapske Lige. Podsetimo, Arapska Liga bila je ključna u sastavljanju UN-ove rezolucije o Siriji. Prema njima Bašar al-Asad je izgubio svaki legitimitet i direktan je krivac za nasilje u zemlji. Rezoluciju su zaustavile Rusija i Kina uloživši veto. Nakon Rusko-kineskog veta zapadni mediji su višestruko "pojačali" retoriku protiv Sirije do te mere da je Sirija danas jedna od glavnih vesti i u medijima koji do sada gotovo da i nisu pratili događanja iz te zemlje.

POSMATRAČKA MISIJA ARAPSKE LIGE NA ANTI-ASAD SKUPU

     Otvoreno se koriste termini kao "masakr protiv vlastitog stanovništva", dok se predsednika Sirije naziva "brutalnim tiraninom". Kao novinarsko pokriće koriste se neprovereni video snimci koje anonimni korisnici postavljaju na servis YouTube, a u raspačavanju istih prednjače veliki američki mediji - u prvom redu CNN. Ipak, svi ti navodi - jedne i druge strane - mogli bi se kolektivno okarakterizisati kao "pretpostavke", ali sve to se radikalno menja objavom celokupne dokumentacije posmatračke misije koju je pokrenula (i naglo prekinula) Arapska Liga. Izveštaj posmatračke misije jedini je legitiman dokument koji nam može dati uvid u aktuelno stanje u Siriji, sve drugo vrlo lako može biti okarakterisano kao "za" ili "protiv" propaganda.


     UN-ova rezolucija samo u kratkim crtama spominje veliku posmatračku misiju Arapske Lige - navodi se kako je misija morala biti prekinuta zbog "nasilja koje je ometalo dalji rad". U stvarnosti jedini formalni cilj Arapske Lige bio je da se svrgne režim u Siriji - u tom nastojanju su i pokrenuli posmatračku misiju, nadajući se kako će im ona obezbediti dovoljno "legitimnog" materijala povodom kojeg bi vojna intervencija bila opravdana. Arapskom Ligom dominiraju Katar i druge pro-SAD monarhije u Persijskom zalivu, iste te članice prekinule su posmatračku misiju i pokušale zataškati rezultate - nakon što su počeli pristizati i izveštaji o stvarnoj situaciji na terenu.

POSMATRAČKA MISIJA ARAPSKE LIGE U
RAZGOVORU SA STANOVNICIMA GRADA HOMSA

     Službeni izveštaj posmatračke misije Arapske Lige (koju je činilo 166 osoba) ključni je dokument koji neosporno pokazuje kako se gotovo od prvog dana "sirijske krize" lažno izveštavalo o događajima u zemlji. Propaganda se uvek može sa lakoćom pokrenuti sa obe strane i na osnovu propagande gotovo je nemoguće uvideti pravo zbivanje u zemlji. Posmatračka misija od 166 članova, samom svojom magnitudom, jedino je relevantno i obektivno telo koje može dati pravu sliku zbivanja na terenu. Činjenica da iscrpan izveštaj nije išao na ruku zapadnim saveznicima glavni je razlog zbog kojeg se isti pokušavao (i još uvek pokušava) ignorisati i zataškati.


     Možete ga preuzeti u PDF dokumentu na sledećoj adresi: http://globalresearch.ca/Report_of_Arab_League_Observer_Mission.pdf


     Izveštaj je ignorisan zato što su 166 promatrača otkrili kako je "nasilje u Siriji" izuzetno manjeg intenziteta od onoga što se servira putem vodećih medija. Nadalje, u izveštaju stoji kako je sirijska vlada gotovo u potpunosti "prihvatila i izvršila sve zahteve" koje je od njih tražila posmatračka misija. Ali, možda i glavni razlog zbog kojeg se ovaj neizmerno važan dokument pokušava zataškati je i zaključak da je sirijska vlada i stranka Baath suočena sa "oružanom pobunom", a ne sa demonstrantima i aktivistima - kako zapadni mediji i dan danas pišu.


     Katar i Saudijska Arabija odigrale su glavnu ulogu u "zakopavanju" ovog dokumenta i prekidanju posmatračke misije. Mnogi navode kako je razlog tome podatak da upravo te zemlje naoružavaju pobunjenike u Siriji i eksplicitno insistiraju na NATO vojnoj invaziji.


     Detalji izveštaja direktan su dokaz za ono o čemu već mnogi špekulišu - SAD, Francuska, Britanija, zajedno sa Turskom i Zalivskim zemljama žele izbijanje građanskog rata i instalaciju pro-zapadne sunitske vlasti koja bi direktno bila u konfrontaciji sa Iranom.


     Sirija je potpisala protokol 19.12.2011. kojim se odobrava posmatračka misija. Posmatrače je predvodio sudanski general Muhamed Ahmad Mustafa Al-Dabi, misija je uključivala 166 posmatrača iz 13 arapskih zemalja i 6 arapskih organizacija. 22.12.2011. sirijska vlada je potvrdila "potpunu spremnost da se asistira Misiji na svaki mogući način i da se osigura slobodno i sigurno kretanje za sve posmatrače širom Sirije", kao i da im se omogući da se "slobodno sastaju sa kime god požele". Posmatrači su u svojim izveštajima potvrdili kako se sva ova obećanja od strane sirijske vlade u potpunosti izvršavaju.


     27.12.2011. promatrači Arapske Lige stigli su u grad Homs, tzv. "epicentar tenzija". Gradonačelnik grada Homs je tada izjavio kako se u gradu desila "eskalacija nasilja kojeg su pokrenule oružane grupe za koje se veruje da broje oko 3,000 pojedinaca".


     Posmatrači su obišli nekoliko četvrti u gradu Homs i susreli se sa "većim brojem opozicionih građana". Takođe su svedočili i "intenzivnoj razmeni vatre između sirijske vojske i opozicije u četvrti Baba Amr". Posmatrači su zatim ispregovarali povlačenje vojnih vozila, čime je privremeno zaustavljen sukob i dignuta je blokada transporta hrane i goriva.


     Nakon toga je usledilo "potpuno i glatko raspoređivanje posmatrača širom zemlje" u 15 zona, obuhvatajući 15 gradova i teritorija u kojima su dominirali i lojalisti i opozicija - uključujući: Damask, Homs, Rif Homs, Idlib, Dera, Hamaa, Aleppo, Deir Al-Zor, Latakia, Qamishli, Hasaka, Suwaida, Bu Kamal, Deir Al-Zor, Palmyra (Tadmur), Sukhna, Banyas i Tartous.


     Posmatrači su zabeležili sve incidente uključujući i "pojedine nasilne akcije od strane vladinih snaga, razmenu vatre sa naoružanim elementima u Homsu i Hami", ali zaključuje se kako je postignuto "znatno smirivanje situacije".


     Također su zapisani i događaji iz grada Homs i Dera'a, posmatrači navode kako su "naoružane grupe počinile nasilna dela protiv vladinih snaga što je rezultiralo smrću i ozledama". Vladine snage su zatim "odgovorile silom, na što su naoružane grupe uzvratile projektilima za razaranje oklopa", stoji u izveštaju.


     U gradovima Homs, Idlib i Hama, posmatrači su zabeležili "činove nasilja protiv vladinih snaga i civila što je rezultiralo smrću i ozledama. Opozicija je takođe bombardovala civilni autobus, ubivši pritom 8 civila i ozledivši ostale, uključujući žene i decu."


     U izveštaju takođe stoji: "U zadnje vreme događaju se incidenti koji bi mogli još više pojačati sukobe između suprotstavljenih strana. Ti incidenti mogu dovesti do jako velikih posledica uključujući gubitak života i imovine. Takvi incidenti uključuju miniranje zgrada, bombardovanje vozova koji prevoze gorivo, vozila koja prevoze dizelsko gorivo, kao i bombardovanje gasovoda - ali takođe i - oružani napadi čiji su cilj policajci i članovi medija. Neke od ovih napada izvodi "Slobodna Sirijska Vojska", dok ostale izvode druge naoružane grupe koje predstavljaju opoziciju."


     U isto vreme, dok je misija bila na terenu, strani mediji stalno su izveštavali o sve većem broju ubijenih. Najveći broj tih navoda pristizao je iz londonskog udruženja "Syrian Observatory for Human Rights" (Sirijsko udruženje za ljudska prava) za koju se već neko vreme špekuliše da je finansirana od strane Katra i Saudijske Arabije. Šta god da je organizacija sastavila, veliki broj medija je prenosio bez ikakvog posebnog istraživanja ili provere.


     U izveštaju posmatrača Arapske Lige jasno se vidi da su brojni medijski "izveštaji" bili preuveličani i lažni. Tako u izveštaju misije stoji: "veliki broj njih lažno je izveštavao o eksplozijama ili nasilju na nekoliko lokacija. Kada su posmatrači stigli na te lokacije, otkrili su da su ti izveštaji bili lažni. Misija takođe zaključuje, na osnovu svojih posmatrača, da su mediji lažno izveštavali po pitanju incidenata i broja ubijenih ljudi u incidentima i protestima."


     Takođe se navodi: "Izuzev nekoliko manjih konfrontacija, mirni protesti vladinih pristalica i opozicije na više mesta su protekli bez incidenata."


     Misija je takođe detaljno propratila puštanje zatvorenika na osnovu Asadove amnestije koju je proglasio 15. januara ove godine. Pojedine organizacije izvan Sirije navodile su da se u Siriji nalazi 16,237 zatvorenika. Interna opozicija dala je brojku od 12,005 zatvorenika. Posmatračka misija zaključuje da su navodi potpuno neutemeljeni: "postoje određena odstupanja po pitanju broja zatvorenih - informacije ili nedostaju ili su netačne - imena se ponavljaju."


     Asadova vlada objavila je kako je pušteno 7,604 pritvorenika, pre i posle službene amnestije. Misija je individualno potvrdila 5,152 osoba.


     U misiji se takođe navodi: "sva vojna vozila, tenkovi i teško oružje, povučeno je iz gradova i rezidencijalnih četvrti."


     Možda i najzanimljiviji detalj celog izveštaja posmatračke misije je onaj u kojem se otvoreno opisuju pokušaji sabotiranja njihovog rada od strane medija, tako se između ostalog navodi: "Od kada je počeo naš rad, Misija je postala cilj agresivne medijske kampanje - neke medijske organizacije rade u službi konkretnog cilja - osporiti Misiju, njeno vođstvo i uzrokovati propast celokupne Misije."


     U izveštaju se otvoreno govori i o pojedinim članovima misije koji su imali "posebne" interese: "Pojedini posmatrači odmetnuli su se od svoje dužnosti i prekršili zakletvu koju su dali. Kontaktirali su predstavnike iz njihovih zemalja i davali im preuveličane informacije o samim događajima. Ti pojedinci krivi su za stvaranje pogrešne slike aktuelne situacije."


     Jedna od poslednjih tačaka u izveštaju potpuno je devastirajuća za medijsku propagandu koja je celo ovo vreme ciljala na izazivanje rata u Siriji - misija navodi: "Misija zaključuje kako postoji naoružani entitet koji se ne spominje u protokolu Arapske Lige." Nadalje se navodi kako taj entitet čine tzv. "Slobodna Sirijska Vojska", ali i "druge naoružane opozicione grupe".


     Po pitanju optužbi za preteranu upotrebu sile od strane sirijske vojske, posmatračka misija zaključuje: "U pojedinim zonama, spomenuti naoružani entitet reagira napadima na sirijsku vojsku i na civile, što direktno dovodi do odgovora od strane sirijske vojske."


     U samom zaključku izveštaja, General Al-Dabi napominje da se posmatračkoj misiji dopusti još vremena, jer je na terenu provela samo 23 dana. I pored tog apela, Saudijska Arabija, a neposredno nakon njih i Katar, odustali su od misije koja je proglašena "neuspelom".


     Moglo bi se konstatovati kako je jedini "neuspeh" velike posmatračke misije bio taj što su svojim izveštavanjem sa terena potpuno pobili brojne medijske navode o stanju u Siriji, ali i argumente na kojima je sastavljena, sada već propala, UN-ova rezolucija.


     Podsetimo, na ovonedeljnom sastanku Lavrov-Asad odlučeno je da u Siriju treba dovesti veliki broj stranih posmatrača koji bi izveštavali o pravoj situaciji na terenu (Lavrov nakon sastanka u Damasku: "Asad će zaustaviti nasilje u Siriji, iz kojeg god pravca ono dolazilo").


     Imajući u vidu koliko je posmatračka misija Arapske Lige, pored svih opstrukcija, pridonela boljem shvatanju "sirijske krize", može se zaključiti da je plan za dovođenje još većeg broja nezavisnih posmatrača trenutno daleko najbolje rešenje za stabilizaciju zemlje i okončanje višemesečnih sukoba u Siriji.

(Saudi Press Agency (spa.gov.sa) | arabianbusiness.com | panarmenian.net)

ROBERT MUGABE BRITANSKOM PREMIJERU DEJVIDU KAMERONU: IDI DOĐAVOLA I TI I PRAVA HOMOSEKSUALACA!

     Predsednik Republike Zimbabve Robert Mugabe (88) održao je govor povodom svog rođendana pred hiljadma okupljenih pristalica. U svom najnovijem govoru, koji je prikazan na državnoj televiziji, žestoko se obrušio na britanskog premijera Dejvida Kamerona.Mugabe je poručio Kameronu da ide "dođavola" zajedno sa pravima homoseksualaca. Naime, Britanija je žestoko kritikovala Zimbabve u više navrata zbog kontroverznog zakona o homoseksualcima, Dejvid Kameron je ranije rekao kako će Britanija uskratiti asistenciju svim zemljama u razvoju koje ne poštuju prava homoseksualne zajednice.

     Predsednik Robert Mugabe očito nikako nije naklonjen homoseksualnoj populaciji, tvrdi kako su to "zapadnjačke vrednosti" i kako bi narod Republike Zimbabve iste trebao odbaciti. Ipak, može se pretpostaviti kako je Mugabea daleko više isfrustrirala činjenica da svojevrsna naredba dolazi iz redova bivših kolonijalnih gospodara.


     U svom govoru Mugabe je istakao kako je, prema njemu, jedini "normalan" odnos onaj između muškarca i žene i na temelju toga odgovorio je Kameronu: "odbijamo sve vaše naredbe i kažemo da idete dovraga. Ti, Dejvide Kameronu, zašto se pretvaraš da to ne razumeš? Ili se pak radi o nekakvoj ludosti koja je postala deo evropske kulture?"


     "Muškarac je slobodan da se oženi sa ženom i to je princip koji mi sledimo. To je 'proces' koji je stvorio i mene i tebe. Ova ludost je deo današnje evropske i američke kulture", poručio je Robert Mugabe.


     Pojedini analitičari tvrde kako je žestok stav protiv homoseksualne populacije tek deo opšteg animoziteta svega što predsednik Mugabe percipira kao pro-zapadno, u svojim govorima često navodi kako zapad - ponajviše, kapitalistički sistem - pokušava da uvede svoj "način života" u Afriku i tom strategijom je ponovo neo-kolonizuje.


     Sa druge strane, poznavaoci situacije u Republici Zimbabve veruju da Mugabe svoju anti-homoseksualnu retoriku, barem delomično, koristi i kao distrakciju od ekonomskih problema u kojima se država nalazi.


     Pores činjenice da je pitanje prava homoseksualaca dobilo najveću medijsku ekspoziciju, u svom govoru predsednik Mugabe adresirao je i brojne druge teme.Kako prenosi Washington Post, Mugabe je takođe konstatovao: "pojedine afričke vođe postali su slabe i naivne i misle samo na svoje materijalno bogatstvo dok kleče pred zapadnjacima".


     Podsetimo, Republika Zimbabve bila je dugi niz godina britanska kolonija pod imenom Južna Rodezija. Robert Mugabe nalazi se na vlasti od 1980. kada je izabran za prvog premijera u post-kolonijalnoj eri nakon žestokog građanskog rata. Zanimljvo je spomenuti da kontroverzni zakoni kojima se kriminalizovao homoseksualizam datiraju iz vremena kada je Zimbabve bila britanska kolonija.

(dailymail.co.uk | Sydney Morning Herald | ABC Online | Washington Post)