RUSKA PODRŠKA SIRIJI, ALI NE I VOJNA?

     I dok se arapski svet distancira od Sirije, Rusija i dalje podržava Bašara el Asada. Ruski stavovi u pogledu Sirije ostaju tvrdi. Da li toliko da bi se ruska vojska angažovala na strani Asada u slučaju intervencije?

     Moskva i Damask još od vremena Sovjetskog Saveza imaju izuzetno dobre odnose. Ruska mornarica u sirijskoj luci Tartus u Sredozemlju ima jedinu bazu van granica bivših sovjetskih republika. Pre nekoliko dana u tu luku uplovio je ruski nosač aviona "Admiral Kuznjecov". Pored toga, Rusija prodaje oružje Siriji. To je jedan od razloga što je Rusija uložila veto u Savet bezbednosti UN na rezoluciju kojom je, sirijski režim trebalo da se primora da ode sa vlasti. Da je rezolucija usvojena, ruske firme, koje proizvode oružje, izgubile bi četiri milijarde američkih dolara, procenjuju eksperti u Moskvi.


     Međutim, mnogo važnija od vojne jeste geopolitička komponenta, smatra Boris Dolgov sa Instituta za orijentalistiku Ruske akademije nauka. Ukoliko Rusija odustane od Sirije, kao što je prethodno odustala od podrške Libiji, izgubiće ugled. Prilikom glasanja u Savetu bezbednosti o rezoluciji o Libiji Rusija je ostala uzdržana. Potom je postala svedok svrgavanja Moamera el Gadafija u zajedničkoj akciji pobunjenika i Nato. Sada Moskva želi sprečiti da od Sirije ne postane nova Libija, smatra Dolgov.


     Predizborna antizapadna retorika


     Ipak, aktivnu vojnu podršku u slučaju vojne intervencije protiv Asada, Rusija Siriji neće pružiti, smatra Ginter Mejer, ekspert sa Univerziteta u Majncu. U to je ubeđena i Margarete Klajn iz berlinske Fondacije za nauku i politiku. Politička cena koju bi u tom slučaju platila Moskva bila bi previsoka. Rusija želi da osigura preživljavanje svog najvažnijeg partnera, ali pri tom ne želi da ugrozi svoju poziciju, smatra Margarete Klajn. Rusija je zainteresovana i za dobre odnose sa arapskim svetom u celini, pa tako i sa zemljama Arapske lige.


     Eksperti procenjuju da Moskva ima i unutrašnje političke razloge zbog kojih drži stranu Asadu. Naime, 4. marta se u Rusiji bira novi predsednik. Dolazak Vladimira Putina na tu funkciju je siguran, ali njegova popularnost je poslednjih nedelja, zbog optužbi za izbornu prevaru, naglo opala. Stoga će Putin pokušati da antizapadnom retorikom i odlučnim spoljnopolitičkim potezima pridobije birače, ubeđena je Margarete Klajn iz berlinske Fondacije za nauku i politiku.

(Roman Gončarenko / Jasmina Roze)