Slovenija će postati peta zemlja Evropske unije koja će zamrznuti ratifikaciju Međunarodog sporazuma o sprečavanju falsifikovanja (ACTA), protiv kojeg su širom Evrope izbili masovni protesti.
Prema njegovim rečima, "ovaj sporazum očigledno nije predmet razumevanja već ogromnog nerazumevanja".
Ključne zemlje Zapada, uključujući 22 zemlje Evropske unije su krajem januara potpisale ACTA čiji je cilj, tvrdi se, da uskladi međunarodne standarde u zaštiti autorskih prava i intelektualne svojine, kako bi se suzbilo falsifikovanje i piraterija.
Međutim, EU se od tada suočila sa nekoliko stotina protestnih skupova, peticijom koju je potpisalo oko dva miliona ljudi i javnom osudom stavljanja potpisa na sporazum, čiji kritičari smatraju da pod plaštom borbe protiv piraterije uvodi cenzuru interneta i ugrožava pravo na privatnost njegovih korisnika.
Kritičari ACTA takođe navode da je sporazum napravljen tajno, izvan međunarodnih foruma kao što je Svetska trgovinska organizacija.
U sporazumu se, pored ostalog, nalaze odredbe koje uvode odgovornost provajdera za ono što rade korisnici interneta, uključujući razmenu filmova, muzike, igara.
Odmah posle potpisivanja sporazuma, izvestilac Evropskog parlamenta za sporazum ACTA podneo je ostavku na funkciju, rekavši da je taj sporazum "maskerada".
Potom su, pod pritiskom demonstracija i javnog mnenja, vlade Poljske, Češke, Letonije i Bugarske odlučile da zamerznu ratifikaciju sporazuma, a predstavnica Slovenije, koja je stavila potpis na kontroverzni sporazum, javno se izvinila građanima zbog svog postupka i pozvala ih da se pridruže demonstracijama.
U međuvremenu, Nemačka, koja je trebalo da postane 23. potpisnica iz Evropske unije, odlučila je da to ne učini.
ACTA se pre četiri dana našla na udaru kritika Martina Šulca, predsednik Evropskog parlamenta koji bi u junu trebalo da glasa o ovom sporazumu, nakon čega bi, u slučaju pozitivnog ishoda, usledila ratifikacija u nacionalnim parlamentima članica Unije.
Evropski sud je u četvrtak odbio zahtev belgijske agencije za zaštitu autorskih prava SABAM da društvena mreža Netlog zabrani svojim korisnicima filmova, muzike itd, time što će uvesti filtere koji će to onemogućiti. Presuda će, međutim, imati snagu presedana u sudskim sporovima protiv internet provajdera i društvenih mreža koje vlasnici prava vode na teritoriji Evropske unije.
Smatra se, takođe, da će odluka Evropskog suda dodatno smanjiti šanse da ACTA bude usvojena na teritoriji Unije.
Нема коментара:
Постави коментар