"Okupacija izvora hrane!"
Occupy pokret u SAD-u možda još uvek nije uspeo srušiti bankarski lobi i principe neo-liberalnog kapitalizma, ali borba protiv korporativne dominacije jača iz dana u dan. Iz te perspektive, fenomen Occupy predstavlja jedan od najznačajnijih pokreta do sada. Esencija ovog pokreta je da se ljudi sastaju i intenzivno raspravljaju o svetu u kome živimo. Otvoreno se kritikuje moć korporacija, sadašnjost koja je u svakom pogledu podređena isključivo uticaju krupnog kapitala. Ono što je započelo kao ulični protest protiv vladavine "1%" do sada, u relativno kratkom vremenu, evoluiralo je u mnoge druge važne sfere. Od izuzetne je važnosti da takav otpor buja i raste upravo u SAD-u, razlog je jednostavan - većina dominantnih transnacionalnih korporacija dolazi upravo iz Amerike. Jedna "grana" Occupy otpora fokusirala se na prehrambenu industriju - možda i najvažniju industriju od koje svi zavisimo.
Vandana Šiva autorka je preko 20 knjiga i oko 500 stručnih radova u nekim od najznačajnijih naučnih i tehnoloških časopisa. Danas (27.2.2012.) pokreće se akcija koju su aktivisti nazvali "Okupirajmo naše izvore hrane!" (eng. "Occupy our food supply"). U znak podrške pokretu Dr. Vandana Šiva, istaknuta zastupnica protiv korporativne dominacije hrane, objavila je tekst na portalu grist.org.
Indijka Vandana Šiva (r.5.11.1952.) autorka je preko 20 knjiga i oko 500 stručnih radova u nekim od najznačajnijih naučnih i tehnoloških časopisa. Doktorirala je 1978. na univerzitetu University of Western Ontario u Kanadi sa radom "Skrivene varijable u kvantnoj teoriji", danas živi i radi u Delhiju.
Donosimo vam slobodni prevod njene kolumne sa engleskog jezika:
"Najveće korporativno preuzimanje naše planete je preotimanje prehrambenog sektora, taj čin ima nemerljive posledice za planetu Zemlju i sve njene stanovnike. Od semena do farme, od dućana do stola, korporacije žele apsolutnu kontrolu nad celim biodiverzitetom, zemljom i vodom. Oni žele nadzor nad načinima putem kojih se hrana uzgaja, procesuira i dostavlja. A u nastojanju da zadobiju tu kontrolu, uništavaju ekološke procese na planeti, naše farme, naše zdravlje i našu slobodu.
Sve počinje sa semenom. Monsanto i nekolicina drugih giganata žele da imaju vlasništvo nad svim semenom u svetu putem svojih patenata i genetskog inženjeringa. Kompanija Monsanto sastavila je zakon Svetske trgovinske organizacije (WTO) o intelektualnom vlasništvu kojim se od zemalja traži da moraju koristiti njihovo patentirano seme. Baš kao što je i jedan predstavnik kompanije Monsanto jednom rekao: "u sklapanju ovih ugovora mi smo bili pacijent, dijagnostičar i lekar - sve u jednom".
Oni su identifikovali problem - za ove korporativne profitere problem je bio u tome što su poljoprivrednici čuvali svoje seme, stoga su pronašli i rešenje. Njihovo "rešenje" bilo je to da se nad semenom uvede intelektualno vlasništvo, tako da je doslovno čuvanje semena postalo krađa, a deljenje semena kriminalni čin.
Ja lično verujem kako je čuvanje semena i biodiverziteta naša ekološka i etička dužnost. Zato sam i organizovala udruženje Navdanya još pre 25 godina.
Navdanya je pokret kojim želimo "okupirati seme". Do danas smo osnovali 66 javnih banki semena, sačuvali smo preko 3,000 vrsta pirinča, zaustavili smo zakone koji su nam želeli nametnuti odredbe putem kojih ne bi smeli sačuvati seme i aktivno smo se borili protiv "biopiratstva".
Korporacije kao što je Monsanto stvorile su uzbunu po pitanju čuvanja semena. Stoga smo i počeli globalnu kampanju za suverenitet semena. Do sada je 84 organizacija uputilo tužbu protiv kompanije Monsanto i njihovog programa patentiranja, verujemo da je to značajan korak u čuvanju semena.
Sledeći korak putem koga korporacije žele da zavladaju prehrambenim sektorom je kontrola naših poljoprivrednih imanja. Pored izjava koje dolaze iz korporativnih krugova, genetski inženjering ne proizvodi više hrane. Brojna istraživanja pokazala su kako su te izjave neutemeljene. Bioraznolika i organska poljoprivreda stvara više hrane, ali i čuva prirodu. Mi imamo rešenje za glad u svetu - ali to rešenje nije profitabilno kompanijama kao što su Monsanto i Cargill.
Kargil, najveći proizvođač žita na svetu, sastavio je poljoprivredni zakon pri organizaciji WTO - taj dokument uništio je malu proizvodnju širom celog sveta, male poljoprivrednike, devastirao amazonske šume i od hrane stvorio spekulativnu robu kojom se trguje na svetskim berzama. Ako milijarda ljudi danas gladuje onda je to zbog pohlepne, kapitalističke i neodržive korporativno-industrijske poljoprivrede. Dok u isto vreme stvaraju globalnu glad, veliki agrobiznisi uzimaju naš novac od poreza za državne podrške putem kojih se navodno bore protiv te iste gladi koju su sami i stvorili.
Naš sistem je upravo izdvojio nove 2 milijarde USD za borbu protiv bolesti povezanih uz prehranu kao što su gojaznost i dijabetes. Zamenili su zdravu, lokalnu hranu sa "junk food-om" i procesuiranom hranom putem zakona o "sigurnosti hrane" koje ja nazivam pseudo-higijenskim zakonima. Te zakone na globalnom nivou sprovodi WTO, a na nacionalnoj korporacije.
Poslednja karika u lancu korporativnog preuzimanja prehrambenog sektora su veliki šoping centri kao što je Walmart u SAD-u. U Indiji smo se snažno borili protiv dolaska Walmarta koji ima cilj da uništi sve male prodavnice lokalne hrane koje prehranjuju milione.
Stoga moramo okupirati izvore naše hrane jer korporacije će uništiti i tlo i seme, našu vodu i našu zemlju, klimu i ceo biodiverzitet. 40% stakleničkih gasova dolazi od strane industrijske poljoprivrede, 70% vode se troši za industrijsku poljoprivredu. 75% biodiverziteta već je uništeno zbog industrijskih monokultura.
Postoji alternativa kojom možemo spasiti našu planetu, naše farme i naše zdravlje. Okupirati prehrambeni proces znači odupreti se korporativnoj kontroli i početi sa izgradnjom održivih alternativa - od semena do stola. Seme po seme, farma po farma, jelo po jelo - moramo slomiti koporativnu diktaturu i stvoriti živu i snažnu demokratiju prehrane."
(Izvor: http://grist.org/sustainable-food/dr-vandana-shiva-occupy-our-food-supply/
Autor: Dr. Vandana Shiva)
(Datum objave: 27.2.2012., Prevod sa engleskog: Marko K.)
Нема коментара:
Постави коментар