Nakon velikih protesta širom Rumunije, vlada je bila prisiljena da podnese ostavku - ali, kako to i biva u slučajevima kada narod ruši vlast - direktan odgovor političke elite nikad nije adekvatan. Rumunski protesti i pad vlade još su jedan dokaz da bi demonstranti nakon indukovanih kadrovskih promena morali raditi sve, samo ne slaviti. Najveća "odbrana" dominantne strukture je da stvori osećaj pobede među pobunjenim stanovnicima, ponudi im pojedine "kozmetičke" promene, poneku bledu reformu i zaključiti "evo, dobili ste koliko ste dobili - sada natrag na posao".
U slučaju da se radilo samo o korupciji pojedinca unutar strukture, tada bi se čak moglo konstatovati kako je "pritisak odozdo" napravio dobar posao i rešio zemlju pokvarenog političara.
Ali, rumunski slučaj (kao i drugi širom Evrope) nije nastao zbog individualnog, već strukturalnog problema.
Rušenje loše vlasti poprima oblike borbe protiv grčkog mitološkog bića Hidre - "otkidanjem jedne glave, narastu dve nove" pisali su antički Grci. U modernim vremenima paralela bi se mogla adekvatno ucrtati, uz male promene - rušenjem lošeg političara, na njegovo mesto odmah dolazi podjednako, ako ne i lošiji, predstavnik krupnijeg plana. A plan je već odavno poznat - potpuna podložnost međunarodnim kreditorima, u prvom redu MMF-u, Europskoj centralnoj banci i drugima.
Ono što je u ovakvom scenariju možda i najtragičnije to je činjenica da istim međunarodnim kreditorima čak i odgovara dovođenje novih - "konkretnijih" - predstavnika vlasti.
Prisetimo se samo Grčke i Italije. Mnogi će, opravdano, konstatovati kako je Silvio Berluskoni bio izuzetno loš i nemaran državnik, daleko više zainteresovan za ličnu karijeru, nego za blagostanje vlastitog naroda. Ipak, nakon njega Italija je dobila daleko koncentrisanijeg, podobnijeg i konkretnijeg premijera u liku Marija Montija.
Berluskoni je bio podoban i za uzvrat, kao nagrada za njegovu podobnost, bilo mu je omogućeno da se bogati do mile volje. Novi premijer Mario Monti sigurno neće osvanuti na naslovnim stranama u okviru nekakvog korupcionog skandala po kojima je Berluskoni postao toliko poznat. Monti je profesionalac, "vojnik" krupnog kapitala i međunarodnih finansijskih organizacija koje su danas daleko moćnije od bilo koje pojedinačne države. Nemarni vojnik-amater završiće na fronte i tamo pokušati da se okoristiti situacijom, nakrasti se ratnog plena i po mogućnosti upustiti se u radnje koje nikada ne bi mogao u okviru vladavine zakona i prava. Ali visoko istrenirani vojnik, profesionalac, on ne dolazi na front da bi se prepustio bezvlašću - on je usredotočen samo na izvršavanje cilja i strogih naredbi. Takvi su danas premijeri Grčke i Italije, a tamo gde još nisu, uskoro će postati.
Lična i vidljiva korupcija uskoro će nestati, ta era se primiče kraju. Širom Evrope stasaju nove "čiste" vlade, bez skandala i bez upletenosti u afere, ali daleko pogubnije po vlastiti narod nego što su to razni kleptomani, oportunisti i skorojevići ikada bili. Većinom su to osobe "istrenirane" direktno u kampovima centara moći, bivši zaposlenici MMF, velikih bankarskih lanaca kao što je Goldman Sachs, JP Morgan i drugi. Sa njima se javlja i jedan sasvim novi oblik borbe, koji više nego ikad preuzima klasni predznak. Demonstracije i protesti protiv pojedinaca biće sve ređi, a narod će sve češće ustajati protiv kompletne strukture i ideologije koju daje istrenirana vlast.
"Činjenica da je vladu preuzeo aktivni špijun sve govori o stanju demokratije u Rumuniji"
Upravo to se i dogodilo u Rumuniji. Mnogi već sada poručuju nezadovoljnim stanovnicima širom zemlje da je vreme da se "vrate svojim kućama", jer su eto - srušili lošu vlast i sada će sve ići nabolje. Predsednik Basesku na vlast je za premijera postavio šefa tajnih službi - Mihai Razvana. Rumunski list In Adevărul u svojoj kolumni iznosi: "činjenica da je vladu preuzeo aktivni špijun sve govori o stanju demokratije u Rumuniji". Kritiku takođe iznosi i list România Liberă u kojem stoji kako je Răzvan idelan kandidat za mesto premijera jer mora "obaviti posao" - taj posao je da uvede žestoke mere štednje koje zahteva MMF. U listu stoji: "Špijunaža nema nikakve veze sa zgodnim devojkama i sportskim automobilima, bitna je jasna i definisana misija i efikasna metoda izvršavanja".
Ako ćemo se voditi sličnim primerima, stvari po rumunjski narod sigurno neće ići nabolje, već potpuno suprotno. Svako demokratsko (izborima) ili narodno (na ulicama) rušenje vlasti koristi se za uvođenje sve monolitnije strukture u sam vrh države. Vlade postaju sve "bleđe", oprezno se daju izjave za javnost i sve manje liče političarima, a sve više poprimaju izgled dobro uvežbanih menadžera. Iza ovog fenomena ne stoje nikakve "teorije zavere", zapravo - stoje samo zavere, ali teorija je već postala praksa.
Neopreznim razmišljanjem jasni procesi se sistematski mute
Proces koji se u ovom trenutku odvija širom Evrope u svojoj suštini je vrlo jednostavan i toliko bazičan da ga svaki stanovnik sa lakoćom može razumeti - međunarodni kreditori forsiraju aspolutno podobne vlasti koje će imati samo jedan cilj: prisiliti vlastito stanovništvo da prihvati velike lične gubitke (mere štednje, rezovi, ukidanja, otkazi, smanjenja plata i penzija) samo kako bi se direktno iz njihovog džepa sav taj novac prebacio u ruke najbogatijih.
Logično je sledeće pitanje - ako su bogati već toliko neizmerno bogati, zašto onda traže još toliko puno? Odgovor je još jednom jednostavan, bazičan i lako razumljiv - ekonomski sistem je u krizi, možda i najvećoj krizi u svojoj istoriji, a shodno tome najveći strah vlada - ne među onima koji nemaju kapital, već onima koji ga u ovom trenutku imaju. Njihova filozofija, panična filozofija, je u jednom velikom desantu - toliko "povećati" već postojeće zalihe kapitala da će iste biti toliko ogromne da bi bile u stanju da "prezime" celu krizu, bar do kraja njihovih života. Obzirom kako znaju da više nigde svoj kapital ne mogu investirati - tržišta su prvi puta zasićena na globalnom nivou - za njih divlja akumulacija predstavlja jedini spas.
U samo jednoj prostoj rečenici - vlasnici kapitala putem svoje vojske (treniranih političara) pljačkaju narode širom sveta u još neviđenim proporcijama.
Na žalost, iz perspektive pokradenih naroda, u potpunom očaju i panici, vrlo jednostavni procesi često se dodatno komplikuju i prikazuju na pseudo-pogane gotovo mitološke načine.
Kako narod iz dana u dan sve više trpi, tako se javlja potreba za bilo kakvim okvirnim objašnjenjima. To je neverovatno plodno tlo za kojekakve prodavače magle, teorija zavere i ostale nadobudne špekulante koji imaju cilj da zarade nešto novca na temelju svojih kvazi-teorija. Zavere su na svakom koraku, tajna društva niču kao gljive posle kiše, a paranoja je na svojim vrhuncima. Zato i ne čudi da je industrija anti-depresiva doslovno "probila krov" poslednjih godina. Ipak, pre ili kasnije, čak i široke narodne mase moraće prihvatiti i spoznati aktualni proces u svojoj suštini - da je njihov mukotrpan rad i odricanje samo deo stare uzrečice "bogati se bogate, dok siromašni bivaju sve siromašniji", jedina razlika između današnjeg vremena i vremena kada je skovana je to da je ta uzrečica danas na steroidima.
Нема коментара:
Постави коментар