EU UVODI NOVE SANKCIJE ZEMLJI KOJA JE REKLA "NE" MASOVNOJ PRIVATIZACIJI I PRODAJI KOMPANIJA STRANCIMA

     Europska Unija planira uvođenje dodatne rigorozne sankcije Belorusiji, a povod je navodno "ozbiljno kršenje ljudskih prava". Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko rekao je kako će nove sankcije biti "beskorisne", ali i najavio "žestoki odgovor" ukoliko EU nastavi sa uvođenjem sankcija protiv njegove zemlje.

     "Morate razumeti da samo privremeno tolerišemo vaše pretnje sankcijama, ali čim pređete "crvenu liniju" žestoko ćemo odgovoriti", rekao je danas beloruski predsednik pred okupljenim ambasadorima u Minsku. Što se tiče "žestokog odgovora", Lukašenko je sigurno mislio na stratešku poziciju Belorusije preko koje se odvija znatan deo trgovine između zapada i istoka.

BELORUSIJA NA KARTI EVROPE

     U svom govoru Lukašenko je takođe naveo: "Šta Evropljani uopšte žele od nas? Minsk ne stvara nikakve probleme susdima ili bilo kojoj drugoj zemlji". Beloruski predsednik takođe upozorava zapadne sile da prestanu praviti planove protiv Belorusije: "Ako se bilo koja država usudi da ugrozi stabilnost Belorusije - borićemo se do smrti kao i u periodu 1941-45. i odbraniti našu nezavisnost i suverenitet, čak i ako pritom izgubimo podršku naših prijatelja Rusije i Kine".

AKTUELNI GRB:
PREPOZNATLJIVA IKONOGRAFIJA
UPUĆUJE NA PLANSKU EKONOMIJU

     U toj izjavi predsednik Lukašenko zapravo je dao svoj osvrt na širi geo-politički angažman koji se sprovodi u svetu danas. Činjenica je kako se vodi žestoka diplomatska i vojna ofanziva protiv svih država koje nisu direktno podložne zapadu. Jedine velike sile koje, za sada, mogu odolevati tom procesu su Rusija i Kina. Ipak, Lukašenko pokazuje kako je itekako svestan da "prijateljstvo" sa te dve velike sile nikada nije stabilno do one granice da se u njih može apsolutno pouzdati.


     Belorusija: stabilna ekonomija, nezaposlenost ispod 1%, otpor privatizaciji i rasprodaji kompanija strancima


     Belorusija je već dugo vremena na "meti" zapadnih sila. Mnogi analitičari koji se bave geo-politikom smatraju kako će "Belorusija doći na red" čim se završe ofanzive na prostoru Bliskog istoka i severne Afrike. Prethodna američka državna sekretarka, Kondoliza Rajs, opisala je Lukašenka kao "poslednjeg diktatora u srcu Evrope".


     Podsetimo, Belorusija je postala samostalna država nakon raspada SSSR-a, ali zapad je od samih početaka bio izuzetno kritičan prema Belorusiji. Pre svega zbog činjenice da se Lukašenko, koji je na vlasti još od 1994., žestoko usprotivio podilaženju tržišnoj ekonomiji i privatizaciji koja je poharala doslovno sve druge bivše sovjetske republike.


     Lukašenko je zaustavio taj proces u samom startu, zadržano je državno vlasništvo čime je sprečena masovna rasprodaja državne imovine. Brojne kompanije su u privatnom vlasništvu, ali većinom u uslužnom sektoru i u domaćem vlasništvu. Sve bitne grane poput industrije i poljoprivrede i dalje kontroliše država.


     Telekomunikacije, energetika i druge bitne industrije takođe su pod upravom države. Slično je i sa medijima, što je jedna od najvećih zamerki zapadnih sila. Bankarski sektor strogo je regulisan i takođe većinski se nalazi u državnom vlasništvu.


     Za razliku od striktno kapitalističkog modela kojim su krenule Rusija i druge ex-SSSR države, Lukašenko se opredelio za "tržišni socijalizam" koji više podseća na jugoslavenski model iz 70-ih i 80-ih godina.


     Koliko su izbori za predsednika zaista "demokratski" teško je reći, pre svega zbog činjenica da je zemlja poprilično izolovana. Ali, uprkos tim kritikama bitno je istaći neke druge elemente koji pokazuju kako je život u današnjoj Belorusiji po mnogo čemu kvalitetniji nego u bliskom susedstvu. Prema međunarodnom istraživanju, ljudski razvojni indeks - HDI* ili Human Development Index - u Belorusiji je najviši u celom ZND-u*.


     * ZND = Zajednica Nezavisnih Država - privredni, politički i ekonomski savez 11 bivših sovjetskih republika


     * HDI je uveden početkom devedesetih godina 20. veka od strane UN-a. Svaka država procenjuje se u rasponu od 0.001 do 1.0 - bodovi se daju na temelju očekivanog životnog doba, obrazovanja i dohotka.


     Većina kompanija je u državnom vlasništvu. U stranim kompanijama radi samo 1.4% stanovništva. Dok Evropska Unija i druge zemlje muku muče sa nezaustavljivim rastom stope nezaposlenosti, u Belorusiji nezaposlenost je u trajnom opadanju - prema najnovijim informacijama istraživanja koje je sproveo MMF - nezaposlenost u Belorusiji je ispod 1%.


     Jednokratan pad BDP-a, ali ne zbog krize, nego odluke da se svim radnicima poveća plata za 30%


     Državni BDP kontinuirano raste od početka 2000-ih, konkretan pad je zabeležen u 2009-oj, ali već u 2010. ekonomija se oporavlja. Zanimljiv je podatak vezan uz pad BDP-a - prema detaljnom izveštaju američkog State Departmenta, pad u BDP-u nije nastao zbog uticaja globalne finansijske krize već zbog odluke Vlade da se svim radnicima povećaju plate za 30%.


     Prema poslednjim informacijama  BDP je u prvom mesecu ove godine stabilan, dok se u prvom kvartalu očekuje rast od 2.5%. Problem u ekonomiji stvara hiperinflacija. Domaća valuta, beloruska rublja pala je znatno u odnosu na američki dolar. Tržište je stabilizovano čvršćim nadzorom nad valutom.


     Prema poslednjim podacima u poljoprivredi radi 14% radne snage, industriji 34.7% i 51.3% u uslužnom sektoru. Černobilska katastrofa 1986. imala je devastirajuće posledice na Belorusiju, uništen je znatan deo poljoprivrednog sektora, velika površina je ozračena, a troškovi na sankcionisanje te katastrofe su visoki i danas.


     Spoljni dug iznosi, prema zadnjim informacijama MMF-a, 26.54% BDP-a što je znatno manje nego u mnogim zemljama EU-a. Belorusija ima oko 9,5 miliona stanovnika.

(law.by | telegraf.by | US state department (state.gov) | belstat.gov.by | World bank | MMF)