OVE SUBOTE VELIKI ANTI-ACTA PROTESTI U PREKO 100 GRADOVA ŠIROM EVROPE

     Veliki otpor protiv kontroverznih anti-piratskih zakona ne jenjava - za subotu (11.2.2012.) najavljeni su anti-ACTA protesti u preko 100 gradova širom Evrope.

     Peticiju za odbijanje kontroverznih zakona potpisalo je već 1,75 miliona ljudi. Veliki protesti već su se održali u više država. Zadnji veći protest dogodio se prošle subote kada je na ulice Ljubljane izašlo preko 2,000 ljudi kako bi jasno pokazali ogorčenje prema uvođenju novih zakona.


     Jedan od najvećih anti-ACTA protesta do sada održao se u Poljskoj gde je nekoliko desetina hiljada ljudi izašlo na ulice zbog uvođenja rigoroznih zakona o internetu. Očekuje se kako će ova subota nadmašiti sve dosadašnje sporadične proteste u jednom velikom kolektivnom izlasku na ulice naroda širom Evrope. Podsetimo, američka verzija zakona ACTA, PIPA/SOPA, odložena je posle velikog online protesta u kome su učestvovale brojne web stranice, uključujući i Wikipedija.


     Zakoni nominalno štite muzičku i filmsku industriju, čiji se sadržaj najčešće ilegalno deli putem interneta. Ali, mnogi se slažu kako je osnova zakona ACTA nešto sasvim drugo - gašenje svih nepodobnih izvora informacija i veliko ućutkavanje nezavisnog novinarstva. Aktivisti poručuju kako internet mora da ostane slobodan, najviše radi dostupnosti informacija.


     Zašto se simultano pokreću brojni restriktivni zakoni poput SOPA-e i ACTA-e?


     Internet je unikatan medij i dopušta korisnicima da sami biraju svoje izvore, nisu ograničeni na "jednosmerno" upijanje informacija koje serviraju mediji kao što su televizija, radio i novine.
Internet predstavlja slobodu, sirovu slobodu i oslobođenje od svih okova "servirane" informacije. Svaki korisnik koji se spoji na mrežu ima potpunu slobodu biranja sadržaja za sebe, niko mu ga ne može nametnuti - jedino ograničenje je sama percepcija individualnog korisnika.


     Naravno, svaki korisnik interneta, zbog gotovo neograničenog izvora informacija, mora naučiti da sam sebe "disciplinuje" po pitanju prepoznavanja tačnog od lažnog sadržaja.
Uprkos "zasićenju" raznim "smećem" (spam) internet je još uvek najslobodniji medij u ljudskoj istoriji.


     Od klasičnih medija se traži potpuna podobnost, maksimalna pristranost i direktno odgovaranje strukturama vlasti, bez obzira da li je medij u nacionalnom ili privatnom vlasništvu. Razlog zbog koga se danas pokušava "ukrotiti" internet nije zato što je internet tek danas postao glas slobode i istine, on je oduvek to i bio, sa tim potezima se kreće tek sada zato što po prvi put dolazi do kritične mase koja se sve više informiše putem interneta, a sve manje putem klasičnih medija.


     Internet, novinarstvo i kritična masa


     Internet je medij koji može ponovo da podstakne objektivno novinarstvo. Dok su u štampanim medijima slike bivale sve veće i veće, teksta je bilo sve manje i manje. Na kraju mnogi štampani mediji masovno su se prebacili u domen sirovog senzacionalizma i trivijalizma - ne zato što su novinari skloni spektaklu, već zato što im je takva politika naređena.


     Sa jedne strane neminovno se "zatupljuju" - sa predumišljajem ili bez njega - široke narodne mase, dok sa druge mediji postaju potpuno bezopasni i "anemični" po pitanju vladajuće strukture - ne konkretne stranke ili vlade, već strukture, tj. šireg pojma koji čini socijalno-ekonomski model kao kišobran ispod koga smo svi prisiljeni da živimo.


     Nije tako bilo oduvek - štampani mediji su, u sad već zaboravljenim vremenima, bili perjanica istine i objektivnosti. Štamparska mašina ulivala je vladajućim elitama više straha nego ijedna vojska. Sistematski taj je medij, u takvom obliku, je smrvljen i ukoren. Sada je red došao i na internet.


     Možda veliki protesti i akcije uspeju da odlože implementaciju ACTA zakona, ali doći će novi zakoni posle njega, novi pravilnici, novi sistemi nadzora. Već sada dominaciju čvrsto drže najveće američke korporacije (Google, Facebook, Twitter) koje sve redom - bez imalo skrivanja - "prate" svoje korisnike, sistematski prikupljaju sve, pa čak i najsitnije detalje o njima.
Naravno, prvi cilj je sve te podatke skupo prodati oglašivačkim agencijama, ali nigde se eksplicitno ne navodi kako ta masa podataka neće, ili se već i ne koristi, u sasvim druge svrhe.

     Ove subote biti će održani veliki protesti širom Evrope, ali borba za slobodu interneta tek je u samom začetku. Korisnici, pogotovo mladi ljudi, moraju biti svesni da se sloboda mora braniti svim raspoloživim sredstvima. Jer sloboda, istina i informacija jedini su element koji potencijalno može dići jedan narod ili još i širu populaciju, iz beznađa i "mraka" koji im je nametnut.
Narod bez informacije je narod bez slobode i budućnosti, sistematski dresiran da bude podoban radnik, nekritičan potrošač vazduha od kolevke do groba i ništa više.