PISANA SLOVA SE VIŠE NE UČE U ŠKOLAMA!

 

Diktat štampanim slovima

U osnovnim školama u Hamburgu od ove  jeseni više neće biti obavezno učenje - pisanih slova. Taj potez pravda se pojednostavljivanjem, mada zapravo komplikuje situaciju…

 

     Na naslovnoj strani Zidojče cajtunga objavljena je jedna od glavnih vesti iz nemačke kulture u poslednjih 100 godina, priča koja je relativno neupadljiva, ali sa nesagledivim, i istovremeno neosetnim, posledicama po obrazovanje nacije. Reč je o novom pristupu nastavi pisanja u osnovnim školama u Hamburgu, koji će početi da se primenjuje posle letnjeg raspusta. U tim školama, naime, više neće biti obavezno učenje - pisanih slova. "Do sada su deca u osnovnim školama učila dve vrste pisanja rukom: štampana i pisana slova. Štampana slova su na hartiju ređana pojedinačno, postupkom koji više liči na preslikavanje nego na pisanje. Pisana slova se uče tako što se znakovi postojeće norme povezuju kontinuiranim potezom pisaljke. Pisana slova su kurziv. Iz pisanih slova naučenih u školi formira se individualni rukopis đaka, koji se zajedno sa njima razvija i kasnije stari, neretko se razvijajući u pravcu - nečitljivosti."

     Za razliku od onoga što bi se očekivalo na osnovu njihove opsesije nemačkim nacionalnim bićem, nacionalsocijalisti 1941. nisu za normu proglasili nemačka, već latinska pisana slova. Naposletku, oni su i hteli da postanu imperija. Taj raskid sa tradicijom, kojim je ukinuto pisanje starim nemačkim kurentom i ziterlinskim slovima, posle 1945. nije više ispravljan. Sve aktuelne školske norme u pisanju vuku korene iz latinskih pisanih slova, bilo da se radi o "osnovnoj latinici", o "školskoj latinici" uvedenoj 1968. u DDR, ili o "pojednostavljenoj latinici" koju je sedamdesetih godina uspešno propagirao učitelj iz Getingena Hajnrih Grinevald.

     Postupak u Hamburgu, međutim, pravda se pojednostavljivanjem, mada zapravo komplikuje situaciju. Školama se dozvoljava da, umesto da prave dva koraka – učenje štampanih, pa zatim pisanih slova – sada svoje đake uče samo "osnovnom pismu". To je, doduše, veoma ambiciozan izum: Udruženje privatnih osnovnih škola koje propagira "osnovno pismo", tvrdi da može da ujedini prednosti štampanih i pisanih slova. Ali, to nije nikakva sinteza. Pre se može reći da se prema tom konceptu pisana slova tretiraju samo kao varijanta štampanih, i to takva da đaci mogu da je interpretiraju kako im drago.

(Saša Bojić, 30.06.2011.)

POMOZ' BOG, OČE KAPETANE

     Popovi u Vojsci - nastavak državnog nipodaštavanja sekularne države iza kojeg stoje vrh države i formacije Srpska pravoslavna crkva.


     U toku je strateška državna suicidna akcija Nijedan dan bez Irinejovog potpisa; u utorak je prvi pop, zajedno sa ministrom vojnim Draganom Šutanovcem stavio paraf na Sporazum o vršenju verske službe u Vojsci Srbije kojim se jedinice Vojske osnažuju, po slovu te 'artije, zdravim, visokoobrazovnim mantijaškim kadrom koji treba da prođe testove koje prolaze i oficiri. Tako je na već viđeni tadić-stankovićevski način primenjen prilikom predstavljanja kontrakta o uspostavljanju logora za narkomane, justifikovan vojni angažman Srpske pravoslavne crkve u stvarima vojnim i ona zvanično postaje ono što je bila tokom krvavih ratova za Veliku Srbiju, ratna formacija čiji je stožer bio u Patrijaršiji, a komandant Pavle Stojičević. Kadrovski deficit, obična svetovna pojava, kumulacija funcija: o vojnim popovima, kao i o crkvenim isceliteljima narkomana, odnosno o realizaciji obeju ovih važnih crkvenih delatnosti, brigu će voditi episkop jegarski Porfirije, predsednik Saveta Republičke radio- difuzne agencije. Tek da se zna ko je tamo istinska vlast.


     Svrstava se tako Vojska Srbije u red ozbiljnih armada, američke, holandske i engleske u kojima se njihovi pravoslavni pripadnici, dobrovoljno, mole uz pomoć stručnog osoblja. "Ovaj sporazum učvršćuje odnose VS i SPC i po prvi put u našoj istoriji uvodi versku službu u VS, odnosno oficire verske službe u skladu sa srpskom tradicijom, ali i sa standardima organizacije modernih vojski u svetu", rekao je ministar.


     Nije prvi put, pogreši i ministar. Ne računajući neformalizovano rafalno činodejstvovanje na frontovima, posebno u pitoresknim vukojeb... diljem bivše Jugoslavije, popovi su služili i u Kraljevini.


     Drugi je potpisnik ocenio da je potpisivanje Sporazuma o infiltriranju popova u vojarne "istorijski trenutak veoma značajan, ne samo za Crkvu već i za VS". I nije pogrešio, Crkva će da udomljuje sposobne, zašto ne i blagosiljane pedofile, zarađuje kao i za iživljavanje nad narkomanima, propoveda postojanje Boga od čega se vazda dobro živelo. Na popovsku žalost, svoje visookobrazovane tamjanske i rodoljubive bljuzge moći će da prodaju samo profesionalnim vojnicima i oficirima i, pretpostavlja se, ali u Srbiji se nikad ne zna, manjem, zanemarljivom, broju dobrovoljaca, budući da je obavezni vojni rok ukinut.


     "Uvođenje sveštenika u vojsku predstavlja momenat unošenja tradicionalne kulture našeg naroda i naše crkve. Sveštenici će svojim prisustvom u vojsci uneti jedan viši smisao služenja vojske, viši smisao u duhu rodoljublja i naše istorije. A iz istorije dobro znamo da onda kada je u našoj vojsci bio prisutan sveštenik da je davao ton rodoljublja i duhovnosti", rekao je Irinej, ispunjen ponosom što se Sporazum potpisuje "baš na Vidovdan, praznik naroda i Crkve".


     Klerodržavna zamisao je da popovi budu "obučeni", a za šta nije saopšteno; na samom početku karijere u stroju imaće čin kapetana, a moći će da doguraju i do pukovnika. Valjda obučenost za takvo napredovanje znači da imaju nadnaravne visookoobrazovne sposobnosti kojima bi učinili nemoguće, da, kaže Irinej, "svojim prisustvom u Vojsci unesu jedan viši smisao služenja Vojske, viši smisao u duhu rodoljublja i naše istorije".


     Valjda je to i najopasnije, taj smisao koji se vazda mogao kostima izmeriti.

(Bojan Tončić, 30.06.2011.)

TUŽILAC TRAŽI ZATVORSKU KAZNU, A ODBRANA OSLOBAĐANJE KEPIRA

     BUDIMPEŠTA - Advokat Šandora Kepira pozvao sud u Budimpešti da poništi suđenje nekadašnjem kapetanu mađarske žandarmerije ili da njegov klijent bude oslobođen.


     Ovo se desilo dan nakon što je tužilaštvo zatražilo zatvorsku kaznu za optuženog, uprkos poodmaklim godinama u kojima se nalazi.


     "Tražim od suda da poništi slučaj, najpre zbog toga što je isti slučaj već bio pred sudom 1944. godine i drugo, zato što su optužbe lažne", rekao je Kepirov branilac Žolt Zetenji prilikom iznošenja završnih reči.


     Pošto u procesu protiv Kepira nije bilo živih svedoka, tužilaštvo je krivicu pokušavalo da dokaže na osnovu spisa sa prethodnih suđenja i pisanih svedočenja, između ostalih i onog koje je obezbedio bivši Kepirov vojnik, Janoš Nadji, koji je, po tvrdnji odbrane, izjave dao pošto je bio podvrgnut mučenju. 


     Kepiru se sudi zbog učešća u novosadskoj raciji, koju su sprovele mađarske snage između 21. i 23. januara 1942. godine, u kojoj je ubijeno više od 1.200 Jevreja i Srba. 


     Kepiro je optužen i da je naredio egzekuciju 36 Jevreja i Srba, kao kapetan žandarmerije uključene u raciju. 


     Presuda Šandoru Kepiru biće izrečena 18. jula.

Uspomena iz koljačkih dana:
Šandor Kepiro

     U završnoj reči na suđenju za ratni zločin Šandoru Kepiru, tužilac je zatražio kaznu strogog zatvora uprkos starosti optuženog i manjku pouzdanih dokaza o njegovom učešću u novosadskoj raciji 1942. godine kada je ubijeno najmanje 1.200 ljudi, mahom Srba, Jevreja i Roma


     Tužilac Žolt Falvaji rekao je na suđenju u Budimpešti da je 97-godišnji Kepiro "svojim ponašanjem doprineo egzekuciji nevinih osoba, i da je samim tim počinio ratni zločin".


     "Tražim od suda da optuženog pošalje u zatvor", rekao je tužilac, ne precizirajući visinu kazne koju zahteva. On je ocenio da starost optuženog i njegovo loše zdravlje moraju biti uzeti u obzir, ali da to ne bi smelo da ga oslobodi izdržavanja zatvorske kazne.


     Kepiro je optužen da je od 21. do 23. januara 1942. godine učestvovao u raciji u kojoj su okupacione snage fašističke Mađarske ubile i pod led Dunava bacile najmanje 1.200, a prema najnovijim istraživanjima i više od 4.000 Novosađana.


     Kepiro je peti na listi najtraženijih odbeglih nacista iz Drugog svetskog rata za kojima traga Centar "Simon Vizental" iz Jerusalima. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je 2008. godine pokrenulo istragu protiv Kepira, ali je ustupilo predmet mađarskom pravosuđu, čije je tužilaštvo takođe pokrenulo postupak.


     Zbog učešća u raciji bio je dva puta osuđivan na zatvorske kazne od 10, odnosno 14 godina, ali ih nije izdržao jer je posle Drugog svetskog rata pobegao u Argentinu, a u Mađarsku se vratio pre nekoliko godina. Tužilac je ukazao da upravo te dve osuđujuće presude iz 1944. i 1946. mogu da budu upotrebljene kao dokaz protiv Kepira. Odbrana je to osporavala.


     Svedoci tvrde da je Kepiro u vreme Novosadske racije bio žandarmerijski kapetan. On je odbacio optužbe i rekao da "nije bio ni blizu ubijanjima" i da je bio "jedini koji se suprostavljao naređenjima". 

ZADUŽIVANJE ILI BANKROT, POSLEDICE NESAGLEDIVE

     Nije samo Evropa na rubu ambisa koji se zove bankrot – već su to i SAD. Granica maksimalnog zaduživanja je dostignuta, početkom avgusta dugovi moraju da se vrate. Zato se Barak Obama obratio naciji…

     Predsedniku Baraku Obami pre svega je bilo stalo do toga da svi shvate da SAD do 2. avgusta moraju da povećaju granicu maksimalnog zaduživanja – ili im preti bankrot:


     "Ako Amerika, prvi put u svojoj istoriji, ne bude u stanju da plati svoje dugove, ako bankrotira, posledice za američku privedu će biti ogromne."


     Posledice ne bile ogromne samo za privredu SAD, već i za finansijska tržišta širom sveta – upozorava Međunarodni monetarni fond. SAD moraju što pre da povećaju granicu maksimalnog zaduživanja, kako bi se izbegao ozbiljan šok svetske privrede – apelovao je drastičnim rečima MMF.


     Dolar za dolar


     A evo šta je problem predsednika SAD: Njemu i njegovim demokratama su za odluku potrebni republikanci, jer oni imaju većinu u Predstavničkom domu američkog kongresa. O toj temi se vode rasprave već nedeljama.


     Republikanci zahtevaju da se za svaki dolar povećanja maksimalnog zaduživanja na drugoj strani planiraju uštede. Po sistemu: dolar za dolar. Obama svakako hoće da štedi, ali želi i da ukine poreske povlastice – i to za milionere, naftnu industriju i privatne avione.


     "Ne bih rekao da su ti zahtevi radikalni. Mislim da se sa tim slaže većina Amerikanaca."


     Međutim, republikanci sigurno ne spadaju među one koji se slažu sa njim. Za republikance takozvano ukidanje poreskih olakšica znači povećanje poreza – i to striktno odbijaju.


     Rok – 2. avgust


     Pregovori su blokirani. Na konferenciji za štampu se videlo koliko je Obama zbog toga frustriran. Međutim, ne treba očekivati da će to omekšati republikance. Dakle, biće žestoko. Ako se demokrate i republikanci ne dogovore, i to najkasnije do 2. avgusta, onda će se desti ono što niko do skoro nije mogao ni da zamisli – Amerika će bankrotirati!
 (Ana Engelke, Vašington i Dijana Roščić, 30.06.2011.)

KINESKI MOST, NAJDUŽI NA SVETU

     PEKING - U Kini je danas pušten u saobraćaj najduži most na svetu koji prelazi preko mora.

     Most je dug 42 kilometra, prelazi preko zaliva Đijaožu i spaja luku Kvingdao sa ostrvom Hungdao.


     Kineska državna televizija objavila je da je most širok 35 metara, a njegova izgradnja koštala je više od milijardu i po dolara.

     U ponedeljak su završena sva testiranja nosećih konstrukcija i tunela koji idu ispod mora i most je danas pušten u saobraćaj. 


     Most ima više od 5.000 nosećih stubova, a završen je za četiri godine.

     Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najduži most preko mora do sada se nalazio u američkoj državi Luizijana i kraći je od kineskog nešto više od četiri kilometra, javlja AP.

(FONET, 30.06.2011.)

KOSTREŠ: ZA LSV SU PRIHVATLJIVI IZBORI U APRILU 2012.

     NOVI SAD – Vladajuće stranke u Srbiji jednoglasno poručuju da parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori treba da se održe istovremeno na proleće iduće godine, pišu današnje Večernje novosti. Zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš kaže da je za Ligu prihvatljiv takav dogovor o datumu izbora.

     – Liga se neće protiviti nijednoj odluci o datumu izbora. Prihvatljivo je da se održe u aprilu iduće godine – rekao je Kostreš za Novosti.

(BILSV, 30.06.2011.)

JERKOV: ZAŠTITA INTERESA GRAĐANA VOJVODINE

     NOVI SAD – Poslanica i portparolka Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov izjavila je za današnju Pravdu da bi cilj eventualnog stvaranja neformalne grupe vojvođanskih poslanika u Skupštini Republike Srbije, bila zaštita interesa građana Vojvodine.

     – Iako je očigledno da potreba za takvim telom postoji, nije još bilo nikakvih dogovora. Smatram da taj klub ne bi trebalo da bude stranački određen. Svakako da bi poslanici DS–a i SVM-a učestvovali u njegovom radu i da je poziv otvoren za sve poslanike iz Vojvodine. Nadam se da bi imali hrabrosti da iznesu javno svoje mišljenje i priđu takvom poslaničkom klubu – poručila je Jerkov. Na pitanje da li se neko iz DS–a protivi toj ideji, s obzirom na to da poslanica DS Jelena Trivan, osim što smatra da za tim nema potrebe, tvrdi da taj klub ne može da opstane, Jerkova je odgovorila: 

     – Jelena Trivan verovatno ne prepoznaje da su interesi građana Vojvodine ponekad ugroženi zakonima koji se predlažu u Beogradu. Ali, ako pitate to isto neke njene kolege iz Novog Sada, verujem da bi oni prepoznali potrebu za stvaranjem takvog kluba – tvrdi Jerkov.

(BILSV, 30.06.2011.)

KOSTREŠ: MILOŠEVIĆEVI POLITIČKI CILJEVI SU PORAŽENI

     BEOGRAD – Fond Biljane Kovačević Vučo objavio je knjigu "Zloupotrebljene institucije: Ko je bio ko u Srbiji 1987-2000", u kojoj je nabrojano 1.400 imena iz raznih sfera društva – od politike, Akademije, Crkve, vojske, medija do estrade, preko kojih je Slobodan Milošević ostvarivao svoje političke i ratne ciljeve. Bojan Kostreš,  narodni poslanik iz Lige socijaldemokrata Vojvodine rekao je tim povodom za Radio Slobodna Evropa da ne vidi značajniji uticaj bivših ljudi na današnju politiku, uprkos navedenim primerima.

     – Postoje određeni pojedinci u vlasti, kao što je gospodin Mrkonjić, koji bi verovatno želeli da Miloševićevo vreme nikada nije prošlo, ali na sreću svih nas Miloševićeva politika je ili u dubokoj opoziciji ili na smetlištu istorije – navodi Kostreš. 

     Radio Slobodna Evropa navodi da jedna izjava predsednika LSV Nenada Čanka ipak otkriva da Liga tek očekuje distanciranje od 90-ih godina, od projekta memorandumske Srbije čiji je autor Dobrica Ćosić, a koji je praktično Milošević pokušao da ostvari ratnim sredstvima.

     – Sigurno znate da je predsednik naše stranke Nenad Čanak izjavio onog dana kada je zabranjen Nacionalni stroj, da je to tek početak cele priče, a da će obračun sa prošlošću i sa ljudima koji su načinili zlo u Srbiji i regionu u 90-im godinama završiti kada se Dobrica Ćosić bude našao na optuženičkoj klupi – podsetio je Kostreš. On je dodao da su Miloševićevi politički ciljevi su poraženi ili na dobrom putu da budu poraženi, kao i da se nada da su Miloševićevi ljudi na putu za zatvor.

(BILSV, 30.06.2011.)

PAVLIČIĆ KRITIKOVAO VODOVOD ZBOG SPORE REAKCIJE

     Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić kritikovao je rukovodstvo "Vodovoda" zato što je saopštenje, u kojem se protive gradnji Egzitovog kampa pored izvorišta vode, dostavljeno deset dana pre početka festivala.


     Mada zemljište na kojem se planira postavljanje kampa nije u vlasništvu "Vodovoda", Pavličić odluku o izgradnji prepušta tom gradskom preduzeću. Međutim, upozorava da ista pravila moraju da važe za sve, podsećajući i na saglasnost datu pre dve godine. "Ne smeju nas dovoditi u situaciju da svake godine izdaju različita saopštenja. Ako su 2009. godine dali saglasnost, a sada ne daju, za to mora da postoji razlog i, ako ne može kamp da bude, kako onda može naselje, kako može divlja deponija i kako mogu ljudi tu da se kupaju. Nebitno da li je privremena, ili nije privremena. Ako date saglasnost onda pod određenim uslovima može da se odvija nešto na tom prostoru. Ja ne vidim šta se promenilo od 2009. godine", ističe Pavličić.

     Gradonačelnik navodi da vojska nije dozvolila da se ove godine kamp postavlja na Trandžamentu zbog duga koji "Egzit" ima za iznajmljivanje tog prostora. "Ne znam na koji način je Egzit regulisao odnos sa vojskom, ali znam da oni mogu i kroz usluge da vrate dug i da pomognu vojci u organizovanju svečanosti", kaže Pavličić.


     Gradnju eko kampa koči nedostatak novca

     Odgovarajući na pitanje gde je utrošeno 30 miliona dinara namenjenih za izgradnju eko kampa pre dve godine na plaži Oficirac, Pavličić je naveo da su ta sredstva prikazana tada u programu gradskih preduzeća, a ideja Grada je bila da se napravi infrastruktura koja će da reši prvenstveno potencijalno zagađenje.


     "Da ne bi bilo zagađenja mora se urediti prostor, postaviti rasveta, napraviti staze, toalete i tuševe. Zbog visokog vodostaja to nije moglo da se uradi 2009. godine. Grad ima saglasnost od "Voda Vojvodine" i "Šuma Vojvodine" za taj projekat, ali je potrebno mnogo više od 30 miliona za realizaciju", objašnjava Pavličić. 


     Gradonačelnik smatra da bi Trandžament bio najbolja lokacija, u slučaju da "Vodovod" ne da saglasnost za smeštanje kampa pored "Petrovaradinske ade", ali da se zbog novonastale situacije razmatraju još neke opcije, među kojima je i deo na špicu kanala DTD i Dunava, pored silosa fabrike "Danubius".


     Podsetimo, Vodovod je juče uputio dopis gradskim čelnicima i nadležnim inspekcijama negodujući zbog početka gradnje kampa i navodeći da je "Petrovaradinska ada" prostor prve zone sanitarne zaštite u kojem zakonska regulativa ne dozvoljava bilo kakve radove vezane za postavljanje kampa. 

(D.B. 30.06.2011.)

STEVAN GARDINOVAČKI 1936-2011

     Jedan od najpoznatijih i, slobodno možemo reći, najvoljenijih glumaca sa ovih prostora, Stevan Baja Gardinovački, decenijama je svojim glumačkim bravurama osvajao srca televizijskih, filmskih i pozorišnih gledalaca. Gotovo da nije bilo filma ili predstave u kojim se pojavio, a da ih svojom ulogom nije obeležio, bilo da se radi o epizodnoj ili glavnoj ulozi.  


     Stevan Baja Gardinovački, prvak Drame Srpskog narodnog pozorišta preminuo je u Novom Sadu posle kraće bolesti. Više od četiri decenije bio je jedan od vodećih glumaca našeg najstarijeg profesionalnog teatra, a i po odlasku u penziju nastavio je da igra na sceni svoje matične kuće. Publika, koja ga je volela i poštovala, poslednji put ga je aplauzom ispratila sa scene pre nešto više od mesec dana kada je svojom besedom otvorio 56. Sterijino pozorje u Novom Sadu.
     Glumačku karijeru Gardinovački je započeo pre pet decenija u Narodnom pozorištu u Subotici, nastavio u Zrenjaninu, da bi 1969. godine postao stalni član Srpskog narodnog pozorišta u kome se vrlo brzo uvrstio među vodeće glumce u ansamblu. Zapažene su njegove uloge u Sterijinim komedijama "Pokondirena tikva" (Jovan) i "Rodoljupci" (Žutilov), u "Dumanskim tišinama" Šnajdera (Otac Beneša), "Klaustrofobičnoj komediji" Dušana Kovačevića (Milicioner Vule), Nušičevom "Pokojniku" (Spasoje Blagojević), Đeneral Milan Nedić u istoimenoj drami Siniše Kovačevića. Za ulogu Momčila Jabučila u predstavi "Bela kafa" Aleksandra Popovića 1991. godine dobio je Sterijinu nagradu.


     Igrao je u desetak igranih filmova, kao i nizu televizijskih drama i serija, kao što su "Balkan eskpres", "Najviše na svetu celom", "Sva ta ravnica". Za ulogu u filmu Aleksandra Đorđevića "Stići pre svitanja" 1978. godine dobio je Zlatnu arenu na filmskom festivalu u Puli. Dobitnik je Oktobarske nagrade Novog Sada, 1988. godine i niza godišnjih nagrada Srpskog narodnog pozorišta, kao i najvišeg priznanja ove kuće Zlatne medalje "Jovan Đorđević", 1996. goodine, nagrada na Susretima vojvođanskih pozorišta, na Filmskom festivalu u Nišu i Zlatnog rimskog novčića za afirmaciju i doprinos jugoslovenskom filmu na festivalu u Vrnjačkoj Banji.
     
ULOGE - U Srpskom narodnom pozorištu:
- Antonio / Bogojavljenska noć V. Šekspira u režiji Dejana Mijača, 26. novembar 1969.
- Poštar / Porodica Tot Ištvana Erkenjija u režiji Bode Markovića, 11. decembar 1969.
- Poling / Seksirama Roberta Andersena u režiji Dejana Mijača, 28. aprila 1970.
- Čak / Sve zbog bašte Edvarda Olbija u režiji Želimira Oreškovića, 13. oktobar 1970.
- Renar / Tri musketara A. Dima Oca u režiji Radoslava Dorića, 20. oktobar 1970.
- Serebrjakov / Ujka Vanja A. P. Čehova u režiji Dejana Mijača, 3. decembar 1970.
- Pijanac / Flora Gospodina Florijana Slobodana Božovića u režiji Dragoslava Jankovića Maksa, 28. februar 1971.
- Kaplar i car Bogdana Čiplića u režiji Dejana Đurkovića, 25. maj 1971.
- Traskot / Pljačka DŽ. Ortona u režiji Dejana Mijača, 14. oktobar 1971.
- Bakster / Ta vaša priča Džona Hopkina u režiji Dimitrija Đurkovića, 7. januar 1972.
- Plivac,Stražar, Islednik Bernis, Salun, Prvi Mađar / Dobri vojnik Švejk J. Hašeka u režiji Tibora Rakovskog, 4. februar 1972. 
- Petar / Romeo i Julija Vilijama Šekspira u režiji Dejana Mijača, 21. mart 1972.
- Mate Bukarica / Predstava "Hamleta" u selu Mrduša Donja, općina Blatuša Ive Brešana u režiji Želimira Oreškovića, 23. maj 1972.
- Župnik / Poseta stare dame F. Direnmata u režiji Kazimježa Dejmeka, 17. oktobar 1972.
- Nestorov u personi Trivuna / Slepi miš uz Nagraždenije i nakazanije J. Vujića u režiji Želimira Oreškovića, 14. januar 1973.
- Dr Ninković / Gospođa ministarka B. Nušića u režiji Miodraga Gajića, 31. marta 1973.
- Karlos Homenides / Buba u uhu Ž. Fejdoa u režiji Slavenka Saletovića, 20. oktobar 1973.
- Jovan / Pokondirena tikva J. Sterije Popovića u režiji Dejana Mijača, 16. oktobar 1973.
- Pantelija Crnković / Vučjak M. Krleže u režiji Želimira Oreškovića, 8. januar 1974.
- Klešč / Na dnu M. Gorkog u režiji G. Paroa, 22. oktobar 1974.
- Mavricije Nikolajevič / Zli dusi F. M. Dostojevskog u režiji Dimitrija Đurkovića, 7. oktobra 1975.
- Jaša / Ljubavno pismo Koste Trifkovića u režiji Miroslava Belovića, 4. novembar 1975.
- Božina / Medalja Veljka Radovića u režiji Minje Dedića, 15. januara 1976.
- Pribac / Puč Miroslava Ilića u režiji Branislava Mićunovića, 22. oktobar 1976.
- Bif / Smrt trgovačkog putnika A. Milera u režiji Dimitrija Đurkovića, 17. febraur 1977.
- Žan / Gospođica Julija Augusta Strindberga u režiji, 4. jun 1977.
- Žarko Reljin / Sakuljani, a o kapitalu Zorana Petrovića u režiji Dragana Jovića, 9. novembar 1977.
- Sizif / Politena ili Inspektorove spletke Ranka Marinkovića u režiji Milenka Maričića, 30. mart 1978.
- Mladen Đaković / Pokojnik Branislava Nušića u režiji Gorana Cvetkovića, 10. oktobar 1978.
- Kir Dima / Tvrdica ili Kir Janja J. Sterije Popovića u režiji Dimitrija Đurkovića, 17. decembar 1978.
- Mikele / Subota, nedelja, ponedeljak Eduarda de Filipa u režiji Bogdana Jerkovića, 20. februar 1979.
- Beležnik / Dragi Antoan ili Promašena ljubav Žana Anuja u režiji Velimira Mitrovića, 13. maj 1979.
- Feliks Krug / Prenoćište S. Stojanovića u režiji Dejana Mijača, 21. novembar 1979.
- Kušak / Lov na divlje patke Aleksandra Vampilova u režiji Steve Žigona, 8. februar 1980.
- Oto / Muške stvari F. Ksavera Kreca u režiji Miloša Lazina, 11. aprila 1981.
- Hor vatrogasaca / Biderman i palikuće Maksa Friša u režiji Ljubomira Draškića, 11. februar 1980.
- Kapetan Džon Piplfoks u istoimenoj predstavi Duška Radovića i Miroslava Belovića u režiji Zlatka Svibena, 30. april 1982.
- Lugar / Golubnjača Jovana Radulovića u režiji Dejana Mijača, 10. oktobar 1982.
- Nestor Malogajski / Ravangrad 1900. Veljka Petrovića i Đorđa Lebovića u režiji Dejana Mijača, 18. decembar 1982.
- Ugrn / Zemlja Moline Udovički u režiji Radoslava Dorića, 25. januar 1983.
- Đuro Čvorović / Balkanski špijun Duška Kovačevića u režiji Slavenka Saletovića, 29. decembar 1983.
- Don Florio / Glorija Ranka Marinkovića u režiji Želimira Oreškovića, 8. juna 1984.
- Jergen Tesman / Heda Gabler H. Ibzena u režiji Dimitrija Đurkovića, 4. novembar 1984.
- Ninko Belotić / Sveti Georgije ubiva aždahu Duška Kovačevića u režiji Egona Savina, 16. novembar 1986.
- Statua / Don Žuan u paklu B. Šoa u režiji Ljubiše Georgievskog, 21. oktobar 1986.
- Žutilov / Rodoljupci J. Sterije Popovića u režiji Slobodana Unkovskog, 26. decembar 1986.
- Otac Beneša / Dumanske tišine Slobodana Šnajdera u režiji Mire Erceg, 10. oktobar 1987.
- Milicionar Vule / Klaustrofobična komedija Duška Kovačevića u režiji Egona Savina, 26. decembar 1987.
- Otac / Klopka Tadeuša Ruiževiča u režiji Nevene Janać, 11. februar 1988.
- Milesin otac / Tri čekića (o srpu da i ne govorimo) Deane Leskovar u režiji Egona Savina, 22. oktobar 1988.
- Ivan Habarović / Luda igra Leva Birinskog u režiji Vide Ognjenović, 23. decembar 1988.
- Penšar / Magarac Žorža Fejdoa u režiji Želimira Oreškovića, 18. mart 1989.
- Momčilo Jabučilo / Bela kafa Aleksandra Popovića u režiji Branka Pleše, 21. decembar 1990.
- Mile / Čudo u Šarganu Ljubomira Simovića u režiji Egona Savina, 25. septembar 1992.
- Stepan Stepanovič Čubukov / Posle pola veka (A. P. Čehov: Prosidba - Medved - Jubilej), 10. oktobar 1993.
- Đeneral Milan Đ. Nedić u istoimenoj predstavi Siniše Kovačevića u režiji Nebojše Bradića, Narodno pozorište "Toša Jovanović", Zrenjanin, oktobar 1992.
- Fil Hogan / Mesečina za nesrećne J. O’Nila u režiji V. Ognjenović, 17. januar 1995.
- Anton Antonovič / Revizor N. V. Gogolja u režiji V. Dvorcina, 28. septembra 1996.
- Borko Gracin / Mrešćenje šarana A. Popovića u režiji E. Savina, 30. novembar 1996.
- Rudić / Vere i zavere Aleksandra Tišme u adaptaciji i režiji Dušana Petrovića, 3. oktobar 1998.
- Eskalo - stari vlastelin / Mera za meru Vilijama Šekspira u režiji Dejana Mijača, 22. decembar 1998.
- Mihajlo Pavlović / Sabirni centar Dušana Kovačevića u režiji Ljuboslava Majere, 29. oktobar 1999.
- Stanko, otac Birov / Pravo na Rusa Uglješe Šajtinca u režiji Olivere Đorđević, 22. februar 2001.
- Dr med. Paul Altman / Gospoda Glembajevi Miroslava Krleže u režiji Egona Savina, 26. januar 2002.
- Maršal Petar Tekelija / Tekelija P. Grujičića u režiji Dušana Petrovića, 2. oktobar 2004.
- Knez Leopold / opereta Kneginja čardaša Imrea Kalmana, 2007.
- Svetozar Miletić / Je li bilo kneževe večere Vide Ognjenović u režiji autorke, 2008.


ULOGE - U drugim pozorištima:
– Janez u istoimenoj drami Siniše Kovačevića u režiji Ljuboslava Majere u produkciji Novosadskog dramskog teatra, jun 1995.
Pozorište “Zoran Radmilović”, Zaječar 
- Kralj Milan Obrenović / Agonija – snoviđenje Nikole Pašića Dobrivoja Ilića u režiji Vladimira Lazića, 18. oktobar 1996.
Narodno pozorište Republike Srpske, Banjaluka 
- Karl Sajler / Komandant Sajler Borislava Mihajlovića Mihiza u režiji Jovice Pavića, 17. oktobar 1998.


TELEVIZIJA:
- Ljubičice
- Gospođa ministarka
- Pupinove zvezde
- Bilo pa prošlo, serija
- Baza na Dunavu, serija
- Razvojni put Bore Šnajdera
- Mrtvi se ne vraćaju, serija
- Jedna polovina dana
- Od zlata jabuka
- Divlji svetac
- Balkan ekspres 2, serija
- Sumnjivo lice
- Zaboravljeni, serija
- Mala sala
- Najviše na svetu celom, serija
- Gore-dole, serija
- Pokondirena tikva
- Zla žena
- Džandrljiv muž, serija
- Zaboravljeni umovi Srbije
- Bela lađa, serija
- Sva ta ravnica, serija


FILM:
- Samrtno proleće, 1973.
- Stići pre svitanja, 1978.
- Široko je lišće, 1981.
- Zalazak sunca, 1982.
- Život je lep, 1985.
- Balkan ekspres 2, 1988.
- Zaboravljeni, 1988.
- Najbolji, 1989.
- Najviše na svetu celom, 1995.
- Da nije jubavi, ne bi svita bilo, 2004.


NAGRADE: 
- Godišnja nagrada SNP za izuzetno ostvarenje u predstavama: Dumanske tišine, Klaustrofobična komedija, Klopka, 1988.
- Oktobarska nagrada grada Novog Sada, 1988. 
- Sterijina nagrada za ulogu u Beloj kafi, 1991.
- Glumačka nagrada na Susretu vojvođanskih pozorišta za ulogu Milana Nedića, 1993. 
- Zlatna medalja "Jovan Đorđević", najviše priznanje SNP-a, 1996. 
- Dobitnik Pulske Arene, 1978.
- Nagrada na Filmskom festivalu u Nišu za ulogu u filmu Najviše na svetu, celom, 1996.
- Zlatni rimski novčić za afirmaciju i doprinos jugoslovenskom filmu na festivalu u Vrnjačkoj Banji, 1994.

GRAD PLAĆA DUG ZA EGZITOV KAMP?

VS.      

     Dugovi festivala "Exit" prema Vojsci Srbije zbog korišćenja zemljišta kasarne "Janko Čmelik" za potrebe kampa, možda će morati da budu izmireni iz gradske kase.

          

     "Exit" je, naime, ostao dužan 18 miliona dinara za zakup prostora na Trandžamentu 2009. godine, dok dug za prošlu godinu nije još uvek saopšten. U Ministarstvu su saopštili da će Vojska neisplaćene dugove potraživati od Grada Novog Sada ukoliko festival ne isplati sve do poslednjeg dinara.


     Kako za 021 kaže gradonačelnik Igor Pavličić, moguće je da će "Exit" dug prema Vojsci vraćati kroz organizaciju raznih manifestacija za srpske oružane snage. "Na koji način će odnos festivala i Vojske biti regulisan, ne znam, ali znam da je postojala ideja da se dug može vratiti i kroz usluge. To bi značilo da "Exit" može da im pomogne prilikom organizacije nekih vojnih svečanosti, ali ne znam gde su zapeli pregovori", kaže Pavličić.

Exit Festival: Annie Mac on a beach in Serbia...

     Ovo je jedan od razloga zbog kojih kamp ove godine neće biti održan na Trandžamentu, već u blizini izvorišta vode na Petrovaradinskoj adi. Kao moguća lokacije za ovogodišnji kamp, ukoliko "Vodovod" ne dozvoli korišćenje ovog prostora, pominju se Štrand, tačnije deo najpoznatijeg novosadskog kupališta poznatiji kao Špic, kao i prostor kod "Danubiusa".

FRANCUZI I NEMCI SNABDEVAJU ORUŽJEM LIBIJSKE PLAĆENIKE, A AMERIKANCI DOLARIMA

FRANCUSKA SLALA ORUŽJE POBUNJENICIMA

LIBIJSKI POBUNJENICI

     Francuski vojni zvaničnici su saopštili da su ovog meseca pomagali libijskim pobunjenicima koji se u planinama na zapadu Libije bore sa vladinim snagama i doturali im oružje, municiju i hranu.

Zapadne novinske agencije prenose izjavu neimenovanog zvaničnika koji je potvrdio izveštaj objavljen u listu "Figaro", prema kojem su "velike količine" oružja spuštene uz pomoć padobrana na područje Džebel Nafusa.

     Pobunjenici su juče saopštili da su od vladinih snaga osvojili veliko skladište oružja i goriva, što će dovesti do ubrzavanja prodora prema Tripoliju. Stotine pobunjeničkih boraca su juče pretraživale skladište, koje je delimično uništeno u bombardovanju NATO-a.

     Ipak, veliki deo oružja i opreme nije oštećen, tako da su pobunjenici konvoj vozila natovarili raketama, municijom i oružjem.

(Vesti Glasa Amerike, 30.06.2011.)

NEMCI DAJU ORUŽJE ZA OPERACIJE NA­TO-a U LIBIJI

     Pra­vu uz­bu­nu u Ber­li­nu stvo­ri­la je in­for­ma­ci­ja da, bez zna­nja i do­zvo­le Bun­de­sta­ga, ne­mač­ka voj­ska od mi­nu­log vi­ken­da snab­de­va oruž­jem, mu­ni­ci­jom i re­zer­vnim de­lo­vi­ma NA­TO za po­tre­be voj­nih ope­ra­ci­ja u Li­bi­ji.

     Taj­ni do­go­vor po­stig­nut je iz­me­đu (ne­i­me­no­va­nih) ame­rič­kih i bri­tan­skih zva­nič­ni­ka u voj­noj ali­jan­si, sa jed­ne stra­ne, i ne­mač­kog mi­ni­stra od­bra­ne To­ma­sa de Me­zjea. Taj­ni sa­sta­nak odr­žan je u se­di­štu NA­TO-a u Bri­se­lu, iz­ve­stio je po obi­ča­ju do­bro in­for­mi­sa­ni ne­mač­ki ne­delj­nik "Špigl". Ko­li­ko je do­bro ne­delj­nik in­for­mi­san u ovom pi­ta­nju uka­zu­je po­da­tak da su čla­no­vi par­la­men­tar­ne ko­mi­si­je za nad­zor voj­ske u Bun­de­sta­gu u "Špi­glu" pro­či­ta­li šta se iza nji­ho­vih le­đa do­ga­đa.

     Iz ka­bi­ne­ta ne­mač­kog Bun­de­sve­ra sti­glo je pri­zna­nje da je voj­ska "pri­sta­la u na­če­lu" da snab­de­va NA­TO neo­p­hod­nim oruž­jem i oru­đem. Sa­op­šte­no je, ta­ko­đe, da voj­na upra­va još ne ras­po­la­že in­for­ma­ci­jom da li je do­go­vo­re­no snab­de­va­nje po­če­lo ili ne.

     Opo­zi­ci­ja, u me­đu­vre­me­nu, pri­pre­ma zah­tev za sa­zi­va­nje hit­ne sed­ni­ce Voj­ne ko­mi­si­je u Bun­de­sta­gu, ali i van­red­nu in­ter­pe­la­ci­ju – sa jed­nom tač­kom dnev­nog re­da: "da li ak­tu­el­na vla­da An­ge­le Mer­kel na­mer­no do­vo­di čla­no­ve sa­zi­va u Bun­de­sta­gu u za­blu­du?" So­ci­jal­de­mo­krat­ski voj­ni mi­ni­star u sen­ci Raj­ner Ar­nold is­ta­kao je ju­če na hit­no sa­zva­noj kon­fe­ren­ci­ji za štam­pu da je ne­pri­hva­tlji­vo da vla­da od­bi­ja da (sa)uče­stvu­je u voj­nim ope­ra­ci­ja­ma u Li­bi­ji, a da, sa dru­ge stra­ne, snab­de­va tru­pe NA­TO-a neo­p­hod­nim oruž­jem i mu­ni­ci­jom – prak­tič­no omo­gu­ća­va ne­sme­ta­no od­vi­ja­nje ope­ra­ci­ja.

POBUNJENI PLAĆENICI TRAŽE OBEĆANI NOVAC

     Libijski pobunjenici saopštili su da su ostali bez novca i sredstava i da nisu dobili ni deo od oko milijardu dolara koje su im međunarodni donatori obećali početkom meseca. Pozivajući donatore da ispune obećanja i pomognu Nacionalnom tranzicionom savetu, pobunjenici su saopštili i da su uspostavili mehanizam za transfer novca koji im je hitno potreban. Kako je rekao potpredsednik Saveta Abdel Hafiz Goga, pomoć je trebalo da počne da stiže prošle nedelje, ali to se nije dogodilo. Na konferenciji u Abu Dabiju početkom meseca donatori su obećali da će pomoći libijskim pobunjenicima novcem i potrebnim sredstvima.

ZAGOR, GOSPODAR DARKWOODA

ŽANR: western
MESTO RADNJE: Darkwood, Divlji Zapad
VREME RADNJE: 1820-1840.

     1960. godine susreću se Sergio Bonelli, mladi scenarista i sin Gianluigi Bonellija i Gallieno Ferri, mladi i perspektivni crtač. Vrlo brzo među njima nastaje veliko prijateljstvo koje zatim prelazi i u poslovnu saradnju iz koje se 1961. godine rađa lik interesantnog naziva Zagor (ustvari radi se o skraćenici od Za-gor Te-nay, što na dijalektu Anglokina znači "Duh sa sekirom"). Naravno, samo ime nema veze sa stvarnim dijalektom, pretpostavlja se da je Sergio Bonelli uzeo slog "Za" od "Za-La-Mort", popularnog junaka talijanskog nemog filma, dok se za slog "gor" pretpostavlja da dolazi od "Gordon". Prvobitno ime koje je Sergio Bonelli izabrao je bilo Ajax, po poznatom heroju iz grčkih mitova, ali je od njega odustao kad je video da postoji deterdžent istog imena!


     Glavne odrednice ovog junaka su avantura i akcija, uz primese horora, kriminalistike i pogotovo u poslednje vreme fantastike. Inspirisani nekim strip junacima (Superman, Tarzan...) Sergio Bonelli i Gallieno Ferri stvorili su lik atletskog izgleda, velikih fizičkih predispozicija i zanimljivog prepoznatljivog kostima. Vremenski period u kojem se odvijaju pustolovine je prva polovina 19. veka, tačnije period između 1820. i 1840. godine na području Severne Amerike. Glavno mesto radnje u Zagorovom svetu je Darkwood, Zagorovo kraljevstvo, izmišljena šuma smeštena na području Severne Amerike u blizini Velikih jezera i Kanade, u kojoj Zagor živi smešten u kolibi na malom ostrvcetu u Darkwoodskoj močvari, okruženim živim peskom koji drži na distanci mnoge nepozvane goste! Darkwood osim močvare predstavlja veliko područje u kojem žive mnoga indijanska plemena, kao i vojnička utvrđenja, traperske kolibe i manji gradovi u kojima žive pretežno belci. Između svih njih Zagor se trudi da postigne potrebnu ravnotežu sklada i razumevanja, ponekad na granici incidenta i većih problema sa pokojim izgubljenim životom i razaranjem, a ponekad na miran način i bez nepotrebnih žrtava.

     Naravno, pustolovnog duha Zagor neretko kreće na daleka putovanja ostavljajuči Darkwood iza leđa, najčešče odazivajući se da bi pomogao prijateljima. Uz to što je proputovao gotovo celu Severnu Ameriku posetio je i Arktik, Grenland, Škotsku, Karibe i Afriku.


     Zagor je klasičan heroj, čovek koji mrzi nepravdu i koji je svoj život je posvetio borbi protiv kriminalaca i zlikovaca najnižeg kova. Njegovo pravo ime je Patrick Wilding. Još dok je bio dečak preživeo je strašnu tragediju u kojoj gubi roditelje. Zagor se spašava zahvaljujući ocu koji ga baca u reku iz koje ga nešto kasnije izvlači Wandering Fitzy, simpatični lutalica i filozof koji je napustio civilizaciju da bi živeo u miru i tišini u prirodi. Fitzy zamenjuje Zagoru izgubljenog oca i podučava ga mnogim veštinama. Upravo njegovom zaslugom Zagor savladava veštinu rukovanja sekirom do savršenstva. U konačnom obračunu Zagor ubija Salomona Kinskya, ubicu svog oca, koji mu na samrti otkriva pravu istinu o njegovom ocu, ali i gubi svog drugog oca i mentora Wandering Fitzya koji je stradao u okršaju. Mladi Patrick Wilding se zaklinje kako će se do kraja života boriti protiv nepravde, a slučajan susret sa glumačkom grupom Sullivanovih rezultira osmišljavanjem kostima (crvene majice sa žutim krugom u kojem je lik orla sa raširenim krilima, koji znači da je Zagor izaslanik Manitua) i novog imena.


     Kao i svaki superheroj koji drži do sebe, tako i Zagor ima svog vernog pomoćnika i saputnika u brojnim avanturama. Don Chico Felipe Cayetano Lopez y Martinez y Gonzales ili kraće Čiko je simpatični, proždrljivi nespretni Meksikanac, kombinacija između komičnog "sidekicka" i Sanča Panse, koji stalno upada u nevolje nadmudrujući se sa sumnjičavim barmenima pokušavajući dobiti ručak na kredit, u čemu mu često pomaže Trampy, simpatični lutalica kome Čiko uvek pokvari "savršeni posao". Kao i Zagor, i Čiko ima svoje indijansko ime - "maleni čovek sa velikim trbuhom". Osim Čika, Zagor ima još mnogo prijatelja od kojih ćemo spomenuti samo neke: Tonka, poglavica Mohawka i Zagorov krvni brat i veran prijatelj koji zna za mnoge Zagorove tajne i trikove kojima se Duh sa sekirom koristi da bi održao mir u Darkvudu, ali nikada ga zbog toga nije manje poštovao; Digging Bill, smušeni tragač za blagom, čija velika želja da konačno pronađe zakopano blago vrlo često uvlači Zagora i Čika u potpuno neplanirane pustolovine u kojima ih čekaju brojne neprilike; Kapetan Fishleg, prekaljeni morski vuk koji je prošao mnoge pustolovine i koji zahvaljujući svojoj vernoj posadi plovi svojim brodom "Golden baby" preko mnogih mora; Many eyes (nama poznatiji kao Mnogooki), smešni indijanski vrač koji je dobio ime jer zbog slabog vida nosi naočale koje je prihvatio kao odličan izum belaca i koji je u mnogim situacijama osmislio trikove kojim će se Zagor poslužiti da bi pridobio volju poglavica Darkwooda; Doc Lester, predstavnik trapera i veliki Zagorov prijatelj koji nadimak Doc nosi sa razlogom, dok je bio u civilizaciji zubar.

     Osim brojnih prijatelja, tu su još brojniji neprijatelji, među kojima se najviše ističe Hellingen, sigurno najveći Zagorov neprijatelj. Ovaj izopačeni ludi genije sa izumima ispred njegovog vremena postavio je na noge golemog Titana, sagradio bojeve rakete, ostvario kontakt sa vanzemaljcima i uspeo pobediti smrt; baron Rakosi, vampir sa kojim se Zagor susreo nekoliko puta. Kao i Hellingen ovaj stvor ima hiljade života i sigurno će još mnogo puta stati na put Duhu sa sekirom; Kandrax, Keltski druid sa magičnim moćima sa kojim se Zagor takođe susreo nekoliko puta.


     Prvi brojevi izlaze u "striscia" formatu, da bi ga nakon što je stekao veliku naklonost čitalaca u Italiji, 1965. godine preuzeli "Tex gigante" iliti "Bonelli format" i nastavlja izlaziti u okviru edicije Zenith. Prve epizode koje su objavljene u striscia formatu ponavljaju se u novom formatu da bi se zatim nastavilo sa novim epizodama. Do 1980. godine glavni scenarist Zagorovih pustolovina bio je Sergio Bonelli koji je za obavljanje tog posla koristio pseudonim Guido Nolitta, da bi nakon toga Zagora preuzeli Marcello Toninelli i Ade Capone. Početkom prošle decenije glavni scenaristi postali su Mauro Boselli i Moreno Burattini. Zagorove epizode pisali su i drugi poznati italijanski scenaristi kao Alfredo Castelli, Tiziano Sclavi, Gianluigi Bonelli i mnogi drugi... 


     Naravno, važan deo Zagorovog tima i jedan od glavnih uzroka Zagorovog uspeha su odlični crtači, među kojima je legendarni Gallieno Ferri, po mnogima najbolji crtač Zagora, koji je Zagoru podario svoje lice i koji je nacrtao sve Zagorove naslovnice, zatim stari majstori Frank Donatelli i Franco Bignotti koji su nažalost preminuli, i novi talas autora Carlo Raffaele Marcello, Mauro Laurenti, Raffaele Della Monica, Alessandro Chiarolla, Marco Torricelli, Gaetano Cassaro, Stefano Andreucci, Massimo Pesce, Maurizio Dotti i mnogi drugi....

KULTURA: ZAGORE, SREĆAN TI 50. ROĐENDAN

     U Kragujevcu se održava prva Strip-konferencija tokom koje će ljubitelji devete umetnosti sa teritorije cele bivše Jugoslavije, zajedno sa autorima iz Italije, proslaviti pedeseti rođendan Duha se sekirom, Gospodara Darkvuda.

     KRAGUJEVAC – Zagor Te-nej, Blek Stena, Komandant Mark i njihovi pratioci, luckasti Čiko, profesor Okultis i mali Rodi, Blaf, Žalosna Sova i verni Flok... Svi ovi legendarni strip-junaci, ali i mnogi drugi pomalo zaboravljeni pravednici, borci za slobodu i avanturisti, ovekovečeni u edicijama "Lunov Magnus strip" i "Zlatna serija", ponovo će oživeti tokom prve međunarodne Strip-konferencije, koja će pod nazivom "Kragujevac – godine prve" biti održana od 1. do 3. jula.

     Ovaj svojevrsni festivala stripa u srcu Šumadije, koji će okupiti stripofile sa prostora cele bivše Jugoslavije, obeležiće proslava 50 godina od nastanka serijala "Zagor", koji se u štampi prvi put pojavio 15. juna 1961. godine. Proslavu će uveličati njegovi autori, Moreno Buratini i Joevito Nučio iz čuvene italijanske izdavačke kuće "Serđo Boneli editore".

     – Leskovac i Beograd imaju svoje strip-manifestacije, pa je krajnje vreme da i Kragujevac dobije nešto slično. Naš cilj je da promovišemo i oživimo svet stripa na prostoru centralne Srbije – kaže za "Politiku" Vlada Paunović, direktor nevladine organizacije "Milenijum", suorganizatora manifestacije, dodajući da će ovogodišnje okupljanje stripofila biti svojevrsna promocija italijanske škole "devete umetnosti", ali i celokupne kulture ove zemlje.

     Prošlogodišnji pilot-projekat "Kragujevac – godine nulte" prošao je u neformalnom druženju ljubitelja stripa iz naše zemlje, a ove godine manifestacija je dobila međunarodni karakter. Osim gostovanja scenarista i crtača iz Italije, Strip-konferenciju će obeležiti niz predavanja, radionica za mlade autore, kao i berza stripa.

     – Dolaze nam gosti iz Makedonije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, a očekujemo i veliki broj stripofila iz cele Srbije. Italijanski i naši autori održaće niz predavanja i radionica, a tokom manifestacije biće predstavljeno i nekoliko kvalitetnih domaćih izdanja, kao što su "Družina Dardaneli" i "Stripolis". Program je bogat, za svakoga će biti ponešto, a posebno interesovanje očekujemo za berzu stripa – kaže Nebojša Vesović iz udruženja "Svet stripa", koje je takođe organizator, navodeći da je komplet od 2.300 stripova iz edicija "Lunov Magnus strip" i "Zlatna serija" na nedavnoj internet licitaciji prodat po ceni od 12.600 evra.

     Strip je "ozbiljna stvar", kaže Vesović, navodeći da je pre ratova na ovom području postojala ozbiljna jugoslovenska škola, koju su zajedno formirali srpski i hrvatski autori.

     – Strip je ozbiljna stvar i kao umetnost i kao medij, ali i kao sociološki fenomen koji je obeležio teritoriju bivše Jugoslavije. Sa raspadom zemlje prestala su da izlaze zajednička izdanja srpskih i hrvatskih autora, pa su mnogi od njih krenuli u svet, uključujući se, pre svega, u francusko-belgijsku školu stripa. Strip danas ima manje konzumenata, tu su drugi mediji koji nekad nisu bili toliko zastupljeni ili nisu postojali, kao što su televizija i Internet, ali on, ipak, nije mrtav. Prošle godine, samo u jednom danu, imali smo 150 posetilaca, a videćete koliko će stripofila doći sada – poručuje Vesović.

     Naši sagovornici veruju da će od Strip-konferencije korist imati i kragujevački turizam, a očekuju da u narednim godinama i gradske vlasti podrže ovu manifestaciju.

(Brane Kartalović, 30.06.2011.)

OBELEŽEN DAN DUNAVA: DUNAVSKO ČUDOVIŠTE OKITILO KEJ

     Podigavši umetničku instalaciju nazvanu "Čudovište iz Dunava" od više stotina prikupljenih PET boca i plastičnih kesa, gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine Novi Sad obeležio je na Keju žrtava racije Dan Dunava kako bi na metaforički način podsetio građane na zagađivače koji plutaju ovom rekom.


     Kako je rekao predsednik Izvršnog odbora GrO LSV Novi Sad Robert Kolar, sam naziv skulpture govori o tome kakva "čudovišta" plutaju Dunavom, s obzirom da se u njega mesečno bace desetine tona plastičnih boca i kesa. Kolar je kazao da je ovo samo početak aktivnosti kojima će se uticati na gradske ali i više nivoe vlasti da se pokrene prelazak proizvodnje polietilenskih na biorazgradive kese.

     - Uz investicije Pokrajine ili Republike, kroz dugoročne kredite i bespovratna sredstva u malu i srednju proizvodnju, može se uticati na zamenu proizvodnje i time bi država uložila u razvoj ekološke svesti, a na dugoročnom nivou - uložila bi u buduće generacije. Treba naglasiti da je biorazgradiva proizvodnja svakako jeftinija od polietilenske - naveo je predsednik IO GrO LSV Novi Sad dodajući da se donošenje odluke očekuje naredne godine. Dunav je reka koja povezuje 17 država i oko 165 miliona ljudi, i kao takav, resurs je od izuzetnog značaja za održivi razvoj naše zemlje, a, kako je kazao Kolar, donošenjem pomenute odluke Novi Sad bi postao prvi grad u Srbiji koji bi izbacio iz upotrebe plastične kese.

     On je naveo da LSV deluje na više nivoa: politički koji podrazumeva klasično političko delovanje kao što je, na primer, u Skupštini grada, potom lokalno kroz aktivizam članica i članova, ulične akcije, peticije i drugo, i na kraju globalno koje se, pak, tiče, mikrosredine, kao što je i pitanje ekologije.

     - Ovo pitanje jednim delom tiče se države, a drugim se tiče nas samih i na nama je podizanje svesti o problemima sa kojima se svakodnevno suočavamo i traganje za načinima kako da se oni reše - rekao je Kolar naglašavajući da je akcija povodom Dana Dunava samo jedna u nizu kojom će se uticati na građanke i građane sa ciljem da se na kraju izvrši pritisak i na vlasti.

     Ovom prilikom prikupljani su potpisi podrške za pomenutu akciju LSV i deljeni su simbolični pokloni u vidu kačketa, upaljača, USB, građanima koji su doneli PET boce. Dunavsko čudovište "krasiće" Kej do subote, kada će biti uklonjeno u saradnji sa "Gradskom Čistoćom". Instalaciju su pravila tri akademska umetnika Laslo Silađi, Julijana Kiš i Slobodan Bodulić.

     Dan Dunava predstavlja integralni deo saradnje podunavskih zemalja i proslavlja se u svih 14 zemalja potpisnica Konvencije o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav, kako bi se podigla svest za očuvaje reke kod što većeg broja pojedinaca i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodenih resursa.

     Činjenice o Dunavu

     Dunav je, nakon Volge, druga najduža i druga vodom najbogatija reka u Evropi te najduža reka u Evropskoj uniji.

     Reka danas teče kroz ili čini granicu deset država, a to su redom od izvora prema ušću: Nemačka (7,5%), Austrija (10,3%), Slovačka (5,8%), Mađarska (11,7%), Hrvatska (4,5%), Srbija (10,3%), Bugarska (5,2%), Rumunija (28,9%), Moldavija (1,7%) i Ukrajina (3,8%). U rečni sastav Dunava spada i devet drugih država: Italija (0,15%), Poljska (0,09 %), Švajcarska (0,32%), Češka (2,6%), Slovenija (2,2 %), Bosna i Hercegovina (4,8%), Crna Gora, Makedonija i Albanija.

     Pet dunavskih zemalja koriste ovu reku kao značajan izvor energije: Nemačka, Slovačka, Austrija, Srbija i Rumunija.

    U ornitološkom smislu, najvažnije područje je delta Dunava koja je glavno raskršće migracijskih puteva u Evropi. U tom području dodiruju se evropski i azijski životinjski svet. Ovde živi više od 300 vrsta ptica, između ostalih pelikani, ždralovi, žličarke, ptice grabljivice i retka crvenovrata guska.

     Na Dunavu je deset puta manji vodeni saobraćaj i promet tereta nego na Rajni, ali je tri puta zagađeniji od Rajne. Iako Srbija nije članica Evropske unije, potpisnica je Sofijske konvencije o zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav.

     S obzirom na količinu zagađujućih materija koje se "puste" u Dunav, procenjuje se da je godišnje potrebno oko 500 miliona evra za održavanje reke, i još skoro isto toliko za investiranje u nju.

     Usaglasiti zakonske akte, uvesti ekološku policiju

     U septembru i oktobru ove godine Skupština Srbije usvojila je šest međunarodnih zakona iz oblasti zaštite životne sredine, među kojima je i Kjoto protokol. Ove godine se očekuje da se još između šest i osam zakona stavi skupštini na razmatranje, koji će regulisati važne oblasti životne sredine, zakon o upravljanju otpadom, zakon o zaštiti vazduha. Oni predstavljaju osnovu za izgradnju efikasnog i modernog sistema zaštite životne sredine u Srbiji, koji će biti usklađen sa pozitivnim Evropskim propisima iz te oblasti. Trenutno ipak ne postoji zakonska mogućnost da Ministarstvo zaštite životne sredine uvede ekološku policiju. Međutim, izmenama zakona o državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, ovo bi bilo moguće.

     Kad je reč o nadležnosti ministarstva i Republičke direkcije za vode, nadležnost nad vodnim resursima izmeštena je iz oblasti zaštite životne sredine. Postoje preporuke Međunarodne zajednice da se objedini upravljanje prirodnim resursima što bi omogućilo efikasnu kontrolu i zaštitu vodnih resursa Srbije. Zato, Zakon o vodama mora da bude usaglašen sa ovom inicijativom.