1613. Londonsko pozorište "Glob" izgorelo je u požaru tokom prve predstave Šekspirovog (Shakespeare) komada "Henri VIII".
1798. Rođen je italijanski pisac Đakomo Leopardi, najveći lirski pesnik italijanskog romantizma i jedan od najznačajnijih u evropskoj poeziji 19. veka ("Silviji", Ljubav i smrt", "Zibaldon", dnevnik "Misli").
1855. U Londonu je izašao prvi broj lista "Dejli telegraf".
1864. Samjuel Krauter postao je biskup u Nigeriji, prvi crnac biskup Engleske crkve.
1869. Proglašen je Namesnički ustav koji je kneževinu Srbiju uveo u doba ustavnosti. Prvi put u istoriji Srbije skupština je postala zakonodavni organ, mada, sa ograničenim pravima.
1873. U Stričićima, u Bosanskoj krajini, rođen je pisac Petar Kočić, autor satira "Jazavac pred sudom" i "Sudanija".
1880. Francuska je anektirala pacifičko ostrvo Otaheite, koje je od 1842. bilo francuski protektorat.
1882. U Beogradu je pušten u rad prvi savremeni vodovod koji je napravljen prema projektu nemačkog inženjera Oskara Smrekara. Iz pet dubokih bunara grad je dobijao oko 65 litara vode u sekundi.
1886. Rođen je francuski državnik Rober Šuman, premijer (1947-1948). Na njegov predlog ("Šumanov plan") osnovana je 1952. Evropska zajednica za ugalj i čelik, iz koje je kasnije nastala Evropska unija.
1900. Rođen je francuski pisac Antoan Mari Rože de Sent Egziperi, autor bestselera "Mali princ", jednog od najlepših dečjih romana u svetskoj književnosti. Nestao je u julu 1944. nad Mediteranom kao pilot savezničkog aviona u Drugom svetskom ratu.
1914. Rođen je češki kompozitor Rafael Kubelik, dirigent Češke filharmonije. Emigrirao je 1948. i karijeru nastavio u SAD kao dirigent simfonijskog orkestra u Čikagu (1950), potom u Londonu kao direktor Kovent Gardena.
1922. Rođen je srpski pisac Vasko Popa, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najvećih pesnika srpske književnosti u drugoj polovini 20. veka. ("Kora", "Nepočin-polje", "Sporedno nebo", "Uspravna zemlja", "Vučja so", "Živo meso", "Kuća nasred druma").
1939. Sletanjem aviona "Diksi kliper" na aerodrom u Lisabonu obavljen je prvi komercijalni let iz SAD u Evropu.
1941. U Švajcarskoj je umro poljski državnik, pijanista i kompozitor, Ignac Jan Paderevski, učesnik u akcijama za nezavisnost Poljske tokom Prvog svetskog rata, premijer i šef diplomatije (1919-1921).
1949. Južna Afrika je politiku aparthejda proglasila državnom doktrinom.
1974. Izabela Peron je zamenila obolelog muža Huana Perona na mestu predsednika Argentine.
1980. Vigdis Finbogadotir izabrana je za predsednika Islanda. To je bilo prvi put da je za šefa države u Evropi izabrana žena na neposrednim izborima.
1992. Snage bosanskih Srba napustile su sarajevski aerodrom "Butmir" nakon dvomesečne opsade i predale ga pod kontrolu mirovnih trupa UN (UNPROFOR). Time je omogućeno dostavljanje humanitarne pomoći stanovništvu Sarajeva.
1995. Više od 500 ljudi poginulo je u Seulu (Južna Koreja) kada se srušila petospratna robna kuća.
1995. Umrla je američka filmska glumica Lana Tarner, holivudska zvezda pedesetih godina 20. veka ("Monsunske kiše", "Ljubav je snašla Endija Hardija", "Imitacija života").
1998. Bivši gradonačelnik Vukovara Slavko Dokmanović, osumnjičen za ratne zločine u Hrvatskoj 1992, izvršio je samoubistvo u zatvoru u Ševeningenu, blizu Haga.
1999. Mitingom u Čačku, na kojem se okupilo oko 10.000 ljudi, opozicioni blok Savez za promene počeo je proteste protiv režima predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića. Protesti su se narednih meseci svakodnevno održavali u velikom broju mesta u Srbiji, uključujući i Beograd.
1999. Turska je osudila na smrt vođu kurdskih pobunjenika Abdulaha Odžalana.
2000. Umro je Vitorio Gasman, jedan od najvećih italijanskih filmskih i pozorišnih glumaca. Na filmu je radio sa najpoznatijim rediteljima kao što su Dino Rizi, Etore Skola i Mario Moničeli ("Sram", "Gorki pirinač", "Miris žene", "Život je roman").
2001. U Briselu je održana prva donatorska konferenacija za SRJ na kojoj je Jugoslaviji obećana pomoć od jedne milijarde i 280 miliona dolara.
2001. U Beču su ministri inostranih poslova SRJ i četiri bivše jugoslovenske republike potpisali sporazum o sukcesiji, čime je okončan dugogodišnji spor oko nasleđa bivše SFRJ.
2001. Premijer SRJ Zoran Žižić podneo je ostavku dan nakon izručenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu.
2001. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan (63), ponovo je izabran na novi petogodišnji mandat u svetskoj organizaciji.
2002. Leka I, sin kralja Zoga, koji je vladao Albanijom od 1928. do 1939, vratio se u zemlju posle 63 godine progonstva.
2003. Polaganjem zakletve, Beatris Merino, ugledni advokat bez političkog iskustva, postala je prva žena premijer u istoriji Perua.
2003. U 96. godini umrla je čuvena holivudska glumica Ketrin Hepbern, koja je igrala u preko 50 filmova i osvojila četiri Oskara za uloge u filmovima: "Jutarnja slava", "Pogodi ko dolazi na večeru", "Zima jednog lava" i "Na zlatnom jezeru".
2004. Haški tribunal osudio je bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Babića na 13 godina zatvora, za zločine protiv čovečnosti nad hrvatskim civilima u bivšoj Republici Srpskoj Krajini (RSK) 1991-1992. godine. Babić je 5. marta 2006. izvršio samoubistvo u pritvorskoj ćeliji u Ševeningenu.
2004. Na samitu u Briselu za šefa evropske diplomatije izabran je Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Havijer Solana, koji će postati prvi šef diplomatije EU kada na snagu stupi budući evropski ustav, nakon što ga ratifikuje svih 25 zemalja članica Unije.
1798. Rođen je italijanski pisac Đakomo Leopardi, najveći lirski pesnik italijanskog romantizma i jedan od najznačajnijih u evropskoj poeziji 19. veka ("Silviji", Ljubav i smrt", "Zibaldon", dnevnik "Misli").
1855. U Londonu je izašao prvi broj lista "Dejli telegraf".
1864. Samjuel Krauter postao je biskup u Nigeriji, prvi crnac biskup Engleske crkve.
1869. Proglašen je Namesnički ustav koji je kneževinu Srbiju uveo u doba ustavnosti. Prvi put u istoriji Srbije skupština je postala zakonodavni organ, mada, sa ograničenim pravima.
1873. U Stričićima, u Bosanskoj krajini, rođen je pisac Petar Kočić, autor satira "Jazavac pred sudom" i "Sudanija".
1880. Francuska je anektirala pacifičko ostrvo Otaheite, koje je od 1842. bilo francuski protektorat.
1882. U Beogradu je pušten u rad prvi savremeni vodovod koji je napravljen prema projektu nemačkog inženjera Oskara Smrekara. Iz pet dubokih bunara grad je dobijao oko 65 litara vode u sekundi.
1886. Rođen je francuski državnik Rober Šuman, premijer (1947-1948). Na njegov predlog ("Šumanov plan") osnovana je 1952. Evropska zajednica za ugalj i čelik, iz koje je kasnije nastala Evropska unija.
1900. Rođen je francuski pisac Antoan Mari Rože de Sent Egziperi, autor bestselera "Mali princ", jednog od najlepših dečjih romana u svetskoj književnosti. Nestao je u julu 1944. nad Mediteranom kao pilot savezničkog aviona u Drugom svetskom ratu.
1914. Rođen je češki kompozitor Rafael Kubelik, dirigent Češke filharmonije. Emigrirao je 1948. i karijeru nastavio u SAD kao dirigent simfonijskog orkestra u Čikagu (1950), potom u Londonu kao direktor Kovent Gardena.
1922. Rođen je srpski pisac Vasko Popa, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najvećih pesnika srpske književnosti u drugoj polovini 20. veka. ("Kora", "Nepočin-polje", "Sporedno nebo", "Uspravna zemlja", "Vučja so", "Živo meso", "Kuća nasred druma").
1939. Sletanjem aviona "Diksi kliper" na aerodrom u Lisabonu obavljen je prvi komercijalni let iz SAD u Evropu.
1941. U Švajcarskoj je umro poljski državnik, pijanista i kompozitor, Ignac Jan Paderevski, učesnik u akcijama za nezavisnost Poljske tokom Prvog svetskog rata, premijer i šef diplomatije (1919-1921).
1949. Južna Afrika je politiku aparthejda proglasila državnom doktrinom.
1974. Izabela Peron je zamenila obolelog muža Huana Perona na mestu predsednika Argentine.
1980. Vigdis Finbogadotir izabrana je za predsednika Islanda. To je bilo prvi put da je za šefa države u Evropi izabrana žena na neposrednim izborima.
1992. Snage bosanskih Srba napustile su sarajevski aerodrom "Butmir" nakon dvomesečne opsade i predale ga pod kontrolu mirovnih trupa UN (UNPROFOR). Time je omogućeno dostavljanje humanitarne pomoći stanovništvu Sarajeva.
1995. Više od 500 ljudi poginulo je u Seulu (Južna Koreja) kada se srušila petospratna robna kuća.
 |
| LANA TARNER |
1998. Bivši gradonačelnik Vukovara Slavko Dokmanović, osumnjičen za ratne zločine u Hrvatskoj 1992, izvršio je samoubistvo u zatvoru u Ševeningenu, blizu Haga.
1999. Mitingom u Čačku, na kojem se okupilo oko 10.000 ljudi, opozicioni blok Savez za promene počeo je proteste protiv režima predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića. Protesti su se narednih meseci svakodnevno održavali u velikom broju mesta u Srbiji, uključujući i Beograd.
1999. Turska je osudila na smrt vođu kurdskih pobunjenika Abdulaha Odžalana.
 |
| VITORIO GASMAN |
2001. U Briselu je održana prva donatorska konferenacija za SRJ na kojoj je Jugoslaviji obećana pomoć od jedne milijarde i 280 miliona dolara.
2001. U Beču su ministri inostranih poslova SRJ i četiri bivše jugoslovenske republike potpisali sporazum o sukcesiji, čime je okončan dugogodišnji spor oko nasleđa bivše SFRJ.
2001. Premijer SRJ Zoran Žižić podneo je ostavku dan nakon izručenja Slobodana Miloševića Haškom tribunalu.
2001. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan (63), ponovo je izabran na novi petogodišnji mandat u svetskoj organizaciji.
2002. Leka I, sin kralja Zoga, koji je vladao Albanijom od 1928. do 1939, vratio se u zemlju posle 63 godine progonstva.
2003. Polaganjem zakletve, Beatris Merino, ugledni advokat bez političkog iskustva, postala je prva žena premijer u istoriji Perua.
2003. U 96. godini umrla je čuvena holivudska glumica Ketrin Hepbern, koja je igrala u preko 50 filmova i osvojila četiri Oskara za uloge u filmovima: "Jutarnja slava", "Pogodi ko dolazi na večeru", "Zima jednog lava" i "Na zlatnom jezeru".
2004. Haški tribunal osudio je bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Babića na 13 godina zatvora, za zločine protiv čovečnosti nad hrvatskim civilima u bivšoj Republici Srpskoj Krajini (RSK) 1991-1992. godine. Babić je 5. marta 2006. izvršio samoubistvo u pritvorskoj ćeliji u Ševeningenu.
2004. Na samitu u Briselu za šefa evropske diplomatije izabran je Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Havijer Solana, koji će postati prvi šef diplomatije EU kada na snagu stupi budući evropski ustav, nakon što ga ratifikuje svih 25 zemalja članica Unije.
Нема коментара:
Постави коментар