Francuzi ne odustaju od atomske energije
Francuska vlada nema nameru da se odrekne nuklearne energije. Francuska čak 80 odsto svoje struje dobija iz brojnih nuklearnih reaktora, a nije za zanemariti ni prihod od izvoza tehnologija.
Ipak, stanovništvo nema razumevanja za vlast i u brojnim anketama navodi da bi zemlja u neko dogledno doba trebalo da pređe na bezbednije izvore energije. Posebno brinu stariji reaktori u kojima je rizik od havarija veći i u kojima radnici imaju neljudske uslove.
Paluel je seoce na Lamanšu, između Avra i Djepa. Iz dimnjaka nuklearne elektrane diže se bela para, a firma "Struja Francuske" tu činjenicu koristi da se na plakatima podiči čistoćom atomske energije. Međutim, na plakatima nema reči o ljudima koji obavljaju prljavi posao. Ljudima poput Filipa Bilara. On je u sistemu za hlađenje morao da čisti cevi koje su veoma ozračene."Za ovaj posao se ne uzimaju mašine, nego ljudi – jer su jeftiniji. Celu karijeru sam proveo u zaštitnom odelu. U ovoj nuklearnoj elektrani ne postoji mesto koje je više ozračeno."
Nuklearke jedini preduzetnici
Filip Bilar izgleda kao neko ko sluša hevi-metal. Farmerke, kožna jakna, duga kosa. Ima 45 godina, a u elektrani je od svoje devetnaeste. Zašto bi neko čistio radioaktivne cevi više od 20 godina?
"Na to je jednostavno odgovoriti. U mnogim delovima Francuske su nuklearne elektrane jedini preduzetnici koji nude posao. Naravno da nije sigurno raditi ovde, ali ako ne nađete drugi posao, pristajete na ovo što se nudi."
Filip je ovde više od dve decenije. Bio je tu i kada je pre sedam godina oluja nanela alge iz Lamanša u filtere nuklearke zbog čega su otkazale rashladne pumpe. Bio je tu i kada je izbio veliki požar."Transformator je goreo, izbijali su materijali od kojih se dobijaju najgora obolenja. Dim je sadržao radioaktivne elemente. Vatrogasci su došli da ugase požar i imali su zaštitna odela. Ali radnici-lutalice nisu imali nikakvu zaštitu."
Plate su bedne
Radnici-lutalice – tako Filip naziva zidare, bravare, vodoinstalatere koji putuju kroz Francusku i nude svoje usluge u oblastima povećane radijacije, kod nekog od 58 reaktora. Ovakvih radnika ima čak 30.000 i rade za ćerke-firme velikih operatora nuklearne energije. Ugovore dobijaju samo na određeno vreme, a plata je bedna. Filip Bilar, posle 20 ozračenih godina, zarađuje mizernih 1.400 evra bruto.
"Uvek sam morao da imam aparat za merenje zračenja pri sebi. Ali nikada nisam mogao da utvrdim kolikom sam zračenju neutrona bio izložen, jer aparat koji bi to merio ne postoji. Kada sam zamolio koncern ‘Struja Francuske’ da izmere moju količinu neutrona – dobio sam otkaz."
Strah od gubitka posla tera ove radnike „nomade“ da čine sve protiv svog zdravlja.
"Doza ozračenosti odlučuje o produženju ugovora. U moje vreme je dozvoljeno zračenje bilo 50 milisiverta godišnje, a danas je to spušteno na 20. Ako neko, posle recimo tri meseca, nakupi 45 milisiverta zračenja, to bi značilo da neće moći još dugo da radi. I onda ljudi jednostavno nisu nosili merače u ozračene zone nego su ih skrivali napolju."
Mnogi su oboleli od raka
Mnoge kolege su obolele od raka, a Filipa posebno nervira što francuski mediji retko o tome izveštavaju. Naprotiv – nedavno je državna novinska agencija Frans pres prenela rezultate jedne studije prema kojoj, navodno, ljudi koji rade u nuklearkama u proseku žive duže od drugih ljudi! "Čist cinizam", kaže Filip, koji dobro zna koliko je ozračen.
"Godišnje sam dolazio i do vrednosti od 250 milisiverta. Da li sam zdrav? Da i ne. Moj genotip je verovatno narušen, to će potvrditi i lekari. Mač mi stoji nad glavom – rak može da bude otkriven svakog trenutka."
Sve to nije bilo dovoljno da Filip napusti posao u nuklearki. Zaštititi narod od zračenja, kaže, jeste pravo herojstvo. Ipak, ovaj čovek izgleda prilično nesrećno za jednog heroja.
Autori: Kristof Ves i Nemanja Rujević (24.06.2011)
Нема коментара:
Постави коментар