Po medijima svakodnevno osviću naslovi:
• "Vojvođani najviše na socijalnoj pomoći"
• "Građani Vojvodine i dalje najredovnije platiše računa, iako su sve siromašniji"
• "Jug najsiromašniji, a najviše primalaca pomoći u Vojvodini"
• "Kriza ugasila 57.000 radnih mesta u Vojvodini"
U analizi Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, u delu koji se bavi tržištem rada, navodi se da je stopa zaposlenosti u aprilu prošle godine iznosila 47,2 odsto te da je u isto vreme stopa nezaposlenosti bila 20,1 odsto. Međutim, podaci Nacionalne službe za zapošljavanje govorili su da je stopa nezaposlenosti znatno veća i da se približava stopi od 27 odsto.
Najveći broj siromašnih, nezaposlenih i korisnika narodnih kuhinja, prema podacima Ministarstva rada i socijalne politike, nalazi se na jugu i istoku Srbije. Iako bi bilo logično da je u ovim delovima Srbije i najviše primalaca socijalne pomoći, paradoksalno, najveći broj korisnika je u Vojvodini. Oko 700.00 ljudi u Srbiji živi ispod granice siromaštva i 727.000 je nezaposlenih, a Vojvodina, iako je najrazvijenija oblast u Srbiji, ima najviše korisnika socijalne pomoći - čak 40 odsto od ukupnog broja.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Vojvodina je 2000. godine imala društveni proizvod po stanovniku od 50.059 dinara, što je bilo iznad proseka Srbije (40.711 dinara) i znatno više od proseka Centralne Srbije (37.493). U međuvremenu, donet je Omnibus zakon o prenosu dela nadležnosti, organizovan je dvodnevni referendum za donošenje novog ustava, koji je većina građana Vojvodine bojkotovala. Vojvodina je prešla put od jednog od najrazvijenijih delova Jugoslavije u vreme kad je imala znatno veće nadležnosti, do nerazvijenog dela Srbije. U Vojvodini je prosečna neto zarada u oktobru prošle godine bila za oko hiljadu dinara niža od republičkog proseka i iznosila je 33.515 dinara. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata za oktobar 2010. godine iznosila oko 320 evra i bila je najniža u regionu!
I kada iščitamo sve ove cifre, cifrice i cifretine, shvatimo da je to slika Vojvodine koju prenosi Republički zavod za statistiku, jer je Pokrajinski ipak bio višak te je ugašen. Postajemo li socijalni slučaj koji će se odbaciti jer je neka humanost zagubljena u devedestima čijih "repova" mnogi ne žele da se otarase i veličaju kakve likove koji su najprostije rečeno otimali. A od Vojvodine se i dalje otima, jer pored svega što u pokrajini ima, najtužnije je to što joj je glavni izvor prihoda Budžet Republike iz kojeg dobije tek ono što "ostane" (sedam odsto).
Možda je najtužnija slika ipak, ne ta kojom nas Vojvođane, a posebno ligaše, prikazuju u javnosti, već ona koju mnogi sebi stvore u glavi - bezvoljna, pesimistična, nevernička što se tiče promena, apatična. Jer, mi gradimo svet oko sebe, a promene neće doći preko noći i neće pasti sa neba. Za lepši dom, za lepši kraj, grad, varoš, selo, za lepšu Pokrajinu - autonomnu i slobodnu.
Нема коментара:
Постави коментар