OBELEŽEN DAN DUNAVA: DUNAVSKO ČUDOVIŠTE OKITILO KEJ

     Podigavši umetničku instalaciju nazvanu "Čudovište iz Dunava" od više stotina prikupljenih PET boca i plastičnih kesa, gradski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine Novi Sad obeležio je na Keju žrtava racije Dan Dunava kako bi na metaforički način podsetio građane na zagađivače koji plutaju ovom rekom.


     Kako je rekao predsednik Izvršnog odbora GrO LSV Novi Sad Robert Kolar, sam naziv skulpture govori o tome kakva "čudovišta" plutaju Dunavom, s obzirom da se u njega mesečno bace desetine tona plastičnih boca i kesa. Kolar je kazao da je ovo samo početak aktivnosti kojima će se uticati na gradske ali i više nivoe vlasti da se pokrene prelazak proizvodnje polietilenskih na biorazgradive kese.

     - Uz investicije Pokrajine ili Republike, kroz dugoročne kredite i bespovratna sredstva u malu i srednju proizvodnju, može se uticati na zamenu proizvodnje i time bi država uložila u razvoj ekološke svesti, a na dugoročnom nivou - uložila bi u buduće generacije. Treba naglasiti da je biorazgradiva proizvodnja svakako jeftinija od polietilenske - naveo je predsednik IO GrO LSV Novi Sad dodajući da se donošenje odluke očekuje naredne godine. Dunav je reka koja povezuje 17 država i oko 165 miliona ljudi, i kao takav, resurs je od izuzetnog značaja za održivi razvoj naše zemlje, a, kako je kazao Kolar, donošenjem pomenute odluke Novi Sad bi postao prvi grad u Srbiji koji bi izbacio iz upotrebe plastične kese.

     On je naveo da LSV deluje na više nivoa: politički koji podrazumeva klasično političko delovanje kao što je, na primer, u Skupštini grada, potom lokalno kroz aktivizam članica i članova, ulične akcije, peticije i drugo, i na kraju globalno koje se, pak, tiče, mikrosredine, kao što je i pitanje ekologije.

     - Ovo pitanje jednim delom tiče se države, a drugim se tiče nas samih i na nama je podizanje svesti o problemima sa kojima se svakodnevno suočavamo i traganje za načinima kako da se oni reše - rekao je Kolar naglašavajući da je akcija povodom Dana Dunava samo jedna u nizu kojom će se uticati na građanke i građane sa ciljem da se na kraju izvrši pritisak i na vlasti.

     Ovom prilikom prikupljani su potpisi podrške za pomenutu akciju LSV i deljeni su simbolični pokloni u vidu kačketa, upaljača, USB, građanima koji su doneli PET boce. Dunavsko čudovište "krasiće" Kej do subote, kada će biti uklonjeno u saradnji sa "Gradskom Čistoćom". Instalaciju su pravila tri akademska umetnika Laslo Silađi, Julijana Kiš i Slobodan Bodulić.

     Dan Dunava predstavlja integralni deo saradnje podunavskih zemalja i proslavlja se u svih 14 zemalja potpisnica Konvencije o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav, kako bi se podigla svest za očuvaje reke kod što većeg broja pojedinaca i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodenih resursa.

     Činjenice o Dunavu

     Dunav je, nakon Volge, druga najduža i druga vodom najbogatija reka u Evropi te najduža reka u Evropskoj uniji.

     Reka danas teče kroz ili čini granicu deset država, a to su redom od izvora prema ušću: Nemačka (7,5%), Austrija (10,3%), Slovačka (5,8%), Mađarska (11,7%), Hrvatska (4,5%), Srbija (10,3%), Bugarska (5,2%), Rumunija (28,9%), Moldavija (1,7%) i Ukrajina (3,8%). U rečni sastav Dunava spada i devet drugih država: Italija (0,15%), Poljska (0,09 %), Švajcarska (0,32%), Češka (2,6%), Slovenija (2,2 %), Bosna i Hercegovina (4,8%), Crna Gora, Makedonija i Albanija.

     Pet dunavskih zemalja koriste ovu reku kao značajan izvor energije: Nemačka, Slovačka, Austrija, Srbija i Rumunija.

    U ornitološkom smislu, najvažnije područje je delta Dunava koja je glavno raskršće migracijskih puteva u Evropi. U tom području dodiruju se evropski i azijski životinjski svet. Ovde živi više od 300 vrsta ptica, između ostalih pelikani, ždralovi, žličarke, ptice grabljivice i retka crvenovrata guska.

     Na Dunavu je deset puta manji vodeni saobraćaj i promet tereta nego na Rajni, ali je tri puta zagađeniji od Rajne. Iako Srbija nije članica Evropske unije, potpisnica je Sofijske konvencije o zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav.

     S obzirom na količinu zagađujućih materija koje se "puste" u Dunav, procenjuje se da je godišnje potrebno oko 500 miliona evra za održavanje reke, i još skoro isto toliko za investiranje u nju.

     Usaglasiti zakonske akte, uvesti ekološku policiju

     U septembru i oktobru ove godine Skupština Srbije usvojila je šest međunarodnih zakona iz oblasti zaštite životne sredine, među kojima je i Kjoto protokol. Ove godine se očekuje da se još između šest i osam zakona stavi skupštini na razmatranje, koji će regulisati važne oblasti životne sredine, zakon o upravljanju otpadom, zakon o zaštiti vazduha. Oni predstavljaju osnovu za izgradnju efikasnog i modernog sistema zaštite životne sredine u Srbiji, koji će biti usklađen sa pozitivnim Evropskim propisima iz te oblasti. Trenutno ipak ne postoji zakonska mogućnost da Ministarstvo zaštite životne sredine uvede ekološku policiju. Međutim, izmenama zakona o državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, ovo bi bilo moguće.

     Kad je reč o nadležnosti ministarstva i Republičke direkcije za vode, nadležnost nad vodnim resursima izmeštena je iz oblasti zaštite životne sredine. Postoje preporuke Međunarodne zajednice da se objedini upravljanje prirodnim resursima što bi omogućilo efikasnu kontrolu i zaštitu vodnih resursa Srbije. Zato, Zakon o vodama mora da bude usaglašen sa ovom inicijativom.