SAMO JE JEDAN ANTIFAŠISTIČKI POKRET

     Društvo za istinu o NOB-u u Jugoslaviji, Odbor za Vojvodinu, proslavilo je juče 70 godina od jugoslovenskog ustanka u Drugom svetskom ratu. Po rečima potpredsednice Skupštine Vojvodine Maje Sedlarević, ovakva podsećanja na činjenice koje su dovele do antifašističkog ustanka u Jugoslaviji danas su neophodne zbog sve češćih pokušaja da se istorija falsifikuje. 

     – Danas postoje pokušaji umanjivanja značaja antifašističkog pokreta i njegove borbe u Drugom svetskom ratu – rekla je Maja Sedlarević. – Svi moramo uz veliki trud da radimo na tome da istorijske činjenice koje su nesporne dođu ponovo do izražaja. Sada imamo situaciju da se neki kvaziistoričari i pojedini političari veoma trude da se, prećutkivanjem i falsifikovanjem istorijskih činjenica, smanji veličina i značaj onoga što se na ovim prostorima desilo u Drugom svetskom ratu.

     Po njenim rečima, antifašistički pokret je dao ogromne žrtve i podsećanja na tu tradiciju u Vojvodini su veoma bitna. 

     – Neke lekcije iz toga možemo naučiti i zaustaviti određene pojave u našem društvu, poput povampirenja nacionalizma i šovinizma – naglasila je potpredsednica vojvođanske skupštine. 

     Istoričar Ranko Končar je naglasio da, imajući u vidu kompleksne okolnosti pred Drugi svetski rat, nije bilo moguće da se ostvari više od jednog antifašističkog pokreta, a to je bio isključivo komunistički. 

     – Četnički i drugi pokreti u Jugoslaviji to nisu mogli biti jer su bili duboko nacionalistički, a antifašizam je u to vreme bio ideja koja je uveliko prevazilazila tako uska usmerenja kakvo je nacionalizam – objasnio je Končar. 

     – Svi takvi pokreti u Jugoslaviji do kraja rata postali su kolaboracionistički. Od Slovenije do Makedonije, u svakoj republici se to dogodilo usko nacionalnim pokretima. 

     Po njegovim rečima, zbog tih činjenica, danas je nerazumno insistirati na tome da je i četnički pokret antifašistički. On je objasnio da je Vojvodina od cele Jugoslavije bila u najspecifičnijem položaju.

     – Vojvodina je bila pritisnuta sa čak tri okupaciona sistema. Bačka je bila pod Mađarima, Banat pod Nemcima, a Srem je okupirala NDH. Za antifašistički pokret u Vojvodini je bio ključan multinacionalni koncept. Antifašizam se nije mogao primiti preko jugoslovenstva jer su iz njega i proizašle usko nacionalne ideje. Iz istog razloga nije se moglo ići ni preko patriotskih i nacionalnih ideja. U Vojvodini je bila problematična i ideja socijalne pravde koju su potencirali komunisti jer su ih se seljaci plašili. Tu je, na kraju, narode uspela da mobiliše čista antifašistička ideja oko koje su mogli da se okupe i prepoznaju svi narodi koji su ovde živeli. Ta specifičnost Vojvodine nije postojala u drugim delovima države – rekao je Končar. 

     Po njegovim rečima, da nije bilo takvog razvoja situacije i tako snažnog multinacionalnog antifašističkog pokreta, ni Vojvodina ne bi mogla tako brzo da se konsoliduje i počne da živi normalnim životom posle Drugog svetskog rata.

P. Klaić