Istraživanja pokazuju da većina u četiri bivše jugoslovenske republike, sada nezavisne države, danas živi lošije nego pre 1991. godine.
Istraživanje "Javno mnenje - 20 godina kasnije", zajedno su sproveli ljubljanski "Dnevnik", zagrebački "Jutarnji list" i B92.
Dvadeset godina kasnije većina opravdava motive zbog kojih se raspala Jugoslavije, ali različito tumače glavne aktere i posledice. Anketa koju su u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini inicirale tri medijske kuće pokazuje da za nasilni raspad SFRJ većina u Srbiji i Hrvatskoj krivi nerešena pitanja iz prošlosti.
U Bosni i Hercegovini okrivljuju višestranački sistem, dok Slovenci razlog za razlaz vide u različitoj ekonomskoj razvijenosti bivših republika. Međutim, bez obzira na različita tumačenja prošlosti, u sadašnjosti građani sve četiri države kažu da žive lošije nego pre 20 godina.
"Od nacionalizma se ne živi. Nacionalizam je nešto što zaokuplja srca, duše ljudi, oni su spremni nekada da žrtvuju svoje živote za nacionalne ideale. Ali treba nahraniti decu. Ne možete nacionalizmom nahraniti decu, možete im zatrovati dušu. Tako da svaki čovek može da ceni situaciju od pre dvadeset godina i ovu danas i jasno je da u materijalnom pogledu za nekog prosečnog žitelja svih ovih prostora izuzev možda Slovenije da se vidi jedan nazadak. U relativnom smislu ljudi žive slabije", rekao je sociolog Jovo Bakić.
Zajedničko anketiranim stanovnicima Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije je da su spremni na političku, ekonomsku, pa i vojnu saradnju. Zajedničko im je i da su najslabije ocene dale svojim vladama, parlamentima i političkim strankama. Ali samo u Srbiji Slobodan Milošević nije dobio negativnu ocenu za ulogu u jugoslovenskoj krizi, već se negativcem smatra Franjo Tuđman.
Kultura zato bolje prolazi. Kulturna dešavanja koja se odvijaju u zemljama bivše Jugoslavije izazivaju veće interesovanje u Bosni, manje u Hrvatskoj, a podjednako u Sloveniji i Srbiji.
"Mislim da tu zapravo postoje neke razlike u regionu. Mislim da u Srbiji, što će možda delovati paradoksalno, postoji nešto opušteniji odnos prema konzumiranju kulturnih proizvoda iz komšiluka nego možda u Hrvatskoj gde se i dalje oseća jedna doza tereta iz 90-ih, gde je i dalje potrebno davati neke najrazličitije izgovore, dodatna objašnjenja, pa gotovo i izvinjenja zašto vi sada servirate nešto što dopire iz Slovenije ili Srbije.", kaže pisac Vladimir Arsenijević.
Anketa u kojoj je učestvovalo po 700 ispitanika iz sve četiri države pokazuje da uspesi sportista iz zemalja bivše Jugoslavije raduju Slovence, Srbe i Bošnjake, ali ne i u Hrvatskoj gde se dve trećine ispitanih izrazito ne raduje uspesima sportista iz Srbije i Slovenije.
Нема коментара:
Постави коментар