"U spomen svetlim likovima koji su se svojim delovanjem u Petrovaradinu i okolini zalagali i borili za humane međuljudske odnose, za slogu i pravdu u potpunoj ravnopravnosti i u spomen svima koji padoše u borbi protiv okupatora i njihovih pomagača ili kao žrtve fašističkog terora." Autor
U RATNOM VRTLOGU 1941 - NAPAD NEMAČKE NA SSSR, 22. JUNA 1941
Sredinom juna 1941. godine dugačke kolone nemačke pešadije, motorizacije i artiljerije, dolazile su kao neka gvozdena reka od Zemuna do Petrovaradina i preko skele prelazile u Novi Sad. To je viđeno prvi put u toku rata, pa se nije znalo o čemu se radi.
Sve je postalo jasno, kada je nagomilana nemačka vojna sila, 22. juna 1941. godine podmuklo, bez objave rata, krenula u napad na Sovjetsku zemlju.
Toga dana, nemačka propaganda je intalirala po Petrovaradinu zvučnike i radio-aparate da bi objavljivala vesti o velikim uspesima nemačkih armija. Narod je sve pratio sa nevericom i strahom za budućnost. Većina Petrovaradinaca je bila uverena da je tek sad nastupio početak pravog rata i da će on izazvati teške muke, pogibije i suze, koje neće ni njih mimoići.
Već sutradan, vesti o ratu protiv SSSR-a su objavljene u svim nemačkim i hrvatskim dnevnim listovima. Narednih dana, nacističko-ustaška propaganda nastavila je svoj posao. Po gradu i Tvrđavi istaknuto je po nekoliko velikih plakata koji su prikazivali situaciju na istočnom frontu. Na njima su mogle da se pročitaju krupne cifre gubitaka Crvene armije u ljudstvu i materijalu, što se na kraju prikazivalo kao agonija "komunističke nemani".
Euforiji Folksdojčera i ustaša nije bilo kraja, ali ni među petrovaradinskim antifašistima nije bilo zbunjenosti. Verovali su da u fašističkoj propagandi ima mnogo preterivanja. Smatrali su da će Crvena armija, čim se pribere od iznenađenja preći u kontraofanzivu.
Vlasnici radio-aparata su više nego ikada slušali vesti. Mnogi su krišom prisluškivali Moskvu i London. Narod je nastojao da sazna šta kaže i druga strana. Stariji su prenosili vesti jedni drugima i to samo onima u koje su imali poverenja. Mlađi, pak, bez dovoljno iskustva, nisu bili oprezni. Svojim drugovima, koji su drukčije mislili, otvoreno su otkrivali čemu se nadaju. Živa diskusija vodila se o "novoj Hitlerovoj avanturi", dosta Petrovaradinaca je smatralo da se Firer ovoga puta prevario u računici.
U RATNOM VRTLOGU 1941 - NAPAD NEMAČKE NA SSSR, 22. JUNA 1941
Sredinom juna 1941. godine dugačke kolone nemačke pešadije, motorizacije i artiljerije, dolazile su kao neka gvozdena reka od Zemuna do Petrovaradina i preko skele prelazile u Novi Sad. To je viđeno prvi put u toku rata, pa se nije znalo o čemu se radi.
Sve je postalo jasno, kada je nagomilana nemačka vojna sila, 22. juna 1941. godine podmuklo, bez objave rata, krenula u napad na Sovjetsku zemlju.
Toga dana, nemačka propaganda je intalirala po Petrovaradinu zvučnike i radio-aparate da bi objavljivala vesti o velikim uspesima nemačkih armija. Narod je sve pratio sa nevericom i strahom za budućnost. Većina Petrovaradinaca je bila uverena da je tek sad nastupio početak pravog rata i da će on izazvati teške muke, pogibije i suze, koje neće ni njih mimoići.
Već sutradan, vesti o ratu protiv SSSR-a su objavljene u svim nemačkim i hrvatskim dnevnim listovima. Narednih dana, nacističko-ustaška propaganda nastavila je svoj posao. Po gradu i Tvrđavi istaknuto je po nekoliko velikih plakata koji su prikazivali situaciju na istočnom frontu. Na njima su mogle da se pročitaju krupne cifre gubitaka Crvene armije u ljudstvu i materijalu, što se na kraju prikazivalo kao agonija "komunističke nemani".
Vlasnici radio-aparata su više nego ikada slušali vesti. Mnogi su krišom prisluškivali Moskvu i London. Narod je nastojao da sazna šta kaže i druga strana. Stariji su prenosili vesti jedni drugima i to samo onima u koje su imali poverenja. Mlađi, pak, bez dovoljno iskustva, nisu bili oprezni. Svojim drugovima, koji su drukčije mislili, otvoreno su otkrivali čemu se nadaju. Živa diskusija vodila se o "novoj Hitlerovoj avanturi", dosta Petrovaradinaca je smatralo da se Firer ovoga puta prevario u računici.
Odlomak iz knjige Miloša Lukića: Petrovaradin u prošlosti (Istorijski muzej Vojvodine i Institut za istoriju, 1992.)
Нема коментара:
Постави коментар