Članica Gradske organizacije Lige socijaldemokrata Vojvodine Tijana Milošević jedna je od najmlađih kandidatkinja za odbornicu na predstojećim lokalnim izborima. Iako mlada, svojim dosadašnjim angažovanjem pokazala je sve one kvalitete koji su potrebni za dostojno predstavljanje svojih sugrađana u Gradskom parlamentu. Kao rođena Novosađanka vrlo dobro poznaje probleme svoje sredine, a kao diplomirana pravnica izuzetno je praktična kada je u pitanju iznalaženje konkretnog rešenja. Predstavila nam je svoju viziju boljeg Novog Sada.Koji su Vaši motivi za kandidovanje za odbornicu, čime ste podstaknuti da i na ovom nivou radite na razvoju Novog Sada?
- Ono što je mene navelo da se kandidujem za odbornicu jeste da svojim radom, potencijalom, idejama, znanjem doprinesem ovom gradu, našem Novom Sadu. Nikada nisam shvatala ljude koji nisu zadovoljni, nešto bi da menjaju, ali nemaju snage ili volje da pokušaju nešto da promene. Često slušam radio emisiju čiji mi se slogan jako sviđa - ''ako vam je dobro onda ništa''. Mislim da uvek može više i bolje. Ako mogu vrlo rado ću učestvovati u procesima koji bi Novi Sad učinili boljim za sve nas!
Šta vidite kao trenutno najveće probleme u Novom Sadu i šta je ono na čemu treba intenzivnije raditi?
- Novi Sad, popularno nazivan srpska Atina, ne bi smeo sebi da dozvoli građevine u centru grada poput hotela Matijević, godinama nesređene zgrade Radničkog univerziteta, golu zidinu poštanske zgrade. Saobraćaj sve više podseća na onaj u Beogradu - gužve i čepovi. Asfalt je dobar na novim bulevarima, a na ostalim putevima su rupe, koje se povremeno saniraju. A nešto što ne prati samo Novi Sad, svakako je veliki problem u čitavoj državi, jeste zapošljavanje u državnom sektoru preko veze.
Koja rešenja smatrate najadekvatnijim za pomenute probleme?
- Rešenja su jednostavna samo kada bi postojala politička volja, a to je da se radi u interesu građana, a ne u ličnom interesu. Rešenje za sve probleme, jer da se to kao cilj postavljalo još ranije ne bi bilo divlje gradnje tj. zapuštenih objekata, imali bismo uređene ulice i biciklističke staze, a zapošljavanje u državnom sektoru bilo bi na osnovu ličnih kvaliteta i sposobnosti, a ne rodbinskih
i stranačkih veza.
Sa kakvim problemima se susreće Vaš Mesni odbor i šta hitno treba rešavati?
- Limani I i II realno nisu teritorije koje se bore sa nekim velikim i egzistencijalnim problemima, kao neki drugi delovi grada. Međutim, to ne znači da se na ovoj teritoriji ne javljaju određeni - uglavnom komunalni i slični problemi koje treba rešavati. Ono što je po meni veliki problem je što Limanci nemaju potrebu da se udruže i zajednički unaprede svoje okruženje. Čini mi se kao da se preskače taj lokalni nivo. Sećam se kada sam bila mala, Mesna zajednica je uvek bila puna ljudi, tu se zajednički odlučivalo hoće li se smetljarnici izmestiti iz zgrade, da li će se nešto izbetonirati, srediti igralište, klupe ofarbati, možda neko područje ozeleniti... Danas se takav način rada može primetiti samo u pojedinim ulazima. Za takav primer mogu navesti zgradu u kojoj ja stanujem. Sa druge strane mnogi ne znaju ni gde je Mesna zajednica, ni šta se tamo radi, pa samim tim nije ni posećena. Nemalo puta mi se desilo da zovem policiju jer sam primetila da neko uništava dečije igralište, ili da zovem vatrogasce da ugase zapaljene kontejnere, i da nakon poziva ostanem u čudu da se pre mene niko iz kvarta nije setio da ih pozove. To je ono na čemu bih ja poradila, pokušala da probudim osećaj solidarnosti i zajedništva, koji je nekada bio prisutan u ovom kraju.
Koje mere vidite kao konkretne odgovore i rešenja za gore pomenute probleme na Limanu I i II?
- Gradjane Limana treba samo podsetiti da svi zajedno možemo više i bolje! Treba organizovati tribine, druženja, turnire, vikend akcije sređivanja dvorišta i slično... Treba ih dovesti do tačke da imaju potrebu da se okupe sa svojim komšilukom. Postepeno će se sami interesovati i imati inicijativu za rešavanje ovih zajedničkih problema.
Нема коментара:
Постави коментар