Prema poslednjim informacijama svrgnuti predsednik Obale Slonovače - Loran Gbagbo nalazio se u avionu koji je otišao za haški sud – informaciju je potvrdio njegov advokat Lusi Bartomije za Reuters.
Međunarodni posmatrači tvrdili su kako je Gbagbo izgubio izbore, ali prema njemu izbori su bili namešteni i stoga je pozvao na ponovo glasanje u nekoliko provincija.
Ali za Gbagbo-a već je bilo kasno, jer su međunarodna tela – u prvom redu UN – već proglasili novog predsednika, njegovog protivkandidata Alasane Ouatara – ekonomistu i bankara iz redova MMF-a.
Tako je Alasane Ouatara, dugogodišnji glavni direktor MMF-a za Afriku, danas - samo nekoliko meseci nakon nemira, predsednik Obale Slonovače, a Loran Gbagbo – levičar i doktor istorije - upravo sedi u avionu koji ga prevozi u Haški sud pod optužnicom za zločine protiv čovečnosti.
Pri tome je postupio prema članu 94 ustava Republike Obale Slonovače u kojem stoji da se izbori moraju ponovo održati ukoliko postoji opravdana sumnja u nameštanje rezultata.
Zapadni mediji, koji gotovo u potpunosti ignorišu političko stanje u Africi, u ovom slučaju posvetili su veliku pažnju Obali Slonovače.
Loran Gbagbo, rođen je 1945. u malom selu po imenu Mama (blizu grada Gagnoe) na jugu zemlje.
Nakon toga se seli u Pariz gde pohađa univerzitet. 1979. postaje doktor istorije.
Od 1980. obavlja dužnost direktora Instituta za istoriju, umetnost i afričku arheologiju.
U svom naučnom radu takođe se intenzivno bavi hemijom i fizikom.
Kada bi se spominjalo njegovo ime u redovnim vestima oslovljavalo ga se imenicom "moćnik" (eng. "strongman"), što nije ništa drugo nego ublažena verzija puno pogrdnijih naziva koje mediji dele afričkim političarima koji nisu skloni zapadu.
Stvorena je kampanja u kojoj ime Gbagbo postaje sinonim za divljeg tiranina i ubicu, pogotovo nakon što je isti zapretio svim francuskim vojnim bazama da odmah napuste zemlju.
(Obala Slonovače bila je francuska kolonija sve do 1960. Francuska i danas ima velike interese u zemlji.)
Ne samo da se francuski vojnici nisu povukli iz Obale Slonovače nego su upravo oni, zajedno sa trupama UN-a, zarobili Gbagbo-a.
Gbagbo je uhapšen 11. aprila ove godine (2011.) u svojoj utaborenoj rezidenciji nakon što su je dan ranije UN-ove i francuske vojne trupe raketirale helikopterima.
U sukobima širom zemlje je poginulo oko 3.000 ljudi za koje je – prema zapadnim silama, direktno odgovoran Loran Gbagbo.
ICC (Međunarodni krivični sud) izdao je optužnicu 29.11.2011. i doslovno u roku od nekoliko sati Gbagbo je već bio na putu za Hag.
Kada je Dr Loran Gbagbo uhapšen državna sekretarka SAD-a Hilari Klinton izjavila je za CNN: "Hapšenje Gbagbo-a šalje snažnu poruku svim diktatorima i tiranima... da ne mogu zanemariti glas naroda."
Očito kako je uvažena državna sekretarka pod "glas naroda" stanovnika Republike Obale Slonovače uvrstila i naoružane francuske trupe.
U sukobima koji su se desili neposredno nakon izbora pristalice Gbagbo-a su optužene za masakar nad civilima, ali nezavisni posmatrači za isti čin optužili su i pristalice protivkandidata Alasane Ouatare – ta ubistva haški sud ne spominje.
Kada su mu već svi dežurni poltroni zapada (Afrička Unija, ceo politički vrh Kenije itd.) okrenuli leđa, Gbagbo je ustrajao. Oružani sukobi već su se razbuktali i tom prilikom je izjavio: "Mogu sarađivati sa bilo kojom stranom državom, ali nikada neću dopustiti da nam otmu nezavisnost."
Ono što se krvavo obavilo u Obali Slonovače ovog aprila, nekoliko meseci kasnije na je miran način obavljeno u Grčkoj i Italiji. Moćne finansijske međunarodne elite postavljaju svoje ljude na sva ključna žarišta, ubrzanim tempom.
Ali Afrika još uvek ima – ili je barem imala – ljude koji nisu spremni bez borbe prepustiti državu na robovanje zapadu.
Loran Gbagbo je jutros pred haškim tribunalom, ali samo pukom igrom slučaja nije doživeo istu brutalnu sudbinu kao i pokojni pukovnik Moamer Gadafi.
Obala Slonovače je bogata zemlja – najveća ekonomija zapadne Afrike. Ta činjenica ne dopušta joj slobodu i direktan je primer neo-kolonijalističkog angažmana zapada na širem prostoru.
Država je napredovala za vreme vladavine Dr Loren Gbagbo-a i njegove stranke demokratsko socijalističkog smera - sada će postati samo još jedna moderna kolonija u raljama MMF-a i drugih izrabljivača.
Odluka da se skloni iz zemlje ima jasan strateški cilj – da se demoraliziraju njegove pristalice kojih je još uvek mnogo.
Evropom hara nezapamćena ekonomska kriza i skladno tome pojedine nacije – u prvom redu Francuska pod upravom Nikole Sarkozija – namiruju svoju glad za resursima na teritorijima koje su opustošili već davno. Ista je priča i u Libiji i Somaliji.
Pokojni Gadafi bio je heroj i ikona potlačenima širom sveta i istina o njegovom liku i delu je neuništiva. Svi ti pokrivači čiste propagande nikada neće biti u stanju pokriti istinu i njen sjaj.
Ali istorija – jedina osloboditeljica istine – imaće pune ruke posla. Jednog dana i istina o Obali Slonovače mora zasijati.
Na tom tragu Loran Gbagbo je jednom prilikom rekao: "Današnje izdajice, jučerašnje izdajice... plivaju svuda oko nas i misle kako ih ne vidimo, ali deca Obale Slonovače to neće dopustiti i boriće se protiv njih."
Biografija Lorana Gbagboa:
31.5.1945. Rođen u selu Mama (Obala Slonovače)
1971. - 1973. Zatvorska robija zbog političkog aktivizma
1979. Dobija doktorat iz istorije na pariškom univerzitetu
1980. Postaje direktor instituta za istoriju, umetnost i arheologiju
1982. Osniva stranku FPI (fr. Front populaire ivoirien - Popularni front Obale Slonovače)
1988. Povratak u Obalu Slonovače
22.10.2000. Loran Gbagbo dolazi na vlast
28.11.2010. Održan drugi krug spornih predsedničkih izbora u Obali Slonovače
11.4.2011. Zarobljen u svojoj rezidenciji nakon napada UN i francuskih vojnih trupa
30.11.2011. Izručen u haški sud
Faktografija: Obala Slonovače
Nezavisnost: 1960. (Od Francuske)
Populacija: 20,617,068
Religija: islam: 38.6%, krščanstvo: 32.8%, tradicionalna verovanja: 11.9%, bez religije: 16.7%
Službeni jezik: francuski
Glavni grad: Yamoussoukro
Нема коментара:
Постави коментар