ZAŠTO JE ZABORAVLJEN VOJVOĐANSKI ASTAL ŠAREN?

     Vojvodina u spotu turističke organizacije Srbije prikazana samo kroz futoški kupus


     Svaka čast kupusu, jer je to postao dobar proizvod za izvoz i na njemu se može dobro zaraditi, ali staviti samo kupus kao sinonim za hranu u Vojvodini mislim da ne stoji, kaže direktor turističke organizacije Vojvodine Gvozden Perković


     NOVI SAD – Slovački i sremski kulen, kobasice, pita bundevara, makovnjača, mokrinski sir, somborski sir, šunka, nasuvo, riblje čorbe i gulaši, sos od mirođije, dudovača... Samo su neki primeri autentične vojvođanske hrane koji su zaslužili mesto u reklami Turističke organizacije Srbije – kaže za Slobodnu Vojvodinu direktor Turističke organizacije Vojvodine Gvozden Perković. Podsetimo, reklama pod nazivom "Soulfood Serbia" Turističke organizacije Srbije (TOS), koja se nedavno pojavila u medijima, prikazuje našu zemlju kroz hranu koja je tipična za određene njene delove. Problem je, međutim, što je iz Vojvodine prikazan samo futoški kupus!


     Reakcija na Fejsbuku


     Najbolji primer kako su građani i građanke Vojvodine reagovali na ovu reklamu jeste jedna slideshare prezentacija pod nazivom "Šta se sve može pojesti u Vojvodini osim futoškog kupusa i sarmi", koja se pojavila na Fejsbuku. U njoj su pored već pomenutih nabrojana još neka od jela koja se ne mogu preskočiti, a prikazuju Vojvodinu, kao što su: sos od višanja, gomboce, vojvođanska vina, ali i nedeljna supa sa knedlama, i to tačno u podne. Prezentaciju je za svega nekoliko dana pogledalo više od 4.500 ljudi, a dobila je i više od 4.000 "lajkova".


     Nisu se ni sa kim konsultovali


     – Svaka čast kupusu, jer je to postao dobar proizvod za izvoz i na njemu se može dobro zaraditi, ali staviti samo kupus kao sinonim za hranu u Vojvodini mislim da ne stoji – kaže Perković. Kao primer šta o tome misle Vojvođanke i Vojvođani on je naveo anegdotu sa nedavnog predavanja studentima turizma na PMF-u u Novom Sadu koji su ga pitali za mišljenje 
o tom spotu.


     – Odgovorio sam kontrapitanjem koga od njih kupus asocira na Vojvodinu? Odgovor koji sam dobio bio je opšti smeh u sali. To je, po meni, najbolji odgovor na ovaj spot – kaže Perković. On je ocenio da je ova reklama ipak dobra ideja, pošto je hrana veliki turistički potencijal Srbije, i Vojvodine pogotovo, ali je dodao kako je trebalo se da kolege iz TOS-a 
ipak konsultuju sa njima. 


     – Mi smo u saradnji sa profesorima novosadskog PMF-a izdali Gastronomski vodič Vojvodine i da su samo njega konsultovali, došli bi na ideju šta još da ubace u spot, mada ja mislim da kolege iz TOS-a znaju koje su to stvari – smatra Perković. 


     On je naveo i da sa kolegama iz TOS-a dobro sarađuju, ali da je ovog puta napravljen propust i da to treba reći.


     Bolje plasirati naše proizvode


     Gvozden Perković kaže da se velika raznovrsnost hrane u Vojvodini mora naći i na jelovnicima ugostiteljskih objekata širom pokrajine, i to ne samo u konobama, restoranima ili salašima nego i u najelitnijim hotelima. 


     – Najbolji primer je Portugal, gde u elitnim i nešto manje elitnim restoranima na stolu uvek stoje riblja pašteta, malo pršute, sir i masline, koji su sinonim za tu zemlju. To se ne naplaćuje, nego služi da se besplatno proba. To je pravi marketing – smatra Perković.


     Reklame i brošure


     Prema njegovim rečima, reklame ovog tipa su veoma važne za turizam Vojvodine i šteta je što nije bolje u njoj prikazana. Perković dodaje da je poslednjih nekoliko godina pregovarano sa CNN-om da se napravi reklama o Vojvodini, ali da taj dogovor na kraju nije finalizovan. On najavljuje da Turistička organizacija Vojvodine planira da naredne godine, u zavisnosti od sredstava, izda jednu brošuru koja bi obuhvatila sve salaše, etnokuće, čarde i vinske podrume u Vojvodini, kao i hranu i pića koja se tamo mogu probati.


     Razočarani


     Iako je nemoguće obuhvatiti čitavu Vojvodinu i svu njenu autentičnu hranu, na nekoliko narednih primera lako se može zaključiti da su ljudi širom Vojvodine nezadovoljni sadržajem reklame "Soulfood", posebno u mestima koja su poznata po pojedinim proizvodima. 


     A Kulen?


     Karol Werle kaže za Slobodnu Vojvodinu da u Bačkom Petrovcu, koji je širom Evrope i sveta poznat po najkvalitetnijem kulenu, nikome nije jasno kako se taj proizvod nije našao u ovoj reklami. 

Delikates iz kuhinje vojvođanskih Slovaka
postao prvi srpski prehrambeni brend
sa zaštićenim geografskim poreklom
– Tražnja za ovim kulenom daleko veća od ponude

     – Mislim da je reč o nepoznavanju vojvođanskih brendova i potencijala – zaključio je Werle.


     Kobasice?


     Da je reč o propustu i nepoznavanju Vojvodine slaže se i Aleksandar Jojkić, koji živi u Turiji, nadaleko poznatoj po svojoj kobasicijadi. 

U Turiji u opštini Srbobran majstori kobasičarskog zanata
uspjeli su da naprave kobasicu za
Ginisovu knjigu rekorda,
dugačku 2.027 metara i tešku dvije tone

     – U najmanju ruku sam razočaran. Turijska kobasicijada se održava već 27 godina uzastopce i, ako ništa drugo, u ovoj reklami je moralo biti barem nekoliko sekundi mesta da se predstavi kobasica sa kojom svake godine rušimo svetski rekord za jedan metar – smatra Jojkić.

     Ludaja?


     Miloš Šibul smatra da nije smela biti zapostavljena ni kikindska pita sa ludajom, koju neki znaju kao pita bundevara. 

     – Kikinda ima raznovrsnu hranu, ali se može reći da je najpoznatija po proizvodima od ludaje, među kojima je pita sa ludajom najpoznatija. Mislim da su oni koji su je probali sa pravom razočarani što nije dobila zasluženo mesto među proizvodima koji predstavljaju Srbiju – kaže Šibul.

"DANI LUDAJE", KIKINDA