BRAZIL, DIV LATINSKE AMERIKE

     Ekonomska saradnja Srbije i Brazila vrlo je skromna, uglavnom se svodi na robnu razmenu, a postoji veliki prostor za njeno unapređenje gotovo u svim granama privrede, istaknuto je u PKS na seminaru "Brazil – div Latinske Amerike".

     Potpredsednik PKS Miroslav Miletić ocenio je kao impresivan ekonomski rast Brazila istakavši da će u zemljama BRIK-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina) brzo biti akumulirana velika ekonomska moć. On je naveo da je Brazil bio među prvim ekonomijama koja se uspešno oporavlja od krize. Rast BDP u Brazilu 2009. bio je 0,6 odsto, a već 2010. Brazil beleži impresivan rast od 7,5 odsto, rekao je Miletić i naglasio da je Brazil šansa za srpske kompanije da se pored tradicionalnih tržišta okrenu novim.


     Seminar "Brazil – div Latinske Amerike" organizovan je u PKS da bi se privrednici upoznali sa iskustvima zemlje koja se intenzivno razvija i da bi pronašli mogućnosti za izlazak na brazilsko tržište sa velikom apsorpcionom moći.


     Predstavljajući potencijale brazilske ekonomije koja je po snazi šesta u svetu, ambasador Brazila u Beogradu Alekandro Ador Neto rekao je da postoje brojne mogućnosti za zajednička ulaganja dve zemlje i plasman na trećim tržištima. Tome u prilog idu, kako je naveo, prednosti Sporazuma o slobodnoj trgovini koje Srbija ima potpisane sa brojnim zemljama EU, CEFTA, EFTA, Carinskom unijom Rusije, Belorusije, Kazahstana, Turskom. Robnu razmenu dve zemlje karakteriše veliki deficit na srpskoj strani, jer je uvoz iz Brazila u 2011. vredeo 97 miliona dolara, a izvoz šest miliona dolara. Izvozimo neke hemijske proizvode, delove za vozila i mašine, a uvozimo kafu, kakao, soju, pamuk.


     Ambasador Neto je istakao da je Brazil napravio privredni bum kombinujući ekonomski razvoj sa društvenom inkluzijom, uključivanjem velikih grupa siromašnijeg stanovništva koje se pretežno bavilo poljoprivredom, u tokove moderne ekonomije. U proteklih 20 godina više od 30 miliona ljudi izašlo je iz zone siromaštva, dodao je on i ukazao da država pomaže i najsiromašnije porodice, uz uslov da im se deca školuju, tako da oko 14 miliona porodica koristi stipendije.


     Ambasador je rekao da Brazil u protekle dve decenije ima najnižu stopu nezaposlenosti, da je deveti svetski proizvođač čelika, a peti izvoznik, kao i peti proizvođač automobila u svetu. Kompanija Embraer postala je jedan od najvećih proizvođača aviona u svetu. Brazil je među najvećim svetskim industrijama gume i celuloze, veliki proizvođač i izvoznik poljoprivredno prehrambenih i hemijskih proizvoda, tekstila i kozmetike, poznat je i po obnovljivim izvorima energije.


     Najveća izvozna tržišta Brazila su Kina, SAD, Argentina, Holandija, Japan, Nemačka koje čine 50 procenata brazilskog izvoza, a najviše se izvoze minerali, nafta, gas, metali, odeća, kozmetika, tekstil, hrana, elektronika. Najveći investitori su SAD, Španija, Belgija, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, a investira se u sve vodeće sektore privrede energetika, infrastruktura, poljoprivreda...


     Olivera Kiro, Sekretar odbora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS, rekla je da je u planu poseta srpskih privrednika toj velikoj zemlji sa blizu 200 miliona stanovnika. Brazil je iskoristio krizu za jačanje domaće tražnje i smanjenje izvozne zavisnosti privrede, rekla je Kiro i podsetila da se krajem godine u Brazilu održava Samit 20 – 20.

 (Economy.rs, 30.05.2012.)

PRAVOSLAVNI TEROR U CENTRU MOSKVE: MOSKVA NIJE SODOMA

     Gej aktivisti pokušali su u nedelju da organizuju dva protesta u Moskvi, zahtevajući pravo da održe Paradu ponosa u ruskoj prestonici, ali su ih policija i razulareni pravoslavni vernici sprečili u tome, a epilog čitavog događaja je 40 uhapšenih.

     Gej aktivisti najpre su se okupili ispred Skupštine grada, gde je došlo do nekoliko tuča, jer su njihovi protivnici, uglavnom pravoslavni vernici, pokušali da ometu skup, uzvikujući da je homoseksualnost greh, prenosi agencija Beta.


     Pošto je policija rasturila protest, druga grupa gej aktivista pokušala je da organizuje novi protest na istom mestu, ali su organi reda ponovo reagovali i uhapsili 40 ljudi, među kojima i poznatog zastupnika prava homoseksualaca, Nikolaja Aleksejeva.


     Većina uhapšenih su gej aktivisti, ali su se u policijskoj marici našli i neki pravoslavni vernici iz kontra tabora.


    Aleksejev je ovog meseca bio prvi gej aktivista koji je osuđen prema novom zakonu u drugom po veličini ruskom gradu - Sankt Peterburgu, zbog širenja "gej propagande" među maloletnicima. On je optužen pošto je na zgradi sanktpeterburške skupštine zalepio plakate na kojima je pisalo "homoseksualnost nije perverzija". Osuđen je na globu od 5.000 rubalja (oko 170 dolara).


     Homoseksualnost je prestala da bude krivično kažnjiva u Rusiji 1993. godine, ali je u javnosti i dalje prisutno snažno anti-gej raspoloženje.


     Borci za prava homoseksualaca dugo već bezuspešno pokušavaju da dobiju dozvolu od moskovskih vlasti za organizovanje Parade ponosa.


     Bivši gradonačelnik Jurij Lužkov opisao je gej parade kao "satanske", dok je sadašnji prvi čovek grada, Sergej Sobjanjin rekao da ne odobrava okupljanja homoseksualaca jer bi ona mogla da povrede verska uverenja mnogih Rusa.


     Borac za prava gejeva Galina Kaptur kritikovala je gradske vlasti jer homoseksualnost tretiraju kao zaraznu bolest.


     "To bi bilo kao kada bi rekli da ako bi paradu organizovali levoruki ljudi, tada bi svi postali levoruki. To je pogrešno", poručila je Kaptur.


     Jedan od protivnika gej parade, Dmitrij Carionov, koji se se u nedelju obratio masi ispred transparenta na kome je pisalo "Moskva nije Sodoma", rekao je da neće dozvoliti "perverznjacima da navuku Božji gnev na grad".


     Ruski parlament razmatra da zakon protiv širenja gej propagande među maloletnicima, koji zasada važi samo u Sankt Peterburgu, proširi na celu zemlju, što će, prema rečima boraca za prava homoseksualaca, vlastima olakšati da zabranjuju njihova javna okupljanja.

RUSKI VRHOVNI SUD ZABRANIO "KRV I ČAST"

     Ruski Vrhovni sud je doneo je u utorak presudu da je međunarodna neonacistička organizacija "Krv i čast" ekstremistička i zabranilo njeno delovanje u državi, prenosi agencija RIA Novosti.

     "Njihova ideologija se temelji na mržnji i deljenju po rasi, nacionalnosti, poreklu, religiji ili pripadnosti nekoj socijalnoj grupi", rekla je portparolka ruskog državnog tužioca Marina Gridneva, piše RIA.


     Ona je dodala da je ideologija organizacije direktno usmerena protiv državnih zvaničnika, Jevreja, Azijata i pripadnika drugih nacionalnosti kao i da pozivaju na ubijanje i uništavanje njihovog vlasništva.


     Grindeva je članove te organizacije optužila i za kovanje zavere protiv Rusije, a neki od članova su već osuđeni zbog ekstremizma i terorističkih napada.


     Međunarodna neonacistička organizacija "Krv i čast" postoji od 1987. godine kao muzička promociona mreža i politička grupa sa neonacističkim pogledima. Ova organizacija deluje u mnogim zemljama uključujući i Veliku Britaniju, Belgiju, Litvaniju, Poljsku i Ukrajinu.

(e-Novine)

RASPAD JUGOSLAVIJE I LEKCIJE ZA EVROPU

     Nekada davno je u Evropi postojala konfederacija. Protezala se od Alpa do Jadrana i zahvatala liniju koja je razdvajala zapadni hrišćanski svet i Vizantijsko carstvo. Konfederacija je obećala da će zauvek zaustaviti ratove koji su kroz istoriju delili njene narode. Gradilo se jedinstvo i međuzavisnost kroz zajedničku valutu i slobodno kretanje rada i kapitala.

     Zalažući se za mir, jednakost i ljudska prava, konfederacija je ponudila "treće rešenje" koje se nalazi negde između okorelog američkog kapitalizma i neefikasnosti centralnog planiranja. 


     Takođe je ponudila alternativni centar moći zemljama koje nisu bile zadovoljne time da biraju svoje saveznike između Sjedinjenih Država, Kine i Rusije. 


     Ali Jugoslavija je propala 1991. godine nakon decenije eskalirajućih sukoba. Njen pad je bio propraćen obnovom etničkih sukoba krvavijih od borbi u Drugom svetskom ratu koje je posleratna konfederacija nastojala zaustaviti. 


     Neću preterivati u analogiji između Jugoslavije i današnje problematične Evropske unije. Jugoslovenski "tržišni socijalizam" je bio više autoritaran nego evropska socijaldemokratija. Nije priča o "bratstvu i jedinstvu" kod kuće i "nesvrstanosti" u inostranstvu održala Jugoslaviju, već čelična ruka njenog vođe Josipa Broza Tita kojeg su, nakon smrti 1980. godine, nasledile neuspešne i neizabrane birokrate. 


     Kraj rivalstva između SSSR-a i SAD-a je oslobodio napetost između istoka i zapada koji je spolja pomogao osnaživanju zajedništva jugoslovenskih naroda. 


     Međutim, ne želim ni potceniti tu analogiju. Kao i Evropska unija, i Jugoslavija je konstantno pokušavala ispraviti duboko ukorenjena rivalstva birokratskim putem, kako između Albanaca i Srba, tako i između Srba i Hrvata. Promene vodstva, dupliranje institucija i izmene ustava nikad nisu uspele zaustaviti pomenuta rivalstva, iako su skoro svi narodi Jugoslavije govorili istim jezikom. 


     Dva recepta


     Dakle, kriza sa kojom se danas suočava Evropa nije u potpunosti bez presedana. Nije reč samo o ekonomskoj i finansijskoj krizi. Važnije pitanje je kako, i da li uopšte, ijedna multinacionalna konfederacija može preživeti u kopnenoj masi između Urala i Atlantika. Kako Evropska unija može izbeći sudbinu svakog dosadašnjeg carstva ili konfederacije u evropskoj istoriji? 


     Ukoliko stvari posmatramo na taj način, budućnost Evrope ne izgleda sjajno. 


     Francusko-nemačko rivalstvo je izazvalo jedno krvoproliće za drugim, od kojih je najmonstruozniji bio Drugi svetski rat. Ujedinjena Evropa je trebala povezati Francusku sa posleratnom Zapadnom Nemačkom toliko ekonomski snažno, da bi mogućnost izbijanja rata bila gotovo nemoguća. 


     To je bio plemenit i barem potencijalno izvedljiv projekat. Ali, gledajući unazad, potpuno je jasno da su autori evropskog ujedinjenja prevideli izvorni problem. 


     Mogli su imati francusko-nemački mir i da nisu dali Španiji i Finskoj mogućnost veta na političke odluke koje se tiču naroda Nemačke i Francuske i obratno. Mogli su imati slobodno tržište i mobilni kapital i bez pretvaranja da Grčka i Holandija spadaju u valutnu uniju. 


     Da li se Evropska unija preterano proširila i protegla zato što je Francuska trebala sredstvo za vlastite nerealne spoljnopolitičke ambicije? Ili zato što su siromašnije zemlje u Evropi želele imati povlašten pristup nemačkom novcu? Više nije ni važno. 


     Činjenica je da je Evropa zaglavila sa tom konfederacijom koja više nije rešiva, ni politički ni ekonomski. 


     Evropski političari se bave kratkoročnim nastojanjima da prikriju nered. Međutim, oni se pokušavaju boriti protiv tektonskih sila koje su se urotile protiv Europe, ne uzimajući u obzir da su slične sile razorile Sveto rimsko carstvo i Jugoslaviju. 


     Postoje samo dva načina da se krene napred. Jedan od njih je raspad. Iako je malo verovatno da će biti krvav kao raspad Jugoslavije, propast Evropske unije, čak i postepena, bi osiromašila kontinent i ostavila otrovni talog nacionalističke mržnje. 


     Drugi način je slediti večni recept: "Više Evrope". Jedini lek za boljke današnje, relativno labave konfederacije, je još snažnija konfederacija, bar se tako priča. 


     To bi u praksi značilo predati Briselu još veći deo svog nacionalnog suvereniteta, što po prvi put uključuje gubitak kontrole izabranih državnih parlamenata nad osnovnim finansijskim odlukama. 


     Takvo prepuštanje moći neće biti simetrično: Nemačka i druge bogate zemlje će odrediti nova pravila igre, a dužnici će ih slediti, ali ne bez primedbi. 


     Budućnost ujedinjene Evrope, ukoliko je uopšte ima, izgleda sve više asketski, svađalački i iznad svega manje demokratski. I ponavljam, ovo je optimističan scenario. 

("Vašington Post", autor Čarls Lejn. Prevod: Ena Stevanović)

MEŠA SELIMOVIĆ: KAKVI SMO LJUDI

     Čudan svijet, ogovara te a voli, ljubi te u obraz a mrzi te, ismijava plemenita djela, a pamti ih kroz mnoge pasove, živi i nadom i sevapom i ne znaš šta nadjača i kada. Zli, dobri, blagi, surovi, nepokretni, olujni, otvoreni, skriveni, sve su to oni i sve između toga. A povrh svega moji su i ja njihov, kao rijeka i kaplja, i sve ovo što govorim kao o sebi da govorim.

     Pametni su ovo ljudi. Primaju nerad od Istoka, ugodan život od Zapada; nikuda ne žure, jer sam život žuri, ne zanima ih da vide šta je iza sutrašnjeg dana, doći će što je određeno, a od njih malo šta zavisi; zajedno su samo u nevoljama, zato i ne vole da često budu zajedno; malo kome vjeruju, a najlakše ih je prevariti lijepom riječi; ne liče na junake, a najteže ih je uplašiti prijetnjom; dugo se ne osvrću ni na što, svejedno im je što se oko njih dešava, a onda odjednom sve počne da ih se tiče, sve isprevrću i okrenu na glavu, pa opet postanu spavači, i ne vole da se sjećaju ničeg što se desilo; boje se promjena jer su im često donosile zlo, a lako im dosadi jedan čovjek makar im činio i dobro. 


     Čudan svijet, ogovara te a voli, ljubi te u obraz a mrzi te, ismijava plemenita djela a pamti ih kroz mnoge pasove, živi i nadom i sevapom i ne znaš šta nadjača i kada. Zli, dobri, blagi, surovi, nepokretni, olujni, otvoreni, skriveni, sve su to oni i sve između toga. A povrh svega moji su i ja njihov, kao rijeka i kaplja, i sve ovo što govorim kao o sebi da govorim. 


     Mislio sam nema ko da sluša!?! Ima kako nema, sluša moja duša!!! 


     A mi nismo ničiji, uvijek smo na nekoj međi, uvijek nečiji miraz. Zar je onda čudno što smo siromašni? Stoljećima mi se tražimo i prepoznajemo, uskoro nećemo znati ni tko smo, zaboravljamo već da nešto i hoćemo, drugi nam čine čast da idemo pod njihovom zastavom jer svoje nemamo, mame nas kad smo potrebni a odbacuju kad odslužimo, najtužniji vilajet na svijetu, najnesretniji ljudi na svijetu, gubimo svoje lice a tuđe ne možemo da primimo, otkinuti a ne prihvaćeni, strani svakome i onima čiji smo rod, i onima koji nas u rod ne primaju. Živimo na razmeđi svjetova, na granici naroda, svakome na udaru, uvijek krivi nekome. Na nama se lome talasi istorije, kao na grebenu. Sila nam je dosadila, i od nevolje smo stvorili vrlinu: postali smo pametni iz prkosa. 


     Šta smo onda mi? Lude? Nesrećnici? Najzamršeniji ljudi na svijetu. Ni s kim istorija nije napravila takvu šalu kao s nama. Do jučer smo bili ono što želimo danas da zaboravimo. Ali nismo postali ni nešto drugo. Stali smo na pola puta, zabezeknuti. Ne možemo više nikud. Otrgnuti smo, a nismo prihvaćeni. Kao rukavac što ga je bujica odvojila od majke rijeke, i nema više toka ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije. S nejasnim osjećanjem stida zbog porijekla, i krivice zbog otpadništva, nećemo da gledamo unazad, a nemamo kamo da gledamo unaprijed, zato zadržavamo vrijeme, u strahu od ma kakvog rješenja. Preziru nas i braća i došljaci, a mi se branimo ponosom i mržnjom. Htjeli smo da se sačuvamo, a tako smo se izgubili, da više ne znamo ni šta smo. Nesreća je što smo zavoljeli ovu svoju mrtvaju i nećemo iz nje. A sve se plaća, pa i ova ljubav. 


     Zar smo mi slučajno ovako pretjerano mekani i pretjerano surovi, raznježeni i tvrdi, veseli i tužni, spremni uvijek da iznenadimo svakoga, pa i sebe? Zar se slučajno zaklanjamo za ljubav, jedinu izvjesnost u ovoj neodređenosti? Zar bez razloga puštamo da život prelazi preko nas, zar se bez razloga uništavamo, drukčije nego Ðemail, ali isto tako sigurno. A zašto to činimo? Zato što nam nije svejedno. A kad nam nije svejedno, znači da smo pošteni. A kad smo pošteni, svaka nam čast našoj ludosti! 

NA DANAŠNJI DAN, 31. MAJ

AMERIČKI FILMSKI GLUMAC,
REŽISER I PRODUCENT
KLINT ISTVUD

1594 - Umro je italijanski slikar Đakopo Tintoreto, jedan od najvećih majstora 16. veka, čuven po veštini postizanja izuzetnih svetlosnih efekata bojom ("Tajna večera", "Poslednji sud"). 



1740 - Umro je pruski kralj Fridrih Vilhelm Prvi. Diplomatskim i ratnim poduhvatima značajno je proširio i ojačao zemlju. Nasledio ga je sin Fridrih Drugi Veliki. 


1793 - Hapšenjem žirondinaca u Francuskoj je počela vladavina jakobinskog terora. 


1809 - Na brdu Čegar kod Niša u Prvom srpskom ustanku poginuo je srpski vojvoda Stevan Sinđelić. Da bi zaustavio Turke koji su prodrli u srpsko utvrđenje, on je zapalio skladište municije i izazavo eksploziju u kojoj su poginuli srpski i turski vojnici. Turci su glave srpskih ustanika ugradili u Ćele-kulu. 


1809 - Umro je austrijski kompozitor Jozef Hajdn. Napisao je više od 100 simfonija, više gudačkih kvarteta, klavirskih sonata, a prema njegovom "Carskom kvartetu" nastala je himna Austrije ("Simfonija rastanka", "Oksfordska simfonija", oratoriji "Stvaranje sveta", "Godišnja doba"). 


1819 - Rođen je američki pisac Volt Volter Vitmen, jedan od najznačajniji pesnika američke književnosti, čija je zbirka pesama "Vlati trave" imala presudan uticaj na moderno pesništvo. Neshvaćen od savremenika u svojoj zemlji, prvo priznanje dobio je od engleskih "prerafaelista" i pokreta za "slobodan stih" (vers libre) u francuskoj poeziji. 


1859 - Počeo je da radi veliki sat na kuli britanskog parlamenta u Londonu. 


1902 - Mirom u Verenigingu završen je britansko-burski rat ukojem su poginula 5.774 Britanca i najmanje 4.000 Bura. 


1910 - Ujedinjenjem britanskih kolonija Natal, Transval i Rt Dobre Nade, osnovana je Južnoafrička unija sa statusom britanskog dominiona. 


1924 - Kina je priznala SSSR. 


1930 - Rođen je američki filmski glumac, režiser i producent Klint Istvud. Karijeru je počeo ulogama u italijanskim "špageti-vesternima" Serđa Leonea, da bi potom postao zvezda Holivuda i uspešan režiser ("Za šaku dolara", "Prljavi Hari"). 


1931 - U Bahreinu je pronađena nafta - prvo nalazište petroleja u nekoj arpaskoj zemlji. 


1938 - Prvi put je prikazan film na televiziji. Bio je to film"Povratak Skarlet Pimpernel" koji je prikazala američka televizijska kuća NBC. 


1939 - Danska je sa Nemačkom potpisala pakt o nenapadanju. U aprilu naredne godine nemačke trupe okupirale su Dansku. 


1961 - Južna Afrika je proglasila republiku sa predsednikom Čarlsom Robertsom Svartom na čelu i napustila Britanski komonvelt. 


1962 - U Izraelu je obešen nemački ratni zločinac Adolf Ajhman, šef Gestapoa, nakon što je sud utvrdio da je kriv za smrt nekoliko miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu. 


1970 - U zemljotresu jačine 7,9 Rihterove skale u Peruu poginulo je više od 70.000, a 600.000 ljudi ostalo je bez domova. Potpuno su razoreni gradovi Jungaj, Huares i Čimbote. 


1991 - U Lisabonu je potpisan mirovni sporazum o Angoli, kojim je posle gotovo 16 godina okončan građanski rat. 


1992 - U organizaciji Centra za antiratnu akciju održane su u Beogradu demonstracije više desetina hiljada građana koji su nošenjem crnog flora dugog 1.300 metara izrazili svoje saučešće sa žrtvama rata u Bosni i Hercegovini. 


1996 - Bosanski Hrvat Dražen Erdemović priznao je pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu da je učestvovao u masovnim pogubljenjima Muslimana u Srebrenici. To je bilo prvo priznanje krivice pred Haškim tribunalom. 


1997 - Ukrajina i Rusija potpisale su sporazum o strateškom partnerstvu. 


2000 - U Sofiji je umro bivši predsednik Bugarske Petar Mladenov. Bio je visoki funkcioner za vreme komunističkog režima Todora Živkova, a krajem 1980-tih postao je lider reformističkih snaga koje su pod uticajem Gorbačovljeve "perestrojke" srušile vlast komunista u Bugarskoj. 


2001 - Agent FBI, veteran Robert Hansen, optužen za špijunažu, izjavio je da nije kriv. Američka vlada optužila je Hansena da je 15 godina prenosio strogo poverljive informacije Moskvi za sumu od 1.400.000 dolara i određenu količinu dijamanata. 


2003 - U gradu Marfiju u severnoj Karolini uhapšen je Erik Robert Rudolf osumnjičen za postavljanje bombi na klinici za abortuse, u noćnom klubu za homoseksualce, kao i u Atlanti, tokom Olimpijade 1996. godine. 


2003 - Sletanjem na aerodrom Šarl de Gol u Parizu, supersonični avion "Konkord" francuske kompanije Er Frans obavio je svoj poslednji let. Četiri takva aviona biće izložena u muzejima u Francuskoj, a peti na tom pariskom aerodromu. 


2005 - "Vašington poust" je potvrdio da je bivši zamenik direktora FBI Mark Ferlt bio poverljivi izvor koji je tim novinama dostavio informacije koje su dovele do afere Votergejt i ostavke predsednika SAD Ričarda Niksona 1974. godine. 


2007 - Uhapšen je haški optuženik, penzionisani general VojskeRepublike Srpske Zdravko Tolimir i isporučen Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za zločine nad Muslimanima u Srebrenici i Žepi 1995. godine. 


2010 - Umro je britanski fotograf Brajan Dafi jedan od umetnika koji su obeležili svet fotografije šezdesetih godina prošlog veka. Zajedno sa kolegama Dejvidom Bejlijem i Terensom Donovanom činio je "crnu trojku", trio koji se proslavio portretima glumaca, manekena i muzičara u Londonu tih godina. 

SINIŠA MIHAJLOVIĆ TRENIRA PATRIOTSKU STROGOĆU

     Fudbaler Adem Ljajić isključen je iz Fudbalske reprezentacije Srbije zbog toga što nije pevao državnu himnu u prijateljskom meču protiv Španije. Fudbalski savez Srbije je podržao tu odluku, saopštivši da je pevanje nacionalne himne Srbije uoči utakmica jedna od tačaka Sporazuma selektora Siniše Mihajlovića sa igračima, a Ljajić je svojim potpisom tu obavezu prihvatio.

     Cela priča se preselila na politički teren, reaguju bošnjačke stranke, bošnjačke etničke zajednice, otac mladog igrača se izvinjava i traži da se preko leđa njegovog sina ne igraju političke igre.


     RSE podseća na nacionalističku prošlost selektora državne reprezentacije koji trenira patriotsku strogoću i istražuje zašto deo građana Srbije ne može da se identifikuje sa novim državnim simbolima Srbije.


     Odmah je reagovala Bošnjačka kulturna zajednica. Predsednik Jahja Fehratović kaže da mnogi bošnjački fudbaleri traže zbog toga formiranje ni manje ni više nego sandžačke reprezentacije. Ideja, inače, koju su pominjali neki bošnjački krugovi mnogo pre Ljajićevog slučaja i koja sa sportom teško da ima ikakve veze.


     "Ako se nastavi ovakav odnos naše države, države u kojoj živimo i koju prihvaćamo kao svoju, prema našim sportistima, taj ishod ne može biti isključen. Pogotovo što su Bošnjaci dokazali i dokazuju iz dana u dan da vole ovu državu, a ona im ne vraća onako kako bi trebalo. Ona sve više postaje država jednog naroda. To sve postaje problematično i zbog Ustava, ali i zbog himne u kojoj se čak i po religijskim osnovama može dovesti u pitanje pjevanje jednog Bošnjaka kao pripadnika islamske religije", kazao je Ferhatović.


     Da je cela priča odmah prešla na politički teren govori ne samo prethodna izjava, već i neka stranačka saopštenja.


     Oglasio se i otac mladog fudbalera rekavši da njegov sin nije pevao himnu jer nije znao reči jer mu do sada ni jedan od selektora nije tražio da peva himnu, izvinio se svima koga je taj čin povredio rekavši da ne želi da se preko njegovih leđa prepucavaju političke teme. Moj sin ima samo 20 godina i samo mu je želja da igra fudbal, izjavio je Sahmir Ljajić.


     U pokušaju da se odmaknemo od političkog terena na kojem se zaigrala igra oko mladog fudbalera, pitali smo sociologa sporta, novosadskog profesora Dragana Kokovića da li je uobičajeno pravilo u svetu sporta propisivanje obaveze da se peva državna himna, kao što je to učinio selektor Siniša MIhajlović.


     "Verovatno u mnogim reprezentacijama ne. Postoje kodeksi ponašanja, ali nema posebno istaknute obaveze da se peva himna. Zemljama koje tragaju za identitetom to nije ni potrebno, oni svi redom pevaju. A neko ko sve vreme razara svoj identitet neće pevati himnu", kaže Koković.


     Profesor Koković podržava selektora Sinišu Mihajlovića i podseća da je Ljajić prekršio sporazum koji je dobrovoljno potpisao.


     "Niko ne dovodi u pitanje njegov personalni identitet. Ali je ovde problem da on igra za državu, kao što neko iz Afrike igra za Holandiju i peva holandsku himnu, ne mora da peva, a peva je, ili neki iz zemalja koji su nekada bili francuska kolonija, sada igraju u državnom timu i pevaju francusku himnu. A u Srbiji kad hoćete da istaknete neki jači nacionalni interes, odmah se pojavi neka afera, sportski novinari pišu da nije zadatak Siniše Mihajlovića da uči igrače da pevaju, nego igraju itd. Prosto rečeno, mi i dalje orgijamo u razlikama. Mi treba da vidimo šta nas to zbližava, a ne šta nas razdvaja. Opet neko razdvajanje”, kaže Koković.


     Vraćanje simbolima


     20-ogodišnji fudabler Ljajić je rekao da mu je žao i da "poštuje sve", ali da mora "prvo da poštuje sebe". Zašto se fudbaler Adem Ljajić nije prepoznao u himni države u kojoj živi? Etnolog Miroslava Malešević iz Etnografskog instituta pri Akademiji nauka, tražeći odgovor na to pitanje, kaže da su državni simboli Srbije preuzeti iz 19. veka, kada je Srbija bila sasvim drugačija država.


     "Nacionalna država koja se stvarala u 19. veku birala je svoje simbole saglasno duhu toga vremena i sledeći postojeće obrasce građenja nacionalnih identiteta. I himna Bože pravde je u saglasju sa epohom u kojoj je nastala. Tu su i bog i kralj i etnos i religija... Koji je smisao za posezanjem za istim obrascima gotovo vek i po kasnije, kao da se u međuvremenu nije događalo ništa i kao da se društvo od tada nije menjalo. Vraćanje tim simbolima danas nije samo stvar nastojanja da se Srbija definiše kao etnička država. Himna sa tako jakom nacionalističkom i teološkom simbolikom, ne može da korespondira i ne korespondira sa multietničkom i sekularnom državom, kakva je ona danas. U njoj ne mogu da se prepoznaju oni njeni građani koji nisu etnički Srbi, ali i svi oni drugi koji ideal moderne države u jedinstvu sablje, krune i oltara. Gest fudbalera Ljajića se mora razumeti", kaže Miroslava Malešević.


     Uz sve uvažavanje apela oca fudbalera Ljajića da se ne zaoštravaju političke igre preko leđa njegovog mladog sina, mi sada, kada se već zakotrljala opasna igra nakon prvog preciznog šuta selektora reprezentacije, moramo da podsetimo da je Siniša Mihajlović koji je uveo nova pravila ponašanja trenirajući patriotsku strogoću, bivši fudbaler poznat po nacionalističkim ispadima u predvečerje ratova 90-ih koji su započinjali na stadionima. Njegovo shvatanje patriotizma će se bolje razumeti iz sledećeg citata:


     "Milošević je ostavio super utisak na mene, bar u ona tri kontakta koliko smo imali. On je bio predsednik moje države i zbog toga sam ga branio, kao što bih i svakog drugog predsednika. Mislim da je Milošević imao jedino moj dres, od svih fudbalera. Vidim da se u Hagu dobro drži, da ih zajebava."


     Njegov lik će se još bolje razumeti iz objašnjenja odnosa sa nekadašnjim vođom navijača Crvene zvezde, Arkanom, poznatim kriminalcem i komandantom dobrovoljaca koji su činili zločine po Hrvatskoj i Bosni.


     "Arkana sam dobro poznavao, družili smo se, bio je moj sportski prijatelj. Ne ulazim u to šta je bilo u ratu, pre i posle. On mi je pomogao, pošto je moja majka Viktorija Hrvatica. Spasao je i jednog mog strica. Kad je ubijen, dao sam mu veliki pomen. O njemu mogu da kažem sve najbolje", kazao je Mihajlović.


     Za sve njih je Siniša Mihajlović imao razumevanje, pa kako bi za jednog Adema Ljajića?


     VIDEO: Članovi reprezentacije SR Jugoslavije, uključujući i Sinišu Mihajlovića, ne pevaju himnu "Hej Sloveni" na Svetskom prvenstvu 1998.

NA DANAŠNJI DAN, 30.MAJ

JOVANKA ORLEANKA

1431 - U Ruanu je spaljena na lomači francuska nacionalna heroina Jovanka Orleanka, nakon što je po nalogu Engleza pred crkvenim sudom optužena da je jeretik i veštica. Rehabilitovana je na reviziji procesa 1456., a odlukom pape Benedikta XV 1920. proglašena je za sveticu. 



1498 - Kristofer Kolumbo je isplovio sa šest brodova iz španske luke Sanlukar na treće putovanje u Novi svet, tokom kojeg je otkrio Trinidad i obale Južne Amerike (ušće reke Orinoko u Atlantski okean). 


1536 - Engleski kralj Henri VIII venčao se sa trećom ženom, Džejn Sejmor, 11 dana nakon što je pogubljena njegova druga žena Ana Bolen, majka potonje kraljice Elizabete I. 


1593 - U tučnjavi u jednoj londonskoj taverni ubijen je Kristofer Marlo, najznačajniji dramski pisac engleske renesanse pre Šekspira, autor drama "Tamerlan Veliki", "Dr Faustus" i "Jevrejin sa Malte". 


1640 - U Antverpenu je umro flamanski barokni slikar Peter Paul Rubens. Njegovo delo imalo je ogroman uticaj na evropsko slikarstvo ("Skidanje sa krsta", "Poslednji sud", "Parisov sud"). Kao uglednom građaninu poveravane su mu i diplomatske misije u Parizu, Londonu i Madridu. 


1744 - Umro je engleski pesnik i satiričar Aleksander Poup. Komični ep "Krađa uvojka" i satirična poema "Duncijada" (O gluposti) smatraju se njegovim najznačajnijim delima. 


1778 - Umro je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Volter, jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u 18. veku ("Kandid", "Esej o običajima i duhu nacije", "Filozofska pisma", "Traktat o metafizici"). 


1814 - Rođen je ruski revolucionar anarhist Mihail Aleksandrovič Bakunjin. Zbog širenja liberalnih ideja ruski Senat ga je 1844. lišio plemićke titule i osudio na robiju u Sibiru, odakle je uspeo da pobegne u zapadnu Evropu, gde je nastavio revolucionarne aktivnosti. 


1848 - SAD i Meksiko su ratifikovali sporazum potpisan u februaru 1848. nakon poraza Meksikanaca u američko-meksičkom ratu. Za naknadu od 15 miliona dolara, u sastav SAD ušle su meksičke teritorije Novi Meksiko, Kalifornija, delovi Nevade, Jute, Arizone i Kolorada. 


1876 - Zbačen je turski sultan Abdul Azis, a na presto je stupio njegov nećak sultan Murat V, koji je svrgnut nekoliko meseci kasnije i stavljen u doživotni pritvor u jednu carigradsku palatu. 


1909 - Rođen je američki klarinetista i kompozitor Beni Gudmen, najpopularniji džez muzičar tridesetih godina, nazvan "kralj svinga". Svirao je i sa simfonijskim orkestrima, najčešće dela Bele Bartoka i Arona Koplenda. 


1912 - Umro je američki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt, pionir avijacije, koji je 1903. s bratom Orvilom, izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva. 


1913 - Zaključen je mirovni ugovor u Londonu između članica Balkanskog saveza (Bugarska, Srbija, Crna Gora i Grčka) i Turske, kojim je okončan Prvi balkanski rat. Turska je ovim ugovorom izgubila sve balkanske posede, na evropskom tlu ostao joj je samo Carigrad saokolinom. 


1918 - Umro je ruski filozof Georgij Valentinovič Plehanov. Godine 1883. osnovao je u Ženevi prvu rusku marksističku grupu "Oslobođenje rada" koja je početkom devedesetih usko sarađivala sa Lenjinom. Plehanov se kasnije kritički odnosio prema taktici boljševika i, smatrajući da Rusija nije dovoljno sazrela za socijalizam, Oktobarsku revoluciju ocenio je kao kobnu grešku ("Osnovna pitanja marksizma", "Pisma bez adrese", "Umetnost i društveni život", "Književni pogledi V. G. Belinskog"). 


1942 - Britansko ratno vazduhoplovstvo je sa 1.047 aviona bombardovalo nemački grad Keln u Drugom svetskom ratu. 


1956 - Jugoslovenska državno-partijska delegacija sa Josipom Brozom Titom na čelu doputovala je u SSSR, u prvu posetu nakon smrti Staljina i raskida sa Moskvom 1948. 


1960 - Umro je ruski pisac Boris Leonidovič Pasternak, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1958. Najveći uspeh kod publike i književne kritike doneo mu je roman "Doktor Živago", objavljen u inostranstvu, nakon čega je izbačen iz ruskog Saveza pisaca. U SSSR-u je "Doktor Živago" štampan tek 1988. 


1961 - Iz zasede je ubijen dominikanski diktator Rafael Truhiljo. 


1973 - Zapadna Nemačka i Čehoslovačka postigle su dogovor o normalizaciji odnosa, nakon 32-godišnjeg prekida. 


1980 - Papa Jovan Pavle II stigao je u Pariz, u prvu posetu jednog pape Francuskoj od 1814. 


1992 - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 757 kojom su SR Jugoslaviji, zbog umešanosti u rat u Bosni, uvedene sankcije koje podrazumevaju potpunu ekonomsku blokadu i prekid svih naučnih, kulturnih i sportskih veza sa svetom. 


1992 - U Beogradu ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta nekoliko stotina dramskih umetnika jednosatnim ćutanjem izrazilo je protest protiv rata na tlu bivše Jugoslavije i saosećanje sa svim žrtvama. 


1994 - Umro je srpski nuklearni fizičar i hemičar Pavle Savić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Doprineo je razvijanju procesa nuklearne fisije. 


1995 - Rusija je formalizovala odnose s NATO-om, ali je ponovila upozorenje da bi širenje zapadnog vojnog saveza na istok Evrope moglo da podeli kontinent. 


1998 - U severnoj avganistanskoj provinciji Tahar u zemljotresu je poginulo najmanje 3.000 ljudi. 


1999 - U vazdušnim udarima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođen je sanatorijum u Surdulici. Poginulo je 20 ljudi. 


1999 - Najmanje 54 osobe poginule su u Minsku, u jurnjavi nekoliko hiljada mladih, koji su nakon završetka koncerta rok muzike jurnuli u ulaz stanice podzemne železnice da se sklone od iznenadne provale oblaka. 


2000 - Vojna komanda na Fidžiju proglasila je vanredno stanje da bi okončala krizu koju su izazvali pobunjenici držeći premijera i grupu vladinih službenika kao taoce. 


2001 - Na poslednjem suđenju u Nemačkoj za zločine počinjene u Drugom svetskom ratu, bivši oficir SS-a i nadzornik u koncentracionom logou Terezijenštat, 89-godišnji Anton Malot osuđen je na doživotni zatvor, zbog ubistva trojice i pokušaja ubistva četvrtog zatvorenika jevrejske nacionalnosti na svirep način. 


2004 - Izraelski nuklearni naučnik Mordekaj Vanunu izjavio je da je izraelska invazija na Liban 1982. godine uticala na njegovu odluku da 1986. progovori o tajnom nuklearnom vojnom programu njegove zemlje. On je tada britanskom novinaru Piteru Hounamu dao fotografije izraelskog nuklearnog reaktora koje je objavio "Sandej tajms" iz Londona. Agenti Mosada uhapsili su Vanunua u Rimu i prebacili u Izrael gde je osuđen na 18 godina zatvora zbog izdaje. 


2008 - Županijski sud u Zagrebu oslobodio je Rahima Ademija optužbi za ratne zločine protiv civila u vojnoj akciji Medački džep, dok je drugooptuženi Mirko Norac osuđen na sedam godina zatvora. Postupak protiv njih hrvatsko pravosuđe preuzelo je od Haškog suda.

ZAGORKA GOLUBOVIĆ: IZBOR NIKOLIĆA NAJDUBLJI PAD

     Antropolog Zagorka Golubović kaže da je za poraz Borisa Tadića krivo njegovo okruženje, a izbor Nikolića za predsednika najdublji pad demokratske tranzicije.

     Golubović je takođe rekla da su intelektualci "zakazali", jer je njihov zadatak trebalo da bude da građanima objasne za koga treba da glasaju na prethodnim izborima, te da građanima, koji su bili za promene, nisu ukazali da one mogu da budu i na gore.


     Ona je gostujući na TV B92 rekla da Tadićevo okruženje nije bilo dobro i da ga je ona na to upozoravala. 


     "Građani nisu bili zadovoljni politikom i zamerali su Tadiću što ne preduzima dovoljno demokratske poteze... nego što se okružio ljudima koji nisu demokratski orijentisani i što je uticaj tih ljudi postao značajniji nego uticaj naroda", napomenula je Golubović i dodala da je osnovni Tadićev problem bio to što ga je okruženje "otuđilo" od naroda. 


     Ona je istakla da izbor Tomislava Nikolića za predsednika Srbije vidi kao "najdublji pad koji smo doživeli u inače krivudavoj i vrlo labavoj takozvanoj demokratskoj tranziciji". 


     "Videla sam da nismo ništa naučili iz istorije i da je kod glasanja u Srbiji uvek u pitanju ili kazna nekoga, prkos ili inat, a ne ciljevi koji treba da se postignu... Bila sam postiđena što pripadam narodu koji ništa nije iz istorije naučio", kazala je Golubović. 


     "Meni nije bio problem što je Tadić izgubio, već što na našim izborima nije bilo dostojanstvene konkurencije", istakla je Golubović. Govoreći o tome kako u Srbiji nema više dovoljno intelektualaca koji bi građanima objasnili šta je glasanje, Golubović je kazala da su oni koji su nekada rušili Slobodana Miloševića sada "pobegli" u grupu biznismena i grupu vlasti. 


     "Retko imate intelektualce koji se nisu priklonili neoliberalnoj politici koja brine samo šta će dobiti... Zato krivim Tadića što ima takvo okruženje", objasnila je Golubović.

LIGA TREBA DA IMA GRADONAČELNIKA NOVOG SADA

     NOVI SAD - Portaprolka Lige socijaldemokrata Vojvodine i kandidatkinja LSV za gradonačelnicu Novog Sada Aleksandra Jerkov, izjavila je za Radio 021 da je Liga spremna za pregovore o formiranju gradske vlasti, ali da ne zna zašto demokrate još ne pozivaju na razgovore. 

     – Novi Sad će verovatno biti predmet nekog šireg dogovora na republičkom i pokrajinskom nivou, s obzirom na to da se radi o glavnom gradu Vojvodine, ali to ne znači da mi ne možemo da sednemo i da se dogovorimo o načinu na koji želimo da funkcioniše naš grad u budućnosti. Mi smo spremni sve i da pregovori budu danas – kaže Jerkova. Ona smatra da na osnovu broja glasova koje je LSV osvojila u Novom Sadu, Ligi pripada mesto gradonačelnika, ali da pitanje ko će biti na toj funkciji, ostaje otvoreno. 


     – Pitanje je šta znači insistirati na tome. Ako je pitanje da li ćemo dovesti u pitanje dogovor oko formiranja vlasti i ostaviti mogućnost da vlast formira Srpska napredna stranka u gradu, zbog toga da bi neko bio gradonačelnik, onda ne. Nećemo se tako neodgovorno ponašati, ali svakako mislimo da Liga socijaldemokrata Vojvodine treba da ima gradonačelnika – kaže Aleksandra Jerkov koja je o istoj temi govorila i za Dnevnik. I današnji Blic piše da LSV ne podustaje od mesta gradonačelnika Novog Sada, te da je, očekujući poziv za razgovore, pripremila predlog sa kojim ide pred Demokratsku stranku. 


     – Imamo pravo da tražimo gradonačelničko mesto, a nemamo nameru da se odreknemo dosadašnjih pozicija. Na demokratama je da u skladu sa ostvarenim rezultatom smanje udeo u vlasti i ponude mesta socijalistima koji su tražili "Čistoću", Spens i "Tržnicu" – zaključila je Jerkova. 

(BILSV, 29.05.2012.)

NA DANAŠNJI DAN, 29. MAJ

AMERIČKA FILMSKA GLUMICA
MERILIN MONRO

1198 - Vizantijski car Aleksije III Anđeo odobrio je srpskom velikom županu Stefanu Nemanji i njegovom sinu monahu Savi da na ruševinama Hilandariona podignu novi manastir na Svetoj Gori srpski manastir Hilandar. 



1479 - Osnovan je univerzitet u Kopenhagenu. 


1562 - Rimski car Ferdinand I i turski sultan Sulejman II Veličanstveni potpisali su mirovni sporazum kojim se Ferdinand odrekao Erdelja (današnji Banat) u korist turskog vazala Jovana Zapolje. 


1780 - Rođen je pruski general Karl Marija fon Klauzevic (Maria von Clausewitz), jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara ("O ratu"). U Napoleonovim ratovima (1812-14.) bio je u službi ruske vojske. 


1803 - Rođen je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka. Njegova dva glavna dela, opere "Život za cara" i "Ruslan i Ljudmila", odredile su razvoj opere u Rusiji. 


1839 - Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao je u korist sina Milana i napustio Srbiju. Posle smrti Milana, nekoliko nedelja od preuzimanja vlasti, knez je postao mlađi sin Mihailo (do 1842). Miloš se vratio u Srbiju 1859. da preuzme vlast posle zbacivanja kneza Aleksandra Karađorđevića i vladao je do smrti 1860. 


1869 - Španija je donela novi ustav kojim je proglašena sloboda veroispovesti i štampe, uveden je sud sa porotom i građanski brak. 


1880 - U SAD je instalirana prva javna telefonska kabina u svetu, u zgradi "Jejl banke" u Nju Hejvnu. 


1907 - Rođen je engleski pronalažač Frenk Vitl, koji je 1930. patentirao turbo mlazni motor. 


1926 - Rođena je američka filmska glumica Norma Džin Mortenson, poznata kao Merilin Monro, jedna od najvećih zvezda i seks simbola američkog filma 1950-ih godina ("Džungla na asfaltu", "Reka bez povratka", "Sedam godina vernosti", "Neki to vole vruće"). Nađena je mrtva 1962. godine. 


1941 - Nemci su u Drugom svetskom ratu potukli britanske trupe i osvojili Krit, čime su obezbedili važnu bazu za operacije na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Britanci su se povukli s velikim gubicima, a prilikom evakuacije poginulo je i oko 3.000 Australijanaca. 


1944 - Jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević potpisao je ukaz o imenovanju bivšeg hrvatskog bana Ivana Šubašića za predsednika jugoslovenske vlade u izbeglištvu. 


1946 - Pogubljen je rumunski general Jon Antonesku. Godine 1940. prisilio je na abdikaciju kralja Karola II, proglasio se vođom i zaveo diktaturu podredivši Rumuniju u Drugom svetskom ratu nacističkoj Nemačkoj. Posle rata osuđen je na smrt i streljan. 


1948 - Umro je srpski političar i pisac Jaša Prodanović, jedan od osnivača i lider Republikanske stranke, član Srpske akademije nauka i umetnosti. U kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata potpredsednik Skupštine FNRJ. 


1958 - General Šarl de Gol postao je francuski premijer u jeku krize oko budućnosti francuskih kolonija u severnoj Africi. U decembru te godine De Gol je prvi put izabran za predsednika države. Drugi predsednički mandat dobio je na izborima 1965. 


1969 - Kandidat degolista Žorž Pompidu izabran je za predsednika Francuske pošto je Šarl de Gol podneo ostavku. 


1973 - Britanski Honduras je promenio naziv u Belize. 


1973 - Predsednik diktatorske vojne vlade Grčke Georgios Papadopulos ukinuo je monarhiju i proglasio republiku. 


1980 - Američka kablovska TV mreža CNN počela sa radom. 


1987 - U eksploziji bombe podmetnute u helikopter kojim se prevozio iz Bejruta u Tripoli ubijen je libanski premijer Rašid Karami. 


1990 - Predsednici SSSR-a i SAD Mihail Gorbačov i Džordž Buš potpisali su sporazum o prestanku proizvodnje hemijskog oružja i o uništavanju tog oružja do kraja 1992. 


1993 - Smenjen je predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić, prvi predsednik SRJ izabran u junu 1992. Njegovo smenjivanje izazvalo je revolt nekoliko hiljada Beograđana okupljenih ispred zgrade Skupštine. Pod optužbom da su izazvali nerede, u kojima je poginuo jedan policajac, a više ljudi ranjeno, uhapšeni su lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković i njegova supruga Danica. Pušteni su 9. jula abolicijom predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Novi predsednik SRJ postao je 25. juna visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije Zoran Lilić. 


1994 - Južna Afrika se nakon 33 godine ponovo vratila u Komonvelt. 


1994 - Armando Kalderon Sol postao je prvi predsednik Salvadora posle decenije građanskog rata. 


1997 - Na parlamentarnim izborima u Francuskoj pobedila je udružena levica, a premijer je postao lider Socijalističke partije Lionel Žospen. 


2000 - Haški tribunal za zločine počinjene u Ruandi 1994. godine, osudio je belgijskog novinara na 12 godina zatvora jer je podsticao zločine u svojim radio emisijama. 


2001 - Nepalski prestolonaslednik princ Dipendra ubio je u palati u Katmanduu svoje roditelje, kralja Birendru i kraljicu Ajsvaraju i još šest članova porodice, a potom izvršio samoubistvo. Državna komisija saopštila da je princ bio pod uticajem alkohola i droge. 


2003 - Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u posetu Velikoj Britaniji na poziv britanske kraljice Elizabete Druge. On je prvi šef ruske države koji je kao zvanični gost ušao u kraljevsku palatu u Londonu, posle cara Aleksandra Drugog 1874. 


2006 - Umrla je španska pevačica i glumica Rosio Hurado (Rocio Jurado) poznata kao "Velika mama" ili "Najveća". 


2008 - Umro je Iv Sen Loran jedan od najvećih modnih kreatora 20. veka. 

ROMSKA DEMOKRATSKA STRANKA: BEZ ROMA ODBORNIKA "DAMO GLAS, KO DA VIŠE"

     MEĐU 33 kandidata za odbornike na listi Romske demokratske stranke nema nijednog pripadnika nacionalne manjine koju ova partija zastupa, već su umesto njih, po želji predsednika stranke Bele Kurine, kandidovani Bosanci i Crnogorci.



     - Na listi nema nijednog Roma zato što bi oni prodali svoj glas i izdali stranku prvom prilikom kada bi im neko ponudio novac - kaže za "Novosti" Kurina, osnivač i predsednik RDS.


     - Evo ja sam Rom, i prvi bih se prodao kada bi mi ponudili 100.000 evra da izglasamo neki zakon, koji se, inače, kosi sa našom ideologijom. Pa znate, možemo dođemo u iskušenje, pa da "damo glas, ko da više" - dodaje Kurin.


     Iz tog razloga on je, kako kaže, odlučio da kandidati za odbornike u Skupštini grada budu obrazovani i situirani ljudi, koji neće podleći pritiscima i malverzacijama u Skupštini.


     - Na listi ima i Ličana i Hercegovaca i Crnogoraca i Slavonaca i treba da bude sramota svakog ko postavi pitanje zašto su baš oni na spisku, zato što mi živimo u multietničkoj zajednici - tvrdi Kurina.


     - Evo ja sledeće nedelje idem po vizu u Evropsku uniju da ukažem na diskriminaciju koja je u Novom Sadu sve češće prema nama - kaže Kurina. - Sve dok izborni rezultati nisu izašli na videlo, nikom nije smetao sastav kandidata na listi RSD-a niti njihova nacionalnost. A sada, zlonamernici i oni što su razočarani svojim neuspehom na izborima ne prestaju da nas prozivaju i provociraju.


     Ova partija je osvojila šest odborničkih mesta u skupštini grada. Osim nosilaca liste Tomislava Bokana, budući odbornici biće njegova supruga Aleksandra, zatim Dušan Bokan, kum Zoran Narandžić, Boris Jovičić i Tatjana Dojčinović. 


     Tomislav Bokan je nosilac liste Romske demokratske stranke, na kojoj se nalaze i još tri člana iz njegove porodice. Bokan je poreklom iz Hrvatske, a interesantno je što je on nekadašnji kadar DSS, pa i bivši "julovac".


     Veliku pažnju javnosti privuklo je i to što se na spisku pojavljuje čak četiri člana porodica Bokan: njegova žena, brat i bratanac. Ali nisu samo najbliži srodnici Tomislava Bokana osvanuli među kandidatima, već se na listi našlo mesto i za njegovog kuma, Zorana Narančića. Iz ove porodice na političkoj listi našla se i devojka koje je tek navršila 18 godina i još je učenica - Zorana Narančić.


     - Na listi ima mladih jer su oni naša budućnost i nada. A da postoji 78 Bokana u Novom Sadu, svi oni bi se našli na listi RSD-a, jer smatram da su pošteni i baš onakvi ljudi kakvi trebaju Romskoj partiji - zaključuje Kurina.


     ZLOUPOTREBA ZAKONA


     Član predsedništva Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor još ranije je rekao da je RDP zloupotrebila zakon stavljajući na listu romske manjinske partije ljude koji se ne izjašnjavaju kao Romi.


     - Ovo je još jedan od dokaza zloupotrebe zakona - upozorio je Pastor. - Romska demokratska partija je iskoristila rupe u zakonu, kao što je to uradila i lista Nijedan od ponuđenih odgovora. Ovakve zloupotrebe nikako nisu dobre za manjinske nacionalne zajednice u Srbiji.

NA DANAŠNJI DAN, 28. MAJ

FRANCUSKI LEKAR
ŽOZEF INJAS GILJOTIN

1522 - Turci su zauzeli utvrđeni grad Knin i proglasili ga sedištem Ličkog sandžaka. 




1660 - U Osnabriku je rođen Džordž I, prvi britanski kralj iz Hanoverske dinastije. Tokom njegove vladavine od 1714. do smrti 1727. položaj premijera dobio je ključnu ulogu u izvršnoj vlasti. 


1738 - Rođen je francuski lekar Žozef Injas Gijotin, profesor anatomije. U vreme Francuske revolucije predložio je izvršenje smrtne kazne spravom za odsecanje glave, koja bi skratila muke osuđeniku. Od 1792. ta sprava nosi njegovo ime. 


1759 - Rođen je engleski državnik Vilijam Pit Mlađi, koji je 1783. postao najmlađi premijer u istoriji Velike Britanije. Godine 1805. bio je glavni organizator Treće evropske koalicije protiv Napoleona. 


1812 - Rusija i Turska potpisale su mirovni ugovor u Bukureštu kojim je Rusija dobila Besarabiju, a Turskoj prepustila Vlašku i Moldaviju. Mir je omogućio ruskom caru da vojne snage usmeri na Napoleona Bonapartu. 


1834 - U Kneževini Srbiji uveden je srpski jezik kao službeni u prepisci sa turskim vlastima, koja je dotad vođena isključivo na turskom jeziku. 


1843 - Umro je američki filolog i leksikograf Noa Vebster. Objavio je 1806. svoj prvi rečnik engleskog jezika "Compendious Dictionary of the English Language", a 1828. rečnik kojii sada nosi njegovo ime. 


1879 - Rođen je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, osnivač katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu. 


1884 - Rođen je češki državnik Eduard Beneš, osnivač moderne čehoslovačke države (1918), predsednik od 1936. do 1938, kada je pred nemačkom okupacijom izbegao u London. Posle Drugog svetskog rata ponovo je bio šef države do olaska komunista na vlast 1948. 


1934 - Kanađanka Oliva Dion je u Kalenderu u kanadskoj državi Ontario rodila pet devojčica, nazvanih "Dionove petorke", prve petorke u svetu za koje se zna da su preživele. 


1937 - Nevil Čemberlen je posle povlačenja Stenlija Boldvina postao premijer Velike Britanije. Potpisnik je Minhenskog sporazuma 1939. koji je omogućio Nemcima da okupiraju Čehoslovačku. 


1937 - Umro je austrijski psiholog Alfred Adler, jedan od Frojdovih sledbenika. Od Frojda se odvojio 1912. osnivanjem pravca individualne psihologije ("Praksa i teorija individualne psihologije", "Poznavanje čoveka", "O nervoznom karakteru"). 


1940 - Belgijski kralj Leopold III je u Drugom svetskom ratu potpisao kapitulaciju; istog dana počela je evakuacija poraženih savezničih snaga iz francuske luke Denkerk u Drugom svetskom ratu kojom je do 2. juna spašeno 224.585 britanskih i 112.546 francuskih i belgijskih vojnika. 


1944 - Umro je srpski etnolog i folklorista Tihomir Đorđević, profesor beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Objavio je oko 700 studija, putopisa, beležaka i komentara o srpskim narodnim običajima. 


1961 - Ukinut je "Orijent-ekspres", voz koji je 78 godina saobraćao na liniji Pariz-Istanbul. 


1971 - SSSR je lansirao kosmički brod u pravcu Marsa. 


1972 - U Parizu je umro vojvoda od Vindzora koji je kao engleski kralj Edvard VIII stupio na presto 1936. i iste godine abdicirao zbog ženidbe sa Amerikankom Volis Simpson. 


1976 - SSSR i SAD potpisali su ugovor o ograničenju podzemnih nuklearnih proba. 


1976 - Puštena je u redovan saobraćaj železnička pruga Beograd-Bar, koja je, sa prekidima, građena 24 godine. 


1982 - Papa Jovan Pavle II stigao je u Veliku Britaniju, u prvu posetu rimokatoličkog pape toj zemlji od 1531. godine. 


1986 - Dvojica sovjetskih kosmonauta izašli su iz orbitalne stanice "Saljut 7" i provela oko četiri časa u "kosmičkoj šetnji". 


1987 - Devetnaestogodišnji Zapadni Nemac Matijas Rust preleteo je sportskim avionom "Cesna" od Helsinkija do Moskve i spustio se na centralni Crveni trg u glavnom gradu SSSR, prošavši neprimećeno kroz sovjetski vazdušni prostor. 


1995 - U zemljotresu koji je pogodio ruski grad Neftegorsk na poluostrvu Sahalin poginulo je najmanje 2.000 ljudi. 


1995 - Poginuo je bosanski ministar inostranih poslova Irfan Ljubijankić kada je helikopter u kojem se nalazio oboren raketom u blizini Bihaća. 


1995 - Na filmskom festivalu u Kanu jugoslovenski reditelj Emir Kusturica dobio je "Zlatnu palmu" za film "Podzemlje - bila jednom jedna zemlja". Deset godina ranije Kusturica je dobio ovu nagradu za film "Otac na službenom putu". 


1997 - Rusija i Ukrajina su potpisale ugovor kojim je ruskoj Crnomorskoj floti omogućeno da 20 godina koristi pomorsku bazu u luci Sevastopolj na poluostrvu Krim. 


1998 - Izvršivši petu nuklearnu probu Pakistan je zvanično postao nuklearna sila. 


1999 - Nakon što je avijacija NATO pojačala napade na SR Jugoslaviju (740 poletanja aviona u 24 sata), jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević je, posle razgovora sa specijalnim predstavnikom ruskog predsednika Viktorom Černomirdinom, prihvatio uslove zapadnih zemalja za prekid bombardovanja. 


2001 - U Kairu je održana prva Dečija konferencija afričkih nacija. 


2002 - Britanski operater mobilne telefonije Vodafon prijavio je gubitak od 13,5 milijardi funti (19,6 milijardi dolara), što je najveći zabeleženi gubitak neke velike britanske korporacije. 


2004 - Direktor i glavni urednik podgoričkog lista "Dan" Duško Jovanović preminuo je u Kliničkom centru Crne Gore u Podgorici, od posledica teškog ranjavanja u atentatu prethodne noći ispred redakcije lista. Za saučesništvo u ubistvu Jovanovića na 30 godina zatvora osuđen je 27. aprila 2009. Damir Mandić. 


2008 - Nepalski parlament ukinuo je monarhiju i proglasio republiku, čime je okončana 239-godišnja vladavina najstarije Hindu monarhije na svetu.

ISIDORA DANKAN - ŽENE KOJIMA SE DIVIMO

     "Treba zasuti telo vazduhom i svetlošću. Razviti u telu sve njegove vitalne snage, to je dužnost učitelja gimnastike u baletskim ansamblima." Isidora Dankan

     Žene kojima se divimo – Andžela Isidora Dankan rođena je u Kaliforniji (San Francisko) kao najmlađe od četvoro dece bankara Džozefa Čarlsa Dankana i Meri Dor Grey, najmlađe ćerke kalifornijskog senatora Tomasa Greja.

     Rođena je davne 1878. godine, a briljirala je kao ikona 19-og i 20-og veka koja se i danas pamti. Za one koji ne znaju, Isidora Dankan je poznata kao začetnica slobodnog plesa poznatijeg kao moderni ples. Neku je zovu i majkom modernog plesa jer upravo je Isadora imala tu čast da pokrene revoluciju u savremenom stvaranju modernog  plesa. Na početku svoje karijere bila je popularna na području Evrope, a u SAD-u njena popularnost raste tek u kasnijoj fazi života. Njujork je bio njeno omiljeno američko središte gde je često boravila kao specijalna gošća. Svi su je poštovali i voleli.

     Kako je izvađeno iz jednog isečka u "New York Times-u": "Isidora Dankan je divota prirode i jedna od najlepših žena današnjice koju će zasigurno pamtiti sve generacije". Tako je i sada. Njene radove, uspomene i dela, pamte svi umetnici širom sveta, a njena ljepota zauvek je obeležila savremeni ples.

     Druga nesrećna ljubav


     Nakon prvog braka Isidora Dankan je okušala sreću sa poznatim ruskim pesnikom Sergejem Jesenjinom. Stvorio je pesništvo posvećeno selu i prirodi sa mnogo metafora koje je crpio iz seoskih verovanja i života. Isadora slovi kao majka modernog plesa, odlazi u Rusiju još zahvaćenu ratom u želji da približi svoj nesputani, prirodni  ples mlađim naraštajima. Umetnost scenskog pokreta bila je njen život koji je uveliko obeležen i ljubavlju prema 18 godina mlađim čovekom, mladim ruskim piscem Sergeja Jesenjina koji je za sebe je govorio da je poslednji ruski pesnik sela, pravi boem poznat po razuzdanom životu.

     Obuzeti jakim ljubavnim talasom sklapaju brak 1922. i stalno putuju Evropom, ali bilo je jasno od samog početka da je ta ljubav neodrživa jer se nisu razumeli, između njih postavljene su različite kulture, jezici, životni stilovi, različita životna iskustva s obzirom na razliku u godinama. Jedina spona koja ih je čvrsto povezivala bila je umjetnost, ali na kraju i ona se pokazala preslabom u odnosu na dve jake ličnosti.

     Nakon bezbrojnih svađa, rastaju se, Sergej se vraća u Moskvu gde doživljava teži živčani slom. Ona ostaje sama i nesrećna, utehu pronalazi u brojnim vezama.

     Ubrzo posle rastave, 24. decembra 1925. godine ujutro odseda u hotelu, hotelskoj sobi 5 u Petrogradu u koju je nekada dolazio sa Isidorom. Tri dana posle napisao je pesmu vlastitom krvlju, iz rasečenih vena. To su bili stihovi "Doviđenja prijatelju". Počinio je trostruko samoubistvo; presecanjem vena, vešanjem i izgaranjem uz cev parnog grejanja. 

     Završen je život najveće lirske slovenske duše. Njegov stil pisanja prate mnogi i danas. Imao je samo 30 godina. Osećao se neshvaćen od ljudi koji su ga ili obožavali ili mrzili.


     Kobna nesreća


     Dve godine kasnije, svet napušta i Isidora.

     Prelepa Isidora Dankan nije ni mogla sanjati da će nakon ostvarenja svih snova, njena sudbina završiti tragično. 1927 godina obeležena je u svetu kao godina tuge jer je upravo tada 49-godišnja Isidora preminula na vrlo, neobičan način. Svet je bio u tuzi jer napustila ih je jedna divna, žena koja je puno ostvarila za ženski rod, ali i svojim radom doprinela stvaranju istorije plesa. Tragično je preminula 1927. godine, tokom vožnje u automobilskoj nesreći kada je ugušio šal koji je nosila oko vrata i koji se zapleo o točak automobila.

     14. septembra u Nici. Isidora pod uticajem dragog joj prijatelja alkohola uz već jedan beli, svileni šal omotan oko vrata, odlazeći na vožnju automobilom sa prijateljem, poželi još jedan i otrči kući po njega. Omotavši taj drugi crveni preko belog, seda u "Bugatija" i prijateljima okupljenima uokolo govori "Doviđenja moji prijatelji, ja sam iznad slave", prema nekim izvorima kazala je "Ja sam iznad ljubavi"...  Nakon svega par minuta, kraj dugačkog, crvenog svilenog šala koji je naznačavao njenu veliku ljubav spram Rusije i kojim je u plesu isticala pokrete koristeći ga poput grčkih tunika, zahvatio je točak automobila, zapetljao se i naglim trzajem ugušio Isidoru. Bio je to njen kraj.

     Za njom izuzev njene scenske umetnosti ostaje pregršt skulptura, slika, fotografija, tekstova, pesama drugih autora... Bila je muza mnogim umetnicima. Postoje tvrdnje da je Isidora sa namerom omotala taj drugi crveni, predugački šal...

     Plesačica je velike svetske slave, bila je proruski orijentisana, neuobičajenog životnog stila, pomalo američki razuzdana za ta vremena. Život joj je obeležen velikom tragedijom kojom joj je potpuno slomljeno ionako već rastrgano srce. Život je oboje odveo na svoju stranu, ali krajnja sudbina - tragičan završetak njihovih života, ponovo ih spaja...

"Voli se samo jednom, jer je ljudsko srce raketa koja samo jednom prsne u sjaju prema nebu."
"U ljubavi su privlačni samo počeci. Zašto se onda čudimo ljudima koji nalaze zadovoljstvo da češće počinju iznova?"
"Ono što neko nije iskusio, neće razumeti ako je napisano."

NA DANAŠNJI DAN, 27. MAJ

AMERIČKA IGRAČICA IRSKOG POREKLA
ISIDORA DANKAN

1358. Hrvatsko-ugarski kralj Ludovik I uručio je gradu Dubrovniku Višegradsku povelju kojom je Dubrovačka komuna dobila samoupravu, uz obavezu plaćanja godišnjeg danka i pružanja pomorske pomoći novom gospodaru. 



1564. Umro je švajcarski teolog francuskog porekla Žan Kalvin, vođa frakcije protestantizma u Ženevi (kalvinizam), koja je imala brojne pristalice u evropskim zemljama, posebno u Francuskoj (hugenoti) i izazvala velike društvene potrese. Njegovo delo "Temelji hrišćanstva" postalo je priručnik protestantske teologije. 


1679. Engleski parlament usvojio je "Habeas Corpus Act", zakon koji štiti građane od nezakonitog hapšenja i utamničenja. Osnovni principi tog zakona ugrađeni su kasnije u ustav SAD. 


1703. Ruski car Petar Veliki osnovao je novu prestonicu Rusije na ušću reke Neve u Baltičko more, Sankt Peterburg (od 1924. Lenjingrad, od 1991. ponovo Sankt Peterburg). Glavni grad Rusije bio je do 1918. 


1806. Francuska vojska je ušla u Dubrovnik, čime je Dubrovačka Republika izgubila viševekovnu nezavisnost, mada je formalno ukinuta 31. januara 1908. kada je pripojena Kraljevini Italiji. 


1840. Umro je italijanski virtuoz na violini i kompozitor Nikolo Paganini, čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći. Kao kompozitor proslavio se sa šest violinskih koncerata. 


1860. Đuzepe Garibaldi, u pohodu za ujedinjenje Italije, zauzeo je Palermo na Siciliji. 


1868. U Mostaru je rođen srpski pesnik Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama "Ostajte ovdje", "Emina", "Veče na školju". Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista "Zora", koji je pokrenuo sa Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem. 


1878. Rođena je američka igračica irskog porekla Isidora Dankan, začetnik modernog baletskog pravca u kojem dominira slobodni igrački pokret. Poznata je i po ljubavnoj romansi sa ruskim pesnikom Sergejom Jesenjinom. 


1905. U rusko-japanskom ratu, Ruska flota doživela je težak poraz u bici kod Cušime izgubivši 26 od 45 brodova. 


1909. Rođen je srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju i Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti ("Portreti srpskih vladara u srednjem veku", "Stare srpske minijature"). 


1910. Umro je nemački bakteriolog Robert Koh, jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), izolovao je i bacil antraksa i pronašao izazivača kolere. 


1923. Rođen je američki diplomata nemačkog porekla Hajnc Alfred Kizinger, poznat kao Henri Kisindžer, jedna od vodećih ličnosti u posleratnoj američkoj diplomatiji. Bio je savetnik za nacionalnu bezbednost (1969-73), državni sekretar (1973-77), dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1973. Zaslužan je za otopljavanje odnosa SAD sa SSSR i Kinom i za uspeh mirovnih pregovora sa Vijetnamom. 


1937. U San Francisku je pušten u saobraćaj "Golden Gejt", jedan od najvećih mostova u svetu. 


1941. Britanska mornarica, uz pomoć avijacije, potopila je u Drugom svetskom ratu nemački ratni brod "Bizmark". Poginulo je oko 2.300 ljudi. 


1942. U okupiranoj Čehoslovačkoj smrtno je ranjen šef Gestapoa Rajnhard Hajdrih. Njegova smrt 4. juna izazvala je talas represalija protiv stanovništva u Češkoj i Moravskoj. 


1960. U Turskoj je vojnim udarom oborena vlada Adnana Menderesa. Vlast je preuzeo Komitet nacionalnog jedinstva sa generalom Kemalom Girselom na čelu. 


1964. Umro je indijski državnik Džavaharlal Nehru, prvi premijer nezavisne Indije i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih zemalja. 


1988. Sirijske trupe ušle su u južna predgrađa Bejruta i okončale tronedeljene ulične borbe izmedju rivalskih muslimanskih šiitskih milicija. 


1992 U redu za hleb u centru Sarajeva od eksplozije granate 16 osoba je poginulo, a 144 su ranjene. 


1993. U eksploziji automobila-bombe ispred galerije Ufici u Firenci petoro ljudi je poginulo, a kolekcija galerije ozbiljno je oštećena. 


1997. NATO i Rusija potpisali su "Osnivački akt o medjusobnoj saradnji", kojim je formiran zajednički Stalni savet NATO-Rusija za konsultacije o evropskoj bezbednosti. 


1997. Šefovi diplomatija Hrvatske i SR Jugoslavije Mate Granić i Milan Milutinović potpisali su u Zagrebu konzularnu konvenciju kojom se uređuje status diplomatskih predstavništva. 


1999. Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i još četvoricu najviših funkcionera Jugoslavije i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu. 


2001. U Japanu je održan prvi referendum na temu energetike. Stanovnici sela Kariva, u kome se nalazi najveća nuklearna elektrana na svetu, izjasnili su se protiv korišćenja recikliranog plutonijuma u njenim postrojenjima. 


2002. Na referendumu u Tunisu građani su se izjasnili za ustavne reforme na osnovu kojih predsednik Zine El Abidine Ben Ali može, praktično, da ostane doživotno na vlasti. 


2006. U snažnom zemljotresu koji je pogodio indonežansko ostrvo Java poginulo je 5.782 osobe, a više od 130.000 ljudi ostalo je bez domova.