 |
| Laura Antoneli, glumica |
Laura Antoneli, nekadašnji seks-simbol, danas živi u bedi, zaboravljena od svih.
- Ljudi koji su me okruživali iskoristili su me do kraja. Sada samo tražim dostojanstvenu smrt...
Laura Antoneli, poslednja živa filmska diva, progovorila je posle više od deset godina tišine. Glumica koja je sedamdesetih i osamdesetih bila najveća seksualna želja gotovo svakog Italijana (a i šire), već godinama živi u lošim uslovina u gradiću Ladispoli, na periferiji Rima. Sada, preko italijanskog komičara Lina Banfija, sa kojim je odbijala da se sretne dvadesetak godina, ovih dana je zatražila pomoć države kako bi dostojanstveno živela do smrti.
Naime, Laura Antonaz (to joj je pravo ime), koja je u filmu "Malicija", 1973. godine, svojim nogama i grudima potpomogla povećanju nivou testosterona miliona muškaraca, poslednjih godina svoje karijere doživela je nekoliko velikih padova, počev od burne ljubavne veze sa Žan-Polom Belmondom, do hapšenja zbog preprodaje droge, kada su je mediji potpuno uništili. Devet godina nakon hapšenja, dokazano je da je Antoneli bila nevina, ali već je bilo prekasno.
Ipak, usledila je poslednja šansa - snimanje filma "Malicija 2000". Tokom snimanja filma podvrgla se estetskoj operaciji, ali tada joj je potpuno uništeno lice i od tada se više nije pojavila u javnosti.
Nesuđena profesorka
Laura Antoneli (70) je rođena u Puli i još kao tinejdžerka napustila je rodni grad i krenula prema Napulju, gde je nameravala da postane profesorka fizičkog. Međutim, 1965. dobila je ulogu u reklami za „koka-kolu", posle čega je usledio njen vrtoglavi uspon. Snimila je pedesetak komedija i erotskih filmova pod najslavnijim rediteljskim palicama: Lukina Viskontija, Alberta Sordija, Đuzepea Patronija Grifija. Za svoje filmove su je angažovali i Etore Skola, Karlo Vancina, Dino Risi i Luiđi Komenčini. Imati Lauru Antoneli u svom filmu značilo je i ekonomski uspeh filma. Zato je, pošto je 1973. film "Malicija" zaradio više od šest milijardi lira, Antoneli postala jedna od glumica sa najvećim honorarima ikad u Evropi. Osvojila je i dve nagrade Donatelo (1973. i 1981.) i nagradu Nacionalnog sindikata filmskih novinara Italije 1974. Njen svet se srušio 27. aprila 1991., kada je u njenom stanu pronađeno 36 grama kokaina.
Danas, posle 19 godina u senci, tišini, samoći i bedi, Antoneli ponovo govori. Priznaje glumcu Linu Banfiju da već 20 godina ne gleda televiziju, da samo sluša katolički radio i moli se. Živi u socijalnom stanu, a hrane je ljudi iz obližnje crkve. Gde su nestali njeni milioni, vile i imanja preduga je priča.
- Ljudi koji su me okruživali iskoristili su me do kraja. Sada samo tražim dostojanstvenu smrt - rekla je.
Okrenula se Bogu
Posle javnog apela glumca Lina Banfija ministru kulture Sandru Bondiju i premijeru Silviju Berluskoniju, ministar Bondi je već odgovorio da će pokrenuti proceduru za pomoć glumici koja je imala važnu ulogu u istoriji italijanske kinematografije.
Posle mnogo godina, pre nekoliko dana fotoreporteri su se pojavili pred vratima stana Laure Antoneli. Odgovor su dobili putem njenog advokata Lorenca Kontrade, koji ju je poslednjih godina branio od optužbi za preprodaju kokaina.
- Zahvaljujem Linu Banfiju što pokušava da mi pomogne, ali iskreno bih htela da me zaboravite. Život na Zemlji me više ne zanima, davno sam se okrenula duhovnom životu. Ne želim da me snimate, neću da dajem intervjue, a ako ostanete ovde neću moći da izađem iz stana - poručila je Antoneli.
 |
| Le malizie di Venere (1969) |
 |
| A Man Called Sledge (1970) |
 |
| Incontro d'amore (1970) |
 |
| Il merlo maschio (1971) |
 |
All'onorevole piacciono le donne
(Nonostante le apparenze... e purché
la nazione non lo sappia) (1972) |
 |
| Docteur Popaul (1972) |
 |
| Malizia (1973) |
 |
| Sessomatto (1973) |
 |
| Peccato veniale (1974) |
 |
| Mio Dio come sono caduta in basso! (1974) |
Нема коментара:
Постави коментар