na to da Grad svojevremeno nije imao jasnu viziju šta tačno treba da se čini sa ovim građevinama. On je spomenuo da se nedavno održao okrugli sto povodom ove teme gde su učestvovali predstavnici nadležnih institucija, ali da se, nažalost, niko iz ZIG-a nije pojavio. Tom prilikom donete su odluke koje se tiču trščara, među kojima je jedna bila i ta da se u narednih 60 dana organizuje radno telo koje će se baviti ovom problematikom i izroditi ideju – rešenje.
– Neodgovorno je staviti nešto pod zaštitu, a onda ne činiti ništa da se to rehabilituje – rekao je Jovanović i dodao:
– Trščare predstavljaju vojvođanske vrednosti, ali imaju i drugi aspekt – ekonomski i ubeđen sam da Grad njihovom promocijom može imati puno koristi, ali ne kroz prodaju ćevapa i koka kole, već kroz turistički potencijal i dobro koje ljudi zaista žele da vide.
Funkcioner LSV setio se da restauratori često kažu da ljudi vole da dođu u predele gde je sve staro jer tim to uliva sigurnost, te tako smatra da će ljudi rado dolaziti da gledaju trščare. On je podsetio da sličan kulturni turizam postoji u Italiji.
Što se tiče stranih donacija, potpredsednik LSV kazao je da Grad mora biti vlasnik nečega da bi aplicirao za projekte Evropske unije, što u ovom slučaju nije tako.
Na tribini je govorio i direktor Istorijskog arhiva grada, Bogoljub Savin koji se osvrnuo na razna istraživanja i radove koji su načinjeni povodom pomenute teme, a čiji su svi zaključci isti i govore u prilog očuvanju vojvođanske baštine. Savin je kazao da bi ulaganje u trščare bilo sasvim normalna i relativno dovoljna investicija s obzirom na to da smo svedoci da svake godine u gradu bude izgrađena makar jedna nova zgrada.
– To nije nadgradnja već resurs grada koji se mora urediti kako bi dao rezultat – rekao je direktor Istorijskog arhiva Grada dodajući da se mora iznad svega rešiti stambeno pitanje stanara trščara – Svest građana se mora razvijati jer samo od nas samih zavisi u kakvom ćemo gradu živeti – zaključio je ovaj govornik.
Ovom prilikom direktor JP "Urbanizam" Aleksandar Jevtić predstavio je idejni urbanistički plan koji predviđa kako bi izgledao prostor gde se nalaze trščare kada bi se uredio. Prema njegovim rečima, važeći plan, napravljen pod strogim uslovima zaštitara, predviđa da objekti ostanu tu gde jesu, a da se dvorišta koriste na tradicionalni način (kroz gajenje povrća, na primer) i da se sam prostor skroz konzerviše. Jevtić je rekao da je prema prvobitnom planu bio predviđen manifestacioni trg i sportski centar, kao i ozelenjavanje okoline, ali da, nažalost, uslovi pod kojim je plan pravljen ove ideje nisu dozvolili.
Moderator tribine bio je predsednik MO "Sava Kovačević" Vladimir Kranjčević koji je najavio da će se saga o trščarama nastaviti tako što će se razbuditi svi Novosađani i tako što će aktivisti ovog mesnog odbora ići od vrata do vrata i prikupljati potpise za incijativu očuvanja kulturne baštine Novog Sada koja će biti predate nadležnim organima.
Koordinatorka čitave serije tribina "Naši ljudi za našu kuću" je članica IO GrO LSV Novi Sad Milica Vlaisavljević.
Akcija za trščare pokrenula ljude
Akcija MO "Sava Kovačević" koja je održana u maju, a ticala se prikupljanja potpisa za očuvanje trščara urodila je plodom, ne samo kroz prisutnost u medijima, već tako što je dovela da stvaranja okruglog stola na kome su nadležne insitucije diskutovale o pomenutoj temi.
Okrugli sto, koji je održan u dvorištu jedne od preostalih trščara u Ulici Kraljevića Marka, vodio je predsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović, a učesnici stola složili su se da je potrebno oformiti stručno radno telo, sačinjeno od predstavnika stručnih institucija i organizacija koje se bave ovom tematikom i koje će u roku od 60 dana sačiniti predlog za rešavanje problema trščara.
Taj predlog potom bi bio podnet Gradskom veću kako bi se za njegovu realizaciju obezbedila sredstva u budžetu za narednu godinu ili rebalansom budžeta za tekuću.
Нема коментара:
Постави коментар