RASIPANJE BUDŽETA NA CRKVU

     Odluka države da plati neizmirene obaveze Srpske pravoslavne crkve za penziono-invalidsko i socijalno osiguranje, kao i da ubuduće pokriva 50% doprinosa za sveštenstvo, i to samo odabranih – takozvanih tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Srbiji - u suprotnosti je sa načelom sekularnosti i krši temeljni ustavni princip zabrane diskriminacije, upozorilo je Udruženje "Ateisti Srbije".

     Udruženje "Ateisti Srbije" skreće pažnju javnosti na još jedno kršenje principa sekularnosti. Pozivamo građane da spreče državu u nameri da plati neizmirene obaveze Srpske pravoslavne crkve za penziono-invalidsko i socijalno osiguranje, kao i da ubuduće pokriva 50% doprinosa za sveštenstvo, i to samo odabranih – takozvanih tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Srbiji. Podsećamo da SPC ne plaća porez, da je imala prvenstvo nad drugim građanima u vraćanju oduzete imovine, da sveštenici naplaćuju od naroda bezobzirno visoke honorare za činodejstva, koja nikome ne prijavljuju, i da im je vidno imetak skočio u poslednjih 20 godina, dok je njihova pastva vidno osiromašila. Uz sve to, SPC ne plaća doprinose koje svi redovno plaćamo, tražeći da njene dugove vrate svi građani, iz budžeta Srbije, bez prethodno tražene saglasnosti. Cinizam naše najveće crkve je utoliko veći što u tome treba da učestvuju svi poreski obveznici, što svakako uključuje i nereligiozne, kao i pripadnike drugih veroispovesti.


     Osuđujemo to što naša država, i pored toga što prikuplja novac za crkvu preko doplatnih markica, i pored toga što finansira SPC iz fondova namenjenih nevladinim organizacijama, spremno najavljuje da će platiti sve dugove kako bi sveštenici imali penziju kao i svi koji su je obezbedili redovnim izmirivanjem doprinosa u iznosu od 22% od plate. Iako je PIO fond odavno urušen, predstavnici države ironično ocenjuju kako će to biti lako isplaćeno iz budžeta Srbije. To je isti onaj naš budžet čijim su smanjivanjem već mnogi ostali bez posla, u kome nema novca za lekove, za plate lekarima i nastavnicima, školarine za studente, kao ni za mnoge druge osnovne potrebe. To je isti onaj budžet za koji svi izdvajamo 63% zarade. To je isti budžet koji treba da amortizuje još jednu krizu. U već dovoljno teškoj situaciji, kada je potrebno da se štedi i da se rashodi budžeta smanje, država preuzima da finansira tudje obaveze, koje nije dužna da finansira, niti bi, doslednom primenom načela sekularnosti, smela da finansira.


     Postavljamo pitanje koji je stvaran razlog ovakve galantnosti političara prema Crkvi u predizbornom periodu i zašto ovako bitna vest o otvorenom pljačkanju državnog budžeta nije našla put do šire javnosti.