Direktor JKP "Tržnica" Dušan Bajić najavio je da će u narednih mesec dana biti predstavljena najveća investicija ovog preduzeća u tekućoj godini – rashladna hala na Najlon pijaci.
On je takođe najavio da će se preduzeće kojim rukovodi u narednoj godini više fokusirati da prihoduje i da se osposobi za tržišne aktivnosti. Razlog za ovo je svakako veća autonomija preduzeća, ali i činjenica da se moraju nadomestiti prihodi koji se gube zbog odumiranja robnog dela pijace. Za ovaj broj Nedeljnika razgovarali smo o prethodnim ulaganjima "Tržnice" i svemu onome što se planira u narednom periodu.
Koliko sredstava je u prethodnoj godini uloženo u sanaciju pijaca, i u koju pijacu je najviše uloženo?
Naše investicije su svake godine približnih cifara. Ponešto uz pomoć grada, a ponešto sami, sve u svemu to bude između 55 i 60 miliona dinara. To su sredstva koja idu u rekonstrukcije, adaptacije, u poboljšanje rada. U opremu je takođe dosta uloženo, primera radi "Tržnica" se opremila sa preko 150 dužnih metara novih vitrina, zatim smo rad zaposlenima olakšali tako što smo kupili novu čistilicu, kamion, dva manja i jedan veći traktor, cisternu za pranje pijaca. U poslednje tri godine skoro ništa nije uloženo u Limansku pijacu jer je ona pre toga kompletno sređena. Što se tiče adaptacije pijaca to je proces koji se kreće u jednom ciklusu, tako je bilo i kod mojih prethodnika. Prva u tom ciklusu je bila Satelitska pijaca, a poslednja nova, deveta pijaca u Petrovaradinu. U međuvremenu su adaptirane Futoška, Limanska, Temerinska, Detelinarska, nešto malo i Najlon pijaca.
Izgradnja hladnjače je odmakla i ona bi uskoro trebalo da bude otvorena i puštena u rad. Šta više možete da nam kažete o tome?
U toku je izgradnja hladnjače od 250 kvadratnih metara, sa 120 kvadrata nadstrešnice, i uskoro će biti upriličeno otvaranje te hladnjače. Ova rashladna hala, koja se nalazi na Najlon pijaci, posedovaće uslove za skladištenje oko 600 tona voća i povrća. U samu izgradnju je uloženo 12 miliona dinara, a za opremu je izdvojeno šest ipo miliona. Ovo je najveća investicija "Tržnice" u ovoj godini, otvaranjem ove hale i samo preduzeće će se više orijentisati na sopstveno prihodovanje od prodaje poljoprivrednih proizvoda.
Jedan od značajnih poduhvata Tržnice ove godine bila je pijaca u Petrovaradinu. Koliko je uloženo u pijacu i čime ona raspolaže?
Pijacu u Petrovaradinu je mimo zajedničkog ugovora prethodno vodila Mesna zajednica i dovela je nažalost u stanje u kom se ona nalazila kad smo mi počeli da radimo. U ovu pijacu je uloženo između 10 i 11 miliona dinara, i to je zajednička investicija "Tržnice" i Grada. Rađena je kompletna adaptacija infrastrukture – vodovod, kanalizacija, struja, rasveta, ograda, plato, sanitarni čvor, kancelarija za upravnika, tezge - dakle pijaca je potpuno renovirana. Jedino što je ostalo jeste stari kiosk Štampe za prodaju novina, i dodata su tri nova kioska za mesaru, pekaru i ribarnicu, jer se za tim pokazala potreba. Uspeli smo da rešimo i pitanje parkiranja oko pijace, iako to nije naša nadležnost. Oobezbedili smo 20 parking mesta. Po svim saznanjima komentari korisnika pijace su izuzetno pohvalni.
Najavljeno je da će i Sremska Kamenica uskoro dobiti svoju pijacu. U kojoj fazi je taj posao?
Pijacu u Kamenici će izgraditi Grad, zapravo JP "Poslovni prostor" i JKP "Put", a kad pijaca bude pred završetkom, nekih 60 dana do kraja radova, "Tržnica" će biti pozvana da uradi krajnje radove. Onda ostaje da mi izradimo tezge i da ih postavimo, i da preuzetmemo održavanje pijace. Mi u ovom preduzeću za sad ne možemo da kažemo ništa preciznije o tom procesu.
Česta tema među sugrađanima, naročito onim iz starog jezgra grada jeste Riblja pijaca. Kakva je sudbina ove pijace?
To je pijaca koja mora da postoji u Novom Sadu i koja će sigurno uvek postojati. Takođe je sigurno da će ona ostati tu gde jeste, to je najstarija pijaca od svih živih novosadskih pijaca, sa najvećom tradicijom, ali i dušom. Ona je u jednom trenutku izgubila obim posla i to ukidanjem međumesne autobuske stanice. Pijaca se smanjila prostorno za otprilike 20%, ali je sigurno izgubila oko 60 % kupaca. Pijacu ćemo morati prilagoditi obimu i potrebama tog dela grada. Postoji nagrađeno rešenje koje tom prostoru daje potpuno novi lik. Na tom mestu će se nalaziti park sa fontanom, zatim poslovna zgrada, i nešto poput montažno-demontažne pijace, koja bi do određenih poslepodnevnih sati bila pijaca, a nakon toga bi se tezge sklanjale i taj deo bi se pretvarao u jedan prelep trg i šetalište. Ispod tog prostora bi se napravila podzemna garaža pa bi tako i problem parkiranja bio rešen. Adaptacija ove pijace je jedan od 4-5 poslova koje je grad ponudio stranim investitorima za izvođenje poslova. Nažalost, kriza koja nas je snašla uslovila je da je teško očekivati da će se uskoro nešto veliko preduzeti. Ja sam jednom prilikom obećao građanima Podbare da ukoliko si ništa po ovom pitanju ne desi do jula sledeće godine "Tržnica" će rešiti pitanje platoa i tezgi, jer se nešto ipak mora raditi.
U tom kraju se nalazi i Kvantaška pijaca o čijoj sudbini se često govorili. Dokle se stiglo sa rešavanjem tog problema?
Od kad sam došao u ovo preduzeće potenciram temu da se pokrene izmeštanje Kvantaške pijace. Neprirodno je da Kvantaš, ili kako se u svetu kaže veletržnica, bude u stambenoj zoni. Ona mora da se izmesti negde gde u narednih 50 do 100 godina neće biti stambenih objekata, gde će biti samo poslovna zona. Imao sam ideju da se novi Kvantaš nalazi između Temerinskog i Zrenjaninskog puta, jer je to sjajan položaj – blizu auto-puta, a opet dovoljno daleko od grada. Nažalost prihodi u gradu su padali, i to pitanje nikako da dođe na red. Mi smo čak razmatrali i uzimanje kredita za izvođenje tog posla, jer je ovo treća godina da ja govorim da se nadam da će sledeće godine biti određen makar plac za novi Kvantaš.
Нема коментара:
Постави коментар