ZAGAĐIVAČI NEĆE SPORAZUM O KLIMATSKIM PROMENAMA

     Indija i Kina su se u nedelju pridružile bogatim zemljama, poput Sjedinjenih Američkih Država i Japana, u zahevu da se razgovori o novom sporazumu o borbi protiv klimatskih promena pomere za 2015. godinu.

     Samit Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama počinje u ponedeljak u južnoafričkom gradu Durbanu. Evropska unija i zemlje osetljive na klimatske promene žele da razgovori počnu što pre i da sporazum bude finalizovan do 2015. čime se opriru Indija, Kina, Rusija, Sjedinjene Američke Države, Brazil i Japan.  


     Komentatori navode da bi male ostrvske države, koje tradicionalno kritikuju velike industrijske emitere štetnih gasova, mogle da počnu javno da imenuju razvijene zemlje koje blokiraju napredak u rešavanju ovog pitanja. 


     "Situacija je na ivici haosa i oni to možda neće moći da reše", rekao je jedan iskusni delegat. 


     Japan, Kanada i Rusija izloženi su kritikama jer nikada nisu prihvatili odredbe prethodnog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena – Protokola iz Kjota, čije odredbe ističu krajem sledeće godine. 


     Najranjivije zemlje smatraju da taj spor ne treba da bude razlog za odgađanje razgovora o novom sporazumu. Analitičari smatraju da bi samit mogao da bude uspešan u vezi sa nekim drugim temama, poput pružanja finansijske pomoći siromašnim zemljama. 


     "Planeta nema drugu održivu alternativu osim da osigura nastavak Protokola iz Kjota od 2013 ", izjavio je Horhe Arguelo, lider argentinske delegacije, koja ove godine predsedava uticajnim blokom G77/Kina. 


     Zemlje koje su najugroženije klimatskim promenama žele da emisije budu umanjene dovoljno brzo da bi se globalna temperatura smanjila na nivo od 1,5 stepeni Celzijusevih iznad predindustrijskog perioda. Naučnici procenjuju da se to može postići ako globalne emisije štetnih gasova počnu da opadaju pre 2020. godine.


     Naučnici UN u svom najnovijem izveštaju navode da su klimatske promene, za koje je zaslužan čovek, već uzrokovale pojavu vrelih talasa i najverovatnije će doprinositi prirodnim katastrofama u budućnosti.


     "U proteklih nekoliko godina, porast vrelih dana možemo pripisati uvećanoj pojavi gasova, koji izazivaju efekat staklene bašte. Skoro je sigurno da će se povećanja u učestalosti i obimu dnevnih vrelih temperatura i ekstremno hladnih perioda dešavati i tokom 21. veka", rekao je kopredsedavajući međuvladine komisije o klimatskim promenama (IPCC) Tomas Stoker, koje je sredinom prošlog meseca objavio izveštaj na sastanku u Kampali, prestonici Ugande. 


     U izveštaju su obrađene ekstremne vrućine i kišne padavine pod tri moguća scenarija zagađenja ugljenikom, a koja se kreću od naglog smanjenja emisija do uobičajenog nivoa.