U Moskvi je 18. novembra 2011. godine potpisan sporazum o stvaranju zajedničkog tela, čija je uloga da planira razvoj i nadzire ekonomiju i trgovinu triju država iz nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Evroazijska ekonomska komisija sa radom počinje u prvog dana januara 2012. godine, sa ciljem da vremenom na sebe preuzme odgovornost oblikovanja i izvršavanja ekonomske, trgovinske i valutne politike od vlasti Belorusije, Kazahstana i Rusije. Taj proces bi se odvijao na način sličan onome koji je prošla Evropska komisija, tokom procesa stvaranja Evropske unije.
 |
| MOSKVA: PRVE TRI ČLANICE |
U Moskvi je 18. novembra 2011. godine potpisan sporazum o stvaranju zajedničkog tela, čija je uloga da nadzire ekonomiju i trgovinu triju država iz nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.
Evroazijska ekonomska komisija sa radom počinje u prvog dana januara 2012. godine, sa ciljem da vremenom na sebe preuzme odgovornost oblikovanja i izvršavanja ekonomske, trgovinske i valutne politike od vlasti Belorusije, Kazahstana i Rusije. Taj proces bi se odvijao na način sličan onome koji je prošla Evropska komisija, tokom procesa stvaranja Evropske unije.
 |
| DMITRIJ MEDVEDEV, PREDVODNIK EAU |
Dok su pred očima drugih zvaničnika i objektivima brojnih kamera potpisivali protokole i sporazume, predsednici triju država su zaključili da je pred njima dugačak put stvaranja pravog saveza, koji državama-članicama treba da obezbedi značajno mesto u budućem razvoju svetskih tržišta.
Belorusija, Kazahstan i Rusija su prethodno bile uspostavile zajedničku Carinsku uniju, koja omogućava slobodno kretanje kapitala i radne snage kroz ogromna prostranstva te tri države.
 |
| NURSULTAN NAZARBAJEV, TVORAC IDEJE EVROAZIJSKE UNIJE |
Ekonomski savez
Još dok se posle stavljanja potpisa mastilo na Deklaraciju o Evroazijskim ekonomskim intergracijama sušilo (iako su korišćeni upijači), predsednik Ruske Federacije je već objašnjavao kako će izgledati budućnost. Još je potpisivao delove protokola, kada je Dmitrij Medvedev rekao:
 |
| ALEKSANDAR LUKAŠENKO, PREDSEDNIK BELORUSIJE |
 |
| PUTIN I MEDVEDEV, SAVEZNICI |
"Da ne krijem, danas smo razgovarali. (…) Moramo da unapredimo trgovinu, koristeći naše valute za veliki promet dobrima, koristeći kazahstanske tenge i rublje, i beloruske rublje, da bismo isključili veliki opticaj dolara među nama", objašnjava predsednik Kazahastana.
Najmanje pričljiv je bio predsednik Republike Belorusije Aleksandar Lukašenko, koji je najviše pohvalio angažovanje Rusije u ostvarivanju celog plana.
 |
| RUSIJA I BELORUSIJA SU ''KIČMA NOVE UNIJE'' |
Kada je reč o otvorenosti Evroazijske unije, predsednik Rusije kaže: "Otvoreni smo, ali to ne znači da nam se sutra može pridružiti bilo koja zemlja. Svaka država mora da ima jasnu sliku o pristupanju, i da prati određene zahteve da bi se psrečili negativni efekti na Uniju, kao i ekonomija države-kandidata", objašnjava Dmitrij Medvedev.
"Dugo smo čekali na ovaj izuzetno važan događaj. Naš današnji sastanak ima mogućnost da postane jedan od ključnih događaja godine", ocenio je Dmitrij Medvedev.
 |
| PROSTOR EVROAZIJSKE UNIJE |
Evroazijska ekonomska komisija
Lideri triju država tvrde da svi članovi Evroazijske unije imaju jednaki tretman i pravo odlučivanja u Evroazijskoj ekonomskoj komisiji (EEK).
Nju će činiti zamenici premijera triju država (Savet EEK). Izvršni deo Komisije - Kolegijum EEK - čine još tri člana iz svake države, koji dobijaju tretman nezavisnih međunarodnih stručnjaka i istovremeno saveznih funkcionera.
 |
| VLADIMIR PUTIN: PLAN ZA CEO SVET |
Zašto Evroazijska unija (EAU)?
Kada se 1991. godine Sovjetski Savez raspao, sve dotadašnje republike, osim tri Pribaltičke republike (Litvanija, Letonija i Estonija) su se udružile u Zajednicu nezavisnih država (ZND). Kritičari tvrde da je to "beskičmeno telo" pomoglo ostvarivanje svega nekoliko zajedničkih ciljeva.
Rusija, Belorusija i Kazahstan su i dalje članice ZND-a, a predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je uputio poziv svima njima da se pridruže EAU, kao najvećim ekonomijama regije (ne računajući Ukrajinu).
Predsednik Nazarbajev je bez oklevanja odbacio glasine da bi tri države mogle pokušati da "reinkarniraju" Sovjetski Savez, zbog kako je objasnio navodnog "fantomskog straha od naših protivnika i neprijatelja". To je potvrdio i Dmitrij Medvedev rečima da je reč o savezu ravnopravnih država, i da niko nije prisiljavan da uđe u EUA.
Stvaranje Evroazijske unije ili Evroazijskog saveza, po svemu sudeći, služi kao izraz želje Moskve da ispolji svoje globalne ambicije, koristeći jedan raniji predlog, koji nije razmatran gotovo 15 godina. To je način da se praktično jednim potezom stvori nadnacionalna alijansa, koja bi vremenom mogla da izmeni stanje u unipolarnom svetu, stvorenom posle raspada Saveza Socijalističkih Sovjetskih Republika 1991. godine.
Evroazijska unija (EAU) se smatra "čedom" premijera Rusije, koji je prethodno bio predsednik zemlje od 1999. do 2008. godine. Posle snažne podrške da ga na mestu nasledi Dmitrij Medvedev, Vladimir Putin je poveo novu kampanju za svoj povratak na mesto šefa države, uz očekivanu podršku Medvedeva, koji bi trebalo da postane premijer.
Premijer Ruske Federacije Vladimir V. Putin je sredinom oktobra 2011. bio u poseti Narodnoj Republici Kini, tokom koje je partnere u Pekingu uspeo da ubedi u potrebu ozbiljne saradnje dvaju suseda (v. Kina: Dobra saradnja sa Rusijom, Putin ekonomski spaja Ruse sa Kinom, Putin: Američki dolar je parazit). Ta saradnja bi trebalo da bude zasnovana na uravnoteženju izvoza i uvoza, jer Rusija ima šta da ponudi Kini.
Poseta Pekingu u oktobru je bila deo obimne kampanje, u kojoj je pretposlednji korak bio otvaranje "Severnog toka" - gasovoda za snabdevanje potrošača u Evropi dužine 1.200 kilometara (od severa Rusije, ispod Severnog mora i Finske, do Nemačke). Otvaranju gasovoda je prisustvovao predsednik Dmitrij Medvedev, ali je ceo projekat izguran zahvaljujući izvrsnim ličnim odnosima Vladimira Putina i nekadašnjeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera (Gerhard Schröder).
Stvaranje EAU je bio poslednji veliki korak za samo 30 dana, u kojem je Ruska Federacija predvodila igru ili bila nezaobilazan faktor u planiranju budućnosti na prostoru od Atlantika do Pacifika. Glavni adut za to su i dalje ogromne zalihe prirodnog gasa i nafte, koje su od Rusije (uz malo spretnog upravljanja) stvorile "energetsku supersilu".
Koreni Evroazijske unije
Dobra saradnja Rusije i Belorusije potiče iz sredine 1990-ih godina, kada je na mesto predsednika Belorusije došao Aleksandar Lukašenko. Zajednica Belorusije i Rusije stvorena je 2. aprila 1996. godine. Godinu dana potom, 2. aprila 1997. godine, potpisan je "Sporazum o Uniji između Belorusije i Rusije", a tada je i ime unije promenjeno u Savez Belorusije i Rusije. Dodatni ugovori i sporazumi su potpisani 25. decembra 1998. godine, sa namerom da se izvede jača politička, ekonomska i društvena integracija.
Taj projekat su, svakog zbog svoga interesa, zagovarali predsednici Belorusije Aleksandar Lukašenko i Rusije Boris Jeljcin.
Beloruski predsednik je hteo da se veže za Rusiju zbog očajnog stanja u vrlo oslabljenoj privredi, što se vremenom pokazalo kao mudar, ali i potez koji može imati dve oštrice. Belorusija je obezbedila strateškog partnera za snabdevanje energentima i zarađivala od rafinacije nafte dobijene iz Rusije po povlašćenoj ceni.
Boris Jeljcin je, sa druge strane, u Belorusiji imao praktično jedinog političkog saveznika u okviru Zajednice Nezavisnih Država (ZND). Harmonizacija na ekonomskom i političkom planu je dobro došla obema državama u vreme kada su mešetari 1998. godine izazvali gotovo urušavanje ruske rublje.
Stvaranje Saveza Belorusije i Rusije, kao "Državnog saveza naroda", završeno je 8. decembra 1999. godine. Namera je bila da se vremenom stvori federacija tih dveju država, sa zajedničkim predsednikom, parlamentom, ustavom, vojskom, zastavom, grbom, himnom, državnošću, valutom i slično. Taj ugovor je stupio na snagu 26. januara 2000. godine, ali su se odnosi Moskve i Minska u međuvremenu kvarili, pre svega, zbog neredovnog plaćanja isporučenog gasa iz Rusije.
Vremenom je to stiglo do nivoa oštre kritike Aleksandra Lukašenka kao autokrate, i podizanja cene nafte i gasa, čime je Belorusija izgubila povlašćenu poziciju u trgovini.
Osnovna ideja Evroazijske unije
Ideju o stvaranju saveza nekoliko republika bivšeg Sovjetskog Saveza prvobitno je, još 1994. godine, predložio tadašnji i sadašnji predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev. Predvidevši mogućnost da se u budućnosti stvori Evroazijska unija, on je predlog izneo tokom jednog predavanja na Univerzitetu Lomonosova u Moskvi, ali ideja nije bila usvojena i bila je gotovo ignorisana.
Obnavljanje ideje se pripisuje izvrsnoj saradnji Rusije i Kazahstana na mnogim poljima, ali i prilikom koju je Vladimir Putin iskoristio da vrati uticaj u ceo region nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, delimično narušen ratom u Gruziji avgusta 2008. godine. Rusija je intervenisala, kada je jedan njen vojnik u sastavu tadašnje mirovne misije stradao u direktnom napadu gruzinskih snaga, i stala na stranu naroda Južne Osetije. Rat je "zamrznut" i uveden je stasus quo, ali je Ruska Federacija priznala nezavisnost Južne Osetije i druge "odbegle" teritorije u Gruziji - Abhazije.
Sadašnja ideja Evroazijske unije potekla je od Vladimira Putina, koji je kroz nju izneo svoj strateški politički program za sledeći mandat predsednika Rusije, za koji se veruje da će dobiti zahvaljujući sistemu u kojem ima podršku predsednika Dmitrija Medvedeva.
Formalno, poziv za članstvo u EAU je upućen i Kirgiziji, Tadžikistanu, Uzbekistanu, Turkmenistanu, Jermeniji, Azerbejdžanu, Moldaviji/Moldovi, pa čak i Gruziji i Ukrajini, ali je iz tih država stigao odgovor da su više zainteresovani za evropske intergracije.
Vladimir Putin u viziju buduće Unije uključuje čak i sledeće države: Finsku, Češku, Mađarsku, Bugarsku i Mongoliju, uz očekivano strateško partnerstvo sa Kinom.
Svetska agenda Vladimira Putina
Uzimajući u obzir šta se sve događalo od kada je postao predsednik Rusije 2000. godine, Analitičari imaju pune ruke posla u pokušaju da shvate izuzetno bogatu političku agendu Vladimira Putina.
Jedan od prvih poteza koje Vladimir Putin mora da povuče jeste da dobro opravda političku odluku da po treći put postane predsednik Ruske Federacije, pri čemu će imati čast da prvi dobije šestogodišnji mandat u Kremlju. (Uz malo sreće, dobiće i drugi mandat u trajanju od 6 godina.)
Pravdanje političke odluke je, svakako, uspelo pokretanjem Evroazijske unije, kojom šalje jasnu poruku svetu, a pre svega Zapadu: spremnost da se ekonomski interesi izdignu na nadnacionalni nivo, stvaranjem novog projekta, koji ima dosta sličnosti sa nekadašnjom Evropskom ekonomskom zajednicom (EEZ). Uz lekcije naučene iz iskustva Evrope i poznavanja partnera iz nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, stvaranje EAU bi moglo da ide daleko lakše.
Budućnost Evroazije
Da li će se EAU vremenom od ekonomske preoblikovati u političku uniju, tek treba da se vidi, ali su neki koraci već preduzeti, počinjanjem pregovora o ukidanju ili znatnom olakšavanju režima viza za kretanje između tri države.
Zamenik ruskog premijera Igor Šuvalov takođe vrlo oprezno predviđa političku agendu Unije, ali veruje da će upravo Rusija krenuti putem koji vodi stvaranju političkog saveza.
Ruska politička elita veruje da, dok svet prolazi kroz drugi talas ekonomske krize, Rusija na nju može da odgovori stvaranjem nove ekonomske alijanse. Sledeći korak bi bio uvođenje ili stvaranje nove valute, što bi svim trima yemljama donelo veliku prednost u svetskoj trgovini, jer bi dolari bili sačuvani za trgovinu sa drugim državama.
Uz očekivanu podršku Narodne Republike Kine, Rusija bi tako postavila osovinu za ostvarivanje ideje multipolarnosti sveta, koju i sama zagovara.
Rusija očigledno želi da potvrdi svoju premoć nad prostorom koji je nekada obuhvatao Sovjetski Savez, i da u njemu neometano ostvaruje svoje interese.
Polazak od ekonomskog projekta, i lagano pomeranje ka političkom, kako je to činila i Evropa, je dobar početak za dugotrajno napredovanje. Kada se jednom bude utvrdilo da je EAU ostvarljiva i održiva, tada će i politički ciljevi lakše biti ostvarljivi.
Integracija, po pravilu, više odgovara većim i snažnijim državama. Rusija i njeni susedi - Belorusija i Kazahstan - okvirno su na sličnom nivou razvoja. Manje dve države će takođe imati koristi, veruje Igor Hohlov iz Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose.
"Rusija će biti lider Unije, zbog svoje teritorije, populacije i mineralnih resursa. Rusija, Kazahstan i Belorusija mogu da postanu neka vrsta mosta između brzo razvijajućih regiona u Aziji i Evropi, zbog svog svoje sposobnosti za integraciju", objašnjava Igor Kohlov.
Pogledi analitičara
Kao moguće prednosti EAU, profesor Međunarodne politike na Moskovskom Državnom Univerzitetu Kiril Koktiš vidi činjenicu da će EAU služiti kao "most" između Evropske unije i Azije.
"Stvaranje EAU će pružiti vetar u leđa Evropskoj uniji, koja će imati kopnenu vezu sa Kinom i drugim brzorastućim tržištima Azije", objašnjava profesor Koktiš, koji još dodaje da će EAU imati uticaj na snižavanje cena dobara iz Kine, što je vrlo važno u ovom istorijskom trenutku globalizacije, jer se EU suočava sa "„dubinskim, egzistencijalnim izazovima".
Prvi čovek odbora Centra za političke tehnologije Boris Makarenko o budućim izazovima EAU govori sa stanovišta pokušaja da se kod novorođenčeta predvidi da li će ta osoba dobiti oboljenje vezano za starost, poput artritisa. Boris Makarenko podseća da kada je stvarana današnja EU, niko nije mogao ni da zamisli današnje probleme. Potpisivanje sporazuma u Moskvi je važan korak napred, ali je ipak prvi korak, uz neizbežne razlike između EU u EAU:
"Struktura EAU je bitno drugačija od one u EU, jer je Rusija apsolutni vođa, dok u je EU Nemačka ta koja je jaka, ali ne zasenjuje sve ostale članice. Zato će biti lakše da se prevaziđu problemi vodeće uloge Rusije", objašanjava Makarenko.
Potencijal za stvaranje neke buduće "super-unije" od Evropske unije i Evroazijske unije je moguć, ali bi takav projekat "zahtevao decenije" pažljivog rada. Pre svega, sve države bi morale da postanu članice Svetske trgovi9nske organizacije (STO), a potom sve svoje tehničke zakone moraju da dovedu u sklad sa EU i tek tada bi se moglo pregovarati o toj "super-uniji". Ipak, ništa od toga nije nemoguće.
Boris Makarenko se nada da će "negativan odgovor" posmatrača na Zapadu uskoro biti promenjen: "Govorim o komentarima koji navode na zaključak da je Evroazijska unija u suštini uskrsnuće Sovjetskog Saveza. Kada Zapad bude video da to nije slučaj, uvideće ogromne mogućnosti saradnje."
Stručnjak iz oblasti politčkih nauka Igor Panarin u tekstu za RT podseća na brzinu kojom su se ostvarile reči Vladimira Putina o stvaranju Evroazijske unije: od prvog pomena 3. oktobra, preko stvaranja Carinske unije 18. oktobra, do pokretanje same Unije 18. novembra. Stvaranje EEK doživljava kao proces stvaranja Evropske komisije, čija iskustva treba obilato koristiti. Ipak, valja se pozvati i na pozitivna iskustva Rusije iz vremena Sovjetskog Saveza.
Značajna novost u načinu odlučivanja unutar Evroazijske unije ostvaren je primenom pravila koja onemogućavaju nadglasavanje ili dominaciju neke države-članice u EAU. Oruđe za to je jasan sistem donošenja odluka i onemogućavanje stvaranja sukoba interesa.
Za EAU koju on naziva "EU-2" podseća da poštuje sva pravila i principe Svetske trgovinske organizacije (STO).
Ukrajina se, očekujući kandidaturu za EU, pravdala da u Carinsku uniju sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom neće upravo zbog "protivljenja pravilima STO". Igor Panarin ocenjuje da će, posle sastanka u Moskvi (ali i oštrog nastupa EU zbog suđenja bivšoj premijerki Juliji Timošenko), Ukrajina ipak okrenuti glavu i prema Moskvi.
Mesta u Carinskoj uniji već ima za sve druge zemlje. Novi Zeland je ispitivao mogućnost da bude deo te carinske unije, jer je uočio da je promet unutar nje porastao za 40% samo tokom 2011. godine. Mogućnost da se jednoga dana u EAU nađe i Kuba (kao država Centralne Amerike) razmatrana je 16. novembra na okruglom stolu u Državnoj Dumi (donjem domu parlamenta) Ruske Federacije. Slično je i sa primerom Srbije. To deluje kao izvod iz nekog romana, ali mi "živimo u dinamičnim vremenima, posebno zbog činjenice da je položen kamen-temeljac EU-2 na samitu lidera država Carinske unije 18. novembra u Moskvi".
(Zoran Radovanović)
Нема коментара:
Постави коментар