NASILJE NAD ŽENAMA - DRUŠTVENI PROBLEM

    Vrlo često su deca, koja bi trebala biti najzaštićenija, neposredno svedoci pa čak i žrtve porodičnog nasilja. Kako bi se smanjio broj žena koje su žrtve nasilja trebalo bi se više govoriti o ovoj temi, organizovati tribine i okrugli stolovi upravo na temu nasilja nad ženama.

     Nasilje nad ženama nije samo problem žena ili žrtava kao što to vrlo često izgleda, to je društveni problem i zato svi moramo sudelovati u njegovom rešavanju. U sklopu ovoga nije samo pitanje nasilja nad ženama, nego i nasilja nad decom ili nasilja u školi koja vrlo često ostaju neregistrovana. Bez službene statistike o počinjenom nasilju i doprinosa medija koji bi o tom problemu trebali izveštavati sistemski, a ne samo iznoseći pojedinačne slučajeve u crnoj hronici, nasilje će i dalje u društvu biti zanemarivan i podcenjen problem.


     Podizanje glasa, verbalno zlostavljanje, nazivanje pogrdnim imenima, omalovažavanje, sve su to oblici nasilja koji, ako se na njih ne deluje pravovremeno, mogu da prerastu u fizičko zlostavljanje.


     Nasilje nad ženama je kršenje ljudskih prava. Glavni uzrok nasilja nad ženama nije lako odrediti, nije novijeg datuma, i čak bi mogli reći da su mu koreni u dalekim, prošlim vekovima, a suština leži u diskriminaciji žena.


     Organizacija Ujedinjenih naroda proglasila 1999. godine 25. novembar Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama. Nasilje nad ženama fenomen je koji ne poznaje geografske granice, starosne granice i rasu, događa se na svim društvenim nivoima u svim tipovima porodičnih odnosa i nezavisno od političkog i ekonomskog sistema, bogatstva ili kulture. Nasilnici su osobe svih profesija i socijalnih struktura, od intelektualaca, radnika do dobro situiranih građana i političara.


     Nasilje protiv žena je problem ogromnih dimenzija. Najmanje jedna od tri žene u svetu je bila premlaćena, prisiljena na seksualne odnose ili na drugi način zlostavljana tokom njenog života. Zanimljivo je da je zlostavljač u većini slučajeva osoba iz njene bliže okoline. 


     Aktivistkinje protiv nasilja u porodici ovaj dan obeležavaju od 1981. godine. U Kanadi je svaka deseta žena žrtva nasilja svog partnera, u SAD-u svaka šesta. Podaci su delomično tačni i ustvari umanjeni jer većina nasilja ostaje neregistrovana, a nasilnici su osobe svih profesija i socijalnih struktura. Iz tih razloga žene se samoorganizuju i otvaraju skloništa za žene žrtve nasilja u porodici. 


     1981. godine kada su na sastanku u Bogoti feministkinje iz Latinske Amerike i Kariba govorile o nasilju u porodici, silovanjima i seksualnom zlostavljanju, kao i nasilju koje žene i politički zatvorenici trpe pod tadašnjim diktatorskim režimima u Južnoj Americi. 

DIKTATOR I TIRANIN RAFAEL TRUHILJO

     Taj datum obeležava se u znak sećanja na sestre Patriu, Minervu i Mariju Teresu Mirabel koje je brutalno ubio diktator Rafael Truhiljo u Dominikanskoj Republici 1960. godine (poznat i pod nazivom Šef, decenijama je predvodio okrutni režim, od 1930. do 1961.). Sestre Mirabel delovale su pod imenom "Las Mariposas" (leptiri) kao političke aktivistkinje i postale simbol otpora diktatorskom režimu Truhilja. 


     Zbog svojih aktivnosti, hapšene su više puta zajedno sa svojim muževima. Kada su 25. novembra 1961. godine krenule da posete muževe u zatvoru, uhapsila ih je Truhiljova policija. Sve tri su zadavljene, a njihova tela pronađene su polomljenih kostiju. 


     Nakon ubistva sestara Mirabel ojačao je pokret otpora protiv Truhilja, na koga je 30. maja izvršen atentat. 

SESTRE PATRIA, MARIJA TERESA (MATE) I MINERVA

     Prema preporuci br. 19. Odbora Ujedinjenih nacija za ukidanje svih oblika diskriminacije prema ženama naglašava se da je nasilje temeljeno na polu oblik diskriminacije koji ozbiljno ugrožava mogućnost žena da uživaju prava i slobode na osnovu jednakosti sa muškarcima. Žene koje su žrtve nasilja u porodici su dvostruko diskriminisane, jer lakše padaju u siromaštvo i suočavaju se sa ograničenim mogućnostima u društvu i povećanim rizikom od socijalne isključenosti. 


     Život u disfunkcionalnoj porodici posredno dovodi do maloletničke delinkvencije, posebno kod dece koja su bila izložena porodičnom nasilju. Deca žrtve nasilja u porodici često i sama postanu nasilna. Treba delovati da se nasilje generacijski ne ponavlja. Žene treba da doživljavaju važnost roditeljske uloge, a ne da se bore za svoj opstanak. 

     Žrtva ne sme da štiti počinioca. Žene koje su žrtve nasilja moraju biti svesne da proživljeno nasilje može uticati na njihovu decu. To uostalom pokazuju i policijske statistike da se kod dece manifestuje odrastanje u nasilnom okruženju. Ostati u nasilju nije izlaz!