SRBIJA: 140.000 DECE SIROMAŠNO

     U Srbiji oko 140.000 dece živi ispod linije siromaštva, a u najlošijem položaju su deca do 13 godina i ona sa smetnjama u razvoju.

     "Prema poslednjim statističkim podacima, u Srbiji oko 140.000 dece živi ispod apsolutne linije siromaštva. U 2010. godini svako osmo dete živelo je ispod linije siromaštva", rekla je pomoćnica ministra rada i socijalne politike Suzana Paunović povodom 20. novembra, Svetskog dana deteta.


     Ona je istakla da su, prema podacima kojima raspolaže Ministarstvo, najugroženija deca starosti do 13 godina, jer svako sedmo dete iz te grupacije živi ispod linije siromaštva. 


     Ukazujući da su u lošem položaju i deca sa smetnjama u razvoju, Paunovićeva je dodala da je neophodan dodatni i intenzivniji rad sa tom ciljnom grupom. 


     Ona je istakla da je ove godine najviše aktivnosti u oblasti zaštite prava dece usmereno na uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u društvene tokove. "To je deo aktivnosti kome posebno pažnju posveućje i Ministarstvo rada i socijalne politike kroz različite vrste usluga, ali i kroz proces deinstitualizacije domova za smeštaj dece sa smetnjamaa", rekla je Paunovićeva. 


     Ona je istakla da je novi Zakon o socijalnoj zaštiti u znatnoj meri unapredio položaj porodica u kojima žive siromašna deca, ali je upozorila i da oko 60.000 dece dobija socijalnu pomoć. 


     Prema njenim rečima, oko 400.000 dece prima dečji, a 61.000 njih prima roditeljski dodatak. 


     Da je u Srbiji napravljen pomak u ostvarivanju i zaštiti dečjih prava smatraju i pomoćnica poverenika za zaštitu ravnopravnosti Kosana Beker i zamenica zaštitnika građana za prava deteta Tamara Lukšić Orlandić, koje su ranije dale izjave Tanjugu. 


     Bekerova je ukazala na to da je u Srbiji, donošenjem dobrih zakona, dobijen "alat koji se može koristiti kako bi se napravio pomak u zaštiti dečjih prava". 


     Ona je upozorila da deca sama po sebi mogu da budu marginalizovana i da se prava deteta krše svakodnevno. 


     "Deca mogu da budu marginalizovana samo zato što su deca, a njihova pozicija u društvu može da bude još lošija ukoliko imaju smetnje u razvoju, invaliditet, siromašna su ili su pripadnici romske zajednice", rekla je Bekerova. 


     Lukšić Orlandićeva je istakla da je vidljivost dece sa nekom vrstom invaliditeta ili smetnjama u razvoju sve veća. 


     "Ima, nesumnjivo, napretka u svim oblastima, započeta je inkluzija u obrazovanju, kao i proces izmeštanja dece iz velikih institucija u male domske zajednice", rekla je Lukšić Orlandićeva. 


     Ipak, ona je upozorila da u društvu koje je siromašno i u kojem postoje gladna deca u školama, jer roditelji ne mogu da im obezbede užinu, deca pešaci ili ona koja žive na ulici, nije lako dati optimističku sliku, jer nema dovoljno sredstava za preventivne programe. 


     Lukšić Orlandićeva smatra da se najčešći oblik kršenja prava vidi kada se dete ne pita za mišljenje ili se njegovom mišljenju ne pridaje odgovarajući značaj. 


     "Dete je ličnost, ima svoje dostojanstvo i tako se prema njemu treba ophoditi", rekla je Lukšić Orlandićeva, naglašavajući da decu treba slušati. 


     Zamenica zaštitnika građana je ukazala na to da su u najtežem položaju siromašna deca, među kojom je najviše pripadnika romske zajednice. 


     "Teško se izlazi iz začaranog kruga bede - siromašni su zato što nemaju posao, posao nemaju jer su neobrazovani, ne obrazuju se jer su siromašni. Još dugo će to biti tako, iako se ostvaruje proces uključivanja romske dece u predškolsko vaspitanje, što je nužan način da se škola rano ne odbaci, već da im se približi", rekla je Lukšić Orlandićeva. 


     Svetski dan deteta obeležava se na godišnjicu potpisivanja Konvencije UN o pravima deteta. 


     Konvencija o pravima deteta potpisana je 1989. godine, a posle toga doneto je više deklaracija koje se bave konkretnim pravima.