SVETU PRETI MASOVNA GLAD ZBOG CENA HRANE

     Porast cena hrane dodatno otežava ionako tešku situaciju siromašne populacije koja se bori da kupi odgovarajuće namirnice, što traži radikalne reforme globalnog sistema hrane, upozoreno je iz međunarodne konfederacije protiv siromaštva Oxfam.

     Prema predviđanjima, prosečna cena osnovnih žitarica do 2030. godine skočiće za između 120 i 180 odsto. To je samo nastavak trenda ubrzanja rasta cena koje su udvostručene u poslednjih 20 godina. Oxfam predviđa da će najveći uzrok toga biti klimatske promene. Ta organizacija je pozvala svetske lidere da poboljšaju regulaciju tržišta hrane i investiraju u fond za klimatske promene, prenosi BBC.


     "Celokupni sistem hrane se mora temeljno izmeniti, ako želimo da prevaziđemo rastući problem klimatskih promena, ubrzan rast cena hrane, gubitak zemljišta, sve manje resurse vode i energije", kaže Barbara Stoking, izvršni direktor Oxfama. Ona je dodala da je svaka sedma osoba na planeti gladna uprkos činjenici da svet može da hrani sve ljude.


     Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu /FAO/, cene hrane u svetu više su nego udvostručene od 1990. godine, a Oxfam predviđa da će se taj trend ubrzano nastaviti u narednih više od 20 godina. U svom izveštaju pod nazivom "Za rast bolje budućnosti" Oxfam predviđa da će broj svetske populacije dostići devet milijardi do 2050. godine, ali da se prosečna stopa rasta u poljoprivredi prepolovila od 1990.


     Najsiromašniji ljudi na svetu sada troše 80 odsto svojih prihoda samo na hranu, na Filipinima to iznosi četiri puta više nego u Britaniji, a kako cene hrane budu rasle tako će biti sve više gladnih, upozorava Oxfam. U izveštaju se izdvajaju četiri žarišta u tom smislu u svetu, zemlje koje se već bore da nahrane svoje stanovnike. To su Gvatemala, sa 850.000 dovoljno siromašnih da ne mogu da kupe hranu, Indija gde litar mleka košta 10 funti, a kilo pirinča šest funti, Azerbejdžan, gde je proizvodnja hrane pala za 33 odsto i zemlje istočne Afrike, gde je osam miliona ljudi praktično gladno.


     Oxfam predviđa da će klimatske promene najviše uticati na rast cena hrane. Ta organizacija traži od svetskih lidera da osnuju globalni fond za klimatske promene kako bi se ljudi zaštitili od uticaja promena i bili bolje opremljeni za uzgoj neophodne hrane. Oxfam tvrdi da loš i razbijen sistem raspodele hrane izaziva sa jedne strane glad a sa druge gojaznost, rasipanje i propadanje čovekove okoline.


     "Moć i sila, iznad svega, odlučuju ko jede a ko ne jede", kaže Oxfam, ističući da je sadašnji sistem konstruisan u ime i za malu manjinu, sa osnovnim ciljem ličnog profita", navodi se u izveštaju. U tom smislu Oxfam ističe subvencije za velike poljoprivredne proizvođače, moćne investitore koji se "robama na tržištu igraju kao sa žetonima u kazinu" i velike neprijavljene agro kompanije koje predstavljaju destruktivne snage u sistemu globalne hrane.


     "Svetski lideri moraju dogovoriti nova pravila tržišta hrane kako siromašni ne bi bili gladni. Moraju povećati transparentnost na tržištu roba i regulisati buduća tržišta, povećati rezerve hrane, okončati politike promovisanja biogoriva i investirati u manje farmere, posebno žene" - navodi Oxfam.