Kada u Europi govorimo o socijalizmu, neminovno se nameću određene stereotipne konotacije i maglovite slike staljinističke nomenklature koja reč "proletarijat" spominje još samo u okvirima formalne propagande.
Stoga odmah u startu te ideje moramo diferencirati od nečega što kolektivno možemo nazvati "socijalizam 21. veka" - onaj ko ne pristaje na diferencijaciju je:
a) nedovoljno upućen u konkretne razlike
ili
b) smisleno odbija diferencijaciju zbog svojih političkih (nužno kontradiktornih) stavova.
Dani "crvene pošasti" davno su iza nas, socijalistički modeli koji nam se nude na razmatranje više nisu bauk, već možda i jedina, konkretna, uspešna, alternativa kolapsirajućem neoliberalizmu.
Neoliberalni kapitalizam živi i preživljava još samo zahvaljujući glorifikaciji pojedinih (najvećih) medija i oportunih državnih vlasti kojima zapravo ni nije bitno kako se sistem zove, sve dok radi za njihove interese.
Tu neoliberalni kapitalizam još uvek caruje, ali, on je mrtav u očima miliona radnika i stanovnika koji su pokradeni, obespravljeni i izrabljivani pod dominacijom istog.
Stoga, valjalo bi itekako posvetiti veliku pažnju trendovima i konkretnim primerima "socijalizma 21. veka".
Kako vreme bude prolazilo, postajaće sve jasnije kako je priča oko saniranja evropske krize samo naivna bajka. U ovim trenucima, koji bivaju sve teži iz dana u dan, dobro je znati da se upravo odvijaju neki procesi koji direktno prkose aktuelnom ekonomskom modelu koji je još uvek na snazi u Evropi.
Kako i ističe kolumnista Ričard Got u svom tekstu za britanski The Guardian, Ugo Čavez zaista ima lekcije za današnju Europu. Štaviše, imao ih je i juče, ali, tada još niko nije bio spreman da ih sluša.
Ipak, danas, kada proživljavamo jednu od najtežih ekonomskih kriza u novijoj istoriji starog kontinenta, možda je vreme da sa malo većom pažnjom poslušamo šta nam Latinska Amerika poručuje.
Ričard Got: "Čavezove ekonomske lekcije za Evropu"
"Pre nekoliko godina putovao sam u predsedničkom avionu Uga Čaveza zajedno sa prijateljem iz lista Le Monde Diplomatique, upitani smo šta mislimo da se sada događa u Evropi. Da li ima šanse da skrene u levo? Odgovorili smo mu u depresivnom i pesimističnom tonu kakav je i vladao za vreme prvih godina 21. veka. Ni u Britaniji ni u Francuskoj, ni nigde unutar EU-a nismo videli nikakve naznake takvog novog političkog kretanja.
"Ali možda vam mi možemo pomoći oko toga", rekao je Čavez namignuvši nam. Počeo je pričati o vremenima iz 1830. kada je revolucionarni narod izašao na ulice Pariza noseći slike Simóna Bolívara, južnoameričkog osloboditelja iz Venecuele koji je umro kasnije te iste godine. Borba za slobodu, u stilu Latinske Amerike, smatralo se tada kako je baš to put kojim treba da krene i Evropa.
U to vreme bio sam potaknut, ali ne i uveren, Čavezovim optimizmom. Ali, danas smatram da je bio u pravu - ovde je dobar trenutak da se prisetimo kako je Aleksis Cipras, vođa grčke radikalne levice, SYRIZA-e, posetio Karakas 2007. i raspitivao se o budućoj mogućnosti kupovine jeftine venecuelanske nafte, baš kao što to rade Kuba i druge države Kariba i Latinske Amerike.
U jednom trenutku su Ken Livingston i Čavez razmatrali sličan naftni plan između Karakasa i Londona, ali ga je kasnije odbio Boris Džonson.
Ali, ono što je daleko važnije od jeftine nafte je moć primera. Čavez je od početka veka, još i ranije, usredotočen na projekat koji odbacuje neoliberalnu ekonomiju koja upravo pogađa Evropu i većinu zapadnog sveta. On se usprotivio receptima Svetske Banke i MMF-a i borio se snažno protiv politike privatizacije koja je uzrokovala veliku štetu socijalnom i ekonomskom polju Latinske Amerike, baš kao što i sada EU preti da će uništiti ekonomiju Grčke. Čavez je ponovo nacionalizovao mnoge industrije, uključujući naftu i gas, koje su bile privatizovane za vreme 90-ih.
Reči i inspiracije Čaveza imale su efekat i daleko izvan Venecuele. Podstakle su Argentinu da prihvati bankrot, re-organizuje vlastitu ekonomiju i nacionalizuje industriju. Čavez je takođe pomogao Evo Moralesu iz Bolivije da pokrene naftnu i gasnu industriju za dobrobit svoje zemlje, a ne za strane deoničare. Takođe mu je pomogao da stane na kraj i pljački profita od strane Španije po pitanju proizvodnje energije.
Iznad svega, pokazao je zemljama Latinske Amerike da postoji alternativa jednoumnim porukama neoliberalizma koje su se emitovale neprestano decenijama, od strane raznih vlada i medija. Pokazao je da se radi o zastareloj ideologiji.
A sada je vreme da se ova poruka o alternativnom putu čuje i dalje, da je slušaju i glasači u Evropi. U Latinskoj Americi, vlade koje su krenule ovim putem stalno bivaju ponovno izabrane, to nam pokazuje da su uspešne i popularne. Sa druge strane, vlade u Evropi koje prate neoliberalni put redovno gube vlast, što pokazuje da narod nije zadovoljan.
Čavez i njegovi saveznici u novoj "Bolivarijanskoj Revoluciji" pozvali su na dolazak "socijalizma 21. veka" - ne na povratak u sovjetsku ekonomiju ili u bledu implementaciju socijal-demokratske adaptacije kapitalizma, već - kako je opisao ekvadorski predsednik Rafael Korea: "ponovo uspostavljanje nacionalnog planiranja od strane države za razvoj narodne većine".
a) nedovoljno upućen u konkretne razlike
ili
b) smisleno odbija diferencijaciju zbog svojih političkih (nužno kontradiktornih) stavova.
Dani "crvene pošasti" davno su iza nas, socijalistički modeli koji nam se nude na razmatranje više nisu bauk, već možda i jedina, konkretna, uspešna, alternativa kolapsirajućem neoliberalizmu.
Neoliberalni kapitalizam živi i preživljava još samo zahvaljujući glorifikaciji pojedinih (najvećih) medija i oportunih državnih vlasti kojima zapravo ni nije bitno kako se sistem zove, sve dok radi za njihove interese.
Tu neoliberalni kapitalizam još uvek caruje, ali, on je mrtav u očima miliona radnika i stanovnika koji su pokradeni, obespravljeni i izrabljivani pod dominacijom istog.
Stoga, valjalo bi itekako posvetiti veliku pažnju trendovima i konkretnim primerima "socijalizma 21. veka".
Kako vreme bude prolazilo, postajaće sve jasnije kako je priča oko saniranja evropske krize samo naivna bajka. U ovim trenucima, koji bivaju sve teži iz dana u dan, dobro je znati da se upravo odvijaju neki procesi koji direktno prkose aktuelnom ekonomskom modelu koji je još uvek na snazi u Evropi.
Kako i ističe kolumnista Ričard Got u svom tekstu za britanski The Guardian, Ugo Čavez zaista ima lekcije za današnju Europu. Štaviše, imao ih je i juče, ali, tada još niko nije bio spreman da ih sluša.
Ipak, danas, kada proživljavamo jednu od najtežih ekonomskih kriza u novijoj istoriji starog kontinenta, možda je vreme da sa malo većom pažnjom poslušamo šta nam Latinska Amerika poručuje.
Ričard Got: "Čavezove ekonomske lekcije za Evropu"
"Pre nekoliko godina putovao sam u predsedničkom avionu Uga Čaveza zajedno sa prijateljem iz lista Le Monde Diplomatique, upitani smo šta mislimo da se sada događa u Evropi. Da li ima šanse da skrene u levo? Odgovorili smo mu u depresivnom i pesimističnom tonu kakav je i vladao za vreme prvih godina 21. veka. Ni u Britaniji ni u Francuskoj, ni nigde unutar EU-a nismo videli nikakve naznake takvog novog političkog kretanja.
"Ali možda vam mi možemo pomoći oko toga", rekao je Čavez namignuvši nam. Počeo je pričati o vremenima iz 1830. kada je revolucionarni narod izašao na ulice Pariza noseći slike Simóna Bolívara, južnoameričkog osloboditelja iz Venecuele koji je umro kasnije te iste godine. Borba za slobodu, u stilu Latinske Amerike, smatralo se tada kako je baš to put kojim treba da krene i Evropa.
U to vreme bio sam potaknut, ali ne i uveren, Čavezovim optimizmom. Ali, danas smatram da je bio u pravu - ovde je dobar trenutak da se prisetimo kako je Aleksis Cipras, vođa grčke radikalne levice, SYRIZA-e, posetio Karakas 2007. i raspitivao se o budućoj mogućnosti kupovine jeftine venecuelanske nafte, baš kao što to rade Kuba i druge države Kariba i Latinske Amerike.
U jednom trenutku su Ken Livingston i Čavez razmatrali sličan naftni plan između Karakasa i Londona, ali ga je kasnije odbio Boris Džonson.
Ali, ono što je daleko važnije od jeftine nafte je moć primera. Čavez je od početka veka, još i ranije, usredotočen na projekat koji odbacuje neoliberalnu ekonomiju koja upravo pogađa Evropu i većinu zapadnog sveta. On se usprotivio receptima Svetske Banke i MMF-a i borio se snažno protiv politike privatizacije koja je uzrokovala veliku štetu socijalnom i ekonomskom polju Latinske Amerike, baš kao što i sada EU preti da će uništiti ekonomiju Grčke. Čavez je ponovo nacionalizovao mnoge industrije, uključujući naftu i gas, koje su bile privatizovane za vreme 90-ih.
Reči i inspiracije Čaveza imale su efekat i daleko izvan Venecuele. Podstakle su Argentinu da prihvati bankrot, re-organizuje vlastitu ekonomiju i nacionalizuje industriju. Čavez je takođe pomogao Evo Moralesu iz Bolivije da pokrene naftnu i gasnu industriju za dobrobit svoje zemlje, a ne za strane deoničare. Takođe mu je pomogao da stane na kraj i pljački profita od strane Španije po pitanju proizvodnje energije.
Iznad svega, pokazao je zemljama Latinske Amerike da postoji alternativa jednoumnim porukama neoliberalizma koje su se emitovale neprestano decenijama, od strane raznih vlada i medija. Pokazao je da se radi o zastareloj ideologiji.
A sada je vreme da se ova poruka o alternativnom putu čuje i dalje, da je slušaju i glasači u Evropi. U Latinskoj Americi, vlade koje su krenule ovim putem stalno bivaju ponovno izabrane, to nam pokazuje da su uspešne i popularne. Sa druge strane, vlade u Evropi koje prate neoliberalni put redovno gube vlast, što pokazuje da narod nije zadovoljan.
Čavez i njegovi saveznici u novoj "Bolivarijanskoj Revoluciji" pozvali su na dolazak "socijalizma 21. veka" - ne na povratak u sovjetsku ekonomiju ili u bledu implementaciju socijal-demokratske adaptacije kapitalizma, već - kako je opisao ekvadorski predsednik Rafael Korea: "ponovo uspostavljanje nacionalnog planiranja od strane države za razvoj narodne većine".
Prevod: Marko K. (advance.hr)
Predgovor prevodu teksta: D. Marjanović (advance.hr)
Autor(i): Richard Gott
Naslov originala: Chávez's economics lesson for Europe
Direktan link na original: http://www.guardian.co.uk/commentisfree/2012/may/16/hugo-chavez-lessons-europe-greece
Нема коментара:
Постави коментар