John LaForge je američki autor i jedan od vodećih ljudi u organizaciji Nuke Watch koja se zalaže za uništenje nuklearnog oružja globalno. Takođe redovno piše za listove kao što su Common Dreams i Counter Punch.
U svom poslednjem tekstu osrvnuo se na situaciju u Siriji, tačnije na masakr u Huli i veliku medijsku histeriju koja je nastala oko toga. Lafordž svakako nije apologeta za sirijske vlasti i ne ulazi u diskusiju po pitanju ko je zapravo odgovoran za pokolj civila u tom sirijskom naselju, već nudi direktnu komparaciju sa podjednako strašnim zločinima nad civilima za koje je direktno odgovorna američka vlast - tada, a takvih slučajeva nažalost ima i više, nisu izbacivani američki diplomati širom svijeta, a ni mediji sigurno nisu pozivali na "svrgavanje američkog režima".
Nekome će se tema učiniti kao trivijalna, već bezbroj puta ponovljena, ali, da li je zaista moramo prihvatiti kao takvu? Teza da je "SAD najveća svetska sila" i da zbog toga može sa izuzetnom lakoćom sprovesti masakr nad civilima bez ikakve osude je zastrašujuća.
Ceo normalan svet se slaže da za masakr u Huli neko mora odgovarati. Ako se dokaže da su tzv. "odredi smrti" krivi, mora se naći njihov nalogodavac. Ako su vlasti u Damasku naredile takav zločin, onda Asad više nema nikakav legitimitet i sirijski narod mu mora suditi za zločin.
Ali, za sirijski masakr u Huli još uvek nemamo krivca - teze dolaze sa raznih strana, ali nijedna nije dovoljno čvrsta da bi mogla bez dvoumljenja da pokaže ko je odgovoran za ovaj strašan zločin.
Sa druge strane, imamo strašne zločine u Avganistanu i drugde za koje itekako dobro znamo ko stoji iza njih, ko bi morao snositi direktnu odgovornost.
Sve dok postoji ta "ekskluzivnost" bazirana isključivo na vojnoj sili, a ne na moralu, pravdi ili - tobože - saosećanju i ljubavi prema demokratiji, imaćemo konflikte širom sveta.
Kada ta ista sila, koja za sebe drži da ne mora odgovarati za likvidaciju civila, preti jednostranom vojnom invazijom na drugu zemlju - kakav god režim tamo vladao - ona je nelegitimna, a svako ko podržava takve tendencije neminovno toj istoj sili diže kredibilitet i daje joj za pravo da radi šta poželi.
Džon Lafordž: "Jednosmerni masakri - bes zbog zločina (osim ako ih nismo počinili mi)"
"Kako se pojačava ratna groznica protiv Sirije, na snazi je veliko zgražanje javnosti po pitanju masakra u Huli gde je ubijeno preko 100 civila prošlog vikenda. Da li su američke vlasti i komercijalni mediji bili podjednako zgroženi našim vojnim zločinima?
Uprkos činjenici da detalji sirijskog masakra još uvek nisu poznati i trenutno su predmet debate - Kanada, Švajcarska, Bugarska, Australija, Nemačka, Španija i SAD izbacile su sirijske diplomate u znak protesta. Američki Stejt Department je rekao kako je pokolj "odvratan" i kako je strašno da je jedan režim mogao "izvesti ili narediti" takav zločin.
Ali, američki Stejt Department je bio tih kada su američke snage pre 4 godine ubile podjednaki broj Avganistanaca, uključujući 60 dece, u Azizabadu. UN Savet Bezbednosti tada se oglasio u službenoj izjavi 22.8.2008. da "postoje snažni dokazi da ovo nije prvi incident ove vrste" i kako je "ubijanje i ranjavanje civila jasno kršenje međunarodnih humanitarnih zakona". Ali, ovaj kriminal niko nije nazvao "masakrom" od strane naših institucija.
Američke diplomate nisu izbacivane iz glavnih svetskih gradova kada su 70 do 100 civila, većinom žena i dece, ubijeni 5.5.2009. za vreme američke racije u avganistanskom naselju Bala Baluk. Naše diplomate ostale su čvrsto na svojim pozicijama i godinu dana kasnije kada su američki avioni poubijali 99 Avganistanaca za vreme bombardovanja naftnih postrojenja 4.11.2010.
Naši ambasadori nisu proterani ni iz Rima ni iz Pariza nakon što su naši avioni bombardovali svadbu u provinciji Kandahar 4.11.2008., i pored činjenice da su pritom ubili 90, a ranili 28 osoba. U juluu iste godine ponovo su bombardovali venčanje koje se održavala u Nangarharu, tada je ubijeno 47 civila, uključujući i mladu. Iste godine, 4.7, 22 civila su ubijena kada su američki helikopteri raketama digli u vazduh dva vozila u Nuristanu.
Možda još uvek nije kasno da civilizovane vlade širom sveta proteraju američke ambasadore zbog ubistva čak 170 civila u provinciji Helmand u junu 2007., ili zbog 21 civila koji su ubijeni na istoj lokaciji 9. maja iste godine.
U oktobru 2004. Human Rights Watch je procenio daje 100,000 Iračana ubijeno za vreme bombardovanja i invazije koja je pokrenuta 2003. State Department nije osudio tu brojku i masovno ubijanje civila, jedini odgovor je bio onaj od Pentagona u kome su poručili da "nisu brojali civilne žrtve".
Savet bezbednosti UN je izdao blagi ukor nakon što su njihovi istražitelji u oktobru 2001. potvrdili da su američki avioni uništili bolnicu u zapadnom Avganistanu - radi se o drskom kršenju zakona o ratovanju, jer krovovi bolnica su bili jasno istaknuti.
Naravno, američko ubijanje zakonom zaštićenih civila i civilnih ciljeva je uvek "slučajno", baš kao što je i Pentagon 4.2.2008. potvrdio da su "slučajno" raketirali i ubili 9 civila južno od Bagdada. Iste te apologete redovno ističu da su američke vazdušne snage najsofisticiranije i najbolje opremljene na svetu.
Neki će reći kako su ubistva u Siriji daleko gora od "neizbežnih ratnih grešaka" jer je tamošnja vlada, navodno, napala vlastite stanovnike. Sada će ih kritikovati država sastavljena od potomaka porobljenih Afrikanaca, poubijanih severnoameričkih Indijanca, zatvaranih Amerikanaca japanskog porekla i odgovorna za civilne žrtve radijacije i brojnog nuklearnog testiranja."
Nekome će se tema učiniti kao trivijalna, već bezbroj puta ponovljena, ali, da li je zaista moramo prihvatiti kao takvu? Teza da je "SAD najveća svetska sila" i da zbog toga može sa izuzetnom lakoćom sprovesti masakr nad civilima bez ikakve osude je zastrašujuća.
Ceo normalan svet se slaže da za masakr u Huli neko mora odgovarati. Ako se dokaže da su tzv. "odredi smrti" krivi, mora se naći njihov nalogodavac. Ako su vlasti u Damasku naredile takav zločin, onda Asad više nema nikakav legitimitet i sirijski narod mu mora suditi za zločin.
Ali, za sirijski masakr u Huli još uvek nemamo krivca - teze dolaze sa raznih strana, ali nijedna nije dovoljno čvrsta da bi mogla bez dvoumljenja da pokaže ko je odgovoran za ovaj strašan zločin.
Sa druge strane, imamo strašne zločine u Avganistanu i drugde za koje itekako dobro znamo ko stoji iza njih, ko bi morao snositi direktnu odgovornost.
Sve dok postoji ta "ekskluzivnost" bazirana isključivo na vojnoj sili, a ne na moralu, pravdi ili - tobože - saosećanju i ljubavi prema demokratiji, imaćemo konflikte širom sveta.
Kada ta ista sila, koja za sebe drži da ne mora odgovarati za likvidaciju civila, preti jednostranom vojnom invazijom na drugu zemlju - kakav god režim tamo vladao - ona je nelegitimna, a svako ko podržava takve tendencije neminovno toj istoj sili diže kredibilitet i daje joj za pravo da radi šta poželi.
Džon Lafordž: "Jednosmerni masakri - bes zbog zločina (osim ako ih nismo počinili mi)"
"Kako se pojačava ratna groznica protiv Sirije, na snazi je veliko zgražanje javnosti po pitanju masakra u Huli gde je ubijeno preko 100 civila prošlog vikenda. Da li su američke vlasti i komercijalni mediji bili podjednako zgroženi našim vojnim zločinima?
Uprkos činjenici da detalji sirijskog masakra još uvek nisu poznati i trenutno su predmet debate - Kanada, Švajcarska, Bugarska, Australija, Nemačka, Španija i SAD izbacile su sirijske diplomate u znak protesta. Američki Stejt Department je rekao kako je pokolj "odvratan" i kako je strašno da je jedan režim mogao "izvesti ili narediti" takav zločin.
Ali, američki Stejt Department je bio tih kada su američke snage pre 4 godine ubile podjednaki broj Avganistanaca, uključujući 60 dece, u Azizabadu. UN Savet Bezbednosti tada se oglasio u službenoj izjavi 22.8.2008. da "postoje snažni dokazi da ovo nije prvi incident ove vrste" i kako je "ubijanje i ranjavanje civila jasno kršenje međunarodnih humanitarnih zakona". Ali, ovaj kriminal niko nije nazvao "masakrom" od strane naših institucija.
Američke diplomate nisu izbacivane iz glavnih svetskih gradova kada su 70 do 100 civila, većinom žena i dece, ubijeni 5.5.2009. za vreme američke racije u avganistanskom naselju Bala Baluk. Naše diplomate ostale su čvrsto na svojim pozicijama i godinu dana kasnije kada su američki avioni poubijali 99 Avganistanaca za vreme bombardovanja naftnih postrojenja 4.11.2010.
Naši ambasadori nisu proterani ni iz Rima ni iz Pariza nakon što su naši avioni bombardovali svadbu u provinciji Kandahar 4.11.2008., i pored činjenice da su pritom ubili 90, a ranili 28 osoba. U juluu iste godine ponovo su bombardovali venčanje koje se održavala u Nangarharu, tada je ubijeno 47 civila, uključujući i mladu. Iste godine, 4.7, 22 civila su ubijena kada su američki helikopteri raketama digli u vazduh dva vozila u Nuristanu.
Možda još uvek nije kasno da civilizovane vlade širom sveta proteraju američke ambasadore zbog ubistva čak 170 civila u provinciji Helmand u junu 2007., ili zbog 21 civila koji su ubijeni na istoj lokaciji 9. maja iste godine.
U oktobru 2004. Human Rights Watch je procenio daje 100,000 Iračana ubijeno za vreme bombardovanja i invazije koja je pokrenuta 2003. State Department nije osudio tu brojku i masovno ubijanje civila, jedini odgovor je bio onaj od Pentagona u kome su poručili da "nisu brojali civilne žrtve".
Savet bezbednosti UN je izdao blagi ukor nakon što su njihovi istražitelji u oktobru 2001. potvrdili da su američki avioni uništili bolnicu u zapadnom Avganistanu - radi se o drskom kršenju zakona o ratovanju, jer krovovi bolnica su bili jasno istaknuti.
Naravno, američko ubijanje zakonom zaštićenih civila i civilnih ciljeva je uvek "slučajno", baš kao što je i Pentagon 4.2.2008. potvrdio da su "slučajno" raketirali i ubili 9 civila južno od Bagdada. Iste te apologete redovno ističu da su američke vazdušne snage najsofisticiranije i najbolje opremljene na svetu.
Neki će reći kako su ubistva u Siriji daleko gora od "neizbežnih ratnih grešaka" jer je tamošnja vlada, navodno, napala vlastite stanovnike. Sada će ih kritikovati država sastavljena od potomaka porobljenih Afrikanaca, poubijanih severnoameričkih Indijanca, zatvaranih Amerikanaca japanskog porekla i odgovorna za civilne žrtve radijacije i brojnog nuklearnog testiranja."
(Naslov originala: "One-Way Massacres - Outraged Over Atrocities (Unless They’re Ours)"
Autor: John LaForge, Predgovor: D. Marjanović
Direktan link na original: http://www.commondreams.org/view/2012/05/30-9
datum objave originala: 31.5. 2012
Common Dreams)
Нема коментара:
Постави коментар