Od termina "imperijalizam" danas mnogi zaziru, tako da puno češće slušamo o "uvođenju demokratije" i "zaštiti ljudskih prava" od strane onih kojima su konkretna ljudska prava poslednja briga na ovom svetu, čak kada je reč i o njihovom vlastitom stanovništvu. Bez obzira koji "mekani" termin pronašli za ublažavanje aktuelnog stanja, činjenice se više ne mogu ignorisati, što ćemo pokušati dokazati ovim tekstom - već živimo u najvišem stadijumu kapitalizma - imperijalizmu.
Šta je imperijalizam?
Krenimo sa jednostavnim uvodom u problem, prema rečniku "Rečnik ljudske geografije" imperijalizam je definisan na sledeći način: "stvaranje i/ili održavanje nejednakih ekonomskih, kulturoloških i teritorijalnih odnosa, najčešće između država i često u obliku imperije zasnovane na dominaciji i pokornosti".
I bez dubljeg ulaska u problematiku, možemo li već u iznesenoj definiciji prepoznati aktuelno stanje u kome živimo? Postoji li već danas imperija koja nam direktno određuje "ekonomske, kulturološke i teritorijalne" odnose?
Možemo krenuti od najosnovnijih elemenata:
- čiji ekonomski model koristimo?
- čiju kulturu konzumiramo (muzika, film)?
- ko najviše utiče na teritorijalne odnose u našoj bližoj i daljoj regiji?
Ako je vaš odgovor na sva 3 pitanja: "SAD", samo donekle ste u pravu. SAD je možda, spletom istorijskih okolnosti, danas najveća vojna i ekonomska sila, ali "imperijalistički" svet u kome danas živimo izlazi izvan gabarita SAD-a i proteže se na ceo zapadni kapitalistički sistem. Militarizam je tek jedan od ključnih segmenata koji čine imperijalizam u celini. Ali već i u tom aspektu pronalazimo dokaz da je imperijalizam pre svega vezan uz ekonomski model, a ne geografska obeležja. Uzmimo libijski rat od prošle godine, možda su američki avioni izvršili najveći deo napada, ali znatnu ulogu u operaciji imala je i Britanija, Francuska i druge vojske.
Svetski imperijalni ratovi kao podela planete i uvod u zadnji stadijum kapitalizma
U svakom slučaju, imperijalizam - najviši stadijum kapitalizma - sada je sastavni deo globalne svakodnevnice. Države koje su spremne da se ponize i pokore ovoj dominantnoj sili ulaze u strukturu imperije na miran i "demokratski" način. Oni koji se odvaže na otpor protiv takve vrste hegemonije bivaju vojno razbijene. Surovom imperijalizmu, nažalost, mi smo prisiljeni da svedočimo ovih godina (i dana) više nego ikad, ali - kako ćemo uskoro konstatovati - ovaj "svet" je bio neminovan i da će biti upravo ovakav znalo se već dugi niz godina.
Pritom je važno napomenuti kako sam "imperijalizam" treba staviti u tačan kontekst, pogotovo onaj ekonomski, u suprotnom dolazimo u opasnost da postanemo naivna žrtva nespretnih fraza poput "na svetu je uvek bilo ratova, to je normalno" - da, istina je, ljudska vrsta je često ratovala, ali i ratovi imaju svoje specifične elemente prepoznatljivosti.
Najveći sukobi u ljudskoj istoriji bili su I i II svetski rat, ali današnji militarizam znatno je drugačiji od tadašnjih sukoba. Svetski ratovi 20-og veka, nesumnjivo "imperijalističkog" karaktera, bili su primarno orkestrirani u svrhu podele sveta, drugim rečima - velike sile krenule su u odlučnu bitku za potpunu podelu teritorija cele planete i laskavu titulu najveće imperijalističke sile. Zbog mnogih istorijskih okolnosti, u koje nećemo detaljno ulaziti, tu titulu je na kraju zadobio SAD, a ona je temeljito zacementirana padom istočnog bloka krajem 80-ih godina.
Ali, šta je tačno "imperijalizam" u ekonomskom smislu i na koji način se manifestuje? Ono čemu smo svedoci danas detaljno je opisano još pre više od 100 godina. Zbog konkretnog kulturološkog, psihološkog ili sociološkog fenomena danas se često zazire od istorijskih analiza i traže se mnogobrojna "new age" površna rešenja koja gotovo nikada, namerno ili slučajno, ne zalaze u samu esenciju problema. Shodno tome gotovo svakodnevno dobijamo nove i opskurnije "teorije" o globalnoj dominaciji koje u svojoj osnovi skoro uvek imaju samo jedno - senzacionalizam.
Imperijalizam nije proizvod devijacije, već "prirodan" razvoj kapitalizma
Imperijalizam sigurno nije na snazi zato jer su se neki "zli ljudi" urotili protiv ljudske vrste pa joj sada žele što brži i mučniji kraj u obliku neo-robovlasništva. Imperijalizam je - koliko god ta reč zvučala neugodno - "prirodan" redosled događaja i razvitka kapitalističkog ekonomskog modela.
Sa tim da treba napomenuti da imperijalizam ne nastaje iz "nakaradnog" kapitalizma koji je krenuo "krivim" putem, kako nam mnogi to danas žele da prikažu, već je nastao iz same osnove kapitalističkog modela. Da će na kraju aktuelni imperijalizam postati sastavni deo kapitalizma zaključeno je ekonomskim analizama još pre 100 i više godina. Mitovi o "devijacijama" unutar ekonomskih modela su gotovo uvek samo mitovi jer praksa najčešće pobija teoriju.
U tu svrhu uzmimo na trenutak tzv. "državni socijalizam" - svaki pokušaj centralnog planiranja imao je gotovo iste boljke - bujanje glomazne birokratije koja je imala tendenciju da uguši ceo sistem. To nisu bile "devijacije" centralnog planiranja već isključivo njihov nuzproizvod.
Ti strukturalni problemi uveliko su doveli do raspada istočnog bloka. Veća autonomija radnika mogla je sprečiti taj kolaps da se uvela na vreme (nije se uvela uopšte), ali to je takođe tema za neku drugu analizu.
Centralizacija i akumulacija globalnog kapitala - striktna podela na radništvo i elitu
Vladimir I. Lenjin, autor brošure "Imperijalizam: najviši stadij kapitalizma" (1916.). Između januara i juna 1916, nalazeći se u egzilu, vođa ruske Boljševičke partije, Vladimir Iljič Uljanov Lenjin, napisao je popularnu brošuru pod naslovom: "Imperijalizam: najviši stadijum kapitalizma". Tekst je bio napisan pre svega za radničku publiku, a cilj da objasni aktuelno stanje u kapitalizmu i imperijalistički rat koji je počeo 1914 (Prvi svetski rat).
Pri izdavanju Lenjin je i sam potvrdio da ne iznosi nikakve originalne teze, već samo sažetak i analizu rada vodećih teoretičara globalnog sistema kao što je bio britanski liberal Džon Hobson i njegova knjiga "Imperijalizam" (1902.), austrijski marksist Rudolf Hilferding i "Finansijski kapital" (1910.), Roza Luksemburg, Nikolaj Ivanovič Bukarin i drugi.
Svi ti radovi i analize na kraju su znatno unapredili originalnu Marksovu teoriju o kapitalizmu. Suočeni sa velikom militarizacijom širom Evrope i izbijanjem Svetskog rata, postojala je potreba da se detaljno objasni i analizira ovaj, još neviđen, primer nasilja pokrenut od strane sistema.
Ubrzani ekonomski rast i kolosalni razvoj industrije transformisali su sam karakter kapitalizma. Ti elementi su ključni za "doradu" originalnih teorija Karla Marksa, pre svega zbog činjenica da u Marksovo vreme (sredina 19. veka) kapitalističkim sistemom su dominirale manje i srednje kompanije koje su se međusobno takmičile pre svega na lokalnom, nacionalnom ili eventualno kolonijalnom nivou. Ali, Marks je već tada tačno zaključio u svom delu "Das Kapital" da postoji očigledan trend ka "koncentraciji i centralizaciji kapitala".
Akumulirani kapital je posebno konkurentan. Velike korporacije u stanju su sve one manje konkurente počistiti sa tržišta. Proizvodnja se koncentriše u velikim fabrikama, a vlasništvo je centralizovano u mega korporacijama. Danas, u ovom delu sveta oko nas više ne viđamo toliko fabrika (preseljene su na istok), ali metoda je ostala jednaka i rigoroznija je nego ikad - pre svega nekoliko godina svoje dnevne potrepštine kupovali smo još uvek u manjim prodavnicama, koji su većinom bili u porodičnom vlasništvu, ali već danas to je jako redak slučaj.
Činjenica da oko sebe ne vidimo "fabrički dim" ne znači da se ekonomski proces imalo promenio ili da je razbijena razdeoba između radnika i kapitalista - upravo suprotno, kupujemo iz istog lanca prodavnica, koristimo iste telekomunikacijske operatere, a i dnevne vesti dobijamo gotovo ekskluzivno iz velikih novinskih grupacija.
Proces razvoja kapitalističkog modela od svog osnivanja do danas ide tačno prema zacrtanom putu. Koncentracija kapitala koju spominje Lenjin u svojoj brošuri 1916. i drugi pre njega, danas je dosegla ekstremne proporcije - sve većom centralizacijom ujedno se smanjuje i sam broj kapitalista, vladajuća manjina iz godine u godinu sve je manja i manja.
Finansijske i ekonomske krize nužne su za kapitalizam i daljnju akumulaciju kapitala
U tom "prirodnom" procesu kapitalizma finansijske krize (kao što je i ova) imaju svoju svrhu - da ubrzaju isti proces. U vreme krize konkurentnost znatno raste i dolazi do masovnog bankrota slabijih kompanija što omogućava većim i snažnijim kompanijama da iste, sada posrnule, otkupe po "vatrogasnoj" ceni i prošire svoj uticaj na tržištu. Tom procesu smo mi svedoci upravo danas (podsetimo se akumulacije bankarskog sektora u SAD-u), a sve izneseno nalazi se u Lenjinovoj brošuri iz 1916. Stoga kada nam "uglednici" putem podobnih medija serviraju priču o "zastarelim teorijama", lako možemo razumeti njihovo stajalište i zbog čega vlada paničan strah od "iskopavanja" istih "zastarelih" teorija.
Razvijeni centri kapitala imaju važnu prednost nad ostatkom sveta - u stanju su da implementiraju najnovije tehnologije i tehnološka dostignuća, čime se povećava konkurentnost. Poljoprivreda je zanimljiv primer - država koja nije u stanju da koristi najnoviju mehanizaciju i ostale poljoprivredne elemente postaće doslovno kolonijalno zavisna od većih sila.
Velika ekonomska depresija 1873-1896 imala je znatan uticaj u stvaranju današnjih dominantnih sila. Pred kraj veka kapitalizam je već bio dominantan, u gotovo svakom sektoru, od strane gigantskih kompanija. Tada po prvi put dolazi do smene ekonomske moći sa Britanije, čija je tehnologija počela zaostajati, na Nemačku i SAD. Krajem 19. veka SAD preuzima poziciju najvećeg svetskog proizvođača od Britanije.
5 esencijalnih karakteristika koje pokazuju da smo ušli u imperijalistički stadijum kapitalizma
U tom periodu već se pojavljuje naznaka koja država će predvoditi neminovni imperijalizam budućnosti.
Lenjin je definisao stadijum imperijalizma u 5 esencijalnih karakteristika, prema njemu - kada svet uđe u fazu imperijalizma izgledaće ovako:
1) koncentracija proizvodnje i kapitala razvila se do te granice da su stvoreni monopoli koji igraju odlučujuću ulogu u svetskoj ekonomiji
2) spajanje banaka sa industrijskim kapitalom i pojava finansijske oligarhije na osnovu "finansijskog kapitala"
3) izvoz kapitalizma dobija ogromnu važnost
4) formiranje međunarodnih kapitalističkih asocijacija koje će deliti ceo svet među sobom
5) teritorijalna podela celog sveta između vodećih kapitalističkih sila je završena
Iz gornje definicije koja je data 1916. jasno i precizno je vidljivo kako mi danas živimo u periodu imperijalizma - po svim tačkama.
1) međunarodne korporacije dominiraju svetom
2) "finansijska oligarhija" već vlada Evropskom Unijom i celim zapadnim "demokratskim" svetom
3) "izvoz kapitalizma" ima zaista ogromnu važnost, danas više nego ikad - ako pogledamo žestoke ratove koji se vode širom Bliskog istoka i Afrike - koji je primarni zahtev? Uvođenje slobodnog tržišta. Kada su danas povučeni svi EU diplomati iz Belorusije, koji je glavni cilj? Opet, uvođenje slobodnog tržišta. Primerima bi mogli ići u nedogled, ali je činjenica da nakon svakog novijeg rata buja "slobodno tržište" ili drugim rečima - kapitalizam.
"Sistem kapitalizma postaje globalni sistem koji stalno traga za novim tržištima, on će se zavući u svaki kutak ovog sveta. Konstantno unapređenje proizvodnje, trajna nesigurnost i rušenje svih socijalnih normi obeležavaju ovu epohu koja se razlikuje od svih ostalih u ljudskoj istoriji", zapisao je Karl Marks u "Manifestu komunističke partije" 1848.
4) svetom danas dominiraju međunarodne kapitalističke asocijacije - Svetska Banka i MMF samo su neki od konkretnih primera.
5) teritorijalna podela uveliko je završena, mnogi se slažu kako su I i II Svetski rat bili sukobi koji su imali upravo taj zadatak - podeliti ceo svet između najvećih sila.
Analizom ovih nekoliko tačaka, prema Lenjinu i Marksu, mi danas nepobitno živimo u imperijalizmu.
Stvaranje finansijskog kapitala i finansijske oligarhije
Već početkom 20. veka najveće kompanije kontrolisale su gotovo sve. U Nemačkoj Siemens i AEG kontrolisali su celokupnu industriju struje. Uskoro se najveće kompanije počinju da udružuju u "trustove" i "kartele" da bi kao apsolutni gospodari na zajedničkim mitinzima mogli određivati cene itd. Do sada su korporacije već toliko ojačale da su u rukama imale sve države i sve vlade.
Sa industrijskom sektorom, koncentrisao se i finansijski sektor. Do kraja 1913. 9 najvećih nemačkih banaka kontrolisalo je čak 83% bankovnog kapitala, sa tim da je najveća od njih, Deutsche Bank, kontrolisala 23%. Industrija je uskoro postala zavisna od banaka i njihovih kredita, shodno tome same banke su sve više i više preuzimale samu industriju i na kraju je stvoren "finansijski kapital" tj. kapital kontrolisan od strane banaka kojim upravljaju industrijalci.
Shodno tome, ne iznenađuje činjenica da se danas najveća kapitalistička elita nalazi u finansijskom sektoru protiv koje se tek javlja organizovana pobuna (Occupy Wall Street itd).
Imperijalističko neo-robovlasništvo i put ka oslobođenju
Da bi globalni kapitalistički sistem opstao nužno je porobiti i zadnje oaze otpora, a o toj manifestaciji imperijalizma kao vojnog militarizma svedoci smo upravo danas. Sa druge strane, on je i u svom "diplomatskom" pohodu podjednako rigorozan - države se masovno lišavaju svakog suvereniteta po pitanju unutrašnje/spoljne politike kako iste slučajno ne bi opstruirale i ovako ugrožen sistem.
Ako zaključimo da zaista živimo u najvišem stadijumu kapitalizma - imperijalizmu - postavlja se pitanje, što sledi iza?
U potrazi za što preciznijim odgovorima treba se "posavetovati" iz svih dostupnih izvora. Karl Marks je možda dao najkonkretniju kritiku današnjeg kapitalizma, ali to ne znači da proučavanje treba da stane na Marksu ili Lenjinu. Za potpuno razumevanje kapitalističkog sistema nužno je upoznati se i sa teorijama "oca modernog kapitalizma", Adama Smita, naročito njegovim upozorenjima po pitanju predloženog modela (primer - odnos države i kompanija).
Što se tiče samog imperijalizma, pojam je ovde prikazan samo u najosnovnijim crticama, za šire poimanje problematike bio bi potreban daleko veći prostor.
Ipak, kako smo videli iz gornjih detalja, svaka ekonomska kriza rezultirala je još većom, kompaktnijom i snažnijom akumulacijom kapitala - bilo je za očekivati da će se to dogoditi i sada, ali takođe je jasno da prostora za dodatnu akumulaciju više jednostavno nema. Shodno tome možemo zaključiti da aktuelna kriza nije privremena već jedno permanentno stanje koje će svakim danom bivati sve teže i bezizlaznije.
Lenjin, čijim je analizama i prožet ovaj tekst, imao je specifična rešenja i za takve probleme. Ne čitati danas Lenjina bilo bi naivno, ali čitati samo Lenjina bilo bi još i naivnije.
(D. Marjanović)
Reference/izvori:"IMPERIJALIZAM KAO NAJVIŠI STADIJ KAPITALIZMA", Vladimir I. Lenjin (cijela brošura u PDF formatu)
http://www.skoj.org.rs/pdf/8.pdf
A Marxist History of the World part 64: What is Imperialism?
http://www.counterfire.org/index.php/articles/a-marxist-history-of-the-world/15578-a-marxist-history-of-the-world-part-64-what-is-imperialism
Manifest komunističke partije (Karl Marx i Friedrich Engels)
http://komunist.free.fr/dokumenta/manifest.html
A Point of View: The revolution of capitalism
http://www.bbc.co.uk/news/magazine-14764357
Lenin's Theory of Imperialism
http://www.marxmail.org/archives/June99/lenins_theory_of_imperialism.htm
Imperialism The Highest Stage of Capitalism
http://www.isreview.org/issues/44/imperialism.shtml
What Lenin's thesis on imperialism teaches us about the Libya war
http://pslweb.org/liberationnews/news/the-imperialist-leopard.html
The Wealth of Nations (Adam Smith)
http://www.adamsmith.org/sites/default/files/resources/condensed-WoN.pdf
Нема коментара:
Постави коментар