STRAH OD NUKLEARKI U ZEMLJAMA U RAZVOJU

     HANOJ/BAKU/NJU DELHI – Otkriće američke diplomatske pošte do koje je došao sajt Vikiliks, ali i agencija Rojters, govori o vrlo neugodnim informacijama u vezi sa uslovima života i rada u zemljama u razvoju koje pokazuju zainteresovanost za nuklearnu energiju, konkretno u Vijetnamu, Azerbejdžanu i Indiji.

     U depeši iz Ambasade SAD u Hanoju, u februaru 2007, govori se o zabrinutosti zbog čuvanja radioaktivnog otpada u Vijetnamu, koji ima vrlo ambiciozne planove da sagradi nuklearne elektrane. Citiran je Le Din Tjen, zamenik ministra za nauku i tehnologiju, koji kaže da izveštaji o rukovanju nuklearnom otpadu "nisu zadovoljavajući".


     U Azerbejdžanu, u depeši poslatoj u novembru 2008. godine opisuje se čovek koji bi bio odgovoran za regulisanje predloženog nuklearnog programa - Kamaladin Hejdarov kao "sveprisutan čovek koji se meša u sve, od građevinarstva do carine".

     "Priča se da se obogatio dok je bio na čelu državne carine, a sada se angažuje u razvijanje građevinarstva", navodi se u poruci, napisanoj posle sastanka u Bakuu sa Hejdarovim, ministrom za vanredne situacije, i Frenkom Marmudom, specijalnim američkim izaslanikom.


     Neimenovani azerbejdžanski zvaničnik rekao je da njegova vlada nije donela odluku o izgradnji nuklearnog reaktora, nego da umesto toga planira da napravi studiju izvodljivosti o izgradnji istraživačkog nuklearnog reaktora, koji je bio predmet razgovora sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA), ali da je plan odložen do 2012. godine. Hejdarov nije bio dostupan za komentar.


     Čak i u Indiji, koja poseduje razvijenu nuklearnu industriju, plan da izgradi još 58 reaktora može biti vrlo zabrinjavajući. Bezbednost u jednoj od nuklearnih elektrana koju je posetila američka delegacija u novembru 2008, opisana je kao osrednja, jer obezbeđenje vrši proveru ručnog prtljaga i automobila vrlo površno, nema kamera u bitnim delovima postrojenja, a neki delovi gotovo i da nemaju nikakvo obezbeđenje. A.P. Džoši, viši zvaničnik indijskog Ministarstva za atomsku energiju, rekao je da nije čuo za probleme u bezbednosti i da stoga ne može ništa da komentariše.


     Ovi primeri ilustruju postojeće rizike, od korupcije do nedovoljnog uvida u situaciju i loše infrastrukture. Strahovanja od nesreća koje se mogu dogoditi u nuklearnim elektranama porasla su usled dva događaja na dva različita kraja sveta – havarija u japanskoj atomskoj centrali Fukušima i narodna pobuna na Bliskom istoku.


     Brzina kojom su radnici izgubili kontrolu nad postrojenjem u Fukušimi, topljenje tri reaktora, eksplozije i pregrevanje gorivnih šipki bili su znak za uzbunu za regulatorne komisije. Agencija Rojters postavlja pitanje šta bi tek moglo da se dogodi u drugim zemljama ako u modernoj, stabilnoj demokratiji poput Japana može da dođe do previda, kvara u infrastrukturi i sporog odgovora vlasti na krizu.

I. Funduk (13.06.2011.)